Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. јун

1944. У Лондону, југославенски краљ Петар II Карађорђевић, услед великих притисака од британског премијера Винстона Черчила, ускратио подршку генералу ЈВуО, Драгољубу Михаиловићу, док је за премијера југославенске владе у избеглиштву постављен хрватски бан Иван Шубашић. Тиме је отворен пут за рушење монархије у Југославији.

1948. У Београду, умро србски политичар и писац Јаша Продановић, члан Србске академије наука и уметности. У Краљевини Србији био је министар просвете и министар привреде, а после Другог светског рата потпредседник владе ФНРЈ. Као министар привреде изборио је 1910. у скупштини усвајање Закона о радњама, којим су створене радничке и друге коморе и уведено заштитно радно законодавство. Уређивао је више часописа.

1992. У Опарцима код Сребренице, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге под командом Насера Орића, убијају шест србских цивила, двије србске породице: Петровић Живојин, Милорад и Дикосава, као и породицу Илић: Ратко Угљеша и Драгић...

1992. У Босанском Броду припадници паравојних снага босанских Хрвата које је предводио усташки потомак Блаженко Кљајић, су убили србску породицу Марчинко: Милева, Бранко и Славко...

1992. У Биљину, општина Горажде, на истоку БиХ, упадају јаке муслиманске снаге које убијају најмање 6 србских цивила, док је 30-ак одведено у концентрационе логоре... село је похарано и спаљено.

1992. У Бравницама, општина Јајце, у централном дијелу БиХ, десио се упад муслиманско-хрватских снага и том приликом је убијено најмање 16 Срба, док је више од 100 одведено у логоре, а имовина је опљачкана и спаљена. Један део мјештана је успио наћи спас у Шипову и Мркоњић Граду.

1993. У Београду, на иницијативу Србске Радикалне Странке, тајним гласањем смењен Добрица Ћосић, први председник СР Југославије. Исти дан поподне избијају велике демонстрације у центру Београда, које је организовао Србски Покрет Обнове, где је дошло до сукоба са полицијом.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали београдска насеља Лештане и Бежанијска Коса, згог чега је дошло до великог прекида снабдевања струје. Бомбардовано је и Смедерево и погранична места према Албанији - Призрен и Ђаковица.

1999. У Панчеву, погинуо је генерал-пуковник Војске Југославије, пилот Љубиша Величковић, помоћник начелника Штаба Врховне команде Ратног ваздухопловства и Противваздушне одбране, у тренутку док је био у посјети јединицама на првој линији одбране - од напада НАТО пакта на СР Југославију.

1999. На Косову и Метохији, недалеко Призрена, у јеку Битке за Паштрик погинуо је официр ВЈ Бошко Лемић... командант артиљеријско-ракетних јединица у Призренској 549. бригади "Душан Силни", Приштинског корпуса ВЈ. Постхумно је одликован и унапређен. Иза њега је остала супруга и малолетна кћерка.



2. јун

1955. У Београду, југословенски и совјетски лидери Јосип Броз Тито и Никита Хрушчов потписали Београдску декларацију којом су нормализовани односи Југославије и СССР, нарушени резолуцијом Информбироа из 1948. Две земље су изразиле приврженост принципима мирољубиве коегзистенције и развијању свестране сарадње на равноправним основама.

1982. У Самодрежи, крај Вучитрна, на Косову и Метохији, Албанци: Мухамед Ферат и његови рођаци, убијају из пиштоља Данила Милинчића.  Ово је само један од бројних примера шиптарског насиља над косметским Србима, који је је остао некажњен.

1992. У Метаљици, општина Милићи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге које предводи Ферид А. Хоџић и Бешир Б. Аљукић, нападају ово подрињско српско село... жртава није било, али је читаво село спаљено и уништено до темеља.

1992. У Липцу, општина Добој, на сјеверу БиХ, припадници 109. муслиманске бригаде из Грачанице, праве покољ над Србима. Погинуло је 12 српских бораца, који су успјели  спасити село гдје се налазио и велики број српских избјеглица из Тешња, Маглаја, Грачанце и Добоја.

1995. Код Санског Моста, противваздушна одбрана Војске Републике Српске у северозападној Босни и Херцеговини, оборила амерички ловац Ф-16, чији се пилот Скот О'Грејди спасао катапултирањем.

1998. На путу Дечани - Ђаковица шиптарски терористи су ватром из аутомата, митраљеза, ручних бацача и минобацача напали колону возила, која је превозила храну за угрожено становништво ђаковичког краја.

1999. Авиони НАТО пакта, бомбардовали су складиште горива код Сомбора и село Чонопља... Гађани су репетитори РТС-а на Бесној Кобили, код Врања, краљевачкој Борчи, јагодинском Црном Врху, брду Козарица код Димитровграда, пољопривредно добро „Добричево“ у општини Ћуприја...



3. јун

1917. У Тирани, проглашена независност Албаније, под италијанским патронатом.

1941. У Корити, код Билеће, под командом Хермана Тогонала и хоџе Мухарема Главинића, усташе праве покољ над 130 Срба и бацају их у Корићку јаму. Тако су настрадале породице: Думић, Јакшић, Шакота, Радан, Рогач, Бјелица, Ковачевић, Курдулија, Милошевић, Миловић, Носовић, Тркља, Старовић, Коснић и Сворцан...

1968. У Београду, избиле највеће студентске демонстрације у Југославији, где је више хиљада студената кренуло из Студентског Града, ка центру, где их је зауставила милиција. Дошло је до великих нереда и туче. Студенти су се бунили против све већих социјалних раслојавања, као и удаљавања од прокламованих идеала и званичне пропаганде о социјалној правди и водећој улози радничке класе у друштву. Седмог дана протеста тадашњи југословенски председник Јосип Броз (Тито) јавно је подржао већину студентских захтева.

1992. У Ледићима, код Трнова, удружене муслиманско-хрватске снаге из Сарајева, нападају овај засеок (36 становника) и том приликом убијају 24 мјештана углавном хладним оружјем, село је похарано и спаљено, а ТВ Сарајево прави прилог у коме каже да је остварена "велика побједа над ћетницима".

1999. Авијација НАТО пакта је направила више од 20 напада на подручије Космета, затим подручије Куршумлије, мостови на реци Јасеници код Велике Плане. Гађана су и складишта код Кљајићева и Чонопље.

2004. У Модричи, снаге СФОР-а ухапсиле Петра Милошевића, бившег официра Војске Републике Српске.



4. јун

1920. Код Париза, у дворцу Тријанон, после Првог светског рата Мађарска потписала мировни уговор, према коме је морала да се одрекне територија које је држала за време Аустро-Угарске. Тако су Загорје, Бачка, Срем, Славонија и пола Барање припали Краљевини СХС.

1941. У Загребу, на састанку дипломата нацистичке Немачке и главешина усташке НДХ направљен је план о исељавању 200.000 православних Срба у Шумадију. Ова политика је била у духу геноцида, планирана још у Ватикану 1930-их година.

1941. У Холандији, умро бивши немачки цар Фридрих Вилхелм || Алберт. Он је један од твораца немачке политике продора на Исток "Drang nach Osten", по коме је Немачка требала да избије све до Босфора. Био је један од главних заговорника напада на Краљевину Србију 1914. године. Након Првог светског рата, био је приморан да напусти престол и побегне у Холандију, где је и умро. Холандија је одбила да га изручи Силама Антанте, иако је био оптужен за ратне злочине.

1992. У Жепи, на истоку Босне и Херцеговине, припадници муслиланске Армије БиХ, направиле су засједу за 45 припадника Војске Републике Српске из Сарајевско-Романијског корпуса, који су се повлачили у складу са раније постигнутим договором о мирном изласку... 12 бораца ВРС ухваћено и затворено у једну шталу, а потом су живи спаљени.

