Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. септембар

1941. У селима: Пиштaлинe, Подгомилa, Пeрнa и Подврaн, на лијевој обали Уне, код Босанске Крупе (БиХ), усташе праве стравичан покољ над 140 српских цивила (углавном дјеца, старци и жене), имовина је спаљивана, а стока похарана. Један дио становништва се успио извући.

1942. У селима Бенковац Окучански и Цаге, код Нове Градишке (Западна Славонија), усташе масовно хапсе српске цивиле и шаљу у концентрационе логоре (Сисак, Стара Градишка и Јасеновац), одакле се мало ко вратио. 
 



2. септембар

1910. Родио се Скендер Куленовић, члан САНУ, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежопољка", коју је као учесник Другог свјетског рата створио у јеку најжешћих борби, током усташке офанзиве на планини Козари.

1941. У селу Дрозгометва, западно од Сарајева, ухапшено, па убијено 84 Срба, становника овог села од стране усташа.
Из Новог Села, код Коренице, усташе хапсе 31 српског цивила, које одводе на стратиште Гаравице, код Бихаћа, гдје су ликвидирани.

 

1975. На планини Чакор у сјевероисточној Црној Гори, Албанци желећи да силују српску дјевоку Бранку Р. Ђукић, убијају је и осгављају њен леш на путу. Овај случај је прерастао у легенду, због одлуке њеног оца да освети своје дете.



3. септембар

1931. У Београду, краљ Александар I Карађорђевић, је прогласио Октроисани (наметнут) Устав, којим је озакоњена диктатура из 1929. По овом Уставу, влада је зависила од краља, а у Скупштину је уведен нови дом - Сенат, чије је чланове бирао краљ.

1941. У околини Босанске Крупе долази до велике офанзиве усташко-домобранских снага на српска села: Рaдић, Врaњскa, Вучиjaк... Села су заузета за кратко и спаљена су, али су их мештани до вечери протерали.
 

1942. У кордунашком селу Дрежик Град, покрај Слуња усташе убијају 16 српских цивила.
У Сремској Митровици стрељано је 12 мештана села Купинова од стране усташа, који су крајем августа похапшени. У Илоку је похапшено 40 српских цивила, који су наредног дана стрељани од усташа.

 



4. септембар

1992. На Растошници, у муслиманској заседи, на мајевичком ратишту, погинуо је потпуковник Бранко Пантелић Пантер, комадант специјалне јединице "Гарда Пантери" односно 1. бијељенске бригаде, у оквиру Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске. Бранко је посмртно одликован Карађорђевом звездом са сребрним мачевима за војне заслуге, 1994. године.  

2009. У Ужицу, се под неразјашњеним околностима десила експлозија у фабрици "Први партизан", а погинуло је седам радника.

2018. У Београду, преминуо истакнути академик Владета Јеротић у 94. години живота. Био је био је истакнути лекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, свестрани ерудита и академик САНУ од 1985. године. Држао је предавања и ван граница бивше Југославије, док се његове речи се слушале са великом пажњом. Родио се у Београду 1924. године где се школовао и радио.



6. септембар

1914. Код Чевртнтије, сукобиле су се српске и аустроугарске снаге код Легет Поља. Српска војска је по налогу Савезника покушала да изведе Сремску офанзиву, али је претрпела велик губитак, изгинуло је 6.500 војника Тимочке дивизије, првог позива, којима је комадновао Владимир Кондић, дивизијски генерал.

1944. У јужној Србији, америчке и британске ваздухопловне снаге извршиле страховито бомбардовање града Лесковца са 69 тона бомби, по захтеву партизанског комаданта Коче Поповића. Тада је погинуло близу 7.000 Срба и 1.840 објеката је разорено.

1944. У Софији, нова бугарска влада, предвођена комунистима објавила рат Немачкој, а њене јединице које су окупирале источну и јужну Србију су повучене у домовину. Касније, после неколико дана нове бугарске снаге су кренуле са Црвеном Армијом ка Берлину.

