|
КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА
Месец:
1.
март
|
1942. У Окучанима, усташе извршиле рацију над српским становништвом, где је већина похапшена и одведена у концентрационе логоре Јасеновац и Градишку.
1991. У Пакрацу, специјалне полицијске снаге МУП-а Хрватске из Бјеловара напале полицијску станицу, коју су српски полицајци држали под контролом (Јово Везмар). Није било жртава. Хрватске снаге су имале 3 рањена, а 32 српска полицајца су била заробљена.
1992. У Сарајеву, муслимански криминалац Рамиз Делалић Ћело, са групом 4 припадника Зелених Беретки, паравојне формације, убио српског старог свата Николе Гардовића на Башчаршији у Сарајеву. Овај догађај је довео Босну и Херцеговину до усијања, јер су муслиманске власти под контролом Алије Изетбеговића, одбиле да процесуирају овај злочин, што је био увод у крвави босанско-херцеговачки грађански рат 1992-1995. Занимљиво да је америчка ТВ станица ЦНН, приказала овај злочин да су Срби пуцали на муслиманске сватове.
|
|
|
2.
март
|
1919. У Београду се састао први југословенски парламент - привремено народно представништво Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у којем је било 296 посланика, постављених указом владе. Посланици су махом били из ранијих парламената југословенских земаља, изабрани пре Првог светског рата.
1942. У Беоговом Брду, крај Цетинграда (Кордун), усташе направиле стравичан масакр над 75 српских цивила.
1942. У Чајничу од око 1.000 партизанских бораца формирана Друга пролетерска бригада са четири батаљона, у чији су састав ушли Први и Четврти батаљон Ужичког, Други батаљон Чачанског и Трећи батаљон Шумадијског одреда. На борбеном путу дугом око 24.000 км бригада је извела више од 120 већих операција широм Југославије.
1946. У Црљенцу, код Смедерева, рођен Љубиша Величковић, који је постао генерал-пуковник пилот, једини генерал који је погинуо током агресије НАТО пакта на СРЈ 1999. Обављао је све летачке и најодговорније командне дужности у Ратном ваздухопловству и Противваздушној одбрани ЈНА и ВЈ и први је Србин који је летио авионом "миг 29". Био је наставник летења, командант летачке ескадриле, пука и корпуса, секретар Савезне дирекције за контролу летења, начелник Генералштабне школе ВЈ, начелник Сектора за РВ и ПВО Генералштаба ВЈ и командант РВ и ПВО ВЈ. У тренутку погибије приликом посјете јединицама на првој линији одбране отаџбине обављао је дужност помоћника начелника Штаба Врховне команде за РВ и ПВО ВЈ.
1958. У Сплиту, умро српски вајар Тома Росандић, први ректор Академије ликовних умјетности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Каменорезачки занат је учио у Сплиту, а вајарство у Венецији и Бечу. Био је одличан клесар, али је најбоља дела створио у дрвету, с изванредним осећајем за његову структуру и материју. Израдио је мноштво јавних споменика, укључујући велику групу "Играли се врани коњи" испред Скупштине Југославије у Београду и скулптуру "Уморни борац" на Калемегдану.
1992. У Црној Гори на референдуму 63% грађана изјаснило се за заједничку државу са Србијом - Савезну Републику Југославију. Челници највећих политичких странака су тим поводом изјавили да народе Црне Горе и Србије повезују етничке, економске, културне, историјске и друге везе и да их оне упућују на заједнички интерес да живе у једној држави.
1992. Код Дрниша хрватске снаге извршиле агресију на Нос Калик. Село је бранило 24 мјештана тј. бораца СВК и два припадника ЈНА. Двојица су погинула, а остали су киднаповани и одведени у хрватске логоре гдје су мучени у психо-физичким тортурама.
1993. У Босни и Херцеговини, амерички војни транспортери избацили прве товаре са храном и лековима, не територије где живе муслимани, чиме је почела "Операција Падобран" у бившој БиХ.
1994. У Вашингтону (САД), после четвородневних преговора под притиском САД, представници Хрватске и босанских муслимана и Хрвата у Вашингтону потписали прелиминарни споразум о стварању муслиманско-хрватске федерације у бившој БиХ, против Срба.
2001. У Београду, југославенска влада прихватила Споразум о специјалним паралелним везама Републике Српске и СР Југославије.
2001. Хрватски представници предали Хашком трибуналу 2.700 страница материјала, у којем је образложена тужба коју је Хрватска поднела против СР Југославије због наводног кршења одредаба Конвенција о геноциду.
|
|
|
3.
март
|
1942. У Црнаји, општина Цазин, на северозападу Босне и Херцеговине, усташе и муслиманска милиција праве покољ над српским цивилима, где је око 80 Срба усмрћено, а њихова имовина је опљачкана и спаљена.
1983. У Гориочу, православном манастиру недалеко места Исток, албански насилник, стар око 20 година улази у манастирске одаје и покуашава да силује монахињу Ану Милошевић (73), али је то кривично дело спречио Недељко Зувић из Синаја, који је случајно наишао.
1992. У Босански Брод, из правца Славонског Брода, приситгла велика и добро наоружана група хрватских војника, чиме је започела агресија Републике Хрватске, на Босну и Херцеговину. Они су имали помоћ од локалних хрватских паравојника и шовиниста, па су нападали искључиво места са српским становништвом, а почињени су бројна кривична дела (убиства, пљачке, паљење имовине...) против Срба. Хрватски војници су окупирали ово подручије више од 7 месеци.
2004. Из Вашингтона (САД) Музеј "Холокауст" доставио Министарству просвјете Републике Српске микрофилмовану јасеновачку грађу, коју је Влада Републике Српске 2000. године предала том музеју.
|
|
|
4.
март
|
1883. У Загребу дошло је до оснивања 13. корпуса у саставу аустроугарске Пете армије. Ова јединица је у свом кадру имала мобилисане војнике са подручја Славоније, Хрватске, Горских Котара и града Ријеке... већином је попуњена од Хрвата и нешто мање Срба. Учествовали су у стравичним злочинима над Србима у Подрињу, Мачви, јадарско-колубарском региону током љета и јесени 1914. године.
