Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. октобар

1941. У Златару, у хрватском Загорју, основан концентрациони логор Лоборград, за Србе и Јевреје под немачком управом. Овај сабирни логор је постојао 13 месеци, у дворцу некадашње аристократске породице Кеглевић и ту је убијено најмање 200 људи, а кроз читав логор прошло је више од 1.500 жена и деце, највише са подручија БиХ.

1990. У Србу (Лика) Српско Национално Вијеће прогласило аутономију Срба у Хрватској на основу референдума на којем се од 567.317 грађана за аутономију изјаснило 567.127 грађана.

1991. У Маринцима, општина Вуковар, хрватске паравојне снаге су минирале православну цркву Св. Ђорђа, која је подигнута 1758. године.

1991. На Иваницу, код Требиња падају прве гранате из правца Дубровника, чиме је отпочела агресија хрватских снага на Босну и Херцеговину.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију којом се тражи повлачење тужбе Босне и Херцеговине против Србије и Црне Горе за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу.



2. октобар

1990. У Книну, је дошло до блокаде жељезничког саобраћаја из Београда, Загреба, Бихаћа ка Сплиту, Шибенику, Задру. Саобраћај је блокиран како би се спречио упад специјалне хрватске полиције у Книн.

1991. У Бјеловару, у затвору из блока II који је намењен за војнике из касарне ЈНА "Божидар Аџија", хрватски паравојници: Тулић и Билак извели су 6 припадника ЈНА: Здравка Докмана, Ивана Хосјака, Милорада Ђорђевића, Радована Грдељевића, Бошка Радонића и Мирка Остојића... те су их одвели на фарму јунади у Великом Коренову, где су их стрељали, а лешеве покопали на ђубришту.

1993. У Зеници припадници муслиманске Седме бригаде тзв. Армије Босне и Херцеговине ликвидирали србску породицу Јовановић: Томислав (1945), Зорка (1952), Владимир (1973), Вања (1974), Љубомир (1974) и отели њихов стан.

2001. У Бања Луци, Народна Скупштина Републике Српске усвојила Закон о сарадњи РС са Хашким трибуналом.



3. октобар

1929. Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, промењено у Краљевина Југославија. Укинуте су све нације и створена је нова нација - Југославени.

1991. Код Винковаца хрватске паравојне снаге прерушене у ЈНА направиле масакр Срба  на граници Источне Славоније и Западног Срема. Ово је био један од најтежих злочина на истоку СР Хрватске почетком деведесетих година 20. века.

1991. У Коренову, покрај Бјеловара, у једној шуми "Чесма" доведено је 6 припадника ЈНА из бјеловарске касарне "Божидар Аџија" и један српски цивил Саво Ковач, који су ту стрељани на једној фарми. Једнино је Саво Ковач успео да преживи.

1991. У Београду крње председништво СФРЈ (без чланова СР Словеније и СР Хрватске) прешло на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом.

1991. У Билећи основани су Билећки добровољци, под командом војводе Радована Радовића. Ово је била елитна јединица Херцеговачког корпуса ВРС за коју је доказано да није умјешана ни у један ратни злочин на простору бивше Југославије. Извршавали су и најтеже и најкомпликованије задатке. Иако ови борци нису прошли никакву посебну војну обуку, сем редовног служења војног рока у ЈНА, као младићи, они су показали невиђену храборст и пожртвованост током 1991-1995. њихова бројност никада није прешла 120 људи под оружјем. Иако су имали рањених, никада нису напуштали положаје. Њиховом заслугом одбрањено је Невесиње у два наврата 1992. и 1994. године.

2008. У Босни и Херцеговини, ухапшен Насер Орић (ратни комадант муслиманске 28. дивизије  у Сребреници) од припадника Савезне управе полиције Босне и Херцеговине, ради изнуђивања више стотина хиљада марака.
 



4. октобар

1944. У Београду, распуштен злогласни логор Бањица, који је био под надзором намачког Гестапоа. Ово је било неколико дана пре него што су почеле борбе за ослобађање Београда.

1968. У Дечанима, на западу Метохије албански бандити су пуцали на српског полицајца Марковића, који је тешко рањен и одведен је у Призрен на операцију. Извађен му је бугрег.

1991. У Вуковару, незаконито ухапшен српски цивил Саша Стоиљковић (23) од хрватских паравојника, одвден до обала Дунава и тамо убијен.

1991. У Андријевцима, код Славонског Брода, убијена три капетана ЈНА из заседе.
 

2000. У Ријеци, пред окружним тужилаштвом започет процес "Госпићкој групи", припадницима хрватске војске: Тихомир Орешковић, Мирко Норац и др, који су учествовали у етничком чишћењу Госпића и околине у октобру 1991. године.

2001. У Београду, формирано Веће за сарадњу СР Југославије и Републике Српске.



5. октобар

1912. На Балкану потписнице Балканског савеза: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора предале ултимативну ноту Турској, после чега је почео Први балкански рат. Овај оружани сукоб је трајао 7.5 месеци, а завршен је Лондонским мировним споразумом у мају 1913. године. Рат је поведен из разлога што су четири чланице Балканског савеза хтеле да се ослободе вишевековног османлијског робовања које су имали више од 500 година. Резултат овог рата је био протеривање Турака у Малу Азију чиме је остварен сан предака о слободи. Турска се у Лондону одрекла балканских територија које је контролисала до 1912. године. Србски барјак слободе се тако завиорио поново у Приштини, Расу, Призрену, Скопљу, Куманову, Охриду, Скадру, Драчу и Елбасану...