2000. У Њујорку (САД) од 6. до 8. септембра одржано Миленијумско заседање Генералне скупштине УН, на којем је усвојена Декларација о достигнућима светске организације и њеним циљевима у будућности. Скупу је присуствовала и делегација Босне и Херцеговине.



7. септембар

1941. У Сарајеву, у селима Алипашин Мост, Јошаница и Рељево, затим Вогошћи усташе праве велику рацију, када је ухапшено најмање 350 српских цивила, углавном жена и дјеце који су убијени. А даљи прогон и убиства спријечени су изненадним упадом српских герилаца.

1941. У Калновику, усташе из Горњег Борча, предвођене Марјаном Бановцем убијају 7 мјештана Срба породице Јажић.

1942. У Шиду, у селу Вишњићево, усташе под комадном Виктора Томића, хапсе више од 350 српских цивила. Један део је стрељан у Сремској Митровици, а други већи део је одведен у логор Јасеновац.

1964. У Сипу, на југославенско-румунској граници, постављен камен темељац велике хидроелектране "Ђердап", уз присуство највиших државних руководилаца обеју држава.

1994. У Берлину, Контакт група на састанку одлучила да Савету Безбедности УН предложи ублажавање санкција СР Југославији, као награду за завођење ембарга Српској Републици у БиХ, чији су грађани на референдуму 27. и 28. августа 1994. одбацили мировни план Контакт групе за бившу Босну и Херцеговину.

1995. У Москви, председник Русије Борис Јељцин потписао декрет о једностраном ублажавању санкција СР Југославији, чиме је створена законска основа за извоз робе и услуга хуманитарног карактера.

1995. У Београду, влада СР Југославије упутила захтев Савету Безбедности УН за прекид НАТО бомбардовања Срба у Босни и Херцеговини.



8. септембар

1941. У Цазину, усташе у селима: Крндиja, Мутник, Ћорaлићи, Сeлиштe, Тржaчкa Рaштeлa, Руjницa, Буковицa... праве покоље над српским становништвом. Поклано је 275 цивила, од чега 140 дјеце млађе од 14 година. Преостало становништво бјежи на слободну територију Лике и Кордуна.

1942. У Срему  је наствљена злочиначка акција "Виктор Томић" у српским селима, усташе упадају у село Јамена, те хапсе преко 280 српских цивила, а највећи дио њих је одведен у логор Јасеновац.

1942. У Петроварадину, усташе су ухапсиле 38 српских цивила, па су их депортовали прво у Сремску Митровицу, а потом у логор Јасеновац.
 



9. септембар

1942. У сремском селу Адашевци, покрај Шида, наставак хапшења Срба у оквиру акције "Виктор Томић", када је 30 цивила ухапшено, који су стрељани у Сремској Митровици наредних дана.
У Сремској Митровици је стрељано 43 српска цивила, од стране усташа, који су доведени из североисточних и источних делова Срема.
У Сремским Карловцима, усташе ухапсиле 500 особа, у оквиру акције "Виктор Томић", већином српске националности, који су одведени у логор Јасеновац.

1991. У Палачи крај Осијека, заробљено је три припадника СДГ: Мирко Лавандиновић, Срђан Цветковић и Душан Марковић. Одведени су у село Ласлово где су убијени на најбруталнији начин, тако да нису могли бити препознати приликом враћања лешева. Постоји и видео запис немачке телевизије ЗДФ.
 

1993. Хрватска војска започиње агресију (траје 6 дана) на јужне дијелове РСК, односно Медачки џеп, када су српска села: Дивосело, Читлук и Почитељ сравњена са земљом, а око 50 војника СВК и 36 српских цивила је убијено, док је више од 1.000 Срба отишло у избјеглиштво.

1995. Бомбардована Бања Лука и Мајевица, у оквиру злочиначке акције "Намерна Сила", којом је НАТО пакт бомбардовао Републику Српску, 13 ракета "томахавк" је лансирано из Јадранског мора, са брода "Нормандија".