1942. У Драготини, покрај Глине (Банија), усташе, под командом Ивана Мрака, извршиле покољ над 50-ак мештана српске националности.
1945. У Трновцу, покрај Коренице (Лика), усташки масакр над 33 српска цивила.
1966. У Дечанима, на западу Метохије, подно Проклетија, штиптарске банде тешко претукле Србина Миливоја Лакићевића, шумара, који је чувао манастирску шуму, а поднео је кривичне пријаве против шумокрадица.
2004. На Светој Гори избио пожар у манастиру Хиландар који је причинио огромну материјалну штету, више од половине манастирског комплекса је уништено. Све оно што је братство манастира вековима радило и чувало је за један дан отишло у пепео. Узрок овог пожара остао је непознат.
2019. У Санкт Агустину умро је немачки чиновник, министар, обавештајац и политичар Клаус Кинкел (82) осамдесетих и деведесетих година. Водио је антисрбску политику и подржао је разбијање Југославије. Сматра се да је идејни творац Хашког трибунала и Дејтонског мировног уговора.
|
|
|
5.
март
|
1933. У Немачкој, победила Националсоцијалистичка радничка партија Немачке Адолфа Хитлера и освојила већину у Рајхстагу (скупштини). Ова странка и њен лидер су водили шовинистичку и освајачку политику, која је довела до Другог светског рата (1939-1945). Прогонили су највише: Русе, Србе, Пољаке, Јевреје, Роме и др. Почетком априла 1941. године напали су Краљевину Југославију, поделивши њену територију. Највећи део је припао усташкој НДХ.
1998. У Лауши, покрај Дренице, на Косову и Метохији, албански терористи ОВК, које је предводио злочинац Адем Јашари, извшрили напад на патролу српске полиције. Кренула је полицијска акција и потера ка селу Перказ, јер су два полицајца убијена. Наредног дана Адем Јашари (један од оснивача ОВК) је опкољен са својом групом и ликвидиран, јер је одбио да се преда снагама МУП-а Србије. Поред њега ликвидирано је 66 албанских терориста ОВК, а два припадника српске полиције су погинула. Адем Јашари је касније после јуна 1999. године добио споменик у центру Приштине (по доласку снага УНМИК и КФОР), али и у центру Тиране.
2006. Хашки Трибунал је објавио да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), Милан Бабић (50) пронађен мртав. Он је био некадашњи премијер Владе САО Крајине, почетком 1990-их година, коме се судило за ратне злочине. У вези Милана Бабића постоје бројне контраверзе. Прво, због неслагања са руководством званичног Београда, док је био политички ангажован, преко његовог наводног признања учествовања у прогонима, па до смрти у притворској ћелији, за коју ни данас не постоји неко валидно објашњење како је до тога дошло.
|
|
|
6.
март
|
1941. У Београду, Крунски савет у Другом светском рату одлучио да Краљевина Југославија приступи Тројном пакту, под условом да јој Немачка и Италија гарантују неповредивост територије.
1945. У Њујорку, умрла Милена Павловић-Барили, уметница рафиниране културе, која је сликала у надреалистичком маниру, с посебним осјећањем за простор и поетичну атмосферу. Живот је провела између два света - мајке Данице и оца Бруна Барилија, италијанског композитора и музичког критичара, односно између патријархалне Србије и великих културних центара Европе. Завршила је Уметничку школу у Београду, студирала у Минхену, живела у Риму и Паризу. У САД је отишла 1939. где је посљедица пада с коња умрла је у Њујорку у 36. години живота.
1966. У Ђаковици, на југозападу Метохије шиптарски бандити су избли ножем на седам места кондуктера српске националности и ранили возача, јер су одбили да возе препун аутобус са Албанцима, који су одбили да плате карте.
|
|
|
7.
март
|
2018. У Београду, преминуо Јован Радуловић, истакнути приповедач, романсијер, драмски и ТВ писац, аутор политички оспораване "Голубњаче"... Радуловић је готово свој целокупни опус посветио книнском и севернодалматинском крају у коме је провео детињство и рану младост. Почетком 1990-их био је први министар спољних послова у Влади САО Крајине... Касније је био и професор у XIV Београдској гимназији.
|
|
|
8.
март
|
1937. У Монтреу (Швајцарска) умро је Милан Прибићевић, српски официр и политичар Краљевине Југославије. Учествовао је у Балканским ратовима (1912-1913) и Првом светском рату (1914-1918), борећи се на Церу, Јадру, Гучеву и у биткама за ослобођеље Косова и Метохије и Јужне Србије. Такође, за време рата је, као ретко образован човек тога доба, посетио Северну Америку, прикупљајући добровољце за Солунски фронт. Био је носилац Карађорђеве звезде са мачевима и Медаље за храброст. Сахрањен је у Београду у Алеји великана на Новом гробљу.
1986. У Сувој Реци, на јужном делу Косова и Метохије, у селу Мушутишту, православна монахиња Херувима Бранковић из манастира Свете Тројице пошто је кренула у продавницу да купи намирнице за потребе манастира била је физички нападнута од албанске деце школског узраста, који су је прво исмевали, а онда каменовали. Потом је оборена на под, они су је пљували и цепали јој мантију. Нико није хтео да јој притекне у помоћ.
1993. У Бодеришту, општина Брчко (Босанска Посавина), 15 војника Републике Српске, већином из Брчанске Грбавице, бивају зверски мучени и убијени од припадника 108. бригаде ХВО. Лешеви убијених војника су били ужасно масакрирани, да је једва тим форезничара обавио обдукцију дан касније.
|
|
|
9.
март
|
1924. Италија анектирала Ријеку, после 4 године самосталности, коју је самостална државица Ријека имала Рапалским уговором из 1920. године, између Краљевине СХС и Италије. Чин анексије је остао споран будући да није био међународно-правно признат.
1991. У Београду су организоване велике демонстрације опозиције коју предводи странка СПО и њен вођа Вук Драшковић, против режима Слободана Милошевића. Тада су погинуле две особе: један милицајац Недељко Косовић и један демонстрант средњошколац Бранивоје Милиновић. Први пут после Другог светског рата, војска излази са тенковима на улице.
