Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. април

1946. У Босни и Херцеговини, почела савезна радна акција за изградњу железничке пруге Брчко - Бановићи, у дужини од 92 км. Тада је преко 62.000 омладинаца из читаве СФРЈ учествовало, као и 1.000 бригадира из иностранства, а све је завршено за 7 месеци.

1947. У Босни и Херцеговини, почела савезна радна акција за изградњу железничке пруге Босански Шамац - Сарајево, у дужини од 239 км, у којој је учествовало преко 210.000 омладинаца из целе СФРЈ и иностранства. Пруга је пуштена у рад 16. новембра 1948. године.

1999. Крај Пећи, током НАТО агресије, у селу Љубенић код Пећи (Космет), погинула је српска хероина Љиљана Жикић, као припадник 125. мтбр Војске Југославије.

1999. У Новом Саду, авиони НАТО пакта срушили Варадински мост,  а том приликом је погинуо младић 29 година: Олег Настов.



2. април

1917. У Солуну, пред србским војним судом за официре  у Првом светском рату почео процес против групе официра, укључујући генералштабног пуковника Драгутина Димитријевића - Аписа. Био је то обрачун регента Александра Карађорђевића и првака Радикалне странке са Аписом и официрима који су 1903. убили краља Александра Обреновића и краљицу Драгу Машин и 1911. организовали тајну патриотску организацију "Уједињење или смрт", познату као "Црна рука". Велики војни суд делимично је преиначио пресуду, али су Апис, мајор Љубомир Вуловић и Раде Малобабић стрељани у Солунском пољу 26. јуна 1917. На темељу сачуваног Вуловићевог писма тек 2. јуна 1953. обновљен је процес и Врховни суд Србије рехабилитовао је Аписа и остале невино осуђене.

1965. У Београду, умро србски физиолог Илија Ђуричић, предсједник Србске академије наука и уметности од 1960. до 1965. и ректор Београдског универзитета у два наврата. Написао је већи број експерименталних научних радова из области физиологије мишића, ендокриних жлезда, крви, анафилаксије.

1974. У Подгорици основан Универзитет Црне Горе. Споразум о оснивању највише школске институције потписали су Економски, Технички и Правни факултет, Виша поморска школа у Котору, Педагошка академија у Никшићу, Историјски и Пољопривредни институт и Институт за биолошка и медицинска испитивања у Подгорици.

1999. Авиони НАТО пакта гранатирали Куршумлију, погинуло је 13 србских цивила, а преко 500 кућа је сравњено са земљом и оштећене два православна манастира стара осам векова. Ово је био први велики напад на Куршумлију током НАТО агресије.

2003. У Загребу, хрватски Сабор прихватио измене Изборног закона, као и амандман који предвиђа да србска мањина у парламенту бира фиксно три посланика.



3. април

1895. У Загребу је основана Србска банка, најзначајнија финансијска и привредна институција Срба у Аустроугарској, али и после у Краљевини Југославији је имала огроман допринос за развој србских руралних средина, као и школовање србске дјеце из сиромашних породица. Основали су је:  Владимир Матијевић, Јован Живковић Фрушкогорски, др Богдан Медаковић, др Светислав Шумановић и др Ливије Радивојевић, Коста Таушановић... Зграда Србске банке се налазила на углу Јуришићеве и Петрињске улице у центру Загреба. Банка је угашена у априла 1941. године када су усташе основале Независну Државу Хрватску, а њена имовина је конфискована. И послератне југославенске коминистичке власти нису имале жељу да обнове такву банку, још мање да јој врате имовину. Данас је у тој згради Хрватска поштанска банка.

1915. У Ваљеву, умрла србска сликарка Надежда Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду и саоснивач "Кола србских сестара", чије слике се одликују снажним, оригиналаним изразом и изванредним богатством боја. Умрла је од тифуса којим је заражена док је као болничарка неговала рањене србске војнике у Првом светском рату у ваљевској болници. Сликарство је студирала у Минхену и Паризу, а прву самосталну изложбу приредила је 1900. Сачувано је око 200 њених дела, од којих су поједина у врху србског сликарства и равна су европским мајсторима тог времена, попут слика "Ресник", "Нотр Дам", "Аутопортрет", "Булоњска шума". Рођена је у породици у којој су двије сестре постале сликарке, трећа музичар, а најмлађи брат Растко Петровић - писац.

1920. У Београду, умро србски политичар и историчар Драгољуб Павловић, професор Београдског универзитета, члан Србске краљевске академије, који је 1919. изабран за првог председника Народне скупштине Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Написао је бројна дела о историји Срба.

1941. У Будумпешти, мађарски академик Пал Телеки извршио је самоубиство пиштољем, јер је сматрао да је његова земља изгубила част тако што је дозволила немачким (нацистичким) јединицама да уђу нањихово тло и учествују заједно у нападу на Краљевину Југославију три дана касније. Иначе, Пал Телеки је био потписник Уговора о вечном пријатељству Мађарске и Југославије 12. децембра 1940. године.

1942. На Кордуну, у Беговом Брду и у Латићкој шуми, усташе праве покољ  када је 120 мештана, србских цивила убијено на најсвирепији начин. Усташки зликовци под командом Анте Мошкова су лешеве посље побацали у јаме и пјевали и веселили се.

1992. У Купресу и околини, припадници ХОС-а и војске Републике Хрватске нападају Србе. Почињени су стравични злочини над србским цивилима када је убијено преко 50 Срба, а више стотина их је одведено у логоре (Лора, Љубушки, Дувно...) из којих се мало ко вратио...

1992. У Кострешу, крај Дервенте, хрватсе паравојне снаге ХОС-а, убиле 66 србских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта срушили Мост Слободе у Новом Саду, мост који је повезивао Сремску Каменицу са Новим Садом.



4. април

1936. У Краљевини Југославији, првог дана генералног штрајка студената Београда, Загреба, Љубљане, Скопља и Суботице против фашизације земље и владе Милана Стојадиновића полиција на Медицинском факултету у Београду убила студента права Жарка Мариновића. Као знак сјећања на тај догађај 4. април се обиљежава као Дан студената Београдског универзитета.

1945. У Лијевча Пољу, на сјеверу Босне и Херцеговине, усташке јединице под командом генерала Владимира Метикоша нападају четничке јединице из Рашке, Црне Горе и источне Херцеговине, под комадном Павла Ђуришића, који је одбио предају. Ова Лијевчанска битка је трајала два дана, а сматра једном од најкрвавијих у Другом свјетском рату. Пред крај битке, четнике су напали и партизани. Четничке јединице су разбијене, а сам Павле Ђуришић је одведен у логор Стара Градишка, са својим блиским сарадницима, где је убијен.

1949. У Вашингтону уговор о стварању НАТО савеза потписали шефови дипломатија САД, Канаде, Велике Британије, Француске, Италије, Холандије, Белгије, Данске, Исланда, Норвешке, Луксембурга и Португалије. Касније су у западни војно-политички савез укључене Немачка, Грчка, Турска и Шпанија. Међутим, НАТО се са својим војним снагама мешао у сувереност других држава. На Балкану је 1990-их имао више злочиначких акција: Удбина 1994, Република Српска 1995, Милосрдни Анђео 1999.

1969. У Девичу, на капији поред манастира, Албанац син Азема Дељевића из Резала, насрнуо је са дебелим штапом на игуманију мати Параскеву и почео је бесомучно да је удара док је она лежала на земљи од првог ударца. Игуманији је прискочио у помоћ један комшија Србин из Војводића који је успео да прекине нападача у својој умоболној замисли. Случај је пријављен милицији, али није донео резултат, иако је ово био други пут да је мати Параскева нападнута од истог лица.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд: срушена је топлана у новобеоградском Блоку 70А, Полицијска Академија на Бањици, складиште Југопетрола у Раковици... погинило је неколико цивила. Бомбардовани су још и Панчево (погођена је Енергана, а 2 цивила је убијено), Чачак (погођени привредни објекти), Нови Сад (ТВ НС), Куршумлија (дрвни комбинат), Краљево (складиште "Беопетрола"), Смедерево.