1999. Румунија забранила пловидбу југославенским бродовима на њеној територији.



10. септембар

1914. У Нежидеру, у аустријској покрајини Бургенланд, отворен је аустроугарски концентрациони логор за Србе, највише србску интелигенцију. У овом казамату који је отворен на иницијативу Бечког двора, утамничено је 15.000 Срба, од чега две трећине није дочекало слободу, него је убијено или умрло од глади, болести и др.

1919. У Паризу, на мировној конференцији закључен је споразум између Аустрије и Победничких сила у Првом светском рату. По том споразуму Аустро-Угарска се и званично распала, Краљевина СХС је међународно призната.

1942. У Крчедину, покрај Инђије, усташе настављају рације, тако су 42 српска цивила ухапшена, од којих су 12 одмах стрељани, јер су им рођаци били у НОП-у, а остатак је одведен у логор Јасеновац.

1991. У Поповачи, код Загреба, хрватски паравојници заустављају камион цистерну са водом, намењену за касарну ЈНА у Сиску. Том приликом је убијен мајор ЈНА Јан Валентик, а војник ЈНА Александар Милићевић је ухапшен и губи му се сваки траг.

1992. У Теслићу, на Црном Врху три војника ВРС Благоје Благојевић, Ненад Петковић и Бране Ђурић залутали на територију под контролом муслиманске Армије БиХ према Тешњу. Муџахедини су их заробили и одсекли им главе, а потом се сликали. Касније по ослобађању Црног Врха, пронађене су фотографије које су путем медија обишле свет.

1995. У Вогошћи, крај Сарајева, током бомбардовања Републике Српске од стране НАТО авиона, погинули су Раденко М. Галинац (28), борац III Сарајевске бригаде ВРС и његова сестра Радмила.
Бања Лука опет бомбардована од НАТО пакта.

1995. На Озрену, отпочиње злочиначка акција муслиманске Армије БиХ под именом "Ураган 95", у којој је 23.000 муслиманских војника напало Возућу и насеља у долини ријеке Криваје, коју је бранило око 2.000 војника ВРС. Том приликом је 550 српских војника убијено и нестало, 30 села је спаљено, док је најмање 7.500 Срба прогнано.

1999. У Косовској Митровици, трају сукоби Албанаца и Срба, на мосту на Ибру, јер Албанци силом желе да уђу у северни део града где живе Срби. Француски војници из КФОР-а слабо регују. Повређено је 4 Срба и 28 нападача Албанаца.

2003. У Београду, у оквиру прве посете Србији и Црној Гори, хрватски председник Стјепан Месић се "испричао" због свега лошег што су хрватски грађани у прошлости чинили. Исто је учинио и Светозар Маровић, у име СЦГ.



11. септембар

1914. Код Доњег Михољца, у славонском селу Кућанци, родио се Гојко Стојићевић, 44. патријарх Српске Православне Цркве. За живота је постао светац, а био је поштован од свих. Имао је тешко детињство, јер је рано остао без родитеља. Школовао се у Тузли и Сарајеву, а у Београду је завршио Богословију. После Другог светског рата, а замонашио се у манастиру Благовештење. Био је епископ Рашко-Призренске епархије 1958-1990 у време када су Албанци масовно настрали на Србе и православне свештенике, а комунистичке власти ћутале. Децембра 1990. устоличен је као поглавар СПЦ. О њему се говорило да је једини Србин који је достојан Светог Саве. Упокојио се 15. новембра 2009. године.

1983. У Житињи, општина Витина на Косову и Метохији Албанци извршили силовање ћерке Стојана Перића, која је имала само 9 година.