1915. На Београд отпочела снажна артиљеријска ватра дуж, као и на целом фронту: на Дунаву, Сави и Дрини... Ово је био нови аустроугарски удар на Србију у Првом светском рату чиме је отпочела почела офанзива Централних сила на Краљевину Србију - Тројна инвазија. После месец дана жестоког отпора немачке и аустроугарске трупе су, уз помоћ Бугара који су ударили са леђа, окупирале Србију, а главнина Војске Краљевине Србије се повукла преко албанских планина на грчко острво Крф и Видо, француско острво Корзика... и Мензел Бургиб и Бизерта у Тунису који је био француска колонија.

1954. У Лондону потписан споразум између Италије и СФР Југославије, по коме је решена Тршћанска криза. По том споразуму Југославији је припао већи део северног дела јадранског приморја, односно све од Задра до Трста, а Италији је припао град Трст.

1973. У Београду је умрла хероина Милунка Савић, наредник у Другом Гвозденом пуку "Књаз Михаило" Моравске дивизије Војске Краљевине Србије, најодликованија жена ратник. Учесник Балканских ратова и Првог светског рата, рањавана девет пута. Французи су је прозвали "србска Јованка Орлеанка".

1991. У Карловцу у насељу Сајевац убијени Срби цивили чланови породице Рокнић: Марко (40) и Данијела (14) и рођака им Драгица Николић од припадника хрватских паравојника ткз. Збор Народне Гарде (ЗНГ). Ово злодјело се сматра једним од најтежих на Кордуну почетком 1990-их година посље оног на Коранском мосту који се десио 14 дана раније када је убијено 13 Срба резервиста ЈНА.

1991. У Цетинграду, на Кордуну, у селима Татар Варош и Бегово Брдо, убијено 5 српских цивила од припадника хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1992. У Братунцу, у српским селима Факовићи и Бољевићи, на истоку Босне и Херцеговине, ратне јединице муслиманске Армије БиХ под комадном Насера Орића, извшиле су напад на ова села, у коме је убијено најмање 25 мештана српске националности. Села су опљачкана, спаљена, а уништена је и православна црква у Факовићима.

2000. У Београду одржане демонстрације против одлуке Изборне комисије о резултатима који су били 12 дана раније. Тиме је завршена ера владавине Слободана Милошевића и коалиције СПС-ЈУЛ-СРС, а на власт су под притиском међународних фактора доведени чланови опозиције ДОС-а, коју су предводили: Војсилав Коштуница, Зоран Ђинђић, Весна Пешић, Владан Батић и др. Ова коалција није дуго издржала на власти, али су почели велику пљачку народа преко разних намештаљки и тендера, а ништа нису учинили да раскринкају криминал из доба Милошевића. Напротив, само су га озаконили.

2004. У Београду, касарна "Караш" на Топчидеру убијени двојица гардиста Дражен Миловановић и Драган Јаковљевић.

2011. У Пећи, на Косову и Метохији, на трон поглавара СПЦ постављен патријарх српски г. Иринеј.



6. октобар

1908. У Бечу, аустријски цар, Франц Јозеф I уз подршку Немачког царства, прогласио анексију (окупацију) Босне и Херцеговине, чиме је почео хазбуршки план под називом "Продор на Исток" (Drang nach Osten).

1915. Бугарска војска, са леђа напада Српску војску која се повлачила према Албанији, чиме се Бугарска у Великом рату ставила на страну Централних сила.

1990. У Београду, умрла Марија Драженовић-Ђорђевић, прва жена која је управљала ратним војним авионом код нас.

1992. У Босански Брод, на сјеверу Босне и Херцеговине, јединице Војске Републике Србске су ослободиле овај град од муслиманско-хрватских паравојних формација, који су мјесецима раније држали србско становништво у окупацији и забрани кретања. Било је убистава, силовања и пљачки.

2003. У Београду, потписан споразум Босне и Херцеговине и Србије и Црне Горе о повратку избеглих и прогнаних лица.

2004. У Хашком трибуналу, почело суђење Насеру Орићу, комаданту некадашње 28. брдске дивизије муслиманске Армије БиХ, за ратне злочине над српским народом, на подручију Сребренице и Скелана.



7. октобар

1912. У Прокупљу, код Ниша, уочи Првог Балканског рата је јединица Војске Краљевине Србије, Други пешадијски пук "Књаз Михаило" стављена у ратну формацију (наследница 2. пешадијског батаљона из 1884.), која је током ослободилачких ратова 1912-1918 задивила читав свет својом храброшћу и пожртвованошћу. Зато су на крају Другог Балканског рата 1913. године добили назив - Гвоздени пук. Ова јединица је имала највише војника који су добили највиша ратна одликовања.

1991. У Самобору, код Загреба, хрватски паравојници ЗНГ отворили ватру према касарни ЈНА, чиме је отпочео вишедневни напад, а неколико војника ЈНА је рањано и убијено.

1991. У Вуковару, је убијен српски цивил Бранко Сучевић, инвалид без једне ноге, власник два угоститељска објекта: "Грмеч" и "Мигрос" (оба минирана септембра 1991. године) је убијен после тешког мучења од хрватског паравојника Дражена Гаже.

1992. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН формирао Комисију за испитивање ратних злочина на подручију Бивше Југославије.

2000. У Београду, новоизабрани председник СР Југославије, Војислав Коштуница положио заклетву.

2006. У манастиру Жича, код Краљева, обележено 800 година постојања.



8. октобар

1991. Телевизија Београд, почела емитовање преко сателита.

1993. У Сарајеву, снајперисти из редова муслиманске Армије Босне и Херцеговине убили три српска цивила, једног у Рајловцу, а два на Грбавици.