1999. Код Пећи на западу Метохије у околони села Гребник погинуо је војник Дејан Манчић из Ниша заједно са својим саборцима из 230. самоходног пука Противваздушне одбране Војске Југославије: војник Драган Николов и мајор Шандор Нађ. Погинули су од дејства касетних бомби НАТО авиона, што је иначе забрањено према међународим Женевским конвенцијама.

2000. Република Српска хашким истражитељима поднела 440 пријава, документованих на 12.000 страница, против припадника (пара)војних формација босанских муслимана и Хрвата који су за време босанско-херцеговачког рата починили злочине над српским народом.

2000. У Севчу, покрај Штрпца, у сукобима Срба и војника НАТО у на Космету повређено 14 Срба, 11 америчких војника, један Пољак и један преводилац. До сукоба је дошло после хапшења једног Србина због нелегалног поседовања оружја.

2006. У Сарајеву, Апелационо веће Суда Босне и Херцеговине прогласило је Абдуладхима Мактоуфа кривим за ратни злочин против цивилног становништва у Травнику и потврдило му петогодишњу казну затвора, коју је изрекло првостепено веће.



5. април

1915. У Шопрону, односно Некенмаркту аустроугарске власти формирале концентрациони логор још један у низу за мучење и убијање Срба, Руса, Италијана, Румуна... Кроз овај казамат је за три године прошло око 30.000 људи, а највише Срба, који су довођени са простора Босне, Подриња, Шумадије, Рашке, Црне Горе, Тимочке Крајине, Херцеговине, Војводине, Славоније... Преко 6.000  Срба је оставило своје кости тамо, далеко од отаџбине...

1941. У Београду, потписан југословенско-совјетски пакт о пријатељству, али то није имало практичан значај, јер СССР у том тренутку није могао да брани Краљевину Југославију, која је после пуча од 27. марта - којим је оборен регент принц Павле Карађорђевић и влада Драгише Цветковића и Влатка Мачека - ушла у британски блок, подједнако немоћан да јој притекне у помоћ.

1942. У Москви представници СССР, Пољске, Чехословачке, Југославије и Бугарске у Другом светском рату одржали свеславенски конгрес, с којег је свим Славенима упућен позив да се боре против фашистичког окупатора.

1942. У Бијелом Потоку, крај Бања Луке,  Усташе праве покољ српских цивила. Овај злочин су учиниле усташе из суседног села Дебељак, тако што су побиле 54-оро Срба.

1944. У Нишу, падале савезничке бомбе америчких и британских авиона бомбардера. Ово је урађено у склопу кампање сламања немачке армије из "групе Е". Том приликом је причињена велиак материјална штета, а 100 српских цивила је убијено. Немачка војска претпрела је мање губитке.

1955. У Новом Саду, преминуо епископ бачки, Иринеј Ћирић, свештеник Српске Православне Цркве, од последница батинања комунитичке тајне полиције ОЗНЕ. Био је оптужен за наводу сарадњу са окупатором, односно мађарским фашистима. Иначе епископ Ћирић се бавио поезијом и иконографијом. Преводио је многа дела, са руског, латинског, грчког, немачког и мађарског језика.

1958. У Београду, преминула је Исидора Секулић, српска књижевница и прва жена члан Српске Академије Наука и Уметности. Била је зналац многих језика и изврстан преводилац. Имала је широко образовање и висок степен културе, танан посматрач људских живота и судбина, писац високе духовности и префињеног духа.

1989. У Београду, умро српски лекар Војислав Арновљевић, оснивач кардиолошке школе у Југославији, професор Медицинског факултета у Београду и члан Српске академије наука и уметности. Школовао се у Београду и у Француској, у коју је упућен пошто је прешао Албанију са српском војском у Првом светском рату.

1991. У Лесковцу, обележено 150 година од Милојеве и Срндакове буне. Ово је био устанак српског народа у Нишу, Лесковцу, Пироту, Врању, против турског терора и страховладе. Устанак је у крви угушен.

1999. У Алексинцу, авиони НАТО пакта гранатирали овај градић, када је 90% града разорено. Бомардована је Грачаница, Лепосавић, Врање, приштински аеродром, Ниш, Земун, Сомбор...

2001. У Београду, министар правде Србије Владан Батић затражио од главног тужиоца Хашког трибунала Карле дел Понте да подигне оптужнице и против лидера босанских муслимана, Хрвата и косовских албанаца.

2004. У Холандију, у Хашки трибунал отпутовала шесторица бивших војних и политичких функционера хрватске парадржаве Херцег-Босне, оптужена за ратне злочине: Јадранко Прлић, Бруно Стојић, Слободан Праљак, Миливој Петковић, Валентин Ћорић и Берислав Пушић.

2015. У Прокупљу, обележено 150 година од смрти Корнелија Станковића, српског композитора, пијанисте и диригента. Свој кратак живот и рад је провео у Угарској. Преминуо је од туберкулозе у 33. години.



6. април

1910. У Београду, на иницијативу српског научника Јована Цвијића, основано Српско географско друштво. Циљ друштва било је ширење научно-стручног рада и популарисање знања из географије и њој сродних наука.

1941. Напад Сила Осовине (Немачка, Италија, Албанија, Мађарска, Бугарска и Румунија) на Краљевину Југославију, на Васкрс. Том приликом су српски градови страховито бомбардовани: Београд, Сарајево, Сплит, Приједор, Ниш, Бања Лука, Нови Сад, Подгорица, Ваљево и др. Тако је почео Априлски рат. а југославенска територија је подељена, највећи део је припао НДХ. Током Априлског рата погинуло је на десетине хиљада српских цивила, што од бомбардовања, што од агресорских војника.

1945. У Сарајево, су ушле јединице НОВЈ и ослободиле град од усташких и немачких окупатора. Приликом борби за ослобођење, чувајући електричну централу коју су усташе хтеле да униште, погинуо је Владимир Перић - Валтер. Тиме је овај град постао слободан после четири године. У њему су усташе побиле на хиљаде српских цивила, као и јеврејских и ромских. Направљен је велики број концентрационих логора, а немали број је одведен у Стару Градишку, Јасеновац и Јадовно.

1973. У Београду отворена нова зграда Народне библиотеке Србије. Стара зграда изгорела је у пожару током априла 1941. који су подметнули британски обавештајци, иако се после Другог светског рата тврдило да је Народна библиотека Србије страдала од немачких бомби

1992. У Бриселу, Министарски савет Европске заједнице одлучио да њене чланице признају бившу југославенску републику Босну и Херцеговину као самосталну државу. Истог дана избили су сукоби у Сарајеву и тај преурањени чин још више је разбуктао грађански рат. Уследило је проглашење независности Републике Српске и Хрватске Републике Херцег-Босне. Влада Србије је саопштила да једино споразум три конститутивна народа у БиХ може да донесе мир.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали трећи мост у Новом Саду. Гранатирање Приштине, Витановца, Врања, Призрена, Лознице, Чачка, Лучана и Сурдулице...

2000. На локалитету Трновац, недалеко од тузланске болнице, чланови комисије за тражење погинулих и несталих ексхумирали су 30 угљенисаних скелета цивила и резервиста тадашње ЈНА који су приликом напуштања Тузле 15. маја 1992. године спаљени у цивилним возилима.

2006. У Букурешту, шефови влада и држава југоисточне Европи усвојили на самиту заједничку декларацију о слободној трговини између земаља југоисточне Европе.

2008. -У Подгорици, Филип Вујановић изабран за председника Црне Горе, првог од стицања независности.