1993. У Њујорку, Савет безбједности УН донео Резолуцију којом је прогласио Сарајево, Горажде, Тузлу, Бихаћ, Сребреницу и Жепу за заштићене зоне у Босни и Херцеговини. Снаге УН добиле су овлаштења да употребе силу ради њихове одбране.

1999. Током бомбардовања СР Југославије, авијација НАТО пакта бомбардује војни аеродром Батајница, као и фрушкогорска села Бранковац и Чот.

2003. У Загребу, влада Хрватске одлучила да суспендује визни режим и одобри слободан приступ грађанима Србије и Црне Горе.



5. јун

1941. У Смедереву, немачке окупаторске снаге ставиле велику количину експлозива у средњовековну тврђаву, где су планирале свој магацин. Древна тврђава је минирана, иако већ деценијама остаје непознат починилац. Постоје тврдње да су то урадили комунистички илегалци, а исто тако и други  историчари тврде да су сами Немци минирали тврђаву. Цео случај је неразјашњен, али зна се да је том приликом је погинуло 4.000 Срба, уништено је 2.000 кућа.

1947. У Вашингтону, амерички генерал и дипломата Џорџ Маршал, саопштио план о финансијској помоћи Европи, разореној у Другом светском рату. Планом је обухваћено 16 земаља, а укупна сума помоћи од 1948. до 1952. износила је 15 милијарди долара. План је уз економску имао и политичко-војну улогу - постао је један од битних елемената НАТО пакта, основаног 1949. године.

1954. У Београду, умро српски инжењер руског порекла Владимир Фармаковски, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука, први машински инжењер академик код нас. Објавио је више од 50 научних и стручних радова, углавном из области локомотива.

1992. У Горажду, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге Армије БиХ убијају српску породицу Стојановић: Невенка, Мирко и његов син, Петко и његова супруга. Уништена је и православна црква св. Ђурђа из 1446. године.

1992. У Зеници, на десној обали реке Босне, српска села Расподочје, Дивуша, Мутница, Перин Хан и Мамићи на десној обали ријеке Босне, су нападнута од јаких муслиманских снага Армије БиХ, које је предводио Сирађ Шишић. Том приликом је 12 Срба убијено, више од 500 Срба је одведено у зенички логор где су сурово мучени. Српска имовина је опљачкана, уништена и спаљена. Чак су и српска гробља прекопавана, а православна црква оштећена.

1999. Авијација НАТО је бомбардовала Космет, шире подручје општине Призрен, као и Приштина, а на село Пиране на путу Призрен-Ђаковица су бачене касетне бомбе. Бомбардована је пољопривредна организације "Агровршац" у Вршцу.

1999. У Планеји, општина Призрен погинула је нишка хероина Слађана Станковић (1965-1999), од гранате која је испаљена са територије Републике Албаније, док је извлачила рањенике. Постумно је одликована медаљом за заслуге у одбрани и безбедности.

2004. У Грачаници, албански терористи убили Димитрија Поповића (17). УН полиција ухапсила Алберта Краснићија (18) и Лабинота Гашија (20) из Приштине под сумњом да су извршили овај злочин.



6. јун

1992. У Лисовићима, општина Трново на десној обали ријеке Босне, у селу са 6 становника, муслиманске оружане формације из Сарајева убијају четири члана српске породице Ивановић: Марко, Данило, Цвијета и Симо. Имовина је опљачкана, спаљена и уништена.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали Косово и Метохију, испаливши 30 пројектила, а албански терористи напали аутобус "Косметтурса" на пути Подујево-Приштина и ранили 5 људи. Бомбе су падале и на село Церово код Бијелог Поља.

2001. СР Југославија приступила Лисабонској конвенцији, документу који обезбјеђује приближавање југословенског образовног система европским стандардима.

2003. У Сарајеву, Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио Одлуку о ратификцијама билатералног споразума БиХ и САД о неизручењу америчких грађана Међународном кривичном суду.

2003. У Бенковцу, Градско вијеће прогласало је хрватског генерала Анту Готовину, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима, за почасног грађанина.

2008. У Бања Луци, влада Републике Српске основала Оперативни тим за тражење несталих лица.



7. јун

1938. У Београду, студенти Универзитета организовали академију посвећену одбрани Чехословачке од нацистичке Немачке, под паролом "Верност за верност". Пријавило се око 60.000 добровољаца, али они нису ангажовани, јер су Чехословачку њени западни савезници препустили на милост и немилост Трећем рајху.

1944. На Вис, стигао Врховни штаб партизанске војске НОВЈ.

1947. У СР Словенију преко Италије улази група од 100 усташких диверзаната, које су предводили зликовци: Божидар Кавран и Љубо Милош. Њихов циљ је био прављење диверзија, са циљем дестабилизације комунистичке власти и повратак усташа, односно обнова Независне Државе Хрватске. Сви диверзанити су били ухапшени у акцији југославенске тајне полиције Операција Гвардијан, а касније и погубљени.

1974. У Ивањици пуштена у рад прва земаљска сателитска станица у Југославији за међуконтиненталне телефонске линије и ТВ програме. Станица је потпуно разорена бомбардовањем из ваздуха у прољеће 1999. током агресије НАТО пакта, предвођеног САД, на Савезну Републику Југославију.

1992. У Мостару и околини, припадници муслиманских и хрватских паравојних формација које предводи Јозо Вегар, спроводе злочиначку операцију "Чагаљ", односно ентичко чишћење српских села на десној обали ријеке Неретве: Тасовчићи, Клепци, Поткоса, Речице, Пребиловци, Опилчићи. Тог дана је убијено најмање 38 мјештана ових српских села, углавном стараца.

1992.  У Трнову, код Сарајева, муслиманске јединице Армије БиХ под командом Ехтема Годњака спроводе етничко чишћење у српским селима: Требечај, Ледићи, Лисовићи, Горња и Доња Пресјеница, Страјишта, Кијево и Шкипов гај, Рајски до и Годињске баре... Том приликом је почињен масакр над 23 српска цивила из породица Цвијетић, Шеховац, Самарџија и Крављача.

1992. У Дервенти, на сјеверу Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1992. У Србцу, на сјеверу Босне и Херцеговине у Посавини формирана је 1. лака пјешадијска бригада Крајишког корпуса србске војске у БиХ. Ова славна јединица је прешла дуг борбени пут борећи се на орашком, дервентском, градачанском и бродском ратишту... док је годину и по дана водила жестоке окршаје код Возуће. Бригада је расформирана маја 1996. године, а кроз њу је прошло 3.338 војника, од којих 76 се води као погинуло или нестало. Србачка бригада је одликована због ратних заслуга Орденом Петра Мркоњића.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали репетиторе на Руднику, затим куршумлијско насеље Марковићи и нека места у Метохији.

1999. У Приједору, припадници СФОР-а, ухапсили генерала Драгана Колунџију, кога је Хашки Трибунал, осумњичио за ратне злочине.

2000. У Бијељини, криминалац Ђорђе Ждрале убија Љубишу Савића Маузера у сачекуши, начелинка бијељинске полиције, комаданта српске гарде "Пантери" и хероја Отаџбинског рата 1990-их, који је по читавој Босни и Херцеговини бранио српску нејач од усташког и муџахединског ножа... Исто тако бавио се хуманитарним радом и помагао породице погинулих бораца. Опеван је у бројним народним песмама.
Мотиви његовог убиства ниси никада расветљени. Иако се сумња на ратне профитере који су његовим уклањањем хтели да наставе своје прљаве послове. Поред тога Маузер је радио истрагу у вези убиства Срђана Кнежевића (07.08.1998) из Сарајева, који је био начелник полиције на Палама... Добијао је упозорења да прекине истрагу, али није хтео.