9. октобар

1892. Код Травника, у селу Долац, родио се србски писац Иво Андрић (82), добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године и члан Србске академије наука и умјетности. Студирао је књижевност и историју у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу, докторирао историју у Грацу 1924. године. У Првом свјетском рату је хапшен и интерниран, као члан револуционарне организације Млада Босна. Између два свјетска рата био је амбасадор Краљевине Југославије у Берлину, а послије Другог свјетског рата је живио у Београду. У својим дјелима је описивао живот и прилике обичних људи у Босни и Херцеговини крајем 19. и прве половине 20. века. Његова најпознатија дjела су: "Проклета авлија", "На Дрини ћуприја", "Хроника паланачког гробља", "Знакови поред пута", "Травничка хроника", "Омер-паша Латас" итд... Спада у најплодонсније писце овог поднебља свих времена.

1915. У Београд, после вишедневних борби улазе немачке и аустроугарске трупе, окупирају престолницу Краљевине Србије. Србска војска се преко Албаније и Космета повлачила према Грчкој. Београд ће под окупацијом остати три године.

1934. У Марсељу, присталице бугарске терористичке организације ВМРО и усташе предвођене Антом Павелићем, су убили југославеснког краља Александра I Карађорђевића и француског министра спољних послова. Након овог атентата, Краљевину Југославију предводи трочлано намесништво предвођени Кнезом Павлом Карађорђевићем.

1958. У Риму, умро папа Пије XII који је предводио папску државу - Ватикан од 1939. године. Током Другог светског рата затварао је очи пред очигледним геноцидом који су чинили италијански фашисти, немачки нацисти и хрватске усташе над јеврејским, србским, пољским, чешким, руским и другим народима. Такође није ништа учинио да спречи бежање злочинаца у тзв. Пацовским каналима у Америку и Аустралију.

1991. На путу Петриња - Глина (Банија), хрватске паравојне снаге су пуцале на обележено возило РТБ-а,  а том приликом су убијена четири новинара из Шапца : Зоран Амиџић, Бора Петровић, Дејан Милићевић и Сретан Илић.

2001. У Хашком трибуналу, за ратне злочине над Србима у логору Челебићи, општина Коњиц (Херцеговина), осуђени су припадник ХОС-а: Здравко Муцић, као и Хазима Делића и Есада Ланџу, припадници муслиманске Армије БиХ, на укупно 42 године затвора.

2019. У Бањалуци преминуо генерал-пуковник ВРС Манојло Миловановић. Током босанско-херцеговачког рата 1990-их обављао је функцију начелника Генералштаба србске војске у БиХ. Одликован је више пута.



10. октобар

1918. У Нишу су отпочеле борбе за ослобођење града од бугарских и немачких окупатора, које су трајале три дана. Прва србска армија у силном налету, којом је командовао војвода Петар Бојовић успешно је завршила ову операцију.

1963. У Забрђу, општина Угљевик (БиХ), на падинама Мајевице, родио се јунак новог доба Митар Максимовић - Војвода Мандо. Почео је као добровољац у лето 1991. у Северној Далмацији, где се борио у рејону Бенковца, али се у пролеће 1992. вратио у родни крај те основао елитну јединицу "Лавови", која је имала око 600 бораца током Отаџбинског рата 1990-их, а борили су се на Мајевици, Сарајеву, Озрену, Брчком и пробијали су Коридор јуна 1992. године. Војвода Мандо је одликован орденом Милоша Обилића. Након рата, Војвода Мандо је био председник локалног одбора БОРС-а. Под неразјашњеним околностима 2002. године у 39. години живота, гине у саобраћајној несрећи. Подигнут му је споменик у Угљевику, а о њему су испеване бројне песме и написане књиге.

1991. У Београду, на заседању Скупштина СР Србије донела одлуку да републичка застава буде без звезде петокраке.

1991. У Вуковару, два војника ЈНА су заробљена од хрватских паравојних снага, који су дан касније ликвидирани.

1992. У Јајцу у централним дијеловима Босне и Херцеговине, муслимански екстремисти срушили тј. минирали православни храм Пресвете Богородице, изграђен 1925. године.

1995. Сански Мост је окупиран од муслиманских снага, односно Петог муслиманског корпуса тзв. Армије Босне и Херцеговине. Преко 30.000 Срба из града и околине је напустило своја огњишта и отишло ка Приједору и Бања Луци. Након потписивања Дејтонског споразума, Сански Мост је остао у Федерацији БиХ.
 



11. октобар

1942. У Кривој Реци, код Бруса, подно Копаоника, немачки и бугарски војници су затворили све мештане у цркву Св. Петра и Павла (подигнута 1618.) и дигли је у ваздух, усмртивши 320 српских цивила, углавном жена и деце.

1942. У Кукуњевцу, код Новске (Славонија), усташе су ликвидирале 650 мештана српске националности, као и 120 избеглица из Поткозарја.
 

1946. У Загребу, Веће Врховног суда Социјалистичке Републике Хрватске, донело је пресуду за тројицу усташких сарадника: Алојзије Степинац (затвор), Иван Шалић (затвор) и Ерих Лисак (смрт вешањем). 

1991. У Марином Селу, крај Кутине у Западној Славонији, хрватска паравојна јединица "Јесење Кише" основала концентрациони логор - Рибарска колиба. Кроз овај хрватски концентрациони логор прошло је више стотина Срба, углавном са подручија Западне Славоније и Загреба.

2000. Земље Европске Уније, почеле са укидањем санкција СР Југославији. Европска Унија је према Србији и Црној Гори током 1990-их година увела санкције више пута, све под лажним оптужбама да су Срби криви за ратове на простору бивше Југославије.