1993. У Лондону, неуропсихијатар и професор Филозофског факултета у Београду др Милан Поповић добио је награду "20. век" Међународног института у Кембриџу за достигнућа у науци. Претходно је на конгресу Светског удружења лекара за превенцију у Бечу указао на моралну неоправданост санкција и то излагање је објавио престижни часопис "Медицина и рат".
1993. У Београду, умро србски грађевински инжењер Синиша Обрадовић, пројектант пруге Београд-Бар, брзих пруга у Србији и железничког чвора у Косову Пољу.
2001. У Лучанима, на југу Србије, албански терористи извели напад на ово село и том приликом је један припадник МУП-а Србије погинуо, а два су рањена.
|
|
|
10.
март
|
1880. Код Чачка у селу Заблаће родио се Владислав Петковић Дис, србски песник и велики родољуб. Иако је проглашен неспособним за војску због уских груди, био је учесник Балканских ратова 1912-1913 где му је задатак био да извештава. Са Војском Краљевине Србије се повлачи преко Албаније крајем 1915. године и долази на Крф, а потом одлази у Француску на лечење. Приликом повратка у Грчку његов брод је погођен од немачке подморнице и тако је прерано погинуо у својој 37. години живота. Писао је много песама од којих су значајне: "Ми чекамо цара", "Можда спава", "Тамница" и др. Постоји књижевна награда Дисово пролеће.
1856. У Вршцу умро је Јован Стерија Поповић, србски књижевник и комедиограф. Био је један од водећих интелектуалаца свога времена, а касније и министар просвете у Влади Краљевине Србије. Многа његова значајна књижевна дела: "Кир Јања", "Џандрљави муж", "Зла жена", "Лажа и паралажа" и др. су у другој половини 20. века екранизована. Сматра се да је Јован Стерија Поповић оснивач србске драме. По њему је назван један позоришни фестивал у Новом Саду.
1972. У Немачкој у једном мотелу код Вислоха пронађен мртав Јосип Сенић (36) вођа екстремистичке организације ткз. Хрватско Револуционарно Братство. Он је осмислио акцију "Радуша" односно организовао ткз. Бугојанску групу.
2002. На Палама, код Сарајева, убијен Ристо Југовић, генерални директор СОД "Јахорина" испред породичне куће. Пре рата у БиХ, био је запослен у РО "Фамос" Коран, "Црвена застава" Крагујевац и Народној банци БиХ. Функцију генералног директора СОД "Јахорина" обављао је од 1992. године. Био је носилац Ордена Немањића и Ордена Светог Саве првог реда.
2004. У Мостару, Кантонално тужилаштво подигло оптужницу против седморице припадника муслиманских паравојних формација, који су починили ратне злочине над цивилним становништвом српске националности у Коњицу у пролеће 1992. године.
2006. У Приштини, бивши командант албанске терористичке ОВК, Агим Чеку изабран за новог премијера албанске парадржаве Републике Косово на ванредној седници парламента.
2006. Хашки трибунал одлучили да бивши командант албанске терористичке ОВК, Рамуш Харадинај, оптужен за злочине над неалбанцима на Косову, може јавно политички деловати док на слободи чека почетак суђења.
|
|
|
11.
март
|
1856. У Кумодражу, крај Београда, родио се војвода Степан Степа Степановић. Дао је немерљив допринос у ослобилачким ратовима Србије крајем 19. и почетком 20. века. У Првом светском рату је унапређен у чин војводе након победе србске војске у Церској бици августа 1914. године, где се показао као велики стратег и војсковођа. Умро је 29. априла 1929. године у Чачку, где је и сахрањен.
1915. У Чикагу (САД) завршен први србски народни сабор, на којем је 468 делегата из САД и Канаде подржало уједињење свих јужнославенских народа у заједничку државу. Србски исељеници су у резолуцији истакли да једини спас виде "у кидању сваке везе са Аустро-Угарском" и формирању јединственеи слободне државе свих Јужних Славена.
1974. У Београду, умро србски правник Милан Бартош, један од најистакнутијих србских стручњака за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, секретар Србске академије наука и уметности. Био је државни саветник и члан многих делегација СФР Југославије на заседањима ОУН.
1995. У Сарајеву, на Грбавици (србски дио града) су убијене из снајпера две србске девојчице: Милица Лаловић (10) и Наташа Учур (9), од злочинца Сеје Пискића припадника 101. бригаде муслиманске Армије БиХ.
2006. Хашки Трибунал је објаво да је у притворској јединици у Швенингену (Холандија), преминуо Слободан Милошевић, бивши председник Србије и СР Југославије, коме се судило за ратне злочине почињене на подручију бивше СФРЈ.
|
|
|
12.
март
|
1935. У Њујорку (САД) умро српски физичар, електротехничар и проналазач Михаило Пупин, научник светског гласа. Из родног Идвора у Банату је 1874. после школовања у Панчеву и Прагу, отишао у САД где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је потом био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера. За научни рад је 1920. одликован Едисоновом медаљом. Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета, као и бројне улице и мостови у Србији... у Београду, Бања Луци, Новом Саду, Новој Пазови, Панчеву, Кикинди, Нишу и др.
1943. У Калновику, на граници између Херцеговине и Босне рођен је Ратко Младић, пуковник ЈНА, а касније и начелник генералштаба Војске Републике Српске, који је дао оргоман допринос стварању треће србске државе на Балкану 1990-их година.
1964. У Београду, умро српски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука и уметности, један од најзначајнијих српских ликовних стваралаца између два светска рата. Студирао је у Сарајеву, Кракову, Паризу и Прагу. Сценограф /потом и шеф сликарске радионице/ Народног позоришта у Београду, у којем је живио до смрти. Сликао је портрете, пејзаже, мртву природу и композиције.
2003. У Београду, испред зграде владе Србије, убијен је премијер Зоран Ђинђић. За овај атентат оптужени су припадници Земунског клана. Ово убиство је изазвало бројне контраверзе и увело Србију у дубоку политичку кризу и уведено је ванредно стање.
|
|
|
13.
март
|
1903. У Солуну (Грчка), рођен српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института. Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије по интернационалној норми.