2001. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Закон о потврђивању Споразума о успостављању специјалних и паралелних односа између СР Југославије и Републике Српске.

2004. У Тирани ухапшен Флорим Ејупи (25), кога сматрају одговорним за терористички напад у фебруару 2001. године на Космету, у којем је од подметнуте бомбе погинуло најмање 11 Срба и један војник НАТО-а.



8. јун

1937. У Београду, избиле антифашистичке демонстрације радника и студената поводом доласка шефа немачке дипломатије Константина фон Нојрата, током којих је полиција ухапсила многе демонстранте. Нојрат је посетио Мађарску, Краљевину Југославију и Бугарску да би ојачао немачки утицај и зближио Југославију и Мађарску ради изоловања Чехословачке.

1943. У Београду, умро српски математичар Михајло Петровић (75), оснивач београдске математичке школе, професор Универзитета у Београду, члан Српске краљевске академије и многих иностраних академија наука. Као дечак је научио рибарски занат код београдског аласа Гашпара Чукље, потом положио мајсторски испит рибарског еснафа и тако добио надимак "Мика Алас". Написао је више од 400 радова из теоријске и примијењене математике, математичке физике и хемије, механике, геометрије и опште феноменологије. Творац је математичке феноменологије, теорије математичких спектара која је практично примијењена у астрономским, статистичким и другим израчунавањима.

1944. У Лондону, председник британске владе Винстон Черчил у Другом светском рату затражио од владе САД да пристане на поделу интересних сфера на Балкану - Бугарска и Румунија биле су препуштене "совјетској надлежности", а Југославија "равноправно подељена" на совјетску и британску "зону утицаја".

1992. У Сребреници, муслиманске (пара)војне јединице под командом Насера Орића, на истоку Босне и Херцеговине нападају српска села Обади, Сасе и Шапат... Убијено је десетак цивила српске националности, имовина је опљачкана, срушена и спаљена. Чак и православни манастир.

1992. У Зворнику, муслиманске снаге (припадници Патриотске Лиге БиХ) нападају засеок Андрићи, у српском селу Малешић, у рејону Подриња. Том приликом, је свирепо убијено 4 ненаоружана српска цивила, а 6 тешко рањено.

1992. У Вогошћи, код Сарајева у национално мјешовитом селу Хотоњ, гдје су муслимани имали релативну већину, долази до напада на српске куће од припадника Првог корпуса муслиманске Армије БиХ и том приликом је убијено 6 Срба, од чега 5 чланова породице Пајдаковић. Српска имовина је спаљена, а прије тога опљачкана и уништена.

1995. Амерички маринци спасили капетана Скота О'Грејдија, пилота авиона Ф-16, кога је шест дана раније у северозападној Босни оборила противваздушна одбрана Војске Републике Српске.

1999. Авиони НАТО пакта интензивирају нападе на Србију, па је тако страховито бомбардован Нови Сад (20 повређених) и оклолина Бешке, затим Панчево и београдско насеље Батајница... На Космету су бомбе падале на Дечане и Косовску Митровицу. Гађано је поново пољопривредно добро код Ћуприје.

2006. У Њујорку, на јарбол испред седишта Уједињених нација подигнута застава Републике Србије, која је постала самостална држава.

2006. Исланд је био прва држава која је признала Црну Гору као независну државу. 



9. јун

1914. У Београду свечано откривен споменик српском просветитељу Доситеју Обрадовићу, рад вајара Рудолфа Валдеца. Прилоге за споменик је прикупљала Српска књижевна задруга, а знатно су помогли и влада Србије и Београдска општина. Споменик је постављен на улазу на Калемегдан, а после Првог светског рата је пренесен у парк на Студентском тргу, где је и сада.

1945. У Београду, Председништво АВНОЈ-а донело Закон о конфискацији имовине и извршењу конфискације, на основу којег је држава преузела сву имовину Трећег рајха, имовину Немаца на тлу Југославије који су у Другом светском рату сарађивали с непријатељем и имовину ратних злочинаца.

1992. У Вишеграду, у селу Влајовићи, муслимански екстремисти, припадници Зелених Беретки убијају српску породицу Шимшић: Драгомир, Перка и Божо, док су радили пољске послове. Њихова имовина је опљачкана, а потом и спаљена.

1993. Код Травника, пред великом муслиманском офанзивом на подручју ценатралне Босне, око 8.000 Хрвата је нашло уточиште код Срба на планини Влашић.

1999. У Куманову (Вардарска Македонија) је оптипсан Војно-технички споразум о прекиду НАТО агресије на СР Југославију. Споразум у име СРЈ су потписали: Светозар Марјановић, генерал ВЈ, Обрад Стевановић, генерал МУП-а Србије и Мајкл Џексон, британски генерал при НАТО пакту. 



10. јун

1941. У Гаравицама, код Бихаћа, за сјеверозападу Босне,  Усташе праве масовни покољ над српским становништвом. До средине августа исте године на Гаравицама је побијено преко 12.000 Срба.

1942. На Козари, у Босанској Крајини отпочела велика офанзива 40.000 немачких и мађарских окупатора и усташа, где је био циљ истребити српско становништво, око 80.000 Срба махом жена, стараца и деце. Њих је бранило свега 3.500 бораца партизана (Срба) из Другог Крајишког одреда. Офанзива на Козару је трајала скоро два месеца. Обруч је уз велике жртве и хероизам пробијен, погинуло је преко 1.700 бораца НОР, док је преко 15.000 цивила успело да се извуче и спаси. Осталих 60.000 српских цивила је ухапшено и спроведено у логор Јасеновац, одакле се мало ко вратио жив. Српска села су опљачкана, порушена и спаљена. Ово је једна од најкрвавијих епизода Другог светског рата у Босни и Херцеговини.

1942. У Малој Ремети, у Срему, у борби са немачким окупаторима погинуо је српски младић, партизански борац и народни херој Бошко Плаковљевић - Пинки.

1992. У Милићима, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из Сребренице, Коњевић Поља и Церске нападају српско село Рупово Брдо и том приликом убијају српске породице Милинковић: Војислав, Мирјана, Реља, Радоје и Владо; и породицу Жугић: Ковиљка, Комљен и Трифко. Њихова имовина је опљачкана и спаљена.

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслиманско-хрватске оружане јединице нападају српско село Бјелимићи, када су убијени: Мићо и Сава Јањић, Сава и Даница Ђогић, Ђурђа Самарџић.

1992. У Бановићима, крај Тузле, у муслиманском логору за Србе у, убијени су: Душан Ристић и неки Ђурић, тако што су претучени до смрти.

1992. У Љубушком, крај Чапљине, у хрватском логору са Србе, претучени су до смрти, а потом поливени бензином и спаљени: Ђорђе Вуковић и Анђелко Шербез.

1992. У Модричи, на сјеверу Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1992. У Илијашу, код Сарајева, муслиманске ратне јединице праве стравичан масакр у српском селу Чемерно. Убијено је 32 Срба, највише из породица: Буњевац, Малешевић, Трифковић, Дамјановић...

1999. Савет Безебедности Уједињених Нација у Њујорку је донео Резолуцију 1244. према којој је и Бомбардовање СР Југославије званично завршено после 78 дана, уз велике људске жртве и материјалне губитке. Тиме је јужна српска покрајина Косово и Метохија стављена под управу УН, док се српске снаге (војска и полиција) и администрација повлаче са Космета, док се у њу враћају албански терористи из ОВК, који пред очима НАТО војника пљачкају, убијају, силују и руше.