1990. У Фочи, на сјевероистоку Херцеговине, долази до кулминације тензија Срба и муслимана, тако што дисциплинска комисија фирме „Фочатранс“ додељује отказе Србима. Као реакција на то, дешава и масовни штрајк Срба у Фочи. Предсједништво БиХ, у Сарајеву, доноси одлуку о забрани свих јавних окупљања у Фочи. Упркос томе исто вече долази до окупљања преко 2.000 Срба, где долази до великог сукоба са специјалцима милиције, прави улични рат. Ухапшене су 54 особе и уведен је полицијски час.

1991. У Винковцима (Западни Срем), хрватске паравојне снаге отпочињу жестоке нападе на касарну ЈНА, који су трајали две недеље. Ову агресију је предводио градоначелник Тихомир Зовак.

1999. У Либертивилу, код Чикага (САД) у 92. години живота упокојио се војовда Момчило Ђујић, комадант Динарске Четничке Дивизије у Другом свјетском рату који је бранио Србе на тромеђи од усташа. Током боравка у емиграцији, Ђујић је покренуо многе хуманитарне акције.



12. септембар

1852. У Шибенику (Далмација) родио се Симо Матавуљ, један од најплодоноснијих србских писаца у 19. веку. Припадао је епохи реализма, где је на префињен начин писао о приликама које су владале у Далмацији, додавајући извезну дозу хумора. Својим књижевним радом се борио против унијаћења, односно покатоличавања православних Срба у Хазбуршкој монархији... Био је наставник у многим школама: Далматинске загоре, Црне Горе, Тимочке Крајине и Шумадије. Његова најпознатија дела су: "Бакоња Фра Брне" и "Пилипенда". Умро је у 55. години живота у Београду 20. фебруара 1908. године.

1916. Код Горничева, на Солунском фронту, отпочела офанзива србске и француске војске, против бугарских и немачких снага, која је трајала четири дана. Остварена је велика победа савезника, а то је био само увод у двонедељене крваве борбе за Кајмакчалан.

2008. У Босну и Херцеговину из Хрватске враћено 512 матичних књига, које су однете 1992. године са подручија Дервенте и Босанског Брода.



13. септембар

1941. У селу Пецка, крај Вргинмоста (Кордун), усташе праве вишедневни покољ и помор над српским цивилима, када је 43 жене и дјеце убијено клањем и спаљивањем у њиховим кућама. Ово село је једно од најстрадалнијих у Другом свјетском рату, јер је 86% становништва убијено од усташа.

1991. У Самобору, крај Загреба, хрватске паравојне снаге нападају касарну ЈНА, која је од пет месеци била под блокадом. Отпор је трајао два дана, а после тога су се војници предали и постали ратни заробљеници, депортовани у логор Ракитије, па у логор у Савској улици бр. 92, у Загребу. Војници ЈНА су прошли сурову торуру, размењени су тек 10. новембра.

2004. У Сарајеву, подигнута оптужница за ратни злочин против Абдуладхима Мактуфа, држављанина БиХ ирачког поријекла. То је први предмет за ратне злочине покренут пред судом БиХ.



14. септембар

1941. У селу Перна, покрај Вргинмоста (Кордун), усташе праве покољ над 115 српских цивила: жена, дјеце и стараца, углавном клањем. Читаво село је спаљено. Ово село је за вријеме Другог свјетског рата изгубило 68% становника, од чега 170 дјеце.

1941. У Нишу је стрељана последња група затвореника концентрационог логора Црвени крст. Гестапо је уништио документацију и побегао за Крушевац. Ниш су 15. октобра 1944. ослободиле јединице Црвене Армије и партизанске НОВЈ.

1991. У Борову Насељу, крај Вуковара, хрватске паравојне снаге убиле су српског цивила Бошка Д. Лукића (39), бацивши његово тело у Дунав.

1992. У Буквику, општина Брчко (БиХ) и околниним српским селима, муслиманско-хрватске снаге, под командом Рамиза Кљакића, праве погром српског становништва. За два дана прогнано је преко 5.500, а скоро 5.000 кућа је уништено и спаљено. Око 1.500 Срба је одведено у логоре за Србе.