1946. У Вишеграду је на превару ухапшен генерал Југославенске Војске у Отаџбини Драгољуб Дража Михаиловић, од припадника ОЗНЕ - југославенске тајне полиције. Потом је спроведен у Београд, где му је Војни суд у унапред режираном суђењу судио за велеиздају. Стрељан је 17. јула 1946. године. на непознатој локацији. Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду 14. маја 2015. године. Учесник је Првог светског рата као војник Краљевине Србије за шта је одликован медаљом. У Међуратном добу је брзо напредовао у војној хијерархији и стекао чин пуковника. За време Другог светског рата, немачке окупационе власти су његову главу уцениле на 100.000 рајхсмарака. Одликован је од председника САД Хари Трумана 1948. године оредном Легија за заслуге, јер је спасавао америчке пилоте 1943-1944. Дража је један од најодликованијих наших официра икада.
1975. У Београду, умро српски писац Иво Андрић, добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године и члан Српске академије наука и умјетности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. године. У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, између два свјетска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, а послије Другог свјетског рата је живио у Београду. У својим дјелима је описивао живот и прилике обичних људи у Босни и Херцеговини крајем 19. и прве половине 20. века. Његова најпознатија дела су: "Проклета авлија", "На Дрини ћуприја", "Хроника паланачког гробља", "Знакови поред пута", "Травничка хроника" итд... Спада у најплодонсније писце овог поднебља свих времена.
1999. На Косову и Метохији, шиптарски терористи из ОВК подметнули бомбу у центру Подујева и на dу Косовској Митровици, погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима терористичке ОВК код Вучитрна убијена су два припадника Војске СР Југославије.
2000. У Хашком Трибуналу почело суђење генералу ВРС Радиславу Крстићу, који је оптужен за "геноцид, злочине према човечности и кршење људског права и обичаја у Сребреници".
2003. У Мостару, Кантонални суд осудио на 35 година затвора Муамера Топаловића, припадника муслиманске Армије БиХ за убиство три члана српске породице Анђелић.
2003. У Осијеку, Жупанијско државно тужилаштво Хрватске подигло оптужнице против Николе Иванковића и Енеса Витешкића, бивших припадника хрватске (пара)војске за ратни злочин над српским цивилима у Паулин Двору.
2015. У Београду, на сурчинском аеродому, припадници Војске Србије: Мехић Омер, Ђукарић Милован, Драјић Небојша и Миладиновић Иван су долазили хеликоптером из Рашке, одакле је требало пребацити малу бебу, како би јој омогућили хитно лечење на Војномедицинској Академији. Том приликом су сви чланови посаде погинули. Тадашњи министар одбране Братислав Гашић саставио је комисију која је утврдила, после две недеље, да је Мехић Омер наводно био пијан.
|
|
|
14.
март
|
1914. У Цариграду, потписан мир Србије и Турске, чиме је допуњен Лондонски споразум којим је окончан Први балкански рат. Тако су Србија и Турска успоставиле односе, решена су питања враћања заробљеника, држављанства становника уступљених области, статус муслимана у Краљевини Србији.
1932. У Мокрину (Банат) је рођен српски писац, новинар и филмски радник Мирослав - Мика Антић, изузетан лиричар и инвентиван дечији песник, који је у песме унио колорит језика банаћанских сељака. За 35 година стваралаштва објавио је више од 30 књига, а радио је и на филмовима "Свети песак", "Доручак с ђаволом", који је деценијама био забрањен у СФР Југославији.
1945. Крај Коренице хрватски фашисти у селу Хомољац извршили покољ над 45-оро Срба цивила, од чега је 22 било дјеце млађе од 12 година (највише Лалића и Пањковића). Ово је учињено само мјесец дана прије завршетка Другог свјетског рата.
|
|
|
15.
март
|
1946. У Софији је извршена смртна казна стрељањем над генералом Асеном Николовим (55), који је био део геноцидне политике фашистичке Бугарске која је током Другог светског рата окупирала делове Краљевине Југославије: источна и јужна Србија. Командовао је 1. окупационим корпусом, који је одговоран за етничко чишћење тимочког, нишавског и јужноморавског дела... с тим да је су дивизије под његовом командом ишле и у друге делове Србије: Јадар, Шумадија, Подриње и тамо чинили злодела над Србима цивилима, по налогу Гестапоа.
1951. У Румунији највиши органи комунистичке власти донеле одлуку о присилним депортацијама Срба, Немаца, Мађара и Чеха из Баната, тачније пограничних зона према Југославији, у дубини 25 км. Овај догађа је познат као Бараганска голгота јер су банатски Срби депортовани 600 км од свог завичаја у Бараганску пустињу. Према проценама за пет година из Баната је депортовано најмање 40.000 Срба из 300 насеља, а добар део њих се никада није вратио. Многе србске породице су тако нестале, а Банат је насељаван Румунима.
1957. У Паризу (Француска) умро Моша Пијаде, председник Скупштине ФНРЈ, редовни члан САНУ, сликар и новинар. Због штампања илегалног органа Централног комитета КПЈ "Комунист" 1925. је осуђен на 20 година робије. Током тамновања је превео "Капитал", "Беду филозофије" и "Манифест комунистичке партије" Карла Маркса. На почетку Другог светског рата био је партијски руководилац у Црној Гори, где се на суров начин обрачунавао са политичким неистомишљеницима. Од децембра 1941. био је у Врховном штабу партизанског покрета. На Првом заседању АВНОЈ-а крајем новембра 1942. у Бихаћу остаће запамћене њенове речи како треба створити што више бескућника и сиротиње, како би се и они прикључили револуционарној и класној борби.
1991. У Београду, председник Председништва СФРЈ и представник Србије Борисав Јовић поднео оставку, јер је Председништво одбило да објави ванредно стање у Југославији, суоченој с отвореном побуном сецесиониста и опасношћу крваве поделе Југославије.
2001. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о заштити интереса РС, којом се одбацују све иницијативе за једностраним мењањем Дејтонског споразума, без сагласности три конститутивна народа.
2001. У Тетову, почели жестоки сукоби између безбедоносих снага Вардарске Македоније и албанских терориста, које су помагали НАТО официри. Љубен Пауновски, министар одбране, упозорио међународну заједницу да Вардарској Македонији прети рат због ескалације сукоба на граници према Србији.