11. јун

1915. У Находу, на северу Чешке (Бохемије), аустроугарске власти основале Броумовски логор у коме су утамничили око 35.000 људи, највећим делом Срба, од чега је било 2.000 деце млађе од 16 година. Преко 2.600 Срба је овде оставило своје кости. Њима је подигнут споменик још 1917. године у оближњем селу Мартинковице.

1990. У Београду, умро српски историчар Васа Чубриловић, учесник атентата на аустругарског престолонасљедника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Као средњошколац је приступио национално-револуционарној организацији "Млада Босна", а као најмлађи учесник Сарајевског атентата осуђен је на 16 година робије и до слома Аустро-Угарске у Првом светском рату био је у затвору. У Другом светском рату био је затворен у логор на Бањици. Студирао је филозофију на Београдском универзитету, гдје је докторирао 1927. После Другог светског рата био је директор Балканолошког института и министар у влади СФР Југославије. Аутор је око 70 историјских књига и студија.

1992. У Бијелој, општина Брчко, Босанска Посавина, удружене муслиманско-хрватске снаге (108. брчанска бригада ХВО) углавном регрутоване из милитантних странака ХДЗ и СДА, потпомогнуте војском Републике Хрватске, нападају српско становништво. Том приликом је убијено 5 српских цивила, 10 је рањено, а српска имовина је опљачкана и спаљена. Православна црква у селу је срушена, као и мост, на ријеци Тињи.

1999. У Београду, командант Треће армије Војске Југославије генерал-пуковник Небојша Павковић саопштио да је током 78 дана бомбардовања НАТО пакта погинуо 161 припадник Треће армије и уништено 13 тенкова, шест оклопних транспортера, осам артиљеријских оруђа, 19 противавионских топова и један радар, а да је њена противваздушна одбрана оборила 34 борбена авиона НАТО-а, 25 беспилотних летелица, пет хеликоптера и 52 крстареће ракете.



12. јун

1936. У Београду, основан зоолошки врт, на Малом Калемегдану у којем је до 1941. сакупљено око 1.200 животиња. Током немачког бомбардовања у Другом светском рату животиње су поделиле судбину људи - 6. априла 1941. многе су разнесене авионским бомбама.

1941. У Расоји, код Грачаца (Лика), ухватили 13 Срба, те их побили. Ово је био први од укупно три покоља колико их је било у овом малом српском селу.

1944. У Залужници, код Оточца, засеок Бракусова Драга, усташе су поклале најмање 57 личких Срба у њиховим кућама, од чега је било 33 дјетета. Засеок је спаљен, посље чега је остао пуст. Посље рата југославенски комунисти приликом подизања спомен обиљежја су написали да је злочин извршен од њемачких окупатора.

1992. У Живницама, на сјевероистоку БиХ, у национално мјешовитом селу Тупковићи, муслиманске снаге нападају Србе и том приликом убијају пет српских цивила, док су остали углавном похватани и одведени у логоре у Живнице, гдје су изложени стравичној тортури. Српска имовина је пљачкана и уништена.

1992. У Калесји, локалне муслиманске формације нападају српско село Брезик, гдје су поред мјештана Брезика, били смјештени и избјегли Срби из комшијског села Зоље, које је раније етнички очишћено. Том приликом је у Брезику убијено 12 Срба.

1996. У Ослоу (Норвешка), на преговорима у Ослу представници муслиманске владе у Сарајеву одбили да потпишу споразум о разоружању на просторима бивше Југославије.

1999. На Косову и Метохији почело размештање међународних безбедносних снага КФОР на основу Резолуције 1244. Савета безбедности УН, дан након што су, на изненађење свих западних земаља, у јужну српску покрајину први стигли руски војници који су запосели аеродром Слатина код Приштине.

2007. У Хашком Трибуналу, осуђен бивши председник Републике Српске Крајине /РСК/ Милан Мартић на 35 година затвора због гранатирања Загреба у мају 1995. године.



13. јун

1941. У Херцеговини, усташе у местима: Љубиње, Столац и Попово Поље хапсе 39 Срба, те их бацају у крашку јаму Пандурицу код Љубиња.

1943. На Сутјесци, где су се водиле тешке борбе у Другом светском рату, погинуо је Саво Ковачевић, комдант Треће дивизије НОВЈ. Исте године проглашен је за народног хероја, а његова храброст је за живота прерасла у легенду. Годинама после рата, појавиле су се контраверзе око погибије Саве Ковачевића... јер непосредно пред битку на Сутјесци, Саво Ковачевић је имао велику свађу са члановима Врховног штаба партизанске војске, које је предводио Јосип Броз Тито.

1992. У Оџаку, на сјевероистоку Босне и Херцеговине, србске снаге су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

2003. У Београду, припадници специјалне полиције ухапсиле Веселина Шљиванчанина, бившег официра ЈНА, због оптужнице Хашког Трибунала, да је наводно починио ратни злочин на подручију Вуковара у јесен 1991. године.



14. јун

1904. У Сремској Каменици, умро српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцени књижевне критике "песнички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. века. Пре медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу. Радио је као лекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Песнички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испевао је збирке љубавних песама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповести после смрти супруге и четворо деце. Написао је велики број родољубивих и изузетно вредних политичко-сатиричних песама, а као дечији песник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дечји лист "Невен". Преводио је са руског, немачког, мађарског и енглеског језика.

1941. У Босанском Грахову усташе ухапсиле Дамјана Штрбца (29), пароха граховског, који је прво спроведен у затвор у Босанском Грахову, а потом у Госпић (Лика). Тамо је сурово мучен и заједно са стотину Срба одведен на Велебит гдје је бачен у једну од јама. Прије смрти усташе су га живог одрале. Дамјан је рођен у книнском селу Плавно 1912. године.

1943. На Сутјесци, где су се водиле жестоке борбе у Другом светском рату, погинуо је српски публициста, новинар и преводилац Веселин Маслеша, народни херој, који се као гимназијалац укључио у омладински и раднички покрет. 

1992. У Мостару, удружене хрватско-муслиманске снаге нападају Србе у селу Буна, када је за два дана убијено 17 српских цивила, а остало српско становништво је прогнано. Њихова имовина је опљачкана и уништена.

1992. У Илијашу, код Сарајева, муслиманске снаге из Првог корпуса Армије БиХ, у селу Кртине, гдје праве покољ над српском породицом Росуљаш, углавном убијали ножевима. Сахрањени су тек посље два мјесеца.

1996. У Фиренци (Италија) на међународној конференцији о Босни и Херцеговини представници Републике Српске, СР Југославије, Хрватске, Херцег-Босне и Федерације БиХ потписали су Споразум о контроли наоружања. У Споразуму, који је предвиђен Дејтонским споразумом, одређене су квоте за смањење наоружања у целом региону.

1998. У Раковини, код Ђаковице, током напада албанских терориста из ОВК, на полицијску станицу, погинуо је полицајац Драган Стаменковић, а теже је рањен полицајац Небојша Вукојчић.

1999. На Косово и Метохију, ушао је из Вардарске Македоније контигент од 1.200 америчких маринаца из састава НАТО пакта, како би заузео позиције у делу који ће постати њихова окупациона зона.

2003. У Босни и Херцеговини, Русија је завршила повлачење свог мировног контингента из састава СФОР-а у БиХ.

2007. У Бечу (Аустрија), умро је Курт Валдхајм (89), бивши генерални секретар УН и бивши председник Аустрије у 88. години. Курт Валдхајм је био контраверзна личност који је вешто скривао своју нацистичку прошлост из Другог светског рата, када је на Балкану (Грчка и Југославија), учествовао у бројним злочиначким одисејама над невиним цивилним становништвом (Козара и Црна Гора). Одликован је више пута, а одликовања је између осталих добијао од Анте Павелића, поглавника НДХ, као и Јосипа Броза Тита, доживотног председника СФРЈ. Југославенска комисија за испитивање ратних злочина га је 17.11.1947. године прогласила за ратног злочинца, што је 1986. године разоткрио Данко Весовић, новинар из Београда.