7. април

1943. У Герију, (америчка држава Индијана) умро писац и дипломата Јован Дучић, члан Србске краљевске академије, чија је лирика - изузетне версификације, језика и пластичности слика - ударила печат балканској поезији у првој половини 20. вијека. Родио се у Требињу 1871. године, а дипломирао је права у Паризу и од 1912. до 1941. био амбасадор Краљевине Србије и Југославије у великим европским градовима. Послије ослобођења земље комунистичке власти су настојале да га игноришу као ствараоца због његовог политичког опредјељења, лепећи му посмртно, с времена на вријеме, етикету "великосрбског националисте". Током Другог свјетског рата међу првима је указивао на злочиначку природу усташке Независне Државе Хрватске и стравични геноцид над Србима. Његови посмртни остаци су 2000. године пренети у родно Требиње.

1963. У Београду, донесн устав којим је назив Федеративна Народна Република Југославија промењен у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, а Јосип Броз проглашен доживотним шефом државе. Његови творци су истицали да је то први документ новог типа у историји уставности, јер садржи елементе "једне праве повеље новог друштва", али су после само 11 година донели нови устав, чији су конфедерални елементи омогућили разбијање Југославије 1991. године.

1992. У Бања Луци, Народна Скупштина на основу плебисцита српског народа у бившој Босни и Херцеговини у новембру 1991. прогласила независност Републике Српске.

1992. У Вашингтону (САД), влада Сједињених Америчких Држава издапа саопштење да је признала бивше југославенске републике Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину, као независне државе.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Приштину (центар града, главна пошта, 4 Срба погинуло), Грачаница, село Девет Југовића, Нови Сад (предузеће "Нафтагас"), Сомбор са околним селима, Чачак (фабрика "Слобода"), Ниш (фабрике "Јастребац" и "Фиделинка, Народни музеј, аутобуска станица...).



8. април

1996. У Београду, Савезна Република Југославија и Вардарска Македонија потписале споразум о нормализацији односа.

1999. У Крагујевцу, авиони НАТО пакта гранатирали завод "Црвена застава", стотине радника повређено. Поред тога НАТО авиони испаљују ракете и на Ћуприју и Златибор.

1999. У Пећи, приликом обрачуна са албанским терористима из ОВК, погинуо је јунак новог доба Видомир Шалипур, комадант полицијске јединице "Муње". Његова глава ја уцењена на пола милиона (тадашњих) немачких марака. Са својом јединицом је штитио цивиле у читавој Метохији и био страх и трепет за терористе.

2003. Хашки трибунал потврдио је раније изречене затворске казне Здравку Муцићу, Хазиму Делићу и Есаду Ланџи за ратне злочине над српским цивилима у логору Челебићи током 1993-1994. Логор челебићи је био концентрациони логор под контролом хрватских паравојних снага, а касније у муслиманских.У овом логору је убијено око 400 Срба.

2004. У Осијеку, Судско веће Жупансијког суда прогласило Николу Иванковића кривим за ратни злочин почињен над цивилним становништвом у Паулин Двору 1991. године и неправоснажно га осудило на 12 година затвора, док је Енес Витешкић ослобођен.



9. април

1940. У Београду одржан Први конгрес студената Југославије, на којем је 127 делегата београдског, загребачког и љубљанског универзитета декларацијом одлучно осудило империјалистички рат и изразило спремност студената и омладине да, заједно с народом, настави борбу против увлачења земље у рат.

1992. Град Зворник су ослободиле српске снаге од муслиманских екстремиста и паравојних формација, које је предводио Осман Мустафић, предратни начелник зворничке полиције.

1993. У Њујорку (САД) скупштина УН у чланство светске организације примила Вардарску Македонију.

1995. У Босни погинуо пилот-добровољац Никола Буковић (34 године), припадник јединице "Рисови са Врбаса" који је са авионима водио ваздушне битке са хрватским, муслиманским и НАТО авионима. Имао је преко 50 борбених задатака, у којима се успјешно показао. Носио је титулу - троструки АС. Иако је живио у Канади и имао добар посао, вратио се у отаџбину почетком 1990-их да помогне свом народу. Оставио је иза себе жену и два сина.

1999. У Смедереву, авиони НАТО пакта бомбардовали складиште нафте, предајник РТС-а на Голешу...

1999. У Крагујевцу, авиони НАТО-а стравично бомбардовали фабрику "Застава", 124 радника тешко рањена)...

1999. Код Ђаковице, у рејону Јуничких планина отпочела Битка на Кошарама. Ово је највећа и најжешћа битка српских и албанских снага у другој половини 20. века. Трајала је два месеца, а 90 припадника Војске Југославије је погинуло. Албанским терористима из ОВК помагали су: амерични маринци, британски специјалци САС, француска Легија странаца и Војска Републике Албаније. Српске снаге су имале нешто више од 1.500 бораца и слабије наоружање, док су агресори имали 6.000 солдата и бољу опремљеност.



10. април

1941. У Загребу проглашена усташка Независна Држава Хрватска, која је прогутала за 4 године више од 1.200.000 Срба. Највећи део их је страдао у концентрационим логорима. Ова квислиншка творевина је створена на територији Краљевине Југославије под патронатом Ватикана и нацистичког Берлина. НДХ је у историји остала забележена по највећим зверствима и геноциду које су припадници режима чинили над Србима, Јеврејима, Ромима. Предводници НДХ су били: Анте Павелић - поглавник; Алојзије Степинац - кардинал; Крунослав Драгановић - амбасадор НДХ у Ватикану; Миле Будак, усташки министар; Вјекослав Макс Лубурић, усташки официр; Славко Квартерник - маршал војске НДХ и др.

1942. У Топуском, на Кордуну, усташе праве масакр над српским цивилима у селу Снос и Кат'новац. Убијено је на свиреп начин 375 Срба, међу њима је било и жена и деце.

1957. У Буенос Ајресу црногорски четник из некадашње Бјелопавлићке бригаде покушао је да ликвидира Анту Павелића, усташког поглавника НДХ који се годинама крио у Аргентини под лажним именом. Атентат није успео, али је Павелић рањен са два метка. Две године касније Анте Павелић је умро у Мадриду, где је и сахрањен.

 



11. април

1945. У Москви највиши представници СССР-а и нове југославенске социјалистичке власти потписали уговор о пријатељству, узајамној помоћи и сарадњи. Била је то прва његова службена посета једној савезничкој земљи после формирања привремене владе Демократске Федеративне Југославије и међународног признања социјалистичке Југославије.

1948. Почела изградња Новог Београда, насеље између Земуна и Саве, на простору некадашње Старе Бежаније.

1985. У Тирани, умро албански диктатор Енвер Хоџа, шеф владајуће Партије рада Албаније од 1948. Између два светска рата био је секретар краљевског посланства Албаније у Бриселу. Један је од оснивача Комунистичке партије Албаније 1941. Подржавао је политику Информбироа од 1948-1956. Изградио је примитивни, ауторитаран систем, заснован на репресији и физичким елиминацијама неистомишљеника, али и сарадника у које је посумњао да би могли да угрозе његову личну власт. Био је гласноговорник великоалбанских територијалних претензија према Југославији. А током његове владавине бројне српске породице су насилно превођени у ислам и Албанце.

1994. У Горажду, на истоку Босне и Херцеговине, авиони НАТО пакта наставили нападе на Војску Републике Српске /ВРС/, погађајући и цивилне циљеве. Војна помоћ муслиманима, који су се нашли у неприлици после неуспеле офанзиве - на коју САД и друге западне земље нису реаговале - правдана је тврдњом да ВРС наводно угрожава снаге УН.

1995. У Њујорку (САД), скупштина УН сминила команданта руских "плавих шлемова" у Сремско-Барањској области генерал-мајора Александра Перељакина, оптуженог за подршку Србима.