1999. У Вашингтону (САД), албански лидери са Косова и Метохије, усвојили декларацију о независности од СР Југославије - "Самопредељење путем референдума". Састанком је председавала Медлин Олбајт, државна секретарка САД.



15. септембар

1942. У Цетинграду, покрај Слуња (Кордун), усташе су убиле 38 српских цивила (од чега 18 дјеце) у засеоцима: Подцетина, Делић Пољане, Комесарца, Средњег Села...

1995. Савет Безбедности ОУН продужио још 6 месеци санкције против СР Југославије.

2008. Хашки Трибунал осудио Расима Делића, генерала муслиманске Армије БиХ, по командној одговорности за одред "Ел Муџахедин", који је починио стравичне злочине над ратним заробљеницима Војске Републике Српске (Озрен, Каменица, Травник...).



16. септембар

1908. У Бечу, окончана Анексиона криза, тако што су Аустро-Угарска и царска Русија потписале споразум, по коме је Бечки двор добио право да у потпуности анексира Босну и Херцеговину, а за узврат је на Босфору отворен пролаз за руске бродове.

1916. На Кајмакчлану, у Грчкој, отпочела је велика битка, једна од најкрвавијих у Првом светском рату, која је трајала две недеље. Срби су ту изгубили 5.000 војника, али су добили стратешку предност у односу на Бугаре, који су имали бројна утврђења.

1941. У Берлину, канцелар нацистичке Немачке издаје наредбу за гушење свих устанака у Југославији, по систему "Убити 100 Срба за 1 убијеног Немца и 50 Срба за 1 рањеног Немца". Ово је јединиствен случај у свету.

1941. У Блатуши, крај Топуског (Кордун), усташе за два дана праве покољ над 135 мјештана (углавном жена и дјеце) српске националности, а српска имовина је спаљена. У току Другог свјетског рата ово село је имало губитак 36% становништва.

1990. У Јасеновцу, припадници хрватске специјалне јединице полиције забрањују грађанима из СР Босне и Херцеговине да уђу у меморијални комплекс, како би одали пошту и одржали парастос за жртве усташког геноцида у НДХ.

1991. У Ђакову (Источна Славонија), Владимир Ђурђевић, српски цивил, убијен у својој породичној кући у Личкој улици од припадника хрватских паравојних снага ЗНГ: Анте Кортело и Винко Тадић...

1991. У Сиску, из снајпера у кући свог вереника убијена Љубица Солар (19), а праве мета је био њен будући муж, кога су Хрвати лажно оптуживали да је сарадник КОС ЈНА.

1991. Из Славонског Брода, повлаче се последње јединице ЈНА, које су биле изложене вишемесечној окупацији и гранатирању касарне, од стране хрватских паравојника.

1992. У Винској, крај Босанског Брода од артиљеријских дејстава са подручја Хрватске погинуо на радном месту (циглана "Грамат") Србин Војислав Горановић, првa жртвa рата на подручју Босанске Посавине.

1995. У Санском Мосту, у западним дијеловима БиХ, током злочиначке акције "Маестрал" хрватско-муслиманских снага на Републику Српску, на зверски начин је убијен Раде Рогић, припадник ВРС.

2000. СР Југославија је затражила од Савета Безбедности ОУН да се један део припадника војске и полиције врати на окупирани део Косова и Метохије, према Резолуцији 1244 СБ УН.



17. септембар

1905. У Задру, рођен српски писан Владан Десница. Писао је сугестивно о наравима људи завичајне Далмације. Директни је потомак легендарног српског ускока Стојана Јанковића. Написао је: "Зимско љетовање", "Прољећа Ивана Галеба", "Олупине на сунцу", "Прољеће у Бадровцу", "Ту одмах покрај нас", "Слијепац на жалу" и др.

1918. После жестоке тродневне офанзиве, Прва и Друга армија војске Краљевине Србије пробиле су Солунски фронт, те у незадрживом напредовању кренули ка отаџбини. Три недеље касније капитулирала је Бугарска, месец и по дана касније и Аустро-Угарска, а потом и Немачка. Француска коњица није могла да испрати српску пешадију.