15. јун

1903. У Београду, Скупштина Србије вратила Карађорђевиће на престол, изабравши за краља - принца Петра Карађорђевића који је живио у изгнанству у Женеви. Избор је уследио послије официрског "мајског преврата" 11. јуна 1903. (према Јулијанском календару, тада важећем у Србији, 29. маја), у којем је убијен краљевски пар Александар Обреновић и Драга Машин. Петар I Карађорђевић је потом крунисан у Саборној цркви у Београду и - према угледу на Немањиће - миропомазан у манастиру Жича. Његова владавина је обежена развојем парламентарне демократије у којој је политичко тежиште пренесено с двора на парламент, размахом тржишне економије који је убрзао привредни развој земље, културним напретком и слободом штампе. Тако је Краљевина Србија постала моћна држава, спремна за ослобођење поробљених делова под Аустро-Угарском и Османлијском царевином.

1907. У Холандији, почела Друга хашка мировна конференција, на којој су 44 државе, укључујући Краљевину Србију и Краљевину Црну Гору, усвојиле 13 конвенција и једну декларацију, којима су први пут знатније кодификована правила међународног обичајног, посебно ратног права.

1992. У Београду, у Скупштини СР Југославије, већином гласова писац Добрица Ћосић изабран за првог председника треће јужнославенске државе. Остао је непуних годину дана на тој функцији, а његова смена је покренута од Српске Радикалне Странке. Период у коме је водио државу, обележен је ратовима на бившем југославенском простору, санкцијама ОУН, хиперинфлацијом, урушавањем привредног и економског система...

1992. У Мостару, почело велико исељавање Срба, у страху да им се не понови трагична судбина предака за вријеме усташке НДХ. Тог дана су припадници ХОС-а убили 18 бораца Војске Републике Српске (углавном рањеника) и осам српских цивила. И Саборна црква СПЦ је запаљена. Поред тога, убијена је српска породица Рајковић, у селу Горњи Јасењани.

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслимански војник Халиловић Х. Сејо убија Србина Бранка Ђогића из села Живашница, у његовој породичној кући.

1995. У Њујорку, Савет безбедности УН изгласао Резолуцију о слању у бившу Босну и Херцеговину 12.500 припадника Снага за брзо реаговање.

1999. У Призрену, на окуприраном Косову и Метохији, тројица албанских терориста из ОВК, киднапују а потом на језив начин убијају православног свештеника оца Харитона (39) и то на очиглед НАТО војника.

1999. Са Косова и Метохије, повучени последњи контигенти југославенских безбедоносних снага. Тако је ова јужна српска покрајина предата на управу НАТО пакру и УНМИК полицији.

2004. У Источном Сарајеву, Окружни суд прогласио кривим и осудио Нихада Машића на 17 година затвора за убиство старице Сафије Машић, повратника у Горажде, 10. августа 2003. године.



16. јун

1930. У Прагу (Чешка) умро српски политичар и филолог Љубомир Стојановић, секретар Српске краљевске академије.

1992. У Зеници, припадници Патриотске Лиге БиХ (муслиманска паравојна јединица) рано ујутро нападају село Буковица, када је ухпшено неколико Срба, који су одведени у село Тетово, у основну школу, гдје је већ био формиран логор за Србе. Тамо су их стравично мучили...

1992. У Херцеговини је формирана чувена Невесињска бригада, једна од ударних снага Херцеговачког корпуса ВРС, која је дала велики допринос очувању србског дијела Херцеговине током Отаџбинског рата 1990-их. Ова јединица је успјела је у два наврата да одбије хрватске и муслиманске нападаче на Митровдан 1992. и 1994. године и још је учествовала на сарајевском ратитшу и краће вријеме на Гламочу. Одликована је Орденом Немањића.

1999. У Призрену албански екстремисти уз помоћ снага КФОР-а срушили споменик цару Душану из светородне средњовековне династије Немањића, који се налазио у центру града на шеталишту Шадрван. Споменик је однет у непознатом правцу.

2000. У Клечки на Косову и Метохији, настањеном албанским живљем, војници КФОР-а открили велику количину оружја, које је било сакривено у четири бункера. Саопштено да је то оружје довољно да се потпуно опреме две пјешадијске чете.

2008. У Луксембургу, Босна и Херцеговина, потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.



17. јун

1925. У Женеви (Швајцарска), потписан протокол, којим је забрањена употреба бојних отрова, потписало 29 земаља.

1992. У Брчком, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске снаге нападају ујутро српско село Церик, када је убијен један старац и два младића српске националности. Мјештани су успјели одбити напад, али сљедећи напад је био 28. аугуста исте године.

1992. У Калесији, на сјевероистоку БиХ, припадници 1. тузланске бригаде, Другог корпуса муслиманске Армије Босне и Херцеговине, убијају у српском селу Спасовница, најмање седам Срба, у селу Боргово четверо Срба.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске ослобађају насеља "Аеродром" и "Добрињу 4", и јако муслиманско упориште на Требевићу - Златиште.

1996. Хашки трубунал наредио хитно ослобађање Горана Љајића, јер је утврђено да се ради о замени идентитета.

2007. У Црној Гори, ухапшен, некадашњи генерал полиције Србије Властимир Ђорђевић и пребачен у Хаг, под оптужбом за ратне злочине на Космету 1999. године.



18. јун

1944. У Сврачковом Селу, код Удбине (Лика) усташе праве покољ над 41 српским цивилом (мушкарци, жене и дјеца).

1992. У Коњицу, на сјеверу Херцеговине, муслиманско-хрватске формације етнички су очистили село Главатичево, гдје су још били смјештени Срби из села Блаце. Убијена је породица Куљанин углавном ножевима, а преостало становништво је прогнано, док им је имовина спаљена.

1993. У Њујорку (САД), Савјет безбједности УН одобрио слање 7.600 "плавих шљемова" у шест градова у Босни и Херцеговини.

1998. У Загреб, из Аргентине стигао бивши командант усташког концентрационог логора Јасеновац и ратни злочинац, из Другог свјетског рата,  Динко Шакић , гдје су га хрватски правосудни органи службено ухапсили и спровели у истражни затвор.



19. јун

1807. Код Штубика и Малајнице у Неготинској Крајини одиграла се чувена битка између Карађорђевих устаника и Турака Османлија, где су Србима помогли и Руси. Турске паше су са бојног поља бежале у паничном страху. Турци су, што у шанчевима, што изван њих, оставили око 1.500 погинулих и више хиљада рањених. Губици Срба и Руса су били: око 200 Срба и 130 Руса.

1944. На острву Вис, у Јадранском мору, долази до потписивања споразума између Југославенске краљевске владе у избеглиштву и комунистичких герилаца. Споразум су потписали Др Иван Шубашић и Јосип Броз Тито. Овај споразум се односио на признавање комунистичких и партизанских тековина током Другог светског рата, а инициран је под снажним притиском Британаца.

1987. У Вараждину се распао Савез Књижевника Југославије. То је прва екс југословенска институција која је доживела ту неславну судбину. 

1992. У Дервенти, у Босанској Посавини, у бившој касарни ЈНА "Рабић" постојао је концентрациони логор за мучење Срба. Након бекства неколико затвореника, стражари су за одмазду стрељали 8 српских логораша на локалитету Модран - Томасово брдо.