1999. Авиони НАТО страховито бомбардовао Приштину и Ђаковицу, село Медаре (6 погинулих и 24 рањено)... Погинула је и Бојана Тошовић, најмлађа жртва НАТО агресије.

1999. На рејону карауле Кошаре погинуо Иван Васојевић Јагуар (24) родом из Сјенице, припадник 53. граничног батаљона 125. мтбр Војске Југославије. Јагуар је био командир оделења везе и повео је својих 12 бораца против 300 албанских терориста који су били део копнене инвазије на Србију.

2003. У Хашки трибунал, пристигао муслимански ратни командант Сребренице Насер Орић, оптужен за етничко чишћење српских насеља у Подрињу.



12. април

1941. У Грчкој, у авионској несрећи погинуо србски историчар Владимир Ћоровић, професор Београдског универзитета и члан Србске краљевске академије. Аустроугарске окупационе власти у Првом светском рату осудиле на Бањалучком велеиздајничком процесу на осам година робије. После ослобођења земље био је члан Народног већа у Загребу и Привременог народног представништва у Београду. Написао је бројне књиге о историји србског народа.

1941. У Београд,  умарширале немачке трупе у Другом светском рату.  Југославенска престолница ће бити под окупацијом 3.5 године, када ће је јединице НОВЈ и Црвене армије ослободити. За време окупације главног града Србије, немачке јединице у Београду су изгубиле само 1 војника. Док је хиљаде грађана србске, јеврејске и ромске националности убијено или интернирано у концентрационе логоре.

1945. Вуковар су ослободиле јединице НОВЈ, Црвене армије и један бугарски батаљон. Тиме је завршено пробијање Сремског фронта, после вишемесечних рововских борби у Другом светском рату, што је омогућило завршне операције за ослобођење Југославије. Цена пробоја била је ужасна: погинуло је најмање 30.000 мобилисаних србских младића, послатих на "сремску кланицу" практично без обуке.

1992. У Дервенти, (централни дио Босанске Посавине) муслиманско-хрватске паравојне формације формирале су први логор за Србе, у дому  ЈНА. Кроз овај логор прошло је најмање 200 србских цивила и војника бивше Југославенске Народне Армије. У овом логору је злочине над Србима је вршила Азра Алешевић-Башић.

1993. У Јадран се срушио француски авион "мираж", неславно обиљеживши почетак контроле "забрањеног лета" изнад бивше Босне и Херцеговине, коју су УН повериле НАТО пакту.

1993. У Скеланима, код Сребренице муслиманске ратне јединице под командом Насера Орића масакрирали 17 србских војника, од којих је најстарији имао 22 године.

1993. На Заглавку, брдо изнад Вишеграда у источном делу Босне и Херцеговине одиграла се чувена битка, у којој су муслимански екстермисти навалили са циљем да освоје Вишеград. Војска Републике Србске је имала помоћ једне чете руских добровољаца, од који је тог дана погинуло тројица и успела да задржи ту јаку муслиманску офанзиву. Касније, после рата 12. април је проглашен за Дан сећања на руске добровољце, а Петар Недељковић и Љиљана Булатовић-Медић су снимили документарни филм "Анђео са горе Заглавак", у коме је испричана прича о погибији руских добровољаца.

1995. У Москви, Горњи дом руског парламента захтевао од председника Русије Бориса Јељцина да руска дипломатија затражи укидање санкција против СР Југославије.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали воз на прузи Београд-Солун, код Грделичке клисуре, погинуло 10 цивила и 50 рањених... Бомбардована Приштина, Крушевац (фабрика "14. октобар" и топлана), Крагујевац (фабрика "Застава")... рафинерије НИС-а у Новом Саду и Панчеву, складиште "Нафтагаса" у Сомбору.

1999. У Горњој Обрињи, између Клине и Дренице, у централном делу Косова и Метохије, војник СР Југославије, Горан Шаћировић (21), херојски је погинуо у жестоким борбама са албанским терористима. Погођен је из снајперске пушке у заседи.

2001. У Медарама, на Космету, Командант КФОР-а генерал-потпуковник Торстен Скијакер и командант Здружених снага безбедности генерал-потпуковник Мирослав Крстић потписали заједничку изјаву о уласку југословенских снага у "Сектор Д" копнене зоне безбедности.



13. април

1941. У Бачкој, јединице фашистичког вође Миклоша Хортија праве рацију и етничко чишћење међу угледним Србима и православним свештеницима, које убијају и пљачају. Тако је за пар дана убијено скоро 3.000 србских цивила.

1969. У Београду, умро србски књижeвни историчaр Пeтaр Колeндић, профeсор бeогрaдског Унивeрзитeтa, члaн Србскe aкaдeмиje нaукa и умjeтности. Рођен у Дубровнику 1882. године. Обjaвио je вeлики броj нaучних студиja, рaспрaвa и члaнaкa из стaриje, нaрочито дубровaчкe и дaлмaтинскe књижeвности.

1997. У Сарајево, дошао је поглавар Римокатоличке цркве, папа Јован Павле II у склопу своје посете Босни и Херцеговини, након рата који је трајао 3.5 године. Ова посета је оцењена као високо ризична и ангажовано је велики број припадника свих безбедоносних служби.

1999. На СР Југославију, наставља се агресија 21. дан. Авиони НАТО пакта бомбардовали Биљановац, село Прилике код Ивањице, ВМА на Бањици (Београд), Национални парк "Копаоник". Страховито бомбардовање Приштине уз велике цивилне жртве.



14. април

1912. У Атланском океану, под нерасветљеним околностима највећи брод "Титаник" потопљен. Кренуо је из Ливерпула, односно севера Енглеске, у "обећану земљу" тј. Сједињене Америчке Државе, са скоро 2.000 путника. Међу настрадалима било је и 20 Срба.

1945. У Сплиту, формирана Влада Народне Републике Хрватске, на челу са књижевником Владимиром Назором. Ова влада је била антифашистичка и градила је Братство и јединство свих народа који су живели у њој. После Назора, хрватску владу је преузрео Владимир Бакарић.

1995. У Њујорку (САД), Светска здравствена организација УН је саопштила да на подручију бивше СФРЈ постоји више од 1.000.000 људи којима је потребна медицинска помоћ и терапија услед траума изазваних ратовима.

1999. На Волујку, код Ђаковице, гине други близанац браће Милић - Бобан, тако што је ракета НАТО авиона погодила оклопни транспортер у коме се налазио са 6 војника Војске СР Југославије.

1999. У Метохији, авиони НАТО пакта настављају своје злочиначке операције, тако што је гранатирао две избегличке колоне. Погинуло је најмање 75 цивила, а 30 их је тешко рањено.

2003. У Луксембургу, на седници шефова дипломатија држава Европске Уније донета одлука да се забрани улазак у ЕУ свим особама који помажу Хашке оптуженике. Ово је у стварности важило једино у случају Срба.

2006. У Хашком Трибуналу, Судско веће ослободило Јовицу Станишића, начелника Државне Безбедности Србије и Франка Симатовића, комаданта специјалне јединице ЈСО, оптужби за ратне злочине над муслиманима у Сребреници 1995. године. У вези ове пресуде појавиле су се бројне контраверзе.



15. април

1909. У Бечу, аустриjски цaр одобрио Стaтут зa aутономну упрaву у Босни и Хeрцeговини.

1920. У Бечу умро аустријски подмаршал Рудолф Браун (59) без суђења и пресуде за злочине које су починили његови солдати над Србима цивилима у Херцеговини и Црној Гори за вријеме Првог свјетског рата. Свједоци кажу да је у Требињу за један дан наредио да се објеси 79 Срба, као вид застрашивања народа од устанка.

1941. Из Београда, југословeнскa краљевска влaдa, нa чeлу с прeдсeдником, гeнeрaлом Душaном Симовићeм, нaпустилa зeмљу послe нeмaчкe окупaциje. Дaн рaниje из зeмљe отишaо крaљ Пeтaр II Кaрaђорђeвић. Њих су британски обавештајци одвели преко Грчке у Лондон, где су били под присмотром.