2006. У Хашком трибуналу, високи функционери муслиманске ткз. Армије БиХ Енвер Хаџихасановић (командант Трећег корпуса) и Амир Кубура осуђени првостепеном пресудом на пет односно 2,5 године затвора за злочине које су током 1990-их починили њихови војници над српским и хрватским цивилима у рејону Зенице и Бугојна. У другостепеној пресуди двије године касније казне су им умањене.
2007. У Подгорици, Влада Црне Горе парафирала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.
|
|
|
16.
март
|
1934. У Риму потписан италијанско-мађарско-аустријски "Дунавски блок", којим је подржана експанзионистичка политика Италије наспрам "Мале антанте" - Краљевине Југославије, Чехословачке и Румуније.
1944. У Вршанима, крај Бијељине, усташки покољ над 82 Срба у Босанској Посавини. Ово је извршила злогласна усташка јединица "Ханџар дивизија", састављена од босанских муслимана. Међу жртвама је било 16-оро дјеце.
1981. У Пећи, на Косову и Метохији, албанске банде демолирале, а потом спалиле конаке Пећке Патријаршије. Ово је урађено у склопу великог таласа насиља у јужној србској покрајини познато као ткз. Косовско пролеће.
1998. Ватикан изразио жаљење због тога што поједини припадници Римокатоличке цркве нису учинили довољно да током Другог светског рата помогну Јеврејима и Србима изложеним нацистичком прогону, али је одбацио захтеве да осуди несумњиво мрачну улогу коју је током рата и истребљивања, не само Јевреја, одиграо папа Пије Дванаести.
|
|
|
17.
март
|
1945. Крај Коренице, Усташе почеле покољ над 40 Срба у личком селу Калебовац, Највише је страдало Срба из породице Фундука, Орлића и Вукадиновића.
2004. На Косову и Метохији почео велики албански погром над преосталим српским становницима, када је најмање 4.000 Срба прогнано, а уништавана је њихова имовина, цркве и културно-историјска баштина. Овај свирепи злочин је познат као "Ноћ када су горели векови".
|
|
|
18.
март
|
1948. Из Југославије, Москва повлачи своје дипломате и војни аташе. Разлог томе је неслагање и опструкција социјалистичког пута југославенског руководства са Стаљином (лидером Совјетског Савеза). Тиме је почела велика криза ове две земље, која ће потрајати шест година. За то време, Брозов режим ће масовно да прогонити све симпатизере СССР, одводећи их углавном на Голи Оток.
1956. У Либертивилу (САД), америчка држава Илионис, упокојио се у 75. години живота епископ охридски и жички Николај Велимировић, чувени српски теолог, писац, говорник. Написао је бројне књиге и песме посвећене духовном уздизању и размишљању српског народа. Почетком Другог светског рата је заробљен и одведен у немачки логор Дахау, поред Минхена. Критички се односио према западној цивилизацији, док је био очаран Србијом у доба Немањића. 1946. је отишао у САД, где је провео 10 година.
|
|
|
19.
март
|
1945. У Лондону, влада Велике Британије (коју је предводио Винстон Черчил) признала владу нове комунистичке Југославије, на чијем челу је био Јосип Броз - Тито. Ова сарадња са Титом је била прилично чудна, с обзиром да је Винстон Черчил био тврдокорни антикомуниста... те је деценијама изазивала бројне сумње и контраверзе.
1993. У Београду, у Народној библиотеци Србије основана "Задужбина Десанке Максимовић", неколико недеља после смрти песникиње, с циљем да помаже објављивање и превођење на стране језике њених дела и да подстиче песничко стваралаштво.
1996. У Сарајеву, насеље Грбавица прешло под контролу муслимана, односно Федерације БиХ на основу Дејтонског споразума. И Грбавицу су, као претходно остале српске дијелове града, напустили готово сви Срби, њих око 150.000, носећи и гробове својих најближих. Овај догађај је остао забиљежен као Сарајевска Голгота.
|
|
|
20.
март
|
1933. У Дахау (Немачка), недалеко Минхена, нацисти основали концентрациони логор где су доводили Јевреје, Роме, Пољаке, Чехе, Словаке, Русе... Логор је непрестано радио 12 година, кроз њега је прошло 200.000 логораша, док је 35.000 убијено. У овом логору је интернирано хиљаде Срба, а међу њима најпознатији патријарх српски Гаврило, владика Николај Велимировић, генерал Михајло Недељковић, Владета Поповић, Раднован Шуменковић, Стево Жигон и др.
1993. У Јовићима, на планини Озрен, погинуо је српски херој и један од најмађих припадника ВРС - Споменко Гостић (15), приликом гранатирања његовог села у Босни и Херцеговини.
1995. У Босни, муслиманска Армија БиХ, покренула снажну офанзиву на Војску Републике Српске на планинама Мајевици и Влашићу, 40 дана пре истека четворомесечног примирја, закљученог уз посредовање бившег председника САД Џимија Картера.
1999. Са Косова и Метохије, повучена верификациона мисија ОЕБС-а од 1.300 особа, под командом Виљема Вокера, три дана пре агресије НАТО пакта на СР Југославију. Ова мисија је заправо имала шпијунско деловање, осматрања војних и полицијских објеката, као и људства у снагама безбедности.
2001. У Сарајеву, управни одбор Савета за имплементацију мира осудио и одбио "неуставну и нелегалну декларацију о тзв. хрватској самоуправи" и дао пуну подршку уставима Босне и Херцеговине и њеним ентитетима као и највишим институцијама БиХ.
2019. У Хашком тибуналу, некадашњи председник Републике Србске Радован Караџић осуђен на доживотни затвор због наводног учествовања у организовању ратних злочина и прогрону муслимана током босанско-херцеговачког рата 1990-их.
|
|
|
21.
март
|
1935. У Београду, умро геолог Владимир К. Петковић, члан Краљевске академије, оснивач Државног геолошког института Југославије, професор и ректор Београдског универзитета, најбољи познавалац кредне формације код нас и тектонике источне Србије. Био је и управник Геолошког завода Београдског универзитета и уредник "Геолошких анала Балканског полуострва". Написао је око 70 радова, претежно о стратиграфији и тектоници Србије.