1992. У Мостару, на десној обали Неретве, припадници хрватских и муслиманских паравојних снага: ЗНГ, ХОС-а, Патриотске Лиге БиХ, етнички су очистили село Хумилишани, када је убијено више српских цивила. Њихова имовина је опљачкана, а потом и спаљена.

1992. У Рогатици, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из Горажда, Вишеграда и Чајнича нападају српска села, али и саму Рогатицу, када је убијено најмање 11 српсих цивила. Српска имовина је спаљена и уништена, а прије тога опљачкана.

1992. У Бановићима, на сјевероистоку Босне, наоружани муслимани из Другог корпуса Армије Босне и Херцеговине, нападају српско село Жељава, када је убијено најмање 5 цивила српске националности, док су остали одведени у логор у Бановићима. Имовина им је уништена, а прије тога и опљачкана.

1992. У Тузли, муслиманске формације у селу Симин Хан, које је имало релативну српску већину, врше етничко чишћење под командом Жељка Кнеза. Убијено је 10 српских цивила, док су остали успјели побјећи ка Бијељини, односно слободној српској територији. Имовина им је спаљена и опљачкана.

2000. У Клечки, на Космету, припадници КФОР-а открили велику количину сакривеног оружја у 4 бункера, које је било власништво албанских терориста из ОВК.

2003. У Београду, Влада Србије и Црне Горе, званично поднела захтев за учлањење у организацију "Партнертство за мир", при НАТО пакту.



20. јун

1868. У Београду серодио пуковник Миливоје Анђелковић звани Кајафа, легендарни командант Дунавске дивизије, који је учествовао у ослободилачким ратовима Србије почетком 20. века. Учесник је Мајског преврата 1903. године. У Првом балканском рату командовао је Јаворском бригадом. У борбама на Мачковом камену 1914. године се истакао он и његови војници, а највећи допринос је дао почетком децембра 1914. године када је током Колубарске битке сломио аустроугарске јединице и пробио фронт, што је за пар дана донело велику победу. Пао је у немилост државне политике јер је престолонаследника Александра I Карађорђевића на прву линију фронта. Пензионисан је 1917. године после реорганизације на Крфу.

1902. У Београду, рођен српски писац и дипломата Марко Ристић, један од најактивнијих у кругу српских надреалиста. После завршеног Филозофског факултета у Београду између два светска рата издавао је и уређивао већину надреалистичких часописа, а по окончању Другог светског рата био је југословенски амбасадор у Француској.

1992. У Мостару, на десној обали Неретве, у селу Ходбина са релативном српском већином, хрватске оружане снаге етнички чисте и убијају осмеро Срба, од чега седам жена. Преостало српско становништво, које није успјело побјећи на слободну српску територију одведено је у логоре. Њихова имовина је опљачкана, а потом спаљена. Уништена је православна црква и оскрнављено гробље.
У логору Војне полиције ХВО у Мостару на Машинском факултету, убијен заробљени припадник ВРС, Ранко С. Ковач из околине Невесиња.

1992. У Зворнику, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге нападају мало село Витница, када је убијено 10 српских цивила, а преостало становништво побјегло у Србију. Српска имовина је опљачкана и спаљена.

1992. У Тарчину, код Сарајева, спаљена је православна црква на Осенику, од муслманских снага.

1992. У Високо, у централним дијеловима Босне и Херцеговине, муслиманске снаге направиле су етничко чишћење над Србима у неколико села: Брадве, Вилењак, Лисово, Змића, Мауровићи, Добриње, Паљике и др... У муслиманском селу Хлапчевићи са врло малим бројем Срба, обављена је јавна егзекуција седмеро Срба, уз присуство и аплаузе локалног муслиманског становништва. Преостало становништво је одведено у логоре, а имовина им је опљачкана и спаљена. У селу Коложићи, побијена је српска породица Вуковић, њих шестеро. Комшије су ликовале, а неки чак и мокрили по лешевима.

1999. У Гњилану, на Космету, албански терористи из ОВК убили су 47 српских цивила. Овај свирепи злочин је уређен уз немо посматрање припадника КФОР-а.

2007. У Београду, правосудни органи Србије изручили представницима Суда Босне и Херцеговине некадашњег предсједника Владе Републике Српске, Гојка Кличковића због сумње да је починио кривично дело ратног злочина.



21. јун

1991. У Београду, државни секретар САД, Џејмс Бекер, на крају посете СФРЈ изјавио да "САД подржавају целовиту и демократску Југославију и да неће признати једностране акте цепања југословенских република".

1992. У Живницама, јужно од Тузле, муслиманске снаге упадају у српско село Врнојевићи и праве "претрес", када су убијена три ненаоружана српска цивила: Томислав Бошковић (заклан), Даша Ристић и Бранко Наранчић.

1992. У Сарајеву у некадашњој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" муслиманске власти формирале један од 126 логора колико их је било у Сарајеву током 1992-1996. Логор је брзо преименован у "Рамиз Салчин" по муслиманском војнику и снајперисти. Кроз овај логор је прошло око 5.000 Срба углавном са ширег подручија Сарајева. Њих стотинак је убијено или умрло од глади и болести. Логор је сматран за један од најужаснијих казамата у Босни и Херцеговини.

1992. У Калесији, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге са задатком етничког чишћења, упадају у село Зелина и том приликом убијају 6 српских цивила. 

1992. У Сребреници, у рејону средњег Подриња, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из околних села под командом Насера Орића, упадају у село Ратковићи, када праве покољ над 17 српских цивила, пљачкају њихову имовину, а после пале и уништавају.

1992. У Сјеверној Далмацији, хрватска војска спроводи злочиначку операцију "Миљевачки плато", код Дринша. У тој акцији је погинуо херој новог доба: Савица Сале Медаковић.



22. јун

1941. У Херцеговиниусташе под командом Мије Бабића, праве покоље над Србима... У Гацку усташе убијају 140 мушкараца, жена и дјеце. У усташком логору у Невесињу поклано је 28 Срба. У Стоцу је похапшено све мушко од 16 до 60 година. У Габели је ухапшено 170 Срба који су наредних дана ликвидирани код Крижа и Опузена. У Чапљини, је ухапшено 526 Срба (мушкараца, жена и дјеце) који су ликвидирани наредних дана.

1992. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге у селу Бујаковина праве покољ и етничко чишћење својих комшија Срба, углавном старијих људи. Убили су 9 српских цивила.

2003. У Бања Луку, стигао поглавар римокатоличке цркве папа Јован Павле Други.



23. јун

1943. У Плужинама (Црна Гора), у селима Стабна, Крушчица и Јасен, усташке јединице заједно са озлоглашеном немачком јединицом "Принц Еуген" почињу седмодневне покоље над 140 Срба.

1986. У Призрену, албански вандали демолирали су манастир Светог Марка, који се налази код Коришке реке. Ово је урађено без неке материјалне користи већ само да се нанесе штета и манаситр уништи. Тадашњи епископ рашко-призренски г. Павле о томе је известио Свети Синод СПЦ, који су писмо проследили Извршном већу СР Србије и САП Косово и Метохија. Међутим, није урађено ништа да се зашити имовина СПЦ и свештенство.

1992. У Сребреници, на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге из извиђачко-диверзантског вода 28. дивизије муслиманске Армије БиХ, праве засједу на путу између Скелана и Сребренице, том приликом у аутомобилу је убијено 5 Срба (Бибић, Божић, два Павловића и Грујичић).

2003. У Добоју, Окружно јавно тужилаштво поднело Хашком трибуналу захтев за разматрање тужбе против Нијаза Чаушевића и Индире Врбанац из Босанског Брода за ратне злочине почињене 1992. године над српским цивилима у селу Сијековцу.