1979 . У Црној Гори, велики разорни зeмљотрeс нa јадранском приморjу погинуло вишe од 100 особa, око 600 поврeђeно, a вишe од 80.000 остaло бeз кућa.

1991. У Вуковару, на Сајмишту минирана кафана "Крајишник", власништво Србина, Боре Латиновића. Ово је први локал у низу који су хрватски екстремисти, чланови милитантне странке ХДЗ, под руководством Томислава Мерчепа извршили са циљем застрашивањем Срба у Источној Славонији. До почетка ратних збивања минирано је још десетак српских локала и десетине кућа.

1992. У Чардаку, село крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убијају 12 српских цивила.

1999. НAТО прeузeо одговорност зa бомбaрдовaњe конвоja избeглицa нa Косову и Метохији, a током коjeг je, прeмa jугословeнским изворимa, погинуло 75 цивилa.



16. април

1346. У Скопљу на велики православни празник Васкрс Душан Силни је крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. Владао је од 1331. до 1355. године и учинио Србију најмоћнијом државом југоисточног дела Европе, моћна у сваком погледу: војном, политичком, економском, технолошком... Столовао је у Призрену, а његово царство се простирало на две трећине Балкана, од Саве и Дунава на северу, до Пелопонеза на југу. Донео је на Сабору такође у Скопљу 1349. године Законик. Градио је цркве и манастире, а подигао је и призренске Св. Архенгеле.

1944. Београд у Другом светском рату, на православни Васкрс, бомбардовала савезничка односно америчка и британска авијација, наводно ради уништења војних привредних објеката и зграда у које су Немци сместили администрацију. У нападу је учестовало 130, а сутрадан скоро 600 бомбардера. Бомбе су бацане по систему "тепиха", широко захватајући стамбене четврти, па је погунило најмање 1.160 цивила, шест пута више него од окупаторских војника.

1994. Код Горажда, на истоку Босне и Херцеговине, противавионска одбрана Војске Републике Српске оборила британски авион "Си харијер". Тврдећи да штите снаге УН, авиони НАТО пакта су 10. априла 1994. почели да бомбардују војне и цивилне српске циљеве, прискочивши у помоћ муслиманима који су запали у велику опасност после неуспјеле офанзиве из "заштићене зоне", на коју НАТО није реаговао. Касније се испоставило да српска артиљерија није тукла град, односно да "плави шлемови" нису били угрожени.

2004. У Бања Луци, високи представник међународне заједнице Педи Ешдаун сменио начелника Генералштаба Војске Републике Српске Цвјетка Савића и шефа Секретаријата Владе РС за односе са Хашким трибуналом и истраживање ратних злочина Дејана Милетића због "систематске опструкције" власти РС према раду Комисије за испитивање догађаја на подручју Сребренице.



17. април

1924. У Београду, рођeн српски вajaр Jовaн Крaтохвил, профeсор Унивeрзитeтa умeтности у Бeогрaду, рeктор од 1971. до 1973. Aутор многоброjних спомeникa, мeђу коjимa и спомeникa совjeтским рaтним вeтeрaнимa нa Aвaли.

1941. У Београду, потисано примирије односно капитулација југословенске краљевске војске. Овај документ је у име Краљевине Југославије потписао, генерал Данило Калифатовић, који је два дана раније именован за начелиника Генералштаба Војске Краљевине Југославије, од председника Владе генерала Душана Симовића. Генерал Калифатовић је иначе заробљен у Сарајеву, па је доведен у Београд, да потпише ове документе.

1941. У Тиватском заливу, официри боjног бродa Крaљeвскe рaтнe морнaрицe Jугослaвиje Милaн Спaсић и Сeргej Мaшeрa потопили, рaзaрaч "Зaгрeб" и потонули зajeдно с њим одбивши дa извршe нaрeђeњe о прeдajи бродa итaлиjaнскоj морнaрици послe кaпитулaциje Jугослaвиje.

1992. У Босански Шамац, на сјеверу Босне и Херцеговине, јединице ЈНА су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

1993. У Њујорку (САД), у згради ОУН усвоjeнa рeзолуциja коja прeдвиђa пооштрaвaњe сaнкциja против Jугослaвиje уколико Срби из Републике Српске нe потпишу Вeнс-Овeнов мировни плaн зa Босну и Хeрцeговину до 26. aприлa 1993. године.

1999. У Батајници, крај Београда, авиони НАТО пакта бомбардовали цивилне циљеве. Погинула је Милица Ракић (1996-1999), а повређен је Дражен Јанковић (2). Ово су званичници НАТО пакта прогласили "колатералном штетом".

2002. У Београду, југословeнскa влaдa позвaлa 23 особe коje je Хaшки трибунaл оптужио зa рaтнe злочинe, од коjих су 10 jугословeнски држaвљaни, дa сe добровољно прeдajу том суду. Позиву jугословeнских влaсти одaзвaли сe Дрaгољуб Оjдaнић, Милaн Мaртић, Милe Мркшић, Николa Шaиновић, Влaдимир Ковaчeвић и Момчило Грубaн...

2002. У Амстердаму, нaчeлник Глaвног штaбa холaндскe aрмиje, гeнeрaл Aд вaн Бaл, поднeо остaвку због извeштaja о одговорности холaндских припaдникa мировних снaгa у мaсaкру босaнских муслимaнa у Срeбрeници 1995. године.

2014. На Тари, националном парку, организована је велика свечаност поводом 200. годишњице од рођења Јосифа Панчића, српског ботаничара и оснивача Српске Краљевске Академије. Поред тога што се бавио истраживањем флоре (по њему је названа чувена оморика на Копаонику) на Балканском полуострву, истраживао је и фауну. Овај природњак рођен је у сиромашној породици у Бирбиру, на јадранској обали. Његова породица се ту доселила из Херцеговине. Био је члан многих научних и друштвених институција, а одликован је и са Ореденом Светог Саве 1. степена. На његовом последњем испраћају била је велика поворка људи, а на кућама су људи стављали црне барјаке.



18. април

1922. У Београду, умро српски писац и политичар Светомир Николајевић, професор Велике школе, члан Српске краљевске академије, премијер Србије, министар унутрашњих дјела и један од оснивача Радикалне странке. Студирао је историју на Великој школи у Београду и на више европских универзитета. Знатно је утицао на српску књижевност у другој половини 19. века. Написао је велики број студија, критика, чланака и есеја, од којих су многи објављени у двије свеске под насловом "Листићи из књижевности".

1942. У Црном Потоку, крај Топуског (Кордун), усташе праве покољ над 64 српска цивила, међу којима је било и мале дјеце, млађе од 12 година.

1945. У логору Суња, надомак Сиска (Банија) у ноћи између 17. и 18. априла, усташе су убиле 108 српских цивила. Ово је учињено само неколико дана пре ослобађања шире околине Сиска.

1951. У Паризу су шест европских држава потписало уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик, ово је претеча Европске Уније.

1967. У Београду, отворена изложба фотографија из 19. века, а највећи део је био посвећен 100. годишњици ослобађања од османлијске владавине, када је турски султан послао царски ферман, а кнез Михаило Обреновић преузео градске кључеве. Овим чином је прекинута вишевековна окупација Београда.

1999. У Београду, министарство иностраних послова СР Југославије објавило да је Југославија прекинула дипломатске односе са Републиком Албанијом, објаснивши да је та одлука "формална" будући да две суседне земље већ дуже и немају никакве односе. При томе је оптужио Албанију да се с њене територије убацују терористичке групе и изводе напади на Југославију, већ дуже време.

