Књига "Радио сам свој сељачки и ковачки посао" је ауторско дјело историчара др Ђуре Затезала, која говори о геноциду који је спровођен 1941-1945 од стране усташких власти према српском народу на територији НДХ тачније у Лици, Горским Котарима, на Банији и Кордуну...

У њој се налазе исповјести свједока тј. мученика који су  преживјели убијања у дворишту својих кућа, у шумама или бацања у јаме.

Усташка Независна држава Хрватска, формирана 10. априла 1941. године је клеро-фашистичка творевина која је од самог почетка Србе, Јевреје и Роме ставила на листу за одстрел.

Од самог оснивања НДХ је почела по налогу Ватикана да спроводи геноцидну политику на цијелом свом подручију. Формирани су концентрациони логори за неподобне народе, који су били сратишта за стотине хиљада људи. Међу тим логорима постојали су и посебни логори за убијања дјеце. Сви они су убијани на најстрашније начине које је нормалном човјеку тешко и замислити.

Рад на овом драгоцјеном материјалу трајао је скоро 40 година, од 1951-1991. Књига је објављена тек 2005. године у Загребу у издању СКУД Просвјете. У Хрватској ова књига је изазвала бурне и негативне реакције, јер су сматрали да су изнете чињенице и свједочанства у књизи "пренапухана". Што говори у прилог томе да Хрватска никад није деусташизована. Чак и у доба СФРЈ ова тематика није била популарна, јер се сматрало да нарушава братство и јединство народа Југославије, подижући тензије између Срба и Хрвата.

У књизи можете наћи податке гдје су пописана имена 19.432 дјеце по именце, од тога 7.000 у дјечијем логору НДХ у Сиску, као и 6.777 дјечака и дјевојчица у јамама Кордуна.

Књигу можете наручити преко интернет портала СКД Просвијете, а преузимање у пдф формату можете обавити ОВДЕ