24. јун

1940. Краљевина Југославија успоставила дипломатске односе са СССР-ом.

1941. У Мостару, усташе спроводе хапшења, када је ухапшено 480 Срба, који су наредних дана побијени на Неретви, Буни и Отријешком гробљу. Исто тако поубијани су свештеници манастира Житомислић.

1941. Код Бугојна у Босни, у једној шуми Јусуфа Спајића усташки злотвори заклали свештеника СПЦ Марка Поповића (65), Купрешког. Њега су прво ухапсили двије недеље раније у Купресу, а потом га утамничили и мучили. Његов леш је бачен у масовну гробницу са осталим Србима из тог краја. Иначе, Свети мученик Марко Купрешки је и за вријеме Првог свјетског рата био интерниран од аустроугарских власти.

1942. У Норвешку стигао први контигент 2.613 србских логораша у луку Нарвик, где су их под јаком стражом припадници СС јединица спровели у логоре: Беисфјорд и др. Логораши су радили тешке физичке послове на опасним теренима, а циљ Немаца је био да се они не врате у отаџбину, већ да тамо умру.

1960. У Београду, СФР Југославија, Грчка и Турска распустиле Балкански савез, заснован на Уговору о савезу, политичкој сарадњи и узајамној помоћи закљученом на Бледу (Словенија) 8. августа 1954. године.

1986. У Београду, преминуо Мирослав Мика Антић, великан српске књижевности, изузетан лиричар и инвентиван дјечији песник, који је у песме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига и радио на филмским пројектима.

1991. У Бања Луци дошло је до потписа споразума имеђу САО Крајине и заједнице општина Босанске Крајине.

1992. У Босанском Броду (Посавина), у насељу Скела, у касним вечерњим сатима, припадници ХВО које предводи Блаженко Кљајић упадају у стан Слободана Стојаковића (47), кога свирепо муче, а касније 50м од куће и убијају ножем. Његови жена и дете су се спасили скакањем кроз прозор.

1999. У Београду, Савезна скупштина на ванредној сједници оба вијећа донијела Одлуку о укидању ратног стања у СР Југославији.



25. јун

1920. У Вуковару после пет дана рада завршен Други конгрес Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста), који је усвојио нови програм и статут и измијенио назив партије у Комунистичка партија Југославије. Ова партија је била врло брзо забрањена јер је имала за циљ мењање друштвено-политичко-економског система.

1925. У Ужице уз велико славље стигао први воз, популарно назван "ћира". Изградњу пруге између Вардишта и Ужица почела је Аустро-Угарска одмах по окупацији Србије 1915. Пројектовали су је аустроугарски инжењери, а у суровим условима градили ратни заробљеници Италијани и Руси. "Ћира" је престао да саобраћа 1974. године кад су у Југославији укинуте и многе друге пруге уског колосијека.

1966. СФР Југославија и Ватикан обновили дипломатске односе.

1991. У Љубљани, сепаратискичка влада СР Словеније и председник Милан Кучан прогласили независност од СФР Југославије. Ова одлука словеначких власти ће имати далекосежне последице не само по грађане те бивше југославенске републике већ и остатак СФРЈ.

1991. У Загребу, сепаратискичка влада СР Хрватске и Фрањо Туђман прогласили независност од социјалистичке Југославије. Ова одлука је оцењена као неуставна, јер није имала сагласност осталих народа у СФРЈ.

1992. У Петрово Село под Озреном (БиХ), стигле српске избеглице из Зенице, посље неколико дана пјешачења.

1993. У Скопље, стигло 14 официра америчке војске, из Берлина.

1996. У Београду, удружење правника Републике Српске предало Вилијаму Стубнеру, вршиоцу дужности шефа Канцеларије Хашког трибунала, кривичну пријаву против лидера босанских Муслимана Алије Изетбеговића и тадашњег потпредседника Федерације БиХ Ејупа Ганића због ратних злочина.

1999. На Косову и Метохији, албански терористи запалили православну цркву у Великој Реци, а у Приштини је запаљена кућа Србина Момчила Благотића.

2003. У Бања Луци, посланици Народне скупштине Републике Српске усвојили Основе реформи у области одбране Босне и Херцеговине, са планом активности за провођење реформи у систем одбране РС, које подразумевају да крајњи исход мора одржати постојање Војске РС и уређење одбрамбене структуре, у складу са Уставом БиХ.



26. јун

1905. У Богатићу, умро српски писац Јанко Веселиновић, реалиста и романтик народњак, превасходно сликар мачванског села, које је описивао с много љубави, идеализујући његов патријархални живот. Одлично је познавао српски језик и вешто га користио у романима, приповеткама и позоришним комадима.

1917. На Солунском пољу после смртне пресуде стрељани официри Драгутин Димитријевић - Апис, Љубо Вуловић и Раде Малобабић, оптужени да спремају атентат на ренгента Александра Карађорђевића.

1936. Код Цетиња, на узвишењу Белведер одржан збор против политике југословенске владе Милана Стојадиновића. На окупљени народ жандарми су отворили ватру, усмртивши шест и ранивши више од 30 људи.

1945. У Сан Франциску, потписана повеља о оснивању ОУН, од стране 50 држава, међу којима и СФР Југославија.

1991. У Бршадину, поред Вуковара, хрватски полицајци за кратко упадају у ово српско и том приликом на превару убијају свог бившег колегу Србина, Симу Поњевића, који је иза себе оставио жену и дете старо годину дана.

1991. У Глину (Банија), упадају хрватске паравојне снаге нападају, а српске браниоце предводи херој Драгиша Стефановић, који је том приликом и погинуо.

1991. У Београду, влада СФР Југославије издаје наредбу о забрани успостављања граничних пралаза унутар територије СФРЈ, а савезни МУП и ЈНА су овлашћени да уклоне те прелазе (у Словенији) и успоставе контролу над државним границама СФРЈ. Делегати Словеније и Хрватске напустили Скупштину СФРЈ.

1992. Код Модриче, србски војници из западног дела Босне и Херцеговине, потпомогнути са јединицама Србске Војске Крајине, сусрели су се са јединицама источнобосанског дела ВРС. Овим чином је извршена једна од најславнијих и највећих војних операција у Отаџбинском рату 1990-их позната као "Коридор живота"...

1993. У Загреб стигао први амерички амбасадор у Хрватској са задатком да помогне у брзом прекидању рата, као и побољшању дипломатских веза између САД и Хрватске.

1995. У Њујорку, прослава педесет година од оснивања УН у Сан Франциску протекла у знаку критика због неуспеха УН да заустави рат у бившој Босни и Херцеговини, али и упозорења генералног секретара Бутроса Галија да се ова организација са дугом већим од две милијарде долара налази пред банкротством.

1999. Из Пећке Патријаршије прогнано 150 српских избеглица, који су ту потражили спас од шиптарских терориста.

2004. У Тузли, код Брчанске Малте, стотинак муслиманских екстремиста, спречило чланове Савеза логораша Републике Српске да положе вијенце на мјесто погибије војника ЈНА од 15. маја 1992. године.

1999. У Приштину, стигла прва група руских припадника међународних снага, њих 39.



27. јун

1941. У Горњем Храсну, (Херцеговина), усташе хапсе 105 Срба, које су повеле да их баце у јаму Гавраница, усљед лоше усташке организације њих 39 спасило се бјежањем.

1988. У Бечу је дошло до сусрета поглавара Римокатоличке цркве, Јована Павла II и председника Аустрије, Курта Валдхајма, бившег генералног секретара УН који је имао мрачну прошлост у Другом светском рату, на Балкану. Одговоран за покоље Срба на Козари и Црној Гори.