1991. У Јасеновцу, крај Новске, из породичне куће незаконито ухапшен и одведен Душан Тривунчић, српски цивил и народни посланик у Сабору СР Хрватске. Убијен је током ноћи, а његово беживотно тијело пронађено је у мјесту Мокро Поље. Овај злочин су извршили хрватски паравојници из ХОС-а, под командом Ивице Ђурђевића зв. Прајда.
У Вуковару, хрватски паравојници ЗНГ, заробљавају резервисте ЈНА: Сандић Стевана и Недељка Танацковића. Те их убијају у приватном затвору у насељу Митница.

 

1992. У Сердарима, општина Котор Варош (БиХ), око 20 припадника муслиманске Армије БиХ из которварошких села су направили стравичан покољ над малобројним српским цивилима, а читаво село је спаљено и уништено. Двоје их је заробљено и одведено у логор.

2004. У Сарајеву, Суд Босне и Херцеговине потврдио оптужницу за ратни злочин против Абдуладхима Мактуфа, држављанина БиХ, ирачког порекла за злочине над немуслиманским становништвом у рату 1990-их.

 



18. септембар

1946. У Загребу, ухапшен по други пут загребачки надбискуп и кардинал Алојзије Степинац. Од првих дана Другог светског рата здушно благословио стварање „нове католичке државе“ - НДХ и организовао масовно покрштавање православних Срба на територији НДХ. У рату се више пута састајао са усташким главешинама, укључујћи и Анту Павелића. А после првог хапшења у мају 1946. састајао са и са Јосипом Брозом Титом.

1991. У Трешњевици, општина Ђурђево (Славонија), припадници хрватских паравојних снага ЗНГ, испалили су троблонску мину на породичну кућу Вучковића, у којој је страдала Љиљана Гашпарова.

1991. У Вуковару, припадници хрватских паравојних снага, одводе ноћу српске цивиле: Стеву Рокнића и Премила Недића до одбала Дунава, где су их убили и бацили у реку.



19. септембар

1914. У Мачви, на планини Јагодња, код Мачковог камена, отпочела нова битка "прса у прса" аустроугарске војске и Војске Краљевине Србије у Првом светском рату, која је трајала 4 дана, а завршила се српском победом.

1941. У Струганику (Шумадија), код Ваљева одржан састанак југославенских комуниста, које је предводио Јосип Броз Тито и официра Војске Краљевине Југославије, које је предводио пуковник Драгољуб Дража Михаиловић, ради заједничке борбе против окупатора. Али није дошло до сарадње.

1991. У Бјеловару (Славонија), у градску болницу довежен је Србин Веселко Верић, који је рањен у нападу хрватских паравојних снага на Иваново Село. Одатле му се губи сваки траг. Основано се сумња да је убијен.
У Сиску (Банија), у породичној кући је без судског налога од хрватских паравојних снага ЗНГ, ухапшен Милан Цветојевић, српски цивил, радник "Жељезаре", одведен до обала Саве, гдје је убијен и бачен у ријеку.

1992. У Њујорку, Савет безбедности ОУН, донео резолуцију о искључењу представника Савезне Републике Југославије из Генералне Скупштине ОУН и оспорио њено право да наследи СФРЈ.
 



20. септембар

1945. У Загребу, врх римокатоличке цркве у Хрватској објавио "Пастирско писмо", чији је духовни творац био ратни злочинац загребачки надбискуп Алојзије Степинац. У писму је жестоко нападнута нова власт у СФР Југославији због пресуда "католичким вјерницима и свећеницима", због одвајања цркве од државе и због аграрне реформе.

1991. У Вуковару, на обалама дунава убијен српски цивил Божо Шкорић звани Вукман, од стране хрватских паравојника.