12. октобар

1873. У Чачку се родила Надежда Петровић, јунак Великог рата и једна од најзначајних сликара крајем 19. и почетком 20. века међ Србима. Њена породица се досеилила у Београд када је имала 11 година. Похађала је Вишу женску школу, касније и школу цртања, и школу за наставнике. Школовала се у Минхену. Радила је у Пљеваљској гимназији као педагог, а прву самосталну изложбу слика имала је у Београду 1900. године. Њен одговор на прогон хришћана у Старој Србији, која је још била део Турске царевине био је оснивање организације Коло србских сестара. Имала је изложбе у Љубљани, Загребу, Паризу... Када је отпочео Први балкански рат јесени 1912. године пријавила се добровољно као болничарка и била три године одмах иза прве линије фронта превијајући рањенике. И у рату је стварала прелепе слике: Призрен, Поље божура итд. Умрла је 3. априла 1915. у Ваљеву који је тада био "град смрти" јер је пегави тифус однео десетине хиљада живота. У Чачку се од 1960. године одржава Меморијал Надежде Петровић, а на новчаници србског динара у апоену од 200 динара је њен лик.

1916. Код Меџидије завршена после 47 дана, чувена Добруџанска битка, у коме су савезници: Руси, Румуни и Срби победили Бугаре и Турке. Овај део ратишта код Црног мора отворен је ради смањења притиска на Солунском фронту. Срби су овој бици имали 3.000 погинулих и 6.000 рањених.

1918. Град Ниш ослободиле јединице Прве Србске армије, које је предводио војвода Петар Бојовић, после само два дана, који је био три године окупиран од немачких и бугарских трупа.

1934. У Београду, малолетни Петар II Карађорђевић проглашен краљем Југославије, три дана након што је у Марсеју убијен његов отац Александар I Карађорђевић, у атентату који су уз помоћ италијанских фашиста извеле бугарски чланови ВМРО и хрватске усташе. Циљ је био дестабилизовати Југославију и отети јој приморије. На чело југославенске краљевине, постављено је трочлано намесништво, а земљу је представљао Кнез Павле Карађрођевић.

1942. У Суњи (Банија), и околним селима Црквени Бок, Стремен и Ивањски Бок усташе хапсе под командом Љубе Милоша, кољача из Јасеновца, око 1.000 српских цивила, док је 29 одмах убијено. Тек касније по налогу немачког војног представника у Загребу, ови цивили су пуштени, јер су имали обавезу снабдевања намирницама за немачку војску.

1990. У СР Хрватској, у касним вечерњим сатима, на југославенско-мађарској граници отпочео илегалан увоз оружија у СР Хрватску, за потребе чланова странке ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске. Ово је била тајна операција коју су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у Влади СР Хрватске.

1991. У Задру, убијен српски цивил Гојко Бјелановић са два хица у својој кући.

2000. Почело укидање санкција СР Југославији, од западних земаља, на авио саобраћај и нафту.

2007. Влада Србије понудила награду од милион америчких долара за информације које би довеле до хапшења Ратка Младића, бившег генерала Војске Републике Српске.

 



13. октобар

1869. У Боки Которској избила велика народна побуна против Аустроугарске, која је позната још као Кривошијски устанак. Трајао је три мјесеца, све до 11. јануара 1870. године. Повод за избијање устанка је  одлука aустроугaрских влaсти о увођeњу воjнe обaвeзe зa стaновништво тог крaja. Посљедица устанка је дa aустриjски нaмјeсник Дaлмaциje гeнeрaл Гaвро Родић, по нaлогу Бeчког двора, aмнeстирaо устaникe, укинуо зaбрaну слободног ношeњa оружja, донeо одлуку о нaдокнaди мaтeриjaлнe штeтe и укинуо воjну обaвeзу зa бококоторски округ. Овај устанак је показао велике слабости Хазбуршке монархије и да је њен крај близу, што се остварило тридесетак година касније.

1991. У Богдановцима, крај Вуковара, хрватске паравојне снаге које је предводио Берислав Шимић заробиле два војника ЈНА, одакле им се губи сваки траг.

1994. У Илијашу, на сарајевском ратишту од гранате која је испаљена са муслиманских положаја погинуо је Игор Кисић (14), најмлађи припадник Војске Републике Српске, члан јединце војводе Васкета Видовића. Првобитно је сахрањен у Илијашу, али су касније у марту 1996. године, током Сарајевске Голготе, његови посмртни остаци пребачени у Соколац, на војничко гробље Мали Зејтинлик.

2000. У Фочи, на истоку БиХ, припадници СФОР-а, покушавају да ухапсе хашког оптуженика Јанка Јањића, који је погинуо од бомбе.

2003. У Загребу, на Заводу за судску медицину породице српских жртава идентификовале 13 цивилних жртава убијене током "Олује", а које су ексхумиране са масовне гробнице у Грачацу



14. октобар

1941. У Краљеву, немачке окупаторске снаге започеле хапшење, а потом стрељање неколико хиљада српских цивила, укључујући жене и децу..

1944. У Сремским Лазама, на путу Шид-Винковци, усташе извршиле покољ над 56 Срба, мештана овог села. А наредних дана још око 100 српских цивила је убијено.

1991. У Борову Насељу, из склоништа хрватске паравојне снаге извеле су 10 српских цивила, који су стрељани.

2003. У Бечу, одржани први директни разговори представника власти Србије и Црне Горе, са представницима Албанаца са Космета.  



15. октобар

1915. У Београд, после више дана жестоких окршаја ушле немачке и аустро-угарске снаге. Исти дан су пали још Пожаревац, Смедерево и Голубац. Главнина србске војске је већ кренула у повлачење ка Грчкој. Ово повлачење је познато још као Албанска голгота.