1991. У Словенији, припадници словеначке Територијалне Одбране и МУП-а Словеније, напале карауле и објекте Југославенске Народне Армије, чиме је отпочео двонедељни рат у Словенији, који се завршио повлачењем ЈНА из ове бивше југославенске републике. Биланс овог "рата" био је десетине мртвих војника ЈНА, за које злочинци нису никада одговарали.

1992. У Зворнику убијен је на бестијалан начин српски дјечак Слободан Стојановић, из Доње Каменице, од стране муслиманских војника Армије БиХ.



28. јун

1389. На Косову Пољу одиграла се епска битка између Срба и Турака, који су надирали из Мале Азије. Ова битка има у србској вертикали велики значај. Тим пре што је србски вођа Кнез Лазар Хребељановић извео 70.000 витезова проитв 200.000 Османлија са циљем да сачува образ Србије. У овој бици погинули су и Кнез Лазар, коме је народ после назвао царем... и турски султан Мурат, кога је убио Милош Обилић. Иако Турци нису победили и поред бројчане надмоћи, они су касније наставили да покоравају све до Беча. Вековима касније када су се код Срба рађала мушка деца прва реченица би им била упућена "Добродошао осветниче Косова".

1914. У Сарајеву, Гаврило Принцип са припадницима Младе Босне извршавају атентат на аустроугарског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда. Ово је довело наредних недеља до Првог светског рата, јер је Аустро-Угарска напала Краљевину Србију.

1919. У Версају (Француска) на Мировној конференцији потписан мировни уговор с пораженом Немачком, чиме је и формално окончан Први светски рат. Резултат Версајског уговора било је и стварање нових држава - Краљевине СХС, Пољске, Чехословачке, Мађарске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније.

1921. У Београду, уставотворна скупштина Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца изгласала Видовдански устав којим је учвршћена власт краља. Скупштина је у битним питањима потчињена монарху, а држава је проглашена "уставном, парламентарном и наследном монархијом" с династијом Карађорђевић. Устав је важио до 1929, кад га је краљ Александар Карађорђевић укинуо и завео тзв. шестојануарску диктатуру.

1948. У Букурешту (Румунија) објављена "Резолуција Информбироа", која се односила на југославенске комунистичке власти, који су одбили економско-друштвене реформе које је диктирао СССР.  Потом се политички, економски, па и војни притисак Стаљина непрестано појачавао на СФРЈ, али је наишао на одлучан отпор. Ова нетрпељивост према Југославији је потрајала шест година, односно, након Стаљинове смрти.

1950.  У Југославији, пуштен у саобраћај, пут Београд - Загреб, дуг 400 км, назван "Ауто-пут братства и јединства", у чијој су изградњи учествовале и добровољне омладинске радне бригаде из целе земље, али и иностранства.

1956. У Новом Саду, основан Универзитет.

1977. У Београду, умро србски сликар Иван Табаковић, професор Академије примијењених уметности у Београду, члан србске академије наука и уметности, један од најзначајнијих представника србског модерног сликарства. Студирао је у Будимпешти, Загребу и Минхену.

1989. У Косову Пољу, на Газиместану одржана велика прослава 600 годишице прославе Косовске битке, где је било преко 1.000.000 људи, а Слободан Милошевић, председник СР Србије одржао свој чувени говор, који су сепаратистичке снаге у западним и централним деловима СФРЈ протумачили као позив на рат.

1991. У Дравограду, у Словенији, 300 припадника Територијалне Одбране након опкољавања карауле Холмец, напали 40 војника ЈНА и том приликом су 3 војника ЈНА убијена, а 6 је рањено иако су хтели да се предају.

1992. У Хан Пијеску, прва генерација регрута Војске Републике србске Босне и Херцеговине, на празник Војске - Видовдан, положила свечану заклетву.

1992. Код Невесиња у селу Заборани паравојне јединице херцеговачких Хрвата праве покољ у овом селу, гдје је читав засеок Витице уништен и спаљен. Убијено је осмеро Срба, највише из куће Миловића, а онда Голијан и Сарић, док је двоје рањено.

1993. У Женеви (Швајцарска), представници Републике србске и Хрватске Заједнице Херцег- Босне (ХЗХБ) на преговорима у Женеви прихватили војни документ преузет из Венс-Овеновог мировног плана за бившу Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, предсједништво Савеза логораша Републике србске донијело одлуку да Савез логораша РС поднесе Међународном суду правде у Хагу тужбу против Федерације БиХ и Хрватске за геноцид и етничко чишћење над србским народом, те појединачне тужбе против појединих лица из Федерације БиХ и Хрватске.

2004. У Мостару, Кантонални суд ослободио оптужбе седморицу бивших припадника муслиманске Армије БиХ да су починили ратне злочине над цивилним становништвом србске националности у Коњицу, у лето 1992. године.

2006. У Њујорку, Црна Гора постала 192. чланица Уједињених нација.



29. јун

1921. У Београду, код Скупштине, покушан атентат на ренгента Александра Карађорђевића. Бачена је бомба на краљевску кочију.

1941. У Тријебању (Херцеговина) усташе хапсе 70 Срба који су наредни дан бачени у Бивољу јаму. У селима Опличићи, Прењ, Речице и Локве одвезено је на обалу Неретве и поубијано 140 Срба.

1943. У Крушевцу, под Багдалом, немачка војска је стрељала 600 српских цивила, као одмазду за скуоб са герилцима Расинског округа.

1943. У Љесковом Дубу, крај Гацка (Херцеговина), усташе под командом Смаје Дилића и Раме Крвавца, скупа са немачким војницима направили су обруч око села, те су 183 мјештана Срба побили или запалили у њиховим кућама.

1991. У Вуковару, код Славије, хрватски паравојници убијају српског цивила Јована Јаковљевића, на прагу његове породичне куће. Ово је трећа српска жртва у Вуковару пред сами рат.

1992. У Сарајеву, припадници Војске Републике Српске у БиХ, предали аеродром Бутимир снагама УНПРОФОР-а. Око овог аеродрома водиле су се жестоке борбе са муслиманским ратним јединицама гдје су обије стране имале велике губитке.

1992. У Босанском Новом на сјеверозападу Босне и Херцеговине формирана је Прва новоградска пјешадијска бригада, која је током босанско-херцеговачког рата 1990-их бројала укупно око 5.500 бораца, од чега је 250 погинуло и 943 их је рањено. Имали су често ватрене окршаје са 505. бригадом муслиманске тзв. Армије БиХ. Успјешно је одбранила град од хрватских јединица (1. гардијска бригада "Тигрови", 2. гардијска бригада "Громови", диверзантски вод "Мамбе"...) у септембру 1995. године.

2004. У Хашком Трибуналу, некадашњи лидер крајишких Срба, Милан Бабић осуђен на 13 година затвора. Овде се намеће низ контраверзи јер је Милан Бабић признао кривицу, а потом под чудним околностима преминуо две године касније у Хашком Трибуналу.



30. јун

1913. На Брегалници, бугарске снаге нападају на Краљевину Србију, чиме је отпочео је Други Балкански рат, који је трајао месец дана. Бугарска под утицајем Аустро-Угарске царевине хтела је да отме Србији Вардарску Македонију. На Брегалници су се водиле крваве борбе девет дана.

1938. У Загребу умро Милан Ракић, велики српски песник, академик и дипломата.

1941. У Љубушком, усташе хапсе Србе, које су одвели до Хумца, гдје је била јама у коју су жртве побацане. То је било поред католичког самостана, а нико од фратара и свећеника није дошао да помогне невиним српским цивилима.

1992. У Сплиту, у концентрационом логору Лора, убијен је припадник ЈНА, Бојан Весовић из Крагујевца и то на најстрашније начин.



























Skip Navigation Links