21. септембар

1991. У Карловцу, код Коранског моста, хрватске паравојне снаге, које је предводио Михајло Храстов, починиле стравичан маскр над 13 српских резервиста.
У селу Омановац, код Пакраца (Славонија), хрватске паравојне снаге убијају поштара српске националности Гојка Буничића.
У Сиску (Банија), убијени радници Жељезаре, Петар Пајагић и Бранко Лукач.

 

2000. У Београду, Окружни суд прогласио кривим и осудио на 20 година затвора западне лидере и чланице НАТО-а због кривичних дела против човечности и међународног права, које су починили нападе на СР Југославије током пролећа 1999. године у агресији названој "Милосрдни Анђео".

2004. У Скопљу, власти БЈР Македоније, донеле одлуку по којој је забрањен рад и кретање свештеницима Српске Православне Цркве



22. септембар

1990. У Сремским Карловцима, одржана централна прослава поводом 300 година од сеобе Срба, под Арсенијем III Чарнојевићем. Присутно преко 100.000 људи.



23. септембар

1987. У Београду, почела чувена Осма седница ЦК Комунистичке партије Србије, трала је два дана, на којој је Слободан Милошевић изабран за њеног председника. Због албанског иредентизма на Космету, ова седница је одржана уз велике тензије, где је Милошевић победио своје конкуренте Драгишу Павловића и Ивана Стамболића.

2003. У Њујорку (САД), чланови Контакт групе дали сагласност да у Бечу почну преговори званичног Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије.



24. септембар

1941. У Ужице улазе партизанске јединице НОВЈ, које су ту биле два месеца, а политичко руководство КПЈ је ту прогласило Ужичку републику, која је постојала до краја новембра 1941. тада је пала у немачке руке.

1941. У Лондону одржана Атланска повеља између влада СССР, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда, Канаде, Грчке, Белгије, Луксембурга, Холандије, Норвешке, Пољске, Француске, Чехословачке и Југославије, у осам тачака, која је предвиђала борбу против Сила осовине. Касније је та повеља послужила за Повељу ОУН.

1944. Немачки авион страховито бомбардовао Свилајнац.

1987. У Београду, одржана чувена Осма седница ЦК Савеза Комуниста Србије, у којој је дошло до смене дотадашњег руководиоца Драшише Павловића већином гласова, а главну улогу преузима Слободан Милошевић. Ту је уствари дошло до разлаза Милошевића и Ивана Стамболића. Многи сматрају да је ту дошло до преломних момената који су се касније одразили на политичке потресе почетком 1990-их година, када се СФРЈ распала.

2000. У СР Југославији, одржани вишестраначки избори, који су касније довели до насилне промене власти 5. октобра 2000. године. Све је то приказано као револуционаран чин и воља народа. А уствари све је било дело страних обавештајних служби које су финансирале НВО сектор у Србији.

2001. У Зеници, у Кантоналном Суду (први пут) отпочео процес против 15 осумњичених са територије Федерације БиХ, који су осумњичени за ратне злочине, кршење међународног права и обичаја ратовања.

2001. СР Југославија поново примљена (враћена) у Интерпол.
 



25. септембар

1991. У Њујорку (САД), Савет Безбедности УН увео забрану увоза оружја за територију СФР Југославије, односно свим југославенским републикама.

1992. У селима Рогосије и Нетиришта, општина Милићи, на истоку БиХ, припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине починили стравичан масакр над најмање 25 Срба. Већина жртава је настрадала хладним оружјем.

2001. Сфер Халиловић, некадаши генерал муслиманске Армије БиХ се предао Хашком Трибуналу, који га је оптужио за ратне злочине током 1993. на подручију централних дијелова БиХ. У оптужницу нису ушли злочини и етничко чишћење српског становништва, већ само хрватског. Касније 2005. године је чак и ослобођен.



26. септембар

1990. У Сплиту, на стадиону "Пољуд" прекинута утакмица између домаћег Хајдука и београдског Партизана, док је југославенска застава запаљена од стране хрватских навијача, гостујућих навијача није било.