1915. Бугарска ушла у Први светски рат на страни Централних сила. Нападнуте су србске територије око Јужне Мораве, Нишаве и Тимока. Тиме је пресечен пут повлачења србске војске према Солуну, долином Вардара. Бугари су одмах по окупацији почели спроводити геноцид над србским народом.

1941. Код Лознице, у селима Драгинцу, Јаребици, Великом Селу, Цикотама, Чокешини, Новом Селу, Текеришу, Филиповићима, Горњим и Доњим Недељицама, Горњој и Доњој Бадањи... немачке нацистичке снаге у окупираној Србији врше одмазду и том приликом убијају 2.950 цивила, највише жена и деце.

1989. У Паризу, је умро Данило Киш (54), српски књижевник и члан САНУ. Киш је један од највећих у српској литератури, у чијим је дјелима сажета сва горчина суровог 20. века. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом.

1991. У Сарајеву, посланици странака ХДЗ и СДА у Скупштини Босне и Херцеговине прогласили БиХ сувереном државом, док су посланици СДС напустили засједање. Одбачена је Београдска иницијатива, да БиХ остане у Југославији.

1991. Крај Саборског (Лика), у шуми Матовника, хрватски паравојници ЗНГ, убили су 33 српска цивила, од чега 13 дјеце.



16. октобар

1991. У Госпићу започело велико етничко чишћење над српским цивилима од стране хрватских паравојника, када је за 3 дана нестало више од 240 Срба, од чега је 48 било жена. Злочинце су предводили: Мирко Норац, Томислав Мерчеп, Тихомир Орешковић и др. Госпић је само један од многих градова у СР Хрватској где су локални шерифи по налогу централе ХДЗ из Загреба спровеле прогон и убиства српских цивила.

1991. У Борову Насељу, крај Вуковара, Зоран Шипош, припадник хрватских паравојних снага ЗНГ, је довео 3 српска цивила са Трпињске цесте, а затим их је убио из ватреног оружја и бацио у Дунав. Ово је устаљена пракса хрватских паравојника још од јуна месеца 1991. Процењује се да је у Вуковару и Борову Насељу убијено преко 200 Срба, ненаоружаних цивила.

1991. У Вуковару је погинуо Борко Никитовић (23), потпоручник ЈНА који је извлачио војнике из опкољене касарне ЈНА од хрватских паравојника "зенговаца".

1991. У Борову Насељу, између Купске и Виноградске улице, погинуо је злочинац Благо Задро, хрватски генерал-мајор. Одговоран за бројна етничка чишћења Срба по Вуковару током рата 1991. године.



17. октобар

1912. Србија и Бугарска објавиле рат Турској, девет дана после Црне Горе, а дан касније и Грчка. Тако је почео Први Балкански рат, односно ослобађање балканских народа од вишевековног ропства. До средине новембра 1912. ослобођен је готово цео Балкан.

1972. У Београду, умро Ђорђе Карађорђевић, син Петра I Карађорђевића. Одрекао се права на престол и био посвећен војничкој каријери. Школовао се у Русији, учествовао у Балкански ратовима и Првом светском рату. У бици на Мачковом камену, септембра 1914. је тешко рањен. Одбио је да се 1941. године придружи влади и краљу у избеглиштву, а потом и немачку понуду да се настани у Белом двору.

2003. Хашки трибунал изрекао затворске казне Србима из БиХ: Благоју Симићу, 17 година бившем председнику општине Шамац; Мирославу Тадићу, 8 година бившем шефу локалне комисије за размену и Сими Зарићу, 6 година бившем шефу службе безбедности за Босански Шамац .

2004. У Мостару освештана црква Рођења пресвете Богородице, први православни храм у долини Неретве који је у потпуности обновљен након рушења у посљедњем рату 1990-их.



18. октобар

1991. У Госпићу, на локацији Кукин До, припадници хрватских паравојних снага убили су најмање 24 српска цивила из околине Госпића.



19. октобар

1918. У Загребу, Народно Вијеће Срба, Хрвата и Словенаца донило Декларацију о уједињењу са Краљевином Србијом, у једну заједничку државу. Четрдесет дана касније регент Александар Карађорђевић је 1. децембра 1918. прогласио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.

1932. У Београду отворен Народни универзитет, задужбина Илије Милосављевића - Коларца, који је у ту сврху тестаментом завештао огромну своту - од око 50.000 дуката. Здање Коларчевог универзитета је пројектовао српски архитекта Петар Бајаловић.

1957. Западна Немачка (под надзором НАТО-а) прекинула дипломатске односе са социјалистичком Југославијом зато што је Београд признао Источну Немачку (под надзором СССР-а). Односи су обновљени 11 година касније.

2003. У Сарајеву, умро Алија Изетбеговић, председник и ратни вођа босанских муслимана 1990-их, одговоран за распад СФРЈ и ратне злочине над Србима, који су починили његови борци у Босни и Херцеговини.

2007.  У Подгорици, посланици Скупштине Црне Горе усвојили нови Устав Црне Горе, као и Уставни закон.



20. октобар

1918. Немачка прихватила услове савезника за капитулацију у Првом светском рату.

1935. У Југославији Алијанса женских покрета у више градова организовала зборове, захтевајући једнако, опште, тајно, активно и пасивно право гласа за све грађане оба пола.

1936. У Београду, зграда Скупштине Југославије примила прве посланике. Камен темељац те импресивне грађевине је 1907. положио краљ Србије Петар I Карађорђевић, а зграду је пројектовао српски архитекта Јован Илкић.