2001. У Приштини, једно лице погинуло, а најмање пет задобило лакше или теже повреде од експлозије бомбе испод аутомобила у којем се налазила група Срба запослених у Одјељењу за пасоше у Југословенском комитету за сарадњу са УНМИК-ом.

2004. У Вишеграду, изведена акција специјалне полиције Републике Српске, у којој је циљ био хапшење хашког оптуженика Милана Лукића, а убијен његов брат Новица Лукић.

2004. У Европској унији на снагу ступио закон о обавезном означавању генетски промењених намирница, те оних што садрже или су припремљене од генетски промењених организама.

2007. На Цетињу, Специјалне јединице МУП-а Црне Горе спречиле чланове канонски непризнате црногорске православне цркве да уђу у Цетињски манастир.



19. април

1932. У Београду, Влaдa Крaљeвинe Jугослaвиje донeлa je Зaкон о зaштити зeмљорaдникa коjим je проглaшeн шeстомeсeчни морaториjум нa дуговe и обустaвљeнa присилнa зaплeнa имовинe. Преко 700.000 сeљaкa дуговaло je 7.000.000.000 динaрa, мaхом лихвaримa и трговцимa.

1992. У Босанској Посавини, у месту Оџак, крећу гранатирања српских села, а војска Републике Хрватске помаже паравојним формацијама ХОС-а да окупријају Оџак и околину. Тако су формирани и логори за Србе у Оџаку. У Доњој Дубици, крај Дервенте (БиХ), убијено 30-ак српских цивила, а 150 их је одвдено у логоре.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали Обреновац и фабрику "Прва Искра" у Баричу. Бомбе су пале на зграду Извршног Већа Војводине у Новом Саду... затим Палићко језеро и Суботицу. Гранатиран је и мост у Бачкој Паланци и Куршумлији. Бомбардован је Параћин, Краљево, Богутовачка Бања, Косовска Митровица, Пећ, Подујево, Голеш, приштински аеродром Слатина, Ниш (стамбени део)...

1999. На караули Кошаре, у жестоким окршајима са албанским терористима и њиховим помагачима (британски САС, Легија странаца, амерички маринци, војници Републике Албаније) херојски је погинуо Срђан Д. Кошанин (31), капетан 1. класе Војске СР Југославије, члан Војне полиције. Срђан је био прекаљени ратник, који је бранио српску нејач по Босни и Херцеговини 1992-1995. Више пута је одликован а многе мајке знају да је он заслужан што је спасио војнике ЈНА из касарне у Мостару. Постхумно је унапређен у чин мајора. Оставио је иза себе жену и дете.



20. април

1941. У Панчеву, немачке нацистичке јединице потпомогнуте фолксдојчерима убијају 36 Срба... Овај свирепи злочин је извршен под лажним оптужбама, како би се завела страховлада и покушај отпора у Панчеву.

1941. У Источној Славонији, мађарски фашисти и усташе окпољавају српска села између Вуковара и Осијека, када је ухапшено 30 људи. Дан касније је њих 15 стрељано у Ласлову, крај Осијека, док су остали одведени у логоре.

1970. У Београду, родио се јунак новог доба Мићо Влаховић (24), који је смештен у Дом за незбринуту децу. Са две године је отишао у Александрово, код Зрењанина, у хранитељску породицу. Био је припадник Треће сарајевске бригаде, Сарајевско-Романијског корпуса, Војске Републике Србске. Овај јунак је дошао 1992. године у Вогошћу, где је због своје доброте и храбрости врло брзо добио симпатије Сарајлија. Увек је био први испред своје јединице. Погинуо је 7. децембра 1994. године на Трескавици, у борбама са муслиманским ратним јединицама.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали нишко насеље Шљака, 12 људи повређено, а 10 кућа уништано. У ноћном нападу гађан је Липљан где је испаљена једна ракета, док су две оборене. Поново бомбардовани коп Белаћевац и аеродром Слатина код Приштине. Поново је бомбардована Батајница и Нови Пазар. Погођен је мост у Новој Вароши. Бомбардовано Краљево, погођен је Ковачин, а један пројектил пао је у близини манастира Жича. Са 7 пројектила бомбардовано Ваљево, а погођена је фабрика Крушик.

1999. Авиони НАТО пакта други пут жестоко гранатирали Куршумлију... Погођени су предузеће "Металац", зграда Дома здравља, Црвени Крст, основна школа, аутобуска станица итд.



21. април

1903. На Цетињу, умро српски војвода Пеко Павловић, један од првих официра црногорског кнеза Данила I Петровића. У устанку у Херцеговини 1875. године, предводио је 1.000 добровољаца из Црне Горе и организовао устаничку војску, сврставши 11.000 Херцеговаца у 12 батаљона. Европска штампа, која је опширно писала о устанку, посебно је истицала његово врсно командовање које је Турцима нанело велике губитке. Због сукоба с кнезом Николом I Петровићем, који му је одузео команду над устаницима, био је неко време у емиграцији у Бугарској и Србији.

1941. Шефови немачке дипломатиј Јоахим фон Рибентроп и италијански гроф Галеацо Ћано у Другом светском рату договорили се о подели Краљевине Југославије на немачко и италијанско подручје. Неке територије су препуштене сателитским владама Мађарске и Бугарске.

1995. У Њујорку, на инсистирање САД и Немачке, чему се противила Русија која се с Кином уздржала од гласања, Савет безбједности УН продужио дјелимичну суспензију санкција против Савезне Републике Југославије у спорту, култури, авионском и ријечном саобраћају за 75 дана, скративши ранији рок од сто дана.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали Нови Београд (ПЦ Ушће), Ваљево (фабрика "Крушик" по 4. пут), Чачак, Нови Сад (комплекс НИС-а, као и Варадински мост), Иришки венац, Бешка (мост), Ђаковица, Ковиљ, Новопазарска бања...

1999. У Атини, Војни суд у Пиреју осудио на 2,5 године затвора, условно на три године, потпоручника Ратне морнарице Грчке Мариноса Рицудиса зато што је одбио да исплови у Јадран на разарачу "Темистокле", који је као дио снага НАТО пакта учествовао у агресији на Србију и Црну Гору. Његова одбрана је била таква да је рекао како као православац не може да учествује у нападу на један православни народ.

2003. У Београду, капетан бивше ЈНА Мирослав Радић, оптужен пред Хашким трибуналом за ратне злочине у Вуковару, предао се добровољно српским властима. Касније, 27.9.2007. је ослобођен свих оптужби.

2004. У Загребу, Врховни суд Хрватске потврдио 20-годишњу затворску казну Фикрету Абдићу, бившем председнику Аутономне Покрајине Западна Босна, који је осуђен за ратни злочин почињен у Цазинској Крајини од 1993. до 1995. године.



22. април

1945. Око 1.600 логораша, заточеника концентрациони логор Јасеновац, организује пробој, чиме је овај лоор престао са радом, а где су усташе за 4 године убиле преко 700.000 Срба, 23.000 Жидова и 80.000 Рома.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардују београдско насеље Батајница, Нови Сад (Жежељев мост), Ваљево (фабрика "Крушик" по 5. пут), Остружница (мост), краљевачки Богутовац (железнички мост), Врање...

2016. У Глоговцу, у центру Космета, пронађен је мртав Бедри Цури, бивши припадник албанске терористичке ОВК. Он је требао да сведочи на специјалном суду за ратне злочине у Приштини, против лидера тзв. Ослободилачке Војске Косова.



23. април

1815. У Такову је подигнут Други србски устанак на православни празник Цвети, који је означио наставак борбе и стварање модерне србске државе, под вођством књаза Милоша Обреновића. Устаници су имали неколико значајних борби са Турцима Османлијама међу којима су битке на Љубићу, Дубљу, Палежу... Други србски устанак је довео до аутономије Срба у оквиру Османлијског царства и успостављања Кнежевине Србије 1830. године, која је имала скупштину, устав и владарску династију Обреновића.