1999. У Кукешу на територији северног дела Републике Албаније, у напуштеној фабрици металске индустрије албански терористи из ткз. ОВК формирали концетрациони логор, који је постојао три месеца. Кроз овај казамат смрти је прошло сторинак цивила: Срба, Рома и Албанаца који су поштовали институције Републике Србије. Већина их је убијена, док је добар део њих пребачен у друге логоре, као што је Бурел... где се налазио специјални логор "Жута кућа".
2001. У Бања Луци, чланови Уставне комисије Народне скупштине Републике Српске усагласили амандман на Устав РС, према којем је РС "ентитет у БиХ у којој власт обављају конститутивни народи Срби, Хрвати и муслимани и остали".
2003. У Ватикану, чланове Председништва БиХ - Мирка Шаровића, Драгана Човића и Сулејмана Тихића у Риму примио папа Јован Павле Други, коме су уручили званичан позив да у јуну посети Босну и Херцеговину.
2008. У Београду, Тужилаштво за ратне злочине формирало предмет о албанској трговини органима Срба са Косова и Метохије несталих током бомбардовања Србије 1999. и након тих догађаја.
2008. У Луксембургу, Европска пливачка федерација /ЛЕН/ суспендовала најбољег српског пливача и освајача златне медаље у Ајндховену Милорада Чавића због ношења мајице са натписом "Косово је Србија".
|
|
|
22.
март
|
1817. У Београду од Турака погубљен Сима Марковић, војвода Првог србског устанка, и председник Правитељствујушчег совјета сербског. Рођен је у 1768. године селу Велики Борак испод Београда. Био је учесник свих борби против Турака Османлија крајем 19. и почетком 20. столећа. Први је ушао у ослобођени Београд 1806. године.
1933. Код Минхена нацистички вођа Адолф Хитлер само два месеца по освајању власти формира најстарији немачки концентрациони логор Дахау у Баварској, који је постојао до краја априла 1945. када су га америчке снаге ослободиле. Кроз њега је прошло преко 200.000 људи из двадесетак окупираних држава. У њему је убијено око 70.000 људи, од чега најмање 600 Срба, иако постоје индиције да их је било далеко више.
1942. У Старом Броду, крај Вишеграда, у југоисточном делу Босне, усташка Црна Легија, под командом Јуре Францетића, отпочела је стравичан покољ над српским цивилима који су се повлачили из Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Кладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева... За месец и по дана убијено је најмање 6.000 Срба, који су желели да пређу преко моста који су контролисали Италијани.
1966. У Ратишу, крај Ђаковице, подно Проклетија, један Албанац који је дошао из Републике Албаније истерао је из куће и отео је имање Српкињи Станици Пешић. Она се жалила властима у АП Косово и Метохија, али сви су ћутали и окретали главу од њене невоље.
|
|
|
23.
март
|
1903. У Београду, организопване велике демонстрације око 5.000 студената, ђака и радника против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти - социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Кецлеровић. У сукобу с полицијом погинуло пет, а рањено шест људи. Ухапшено је више од 120 демонстранта, против 27 подигнута је оптужница, а Туцовић и Кецлеровић су морали да емигрирају.
1942. У Брезовцу, крај Карловца. Усташе праве покољ, у коме је убијено је 40 жена и дјеце, од чега 14 чланова породице Поповић. Читаво село је спаљено и уништено...
1942. У Фурјану, крај Слуња, код школе, усташе убијају 52 кордунашких Срба, од чега 22 дјеце.
1953. У Београду, умро српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду. Израдио је бисте и медаље многих државника, војсковођа, научника и уметника и више јавних споменика: косовским јунацима у Крушевцу, Милошу Обреновићу у Пожаревцу, Јосифу Панчићу и војводи Живојину Мишићу у Београду, Бранку Радичевићу у Сремским Карловцима...
1992. Код Славоснке Пожеге у селу Ратковица је убијена на монструозни начин Милка Вечериновић (85) у својој кући од хрватских паравојника. Обдукција је урађена у градској болници без присуства рођака. Сахрањена је на мјесном гробљу обезглављена.
1999. У Београду, влада СР Југославије одбила присуство страних посматрача на Косову и Метохији. Ричард Холбрук наредио акцију бомбардовање Србије и Црне Горе. А Влада СРЈ објавила стање непосредне ратне опасности, јер је НАТО пакт најавио бомбардовање војних циљева на територији Србије и Црне Горе.
2022. У САД преминула Медлин Олбрајт (85), шеф америчког Министарства спољних послова крајем деведесетих. Била је ватрени заговорник бомбардовања и уништавање Србије, а верни савезник Албанаца. Радила је у Клинтоновој администрацији.
|
|
|
24.
март
|
1929. У Италији, на изборима побеђује Национална Фашистичка партија, лидера Бенита Мусолинија. Ова политичка странка је била изразито милитантна, оријентисана антисрпски. Априла 1941. заједно са Немачком и савезницама из Тројног пакта, напали су Краљевину Југославију и поделили је, док су Србе прогинили и спровели геноцид.
1945. У Београду потписан споразум владе комунистичке Југославије и Управе УН за помоћ и обнову /УНРА/. Споразумом је предвиђено да УНРА помогне у храни, лековима, обући и одећи и да упути стручњаке за обнову пољопривреде, индустрије и саобраћаја.
1999. Почела агресија НАТО пакта над СР Југославијом (Србија и Црна Гора), која је трајала 78 дана. Ова агресија је један од највећих злочина над српских народом. Убијено је око 3.500 Срба, од чега 88 деце. Рањено је 12.500 Срба, порушене су бројне, куће, школе, цркве, мостови, индустријски погони... Тринаест држава чланица НАТО пакта је учествовало у овом геноциду. Однос снага је био 600:1 у корист агресора. Војска СР Југославије је имала техничко-технолошки заостатак најамање 30 година. НАТО пакт у агресији на СР Југославију је користио осиромашени уранијум што је оставило страшне последице за наредних 1.000 година у целом региону. Те последице се и данас осећају, поготово на Косову и Метохији.