1943. Град Ниш, засут бомбама од британских и америчких ратних авиона и тако усмтрили најмање 250 Срба цивила, од тога најмање 70-оро деце. Немачке снаге су претрпеле незнатна оштећења, док су бомбе падале на железничу станицу, затим Шумадијску, Дринску, Призренску, Кајмакчаланску, Шиптарску, Гвоздену и Бањалучку улицу. Ово је био почетак англо-америчке ваздушне кампање над Србијом, где су савезници "истеривали Немце".

1944. У Београд улазе партизанске јединице НОВЈ и Црвена Армија. Борци НОВЈ су имали око 3.000 погинулих, а црвеноармејци око 1.000, док је немачких војника погинуло око 16.800.

1992. Са Дубровника јединице ЈНА напуштају положаје, у складу са договором Републиком Хрватском и Унпрофором, а полуострво Превлака на улазу у Боку Которску стављено под контролу посматрача ОУН.

2003. Хашки трибунал отпечатио оптужницу против начелника Службе јавне безбједности МУП-а Србије Сретена Лукића, његовог претходника полицијског генерала Властимира Ђурђевића, бившег начелника Генералштаба ВЈ Небојше Павковића и бившег команданта Треће армије ВЈ Владимира Лазаревића.

2006. У Осијеку, хрватска полиција ухапсила шест некадашњих припадника хрватске војске, осумњичених да су починили ратне злочине над Србима у Осијеку - реч је о ликвидацији Срба на обали реке Драве, познатој као случај "Селотејп". Ова злодјела су се дешавала по инструкцијама Бранимира Главаша, челника локалног одбора ХДЗ странке.



21. октобар

1941. У Крагујевцу, припадници немачких ратних јединица у Србији, хапсе 2.800 српских цивила, где је било пуно ђака, млађе од 14 година, те их одводи у шуму на стрељање. Ово је извшрено као одмазда и застрашивање српског народа у Шумадији.

1991. Из Копра су испловили ратни бродови Југославенске Народне Армије "Галеб" и "Свети Стефан" са 1.135 војника и официра ЈНА. Овим чином су последње трупе ЈНА напустиле СР Словенију.

1994. У Њујорку (САД), Савет Безбедности ОУН позвао муслиманску Армију БиХ да безусловно повуче своје трупе из демилитаризоване зоне на Игману, код Сарајева, у складу са споразумом који је потписан још 14. августа 1993. што они нису учинили.

1995. У Сарајеву, код аеродрома је ослобођено десет Срба из муслиманских логора "Силос" у Тарчину, централни затвор у Сарајеву и логор у Тузли.

2019. У Београду, изненада преминуо пјесник и син Херцеговине Божидар М. Глоговац.



22. октобар

1912. У Приштину улазе јединице Треће армије Војске Краљевине Србије које предводи генерал Божидар Јанковић... Прва јединица која је унела барјак слободе у овај град била је II батаљон Другог пешадијског пука "Књаз Михаило" из Моравске дивизије. Овим чином је Косово Поље постаје слободно после више векова. Народ је дочекао ослободиоце са песмом и највећим одушевљењем, буквално су плакали од среће. Турске снаге су се у паници повукле ка Липљану.

1927. У Београду је умро Борислав Станковић, приповедач, романсијер, драматичар и један од најзначајнијих писаца балканског реализма. Рођен је у Врању 1876. године, рано је остао без родитеља. Завршио је Правни факултет у Београду. Написао је драму "Коштана" 1902. године, а роман "Нечиста крв" 1910. године... још у време када је Стара Србија била под турском окупацијом. У Првом светском рату је ухапшен у Подгорици и одведен у концентрациони логор Дервента. После рата радио је у Министарству просвете Краљевине СХС. Многе школе и улице су понеле његово име. Почетком 1990-их година у Врању је започета културна манифестација "Борина недеља", а која се одржава задње недеље марта месеца...

1942. У Великом Паланчишту, код Приједора на сјеверозападу Босне, хрватске и муслиманске усташе под командом Батинића из VIII усташког батаљона убиле најмање 460 Срба цивила, од чега 226-оро дјеце млађе од 14 година. Највећи дио жртава је убијен хладим оружјем. Ово монструозно злодјело је била освета за неуспјелу њемачко-хрватску офанзиву на Козару пар мјесеци раније.

1991. У Задру, у згради паравојне полиције, припадник ЗНГ Давор Вукић, из поштоља убија три српска цивила из места Шибуљина: Драган Пољак (33), Марко Штрбо (25) и Жељко Штрбо (32).

2000. У Требиње су допремљени земни остаци Јована Дучића, после 57 година и положени у херцеговачку Грачаницу, на брду Црквина.



23. октобар

1912. У Куманову, турске снаге су силовито напале Прву српску армију, где је Дунавска дивизија претрпела велике губитке у Кумановској бици. Овде је била лоша процена Врховне команде Српске војске, која је сматрала да је реч о претходници и извидници турских снага, уствари су јединице Вардарске армије Зеки паше извршиле напад.

1995. У Вашингтону, после посете САД, руски председник Борис Јељцин, изјавио да ће Русија послати своје трупе у Босну и Херцеговину, у склопу мировне мисије ОУН.

2004. На Косову и Метохији одржани избори, а одизв српског становништва је био занемарив.

2006. У Подгорици, пред Основним судом почело је суђење 11 оптужених за железничку несрећу код Биоче 23. јануара 2006. када је 47 људи погинуло, а 200 је тешко рањено.