1913. У Скадар, после вишемесечних борби са Турцима у Првом балканском рату ушла црногорска војска, која је ову победу платила са 5.000 живота својих војника који су изгинули. Само две недеље касније црногорске трупе су се повукле под притиском Великих сила, а Скадар је припао Книжевини Албанији.

1938. У Београду, на Врачару, постављен камен темељац за изградњу храма Светог Саве, највеће православне светиње на Балкану. Подигнут је на месту за које се сматра да је турски Синан-паша 1594. године спалио мошти Светог Саве, оснивача Српске православне цркве. Овај спомен-храм представља органски део савремене живописне силуете српске престолнице, чинећи једно од његових главних обележја, већ деценијама.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд (зграду РТС-а у Абердаревој улици, погинуло 16 радника, а 20 рањено), подаваска села, Ниш и Нишку бању, Куршумлију, Белаћевац (копови) и Приштина (аеродром "Слатина").
 



24. април

1903. У Ријеци, умро правник и историчар Валтазар Богишић, професор универзитета у Кијеву и Одеси, академик и министар правде у Црној Гори. Славу му је донио "Општи имовински законик за књажевину Црну Гору", који је 1888. израдио на захтев црногорског кнеза Николе Првог Петровића. Законик је преведен на многе језике као пример регулисања имовинског права.

1999. У Догановићу, код Качаника (Космет), од НАТО касетних бомби погинуло 4 дечака. Авионии НАТО пакта испалили 26 пројектила на центар Ниша. Гранатиран је и Лесковац, оштећено 500 кућа. На планину Гучево, у село Јадар испаљено 24 пројектила. У Лучанима гађана фабрика "Милан Благојевић". Гађани цивилни објекти у Новом Пазару... и рафинерије у Новом Саду.

2001. Међународни арбитар за међуентитетску линију разграничења у сарајевским насељима Добриња 1 и Добриња 4 ирски судија Дијармуд Шеридан саопштио коначну одлуку, према којој је највећи дио спорне територије који је после Дејтонског споразума припао Републици Српској, ипак враћен Федерацији БиХ.

2006. У Риму, Апелационо веће суда одлучило да су испуњени сви услови за трансфер пилота бивше ЈНА Емира Шишића из Италије у затвор у Србеију и Црну Гору. Пилот Шишић је оптужен да је погодио хеликоптер ЕЕЗ 7. јануара 1992. године, који се налазио у ваздушном простору код Вараждина и том приликом је погинуло 4 Италијана и 1 Француз. Како је Хрватска међународно призната тек 8 дана после овог догађаја, то је Шишћева одлука била исправна. Међутим, суд у Италији га је осудио на 15 година затвора..



25. април

1938. У Београду, умро српски генерал и војни писац Живко Павловић, члан Српске краљевске академије, учесник оба балканска и Првог светског рата. У Првом балканском рату био је начелник Штаба Приморског кора који је опседао Скадар, а у Другом начелник Оперативног одјељења српске Врховне команде. У Првом светском рату био је један од најближих сарадника војводе Радомира Путника, а као помоћник начелника штаба Врховне команде руководио је повлачењем српске војске кроз Црну Гору и Албанију. На Солунском фронту командовао је 1916. и 1917. Шумадијском дивизијом. Пензионисан је 1923. због неслагања с краљем Александром I Карађорђевићем. Мемоаре о великим биткама у којима је учествовао, преточио је у књиге.

1945. У Сан Франциску 45 земаља антихитлеровске коалиције, укључујући социјалистичку Југославију, почело оснивачку конференцију УН.

1992. На подручију општине Коњиц (БиХ), хрватске паравојне снаге, оснивају концентрациони логор Челебићи. У њему је убијено најмање 400 српских логораша.

1992. У Дервенти (Босанска Посавина) је убијено 15 српских цивила, а 50 их је одведено у логоре.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Авалски торањ крај Београда. Гранатирана је и село косметско Велика Добрања, крај Липљана (погинила и рањена деца). Бомбардована околина Ваљева, Лучани, Жежељев мост у Новом Саду...

2006. У Београду, Документационо-информациони центар "Веритас" објавио имена 715 Срба и бивших припадника ЈНА, против којих је загребачки Биро Интерпола до краја 2005. године расписао потернице за наводне ратне злочине у Хрватској.



26. април

1893. У Ивањици, код Чачка, рођен је Драгољуб Дража Михаиловић, генерал Југославенске Војске у Отаџбини, учесник Балканских ратова 1912-1913, Првог светског рата 1914-1914, као и Другог светског рата 1941-1945... Спада у ред наших најодликованијих официра икада. Био је издан и од самог краља за кога се борио у лето 1944. године, а од комуниста је ухапшен 13. марта 1946. године крај Вишеграда и осуђен на смртну казну стрељањем. До данас није познато место његовог погреба и то се чува као строгоповерљива тајна. Рехабилитован је одлуком Вишег суда у Београду тек 14. маја 2015. године.

1910. У Тузли, родио се Меша Селимовић, српски књижевник, професор, добитник многих награда за књижевност. Био је редован члан Српске Академије Наука и Уметности. У Другом светском рату је био једно време заробљен од усташа у родном месту, а после је прешао на слободну територију и прикључио се партизанском покрету. Умро је 11. јула 1982. у Београду.

1941. У Грубишном Пољу, усташе хапсе преко 500 западнославонских Срба и одводе их у концентрациони логор Даница, а одатле у Госпић где је такође био логор. Све те жртве су побијене после на Велебиту и острвима Слано и Паг. 

1942. У Коларићу, крај Војнића (Кордун), усташе, праве масакр над најмање 107 српских цивила, од чега је било деветеро дјеце млађе од 12 година.

1942. У Горњем Будачком, крај Карловца, неколико комуниста пале православну цркву, стару 200 година.

1992. У Чардаку, код Дервенте (Босанска Посавина) Војска Републике Хрватске потпомогнута хрватско-муслиманским паравојним јединицама из БиХ праве обруч, где за један сат убијају 37 српских цивила, док су остали одведени у логоре за Србе. Српска имовина је опљачкана.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта срушили Жежељев мост у Новом Саду. Бомбардована Куршумлија, односно фабрика "Металац".



27. април

1929. У Чачку, умро српски војвода Степан - Степа Степановић, један од најистакнутијих војсковођа у Ослободилачким ратовима Краљевине Србије почетком 20. века. У Церској бици у августу 1914. Друга армија под његовом командом разбила је аустроугарске трупе, па је награђен чином војводе, а на Солунском фронту у септембру 1918. Друга армија је, нападајући на главном правцу, у садејству с Првом армијом, пробила непријатељску одбрану, потом избила на бугарску границу и принудила Бугарску на капитулацију. Учествовао је још и у српско-бугарском рату 1885. године, а неколико година касније је постао професор историје на Војној академији у Београду и помоћник начелника Главног штаба. У Првом Балканском рату је командовао Другом армијом у Кумановској бици, после чега је крајем 1912. и почетком 1913. учествовао у опсади и заузимању Једрена. У Другом балканском рату успешно је са Другом армијом одбранио правац долином Нишаве према Пироту. У Колубарској бици у другој половини новембра 1914. снаге под његовом командом водиле тешке борбе у подручју Лазаревца и спречиле аустоугарске трупе да с југа нападну српску војску и потом у децембарској контраофанзиви учествовале у избацивању аустроугарске војске из Србије. Приликом повлачења српске војске крајем 1915. и почетком 1916. успио је да с Другом армијом, у садејству с Тимочком војском, успори напредовање бугарске Прве армије.

1942. У Рогатици, усташка јединица Црна Легија коју предводи Јуре Францетић, прави покољ над 94 српских цивила (жена, дјеце и стараца) у селу Осово, у источној Босни.

