Књига „Злочини над Србима у Независној Држави Хрватској” је ауторско дело мр Јована Мирковића, историчара и дугогодишњег директора Спомен подручија "Јасеновац". Објављена је 2012. године.
Усташка Независна Држава Хрватска (НДХ) успостављена je априла 1941. године на делу територије Краљевине Југославије окупиране од стране нацистичке Немачке и фашистичке Италије. Под патронатом Ватикана и Хитлера, темељена на идеологији усташког покрета и католизацији свих структура државе и друштва, НДХ је спроводила организован геноцид и погроме над својим грађанима других националних, верских и расних припадности, који су проглашени реметилачким фактором (Срби) и неаријевцима (Јевреји и Роми) и над идеолошким противницима из редова властите нације.
У књизи је дат извод из обимне фотодокументационе грађе Музеја жртава геноцида у Београду – о страдању српског народа у НДХ 1941–1945. године. Фотографије непосредно документују злочине НДХ почињене у намери уништења Срба, Јевреја и Рома и стварања етнички чисте хрватске државе.
У предговору, академик Василије Крестић указује на историјске процесе дугог трајања који карактеришу хрватску политику у односу на локални српски корпус. У уводном тексту аутора, Јована Мирковића, дата је хронологија злочина у прва три месеца постојања НДХ, тј. у периоду када још увек није било организованог отпора режиму.
Фотодокументациони материјал распоређен је у осам целина и сведочи о географској распрострањености злочина на свим подручјима НДХ где је живео српски народ: Лика, Кордун, Банија, Славонија, Срем, Босна, Херцеговина, Далмација. У поглављу „Озакоњење злочина и терора – расни закони“ дати су факсимили регулативе којом је озакоњен терор и погроми над „непоћудним“ припадницима других националних, верских и расних група и идеолошким и политичким противницима.
У три поглавља – „Злочини у директном терору 1941, 1942 и 1943–1945“, фотографијама и факсимилима приказани су карактеристични злочини против цивилног становништва „на кућном прагу“, тј. у породичним домовима и у местима живљења. У поглављу „Злочини над децом и женама“, фотографије и факсимили говоре о злочину геноцида над најугроженијим групацијама становништва. Логори за децу постојали су једино у НДХ и нигде више на свету. Поглавље „Злочини у институцијама државе – логори“ указује на улогу државе у организованом злочину геноцида. Поглавље „Страдање Српске православне цркве“ документује и злочин духовног затирања српског народа, убијања свештеника и рушења српских православних цркава. Последње поглавље – „Средства и методи злочина“ сведочи о злочинима војних и полицијских постројби НДХ, као и њених управних и политичких органа. Последњи текст, под насловом „Уместо поговора“, говори о односу врха Римокатоличке цркве према масовним злочинима над припадницима других конфесија у НДХ.
Књига представља целовит докуменат о идеологији и пракси НДХ у спровођењу злочина против човечности над другим народима, а посебно над Србима, који су чинили једну трећину становништва НДХ и чији је удео у укупном броју жртава у НДХ износио око 64 посто.
Јован Мирковић је рођен 1943. године у славонском селу Брезовац, код Новске. Студије историје завршио на Филозофском факултету у Сарајеву. Директор Спомен подручја Јасеновац био од 1978. до 1991. године. У новембру 1991. избегао из Хрватске у Сарајево, а од маја 1992. живи у Београду, јер је опет прогнан од муслиманских екстремиста. У Музеју жртава геноцида у Београду радио од 1999. до 2013. године као музејски саветник.