2003. У Ријеци, жупанијски суд донео пресуду тзв. Госпићкој групи, па је осудио бившег хрватског генерала Мирка Норца на 12 година затвора због убиства око 50 српских цивила 1991. године. Судско веће је Тихомиру Орешковићу изрекло казну од 15 година, Стјепану Грандићу десет, а Ивица Рожић је ослобођен кривице. Широм Хрватске организовани су протести због пресуда.
2004. У Романовцима, код Куманова, на северу Вардарске Македоније, демолирана је црква Светог Јована и Свете Богородицем од албанских терориста.
2006. У Лиону (Француска), Интерпол повукао потерницу за премијером тзв. Републике Косово, Агимом Чекуом, која је расписана на захтев власти Србије.
|
|
|
25.
март
|
1923. У Панчеву, отворен аеродром за међународни саобраћај. Тиме је Краљевина Југославија постала дио малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем.
1941. У Бечу (Аустрија) трочлано намесништво Краљевине Југославије је потписало споразум са Немачком и Италијом о проласку њихових трупа кроз југославенску територију. Непуна два дана потом војним ударом су оборени Влада и регент - принц Павле Карађорђевић. Томе су претходиле масовне демонстрације, како у Београду тако и другим србским градовима, које су изазвале бес Трећег Рајха. Адолф Хитлер је већ 6. априла, без објаве рата, почел напад на Југославију бомбардовањем Београда, када је погинуло на стотине невиних цивила, а причињена је огромна материјална штета. Наредних дана се прикључују агресији Италија, Мађарска, Бугарска и Албанија.
1993. У Њујорку (САД) на преговорима није усвојен план копредсједника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена за бившу Босну и Херцеговину. План је прихватила Хрватска, лидер босанских муслимана Алија Изетбеговић га је потписао после дугог натезања и уз више ограда и услова. План није потписала Република Српска иако га није сасвим одбацила, али се успротивила мапама о разграничењу.
1994. У Београду, у породичној кући Ратка Младића, генерала ВРС, његова ћерка наводно је извршила самоубиство очевим пиштољем, док је ту била присутна њена мајка и брат. Ово убиство није никада расветљено јер истрага никада није завршена. Ана Младић је била иначе ведра особа и одличан студент медицине на Београдском Универзитету. Сахрањена је на Топчидерском гробљу у Београду.
1999. На Косову и Метохији, погинуо је потпуковник Живота Ђурић (36), пилот Војске Југославије, припадник 241. ловачко-бомбардерске ескадриле Ратног Ваздухопловства ВЈ. Погинуо је на борбеном задатку изнад Глоговца када је у бришућем лету уништио један камп тзв. Ослободилачке Војске Косова. Погођен је са земље. Постхумно је одликован и унапређен. Иза себе је оставио жену и двоје деце.
2001. Припадници Друге армије Војске Југославије ушли у копнену зону безбедности у Сектору А, на административној граници Црне Горе према Косову и Метохији.
|
|
|
26.
март
|
1984. У Београду писац Бранко Ћопић извршио самоубиство под неразјашњеним околностима. Завршио је Филозофски факултет у Београду. Учесник је Другог свјетског рата, као партизански борац. Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи завичајног Грмеча и Подгрмечја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за дјецу. Његове књиге су превођене на енглески, немачки, француски и руски језик. Збикра приповједака "Башта сљезове боје" је награђена Његошевом наградом. Био је члан Српске академије наука и умјетности, као и АНУ БиХ. Због неких својих дјела као што су "Осма офанзива" и "Не тугуј бронзана стражо", пао је у немилост комунистичког режима.
1992. Код Босанског Брода, муслиманско-хрватске паравојне снаге у Босанској Посавини са војницима Републике Хрватске, праве стравичан покољ над 70 српских цивила у Сијековцу.
1999. У ваздушном простору изнад Лознице погинуо је пилот ВЈ, мајор Зоран Радосављевић, касније одликован медаљом за храброст.
|
|
|
27.
март
|
1941. Војни пуч у Београду, који су извели британски и совјетски обавештајци са са циљем напада Немачке на Краљевину Југославију, што је пар дана касније довело до Априлског рата.
1992. Из Вардарске Македоније, повлаче се последње јединице Југославенске Народне Армије. Ово је начињено у складу са споразумом владе бивше СР Македоније и руководства остатка СФРЈ.
1999. У Буђановцима, поред Руме, срушио се авион НАТО пакта Ф-117а тзв. Невидљиви. Он је погођен изнад Србије и пао у сремско село. Пилот је успео да се спасе катапултирањем, а сам пад авиона потврђен је дан касније од високих званичника Пентагона.
2013. У Осијеку, у затвору преминуо је прогнаник Рајко Милошевић из Западне Славоније, који се 1991. борио да одбрани своје огњиште. Прогнан је и после пар година потуцања у избеглиштву, скрасио се у Лаћарку. 2011. године је ухапшен у Шиду по лажираној оптужници и спроведен је у Нови Сад, а потом у Осијек, где је после 7 месеци преминуо. У затвору није имао коминикацију са породицом.
2020. Република Северна Македонија званично постала 30. чланица Севрноатланског савеза.
|
|
|
28.
март
|
1941. У Риму, италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини обавестио вођу нацистичке Немачке Адолфа Хитлера да су његове снаге спремне да учествују у нападу на Краљевину Југославију, после чега су почеле убрзане припреме за агресију коју су Немци и савезници започели 6. априла 1941. бомбардовањем Београда и свих већих српских градова: Сарајево, Бања Лука, Сплит, Краљево, Ниш, Ваљево, Нови Сад и др.
1942. У Дебелом Брду, крај Коренице (Лика), усташе праве покољ у личком селу Дебело Брдо, крај Коренице.
1945. У Мађарској јединице Црвене армије ослободиле логор Шарвар, у жупанији Ваш. Овај казамат смрти је основан по налогу режима Миклоша Хортија, у коме је интернирано 15.000 људи, од чега 5.000 деце, највећим делом Срба са простора Барање и Бачке, територије које је Мађарска окупирала априла 1941. године од Краљевине Југославије. Логораши су били углавном чланови Соколских друштава и Солунски добровољци којима је Краљ Петар I Карађорђевић давао земљу у Панонији.