1991. У Сиску, код Одранског моста, хрватске паравојне снаге убиле су српског цивила Владу Дрљачу.

2006. У Бања Луци, највиши представници Републике Српске и Републике Србије су потписали договор о специјалним односима.



27. септембар

1988. У Грацама, у централном делу Косова и Метохије, петорица Албанаца, откопавају гробове две српске бебе, породице Радојка и Драгице Петровић, те их комадају и бацају по гробљу. Овај монструозни злочин остао је као један незабележен у историји човечанства. Најтрагичније је то што српске комунистичке власти на КиМ нису процесуирале починиоце.

1990. На Банији, у Двору на Уни, Глини и Петрињи, грађани обарају дрвећа на путеве, бојећи се изненадних упада хрватске специјалне полиције. Траже од ЈНА и Председништва СФРЈ да их заштити.

2000. У Залазјама, код Сребренице, Комисија за нестала лица Републике Српске, пронашла остатке од 23 леша српске националности, који су нестали још на Петровдан 1992. године, током напада муслиманских снага, које је предводио Насер Орић, на ово село.



28. септембар

1914. У Скопљу, умро српски композитор и педагог Стеван Стојановић - Мокрањац, члан САНУ и Београдског Певачког друштва.

1944. У Србију ушле јединице Црвене Армије из Бугарске, у складу са споразумом совјестских власти и политичког руководства партизанских јединица.

1949. У Москви, донета одлука о отказивању помоћи Југославији, чиме је продубљена криза између СССР и СФРЈ.

1989. У Љубљани, Скупштина СР Словеније усвојила амандмане на републички Устав, по коме је републички Устав добио примат у односу на савезни.  Овим чином су започеле најаве изласка СР Словеније из СФРЈ.

1990. У Београду, Скупштина Србије, усвојила нови Устав, према којем је СР Србија раније била република грађана, а покрајине (Војводина и Косово и Метохија) су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

1995. У Книну, засеок Вариводе, општина Кистање, хрватски војници убијају 12 српских цивила, старије доби. Ово је био трећи случај да су хрватски војници након завршетка злочиначке акције "Олуја", убијали српске цивиле који су остали на својим огњиштима.

2009. У Београду, Специјално Тужилаштво за ратне злочине, донело пресуду Илији Јуришићу, на 12 година затвора, за организовање напада на војнике ЈНА у Тузли 15. маја 1992. године.



29. септембар

1991. У Бјеловару долази до обрачуна припадника ЈНА и хрватских паравојних формација, које су желеле да заузму касарну и складишта ЈНА. Том приликом долази до ратног злочина над 4 официра ЈНА и херојске погибије мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића.

2012. У Крушевцу, преминио Вељко Раденовић, генерал МУП-а Србије, комадант Посебне јединице полиције из Призрена. Прославио се ослобађањем Ораховца (Космет) 1998. године. Њему у част Гаврило Кујунџић написао је песму "Ђенерале, ђернерале", коју изводе Косовски Божури.



30. септембар

1916. На Кајмакчлану, у Грчкој, завршила се велика битка, једна од најкрвавијих у Првом светском рату. Срби су ту изгубили 5.000 војника, али су добили стратешку предност у односу на Бугаре, који су имали бројна утврђења. После месец и по дана ослобођен је и град Битољ.

1991. У Ораховици (Западна Славонија), убијен је српски цивил Момчило Деврња (49), по занимању шофер, у својој породичној кући.

1991. У Вуковару, ухапшен српски цивил Недељко Турклало (33), после чега му се губи сваки траг. Његово тело је избацио Дунав, неколико дана после.

1991. У Загребу, у касарни Југославенске Народне Армије, у насељу Ракитије, убијен је војник ЈНА Марко Утржан, метком из непосредне близине од хватског паравојника Збора Народне Гарде под надимком "Ранко", албанске националности.
 


























Skip Navigation Links