1945. У Милану (Италија), ухапшен је фашистички вођа Бенито Мусолини од савезничких војника, који је дан касније погубљен. Мусолини је још 1930-их година водио антисрпску политику и отворено је помагао усташки покрет, отварајући терористичке кампове за њихову обуку. Касније у априлу 1941. заједно са Немачком и савезницима је наредио напад на Краљевину Југославију, а италијански војници су починили немали број злочина над српским цивилима у Црној Гори, Косову и Метохији и Источној Босни.

1992. У Београду делегати, бивше савезне скупштине СФРЈ, из Србије и Црне Горе, проглашавају трећу јужнословенску државу: Савезну Републику Југославију. Ова држава је опстала свега 14 година. Прво је променила име 2003. године у Србија и Црна Гора, а онда у мају 2006. године након референдума у Црној Гори, који је био препун контраверзи, проглашена је независност две републике. Захлађење у односима ове две српске републике почело је 1997. када је руководство Црне Горе које је предводио Мило Ђукановић одбило да следи политику званичног Београда, према Косову и Метохији.

1999. На Кошарама, подно Јуничких планина погинуо је Тибор Церна (21 година), припадник Војске Југославије у борби са албанским терористима из тзв. ОВК и њиховим помагачима у склопу копнене агресије на Србију под шифрованим именом "Стрела 1".

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта стравично бомбардовали Сурдулицу (убијено 20 цивила, од тога 12 деце, а 100 људи је рањено). Уништени су мостови на реци Лаб, код Милешева, мост код Куршумлије, мост Бачка Паланка - Илок, мостови на Ибарској магистрали... Ћуприја такође претрпела страшно бомбардовање.



28. април

1804. Код Лознице у Подрињу дошло је до велике Битке на Чокешини, када је 1.500 Турака из Босне остварила пирову победу. Свих 303 србских устаника је изгинуло, које су предводили браћа Недић. Ова битка се сматра србским термопилом. Њен значај је у томе што нису дозволили да Шабац остане у османлијским рукама, већ је Шабац ослобођен три дана касније.

1918. У Терезину (Чешка), у затвору умро је Гаврило Принцип (23), припадник Младобосанаца, револуционара из Босне и Херцеговине, који су у Сараејву на Видовдан 1914. извршили атентат на аустријског надвојводу и престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену. То је био окидач за Први светски рат. Гаврило није дочекао да види уједињење и слободу јужнославенских народа још шест месеци касније.

1941. У Бјеловару, усташе под командом Вјекослава Макса Лубурића и Мартина Цикоша, праве покољ у Гудовцу над 200 српских цивила, док их је 300 одведено у концентрационе логоре.

1941. У Нишу немачки Гестапо основао концентрациони логор Црвени крст. Кроз овај логор за 3.5 године прошло је 30.000 људи, а око 10.000 је убијено.

1993. У Београду, умро Момчило Гаврић (88) најмлађи учесник Првог светског рата и поднаредник српске краљевске војске, припадник Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије. Војници Аустро-Угарске монархије су му 1914. побили читаву породицу, а он је прошао Албанску голготу са српским народом. У Другом светском рату више пута је извођен пред стрељачки вод, два пута од немачких војника, али и од југославенске тајне полиције - ОЗНЕ. На Крфу му је постављена златна плоча.

1994. У Сарајеву је убијена србска девојчица од 14 година старости Слађана Миловановић, тако што је снајпериста из муслиманске Армије Босне и Херцеговине испалио смртоносне хице ка њој док је возила бицикл у Илијашу.

1999. Авиони НАТО пакта, неколико пута у току дана бомбардовали подгорички аеродром "Голубовци", затим Бар, Тузи, Бијело Поље, Даниловград и Сутоморе.

2001. На Шарпланини код села Вејце погинула су осам припадника македонских снага безбедности: четири припадника специјалне војне јединице "Вукови" и четири припадника специјалне јединице МУП-а Битољ. Они су упали у заседу албанских терориста који су над њима по убиству извршили стравичан масакр.
 



29. април

1945. Америчке трупе су у Другом светском рату ослободиле најстарији немачки концентрациони логор Дахау код Минхена у Баварској, који су нацисти основали 1933. У њему је убијено око 70.000 људи, од чега најмање 5.000 Срба.

1999. Авиони НАТО пакта срушили мост у Грделичкој клисури. Гађани су релеји широм Србије: Борча, Авала, Фрушка Гора, Црни Врх, Овчар бања и др. На Подгорицу пало 70 пројектила. У Београду бомбама срушен Авалски торањ, један од симбола српске престолнице.

2003. У Загребу, умро Јанко Бобетко (84), хрватски генерал, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над Србима у Медачком џепу 1993. године. Поред тога, Бобетко је одговоран за злочиначке акције против српског народа у Сјеверној Далмацији (Масленица 1993.), као и у Херцеговини (злочиначке операције Чагаљ 1992. и Бура 1994.). Одговоран је за прогон и етничко чишћење Срба из Западне Славоније (Бљесак 1995.), и Книнске Крајине (Олуја 1995.).

2007. У Загребу, умро Ивица Рачан, бивши хрватски премијер и дугогодишњи председник Савеза Комумиста Хрватске, који су после променили име у Социјалдемократска партија. Ивица Рачан је једна од важних карика у распаду бивше Југославије 1990-1991. На изборима који су одржавани у СР Хрватској априла 1990. своје гласове је предао свом главном конкуренту Фрањи Туђману, иако је пар месеци раније оптуживао његови странку да има опасне намере... 2000. године се поново враћа на власт и постаје председник хрватске владе, али није ништа значајно учинио да раскринка Туђманов режим.



30. април

1915. У Паризу у Првом светском рату српски, хрватски и словеначки политичари, који су избегли из Аустро-Угарске, основали Југослaвенски одбор ради покретања акције на међународној сцени за ослобођење јужнославенских крајева од Хазббуршке монархије и њихово уједињење са Краљевином Србијом.

1941. У Загребу, Анте Павелић, поглавник Независне Државе Хрватске - марионетске фашистичке творевине настале у Другом светском рату, после уласка немачких нацистичких јединица у Загреб, где их је хрватско становништво масовно и одушевљено поздравило - издао је закон о расној припадности, чиме су у усташкој држави почели прогони и убијање Срба, Јевреја и Рома.

1945. У Берлину, наводно да је Адолф Хитлер, канцелар Трећег Рајха, извршио самоубиство, не желећи да чека хапшење и суђење од војника Црвене Армије. Ова информација је остала недоречена и непотврђена, јер је у његовој канцеларији нађен само спаљени леш.

1953. У Београду за посетиоце отворен Железнички музеј, први такав у СФР Југославији, основан у фебруару 1950. године.

1992. У Приједору, на сјеверозападу Босне и Херцеговине, српске снаге ушле у град и тако спријечиле етничко чишћење становништва и напад на касарну ЈНА, као што се то већ десило у Босанској Посавини и Сарајеву.

1993. У Хамбургу, на тениском терену прву звезду светског тениса Монику Селеш, тада југословенску држављанку, ножем је убо наводно умно поремећени навијач. Нападач је остао некажњен, захваљујући скандалозним пресудама немачког суда. Две године касније, Селешова је постала репрезентативка САД.

1999. Авиони НАТО пакта имали 600 полетања над СР Југославијом. Бомбардована је околина Плава село Мурино, на североистоку Црне Горе, када је убијено 6 цивила, од тога 3 деце, а 10 их је рањено. Уништен је мост на Лиму, Дом културе и фабрика текстила.

2000. У Загребу, некадашњи агент хрватске Службе за заштиту уставног покрета Рикард Павелић потврдио да је у Госпићу у току ноћи, 18. септембра 1991. године, убијено између 150 и 160 лица, углавном Срба, директно оптуживши Тихомира Орешковића и војног команданта Мирка Норца да су руководили одвођењима и убијањем српских цивила.



























Skip Navigation Links