24. октобар

1907. У Београду, је умро Пера Тодоровић, српски новинар, писац, политичар (оснивач Народне Радикалне Странке) и учесник српско-турског рата 1876-1877, када је био и рањен. Због Тимочке буне 1883. године био је чак осуђен на смрт, али је преиначено у затворску казну.

1912. Код Куманова, у Првом Балканском рату, јединице Прве српске армије, под командом ренгента Александра Карађорђевића поразиле турску Вардарску армију, од Зеки-паше, после два дана жестоких борби. Највеће губитке и заслуге припале су Дунавској дивизији, комаданта Милоша Божановића. Турске елитне чете су побегле према Битољу.

1942. У Норвешкој затворен нацистички концентрациони логор Бејсфјорд који је постојао тачно 120 дана. У њему је било преко 900 Срба, који су доведени 24. јуна 1942. из окупиране Краљевине Југославије, највише са Кордуна, Војводине и Босне... Били су одведени тамо да нестану. Радили су тешке физичке послове на опасним теренима, градили су путеве и железничке пруге. Само 150 их се вратило у отаџбину.

1945. Повеља ОУН ступила на снагу, коју је 3 месеца раније потписала 51 држава, међу којима и комунистичка Југославија.

1991. У Великој Горици, код Загреба, убијен Стево Влаисављевић, српски цивил, на свом радном месту, бензинска пумпа, из ватреног оружја, од хрватских паравојних снага.

1991. У Сарајеву, први пут се састала прва Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. Усвојена је Декларација о конституцији скупштине и именована је комисија за плебисцит српског народа у БиХ о останку у СФРЈ, који је одржан 10. новембра 1991. За првог предсједника скупштине је изабран Момчило Крајишник.



25. октобар

1949. У Москви, влада СССР-а отказала гостопримство југославенском амбасадору, што су униниле наредних дана и остале владе земаља Варшавског пакта учиниле. Чиме је продубљена криза између ФНРЈ и држава Источног блока.

1991. У Карловцу хрватске паравојне снаге су минирале локал Недељка Малешевића родом из Братине на Кордуну... а два мјесеца касније и кућа му је уништена. Колико је познато око 300 локала и кућа су зенговци дизали у ваздух током 1991. године на подручју града Карловца, гдје није било ратних дејстава.

2000. У Будимпешти, СР Југославија је примљена у Централноевропску иницијативу.

2001. У Стразбуру (Француска), НАТО пакт блокирао тужбу породица чији су чланови настрадали у бомбардовању зграде РТС-а у Абердаревој улици у Београду, 23. априла 1999. под изговором да су је "поднели грађани земље која није чланица Савета Европе и на коју се не односи Европска конвенција о људским правима".

2007. У Ватикану ратификован Основни уговор између Ватикана и Босне и Херцеговине, као и Додатни протокол на тај уговор, чиме је Католичка црква стекла правни статус у БиХ.



26. октобар

1893. У Чонограду на југу Мађарске је рођен Милош Црњански, дипломата Краљевине Југославије и један од најзначајнијих србских књижевника 20. века. Његово најпознатије дело су роман "Сеобе" и песма "Ламент над Београдом". Током Првог светског рата био је мобилисан као аустроугарски војник и послат у Галицију где је тешко рањен. Други светски рат провео је у Лондону све до 1965. кад се вратио у Београд. Био је противник Ј. Б. Тита и комуниста јер је одрастао на Светосављу. Умро је 30. Новембра 1977. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана.

1912. У Скопље ушле јединице Прве србске армије, јер су претходно турска Вардарска армија после пораза код Куманова два дана раније напустила град, који је после више векова турског терора и страховладе постао коначно слободан. Елитне турске јединице се повукоше према Прилепу.

1941. Из Сарајева и околине, усташе у року за два дана ухапсиле око 1.400 Срба и Јевреја, који су послати возом у концентрациони логор Јасеновац.

1961. У Штокхолму, Акадмија Краљевине Шведске, доделила Иви Андрићу, најпрестижније признање у књижевности - Нобелову награду, за роман "На Дрини ћуприја", који говори о хронологији дешавања у Вишеграду још из турског времена, преко аустријске окупације и до ослобођења 1918. године. Новчану награду која је била позамашна сума новца Андрић је дао за развој библиотекаркства у Босни и Херцеговини.

1992. У Сарајеву, на аутобуској станици у Илиџи погинуло је 17 србских цивила од граната које су испаљене са муслиманских положаја. Најмлађа жртва Слађан Гргић је имало само 13 година живота. Док је 40 Срба теже рањено.

1993. У Сарајеву је убијен је познати муслимански злочинац Мушан Топаловић звани Цацо. Прије босанско-херцеговачког рата 1990-их био је пробисвет и умјешан у бројна кривична дјела, а од почетка ратних дешавања муслиманске власти су га користиле за истребљивање Срба и постао је комадант озлоглашене 10. брдске бригаде. Убијен је након хапшења од муслиманског полицијског функционера коме је убио Цацо сина. Његова сахрана је окупила скоро 50.000 поклоника његова лика и дјела.

2000. СР Југославија се прикључила Пакту за стабилност Балкана.



27. октобар

1935. У Београдском котару, пуштен у рад Мост краља Петра II, који повезује Београд и Панчево. Након Другог светског рата, овај мост је променио име у "Панчевачки мост".

1941. У Дудику, крај Вуковара, стрељано је 12 Срба, активиста НОП, из Петроварадина и Сремске Митровице. За овај злочин одговорни су: Јосип Рукавина, Отмар Шилд и Стјепан Блажековић.