1945. У Вашингтону, влада САД признала владу коминистичке Југославије, девет дана после Велике Британије, која је то прва учинила, а дан пре Совјетског Савеза.
1989. У Београду, скупштина СР Србије усвојила амандмане на Устав СР Србије, који су умањили надлежност АП Војводине и АП Косова и Метохије, што је створило предуслове за доношење новог Устава, у септембру 1990. године, што је омогућило територијалну целовитост СР Србије.
2000. У Паризу завршен састанак Контакт-групе за бившу Југославију одлуком да се успоставе оквири за разговоре о аутономији Космета. Усвојен је и став да би на Косову требало одговорно и хитно припремити локалне изборе.
2020. У Загребу из цивилног затвора Лепоглава на слободу је послије 13.5 година пуштен Драган Васиљковић, познатији као Капетан Драган, осуђен за наводне ратне злочине у Хрватској 1990-их, а испоручен из Аустралије, гдје је провео скоро осам година у затвору. Капетан Драган је био комадант специјалне војне јединице у Војсци РСК. Имао је свој школски центар код Книна за обуку младића војним и борилачким вештинама. Још ра вријеме рата основао је "Фонд Капетан Драган", гдје је скупљао помоћ за своје рањене борце и породицама погинулих бораца.
|
|
|
29.
март
|
1903. У Београду, краљ Александар Обреновић забранио "Радничке новине". Повод су биле мартовске демонстрације против владавине Обреновића, а лист је у јуну 1903. после убиства краља и његове супруге Драге и пада династије Обреновић, поново почео да излази.
1945. У Москви, влада СССР званично признала владу нове социјалистичке Југославије. Пре ње владу Јосипа Броза Тита су признале Велика Британија и САД. Овим чином су Велике силе су означиле крај монархистичког уређења Југославије, а Влада Краљевине Југославије у избеглиштву се распада.
1948. У Вашингтону, амерички председник Хари Труман, постумно одликовао генерала Југославенске Војске у Отаџбини, Драгољуба Дражу Михаиловића, са орденом Легије части првог степена (највише признање за војника ван САД). Ово призанње је Михаиловићу додељено као знак захвалности за спашавање америчких пилота 1943-1944. Југославенске комунистичке власти су ово негодовале, тако да Михаиловићева породица није смела да примии овај орден.
1956. У Новом Саду основане позоришне игре "Стеријино позорје", поводом 150 година рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Стерије Поповића. Од тада се у том граду сваког маја организује "Стеријино позорје", које је знатно допринело унапређењу позоришне уметности и развитку домаће драмске књижевности.
1994. Република Хрватска и Република Српска Крајина /РСК/ потписале споразум о прекиду ватре којим је требало да буде окончан грађански рат.
2007. У Сарајеву, Босна и Херцеговина и Република Хрватска потписале Уговор о двојном држављанству.
2019. У Београду после дуге болести преминуо родољуб Добрица Ерић. Био је песник који је стиховима опевао Србију и приказивао је у најлепшем светлу. Прву збирку песама је објавио са 23 године. Већином је писао песме за децу, али је и са родољубивим песмама ушао у клуб бесмртних Срба. Добитник је многих награда, а неколико песама које је оставио у аманет свом народу пренеће се и у наредне векове: "Пркосна песма", "Поносна песма"...
|
|
|
31.
март
|
1904. У Вроцлаву (Пољска), рођен српски сликар Ђорђе Андрејевић - Кун, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Београду, Венецији, Милану, Фиренци, Риму и Паризу. У предратној Југославији највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936. до 1939. и Народноослободилачке борбе од 1941, призоре из рата. Радио је велике композиције, портрете, мртве природе и фигуре, цртеже, гравире, графичке мапе: "Крваво злато", "За слободу"...
1971. У Београду, умро српски правни филозоф и стручњак за кривично право Тома Живановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности.
1991. На Плитивичким језерима у Лици дошло до размјене ватре између Милиције САО Крајине и припадника АТЈ "Лучко" при МУП СР Хрватске. Ово је први окршај у авнојевској Хрватској 1990-их, гдје је било жртава. Погинуо је Рајко Вукадиновић, месар из Коренице, иза себе је оставио жену и двије ћерке. А са хрватске стране Јосип Јовић. Годинама касније ће Јосип Бољковац, тадашњи хрватски министар унутрашњих послова открити неке веома занимљиве детаље у вези овог догађаја, који је у широј јавности познат као Крваве Цвети.
1993. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио одлуку о употреби војне силе против прекршилаца у зони забрањених летова над Босном. Одлучено је да буде оборен сваки авион који се без одобрења нађе у том простору.
1995. У Њујорку, Савјет безбедности УН усвојио три засебне резолуције, којима су мировне снаге у претходној Југославији подељене на три дела - за бившу Босну и Херцеговину, за Хрватску и за Вардарску Македонију.
1999. Код Прешева, у атару села Славујевац на граници СР Југославије и БЈР Македоније, припадници Нишког корпуса су заробили три америчка марница: Ендри Рамирез, Кристофер Стоун и Стивен Гонзалес... сви су били припаднци извиђачких чета, који су премештени из америчких база у Немачкој. Ово је учињено свега неколико дана пошто је отпочело варварско бомбардовање и НАТО агресија на Србију и Црну Гору. После 33 дана они су пуштени, према одлуци Слободана Милошевића. Враћени су у САД.
2000. У Брчком, супервизор УН Роберт Фаранд, читањем налога о именовању у Прелазну скупштину, владу и полицију, објавио званичан почетак функционисања највише законодавне и извршне власти у дистрикту Брчко.
2003. У Скопљу, Мисија Европске уније, под називом "Конкордија", преузела дужност НАТО операције "Савезничка хармонија" у Вардарској Македонији.
2007. У Сарајеву, Уставни суд Босне и Херцеговине верификовао коначни текст решења којим се утврђује да престају да важе чланови 1. и 2. Закона о грбу и застави Федерације БиХ и чланови 2. и 3. Уставног закона о застави, грбу и химни Републике Српске.
|
|
|
|
|