1941. Код Витеза у Босни распуштен концетрацини логор Крушћица. Логор је основао припадник Усташке надзорне службе Мијо Бабић по налогу Вјекослава Макса Лубурића, управника свих усташких логора у НДХ. Кроз овај Крушћански логор је за неколико мјесеци постојања прошло 3.000 Срба, Јевреја и Рома... док је око 1.000 убијено или умрло од посљедица мучења, глади и болести.

2009. У Хилсенбергу (Шведска), пуштена из затвора Биљана Плавшић, бивша председница Републике Српске, након одслужења две трећине казне.



28. октобар

1923. У Београду умро Стојан Протић, публициста и политичар (један од оснивача Радикалне Странке), који је био први премијер владе Краљевине СХС. 

1991. У Борову Насељу, код Вуковара, припадници хрватских паравојних снага, које предводи Зоран Шипош, комадант једне чете ЗНГ хапсе 10 српских цивила, које терају да копају ровове док траје гранатирање. Касније су из те групе Срба, Младен Јовић и Воја Ђекић убијени.

1992. У Женеви (Швајцарска), међународни копредседници, Сајрус Венс и Лорд Овен, објавили план решења за Босну и Херцеговину, који је предвиђао децентрализацију и поделу на 10 региона.

2004. У Бања Луци, влада Републике Српске прихватила коначни извјештај Комисије за истраживање догађаја на подручју Сребренице од 10. до 19. јула 1995. године.

2006. Грађани Републике Србије, на референдуму, потврдили нови Устав.



29. октобар

1918. У Загребу, хрватски Сабор, прогласио отцепљење Хрватске, Славоније и Далмације од Аустро-Угарске монархије ради каснијег прикључења Краљевини СХС.

1918. У Болдогасоњу, аустријске покрајине Бургенланд затворен концентрациони логор кроз који је прошло 25.000 људи, највише Срба, а 10.000 Срба није дочекало слободу. Ово је био један од казамата смрти у геноцидном кључу Бечког двора за истребљење Срба.

1918. У Ужице ушле јединице Тимочке дивизије, која је била у саставу Друге армије, и донеле слободу после три године окупације од аустроугарске војске која је починила злочине против Срба цивила.

1944. Код Панчева у селу Јабука, поред реке Тамиш припадници ОЗНЕ (комунистичка тајна полиција) ликивидирали више десетина пилота Југославенског краљевског ваздухопловства, без суда и пресуде. Они су убијени као "народни непријатељи".

1991. У Славонскоj Пожеги, тзв. Кризни Штаб, којим је предсједавао Анте Багрић издаје наредбу о евакуацији 26 србских села подно Папука и Псуња у Западној Славонији. То је значио "незванични прогон" преко 2.100 Срба са њихових вијековних огњишта. Убрзо након еваукације кренула је пљачка, а потом рушење и паљење србске имовине од хрватских паравојних снага - ЗНГ.

1991. У Богдановцима, крај Вуковара, заробљен је водник ЈНА, од припадника ЗНГ, који је одмах потом стрељан.

1992. Код Вишеграда у селу Доња Лијеска, муслиманске ратне јединице из Горажда направиле стравичан масакр над цивилима, када је седморо убијено, а десетак рањено. Исти дан србски војници из Вишеградске бригаде долазе у помоћ и протерују муслиманске снаге.

1994. У Бихаћу, на ратишту погинула су браћа Орељ: Горан (20) и Зоран (20), из Славонског Брода.

2017. У Требињу откривен споменик најмлађем борцу Требињске бригаде Војске Републике Србске - Александру Маслеши. Био је припадик чувене Бобанске чете, комаданта Недељка Видаковића и извршавао је своје задатке успешно, иако је био дете од непуних 15 година када је погинуо.
 



30. октобар

1918. Османлијска царевина након пораза у Првом светском рату, на страни Ценралних сила, нестала је у облику каквом је постојала до тада. Тако да је отворен пут ка каснијој Турској републици.

1918. У Нежидеру, у аустријској покрајини Бургенланд, затворен је аустроугарски концентрациони логор за Србе, највише србску интелигенцију. У овом казамату који је отворен на иницијативу Бечког двора, утамничено је 15.000 Срба, од чега две трећине није дочекало слободу, него је убијено или умрло од глади, болести и др.

1944. У Рисну (Бока Которска), немачки војници убили 42 српска цивила, од чега је најстарија имала 80 година живота, а најмлађа непуних годину дана.

2000. У Бања Луци, на градском гробљу, сахрањено 450 остатака неидентификованих лешева српских цивила и бораца ВРС, током Отаџбинског рата 1990-их.

2001. У Грачацу (Лика) Хашки истражиоци почели са ископавањем масовних гробница, у којима је покопано најмање стотину тела Срба, убијених за време и након "Олује".



31. октобар

1851. На Цетињу се упокојио Петар II Петровић Његош, један од најплодоноснијих србских писаца и философа. Био је владар Црне Горе у првој половини 19. вијека и владика црногорско-брдске православне митрополије. Учествовао је у ратовима са Турцима и његовао братске везе са Србијом и био спреман да се одрекне свог престола зарад свесрбског уједињења и ослобођења. Живио је свега 37 година, 17 година владао, али је иза себе оставио дубог траг и путоказ васколиком Србству. Његово најпознатије дјело је Горски Вијенац, са 2819 стихова у коме је испјевао многе догађаје везане за Црну Гору још од доба Немањића и описао свакодневни живот црногорских Срба... Млечане и Османлије. 

1918. У Великом Међеру (данашња Словачка) распуштен је аустроугарски  концентрациони логор  један у низу казамата за истребљења Срба и других неподобних народа. Кроз овај Нађимерски логор је прошло око 21.000 људи, а 6.000 их није дочекало слободу. Највише су умирали од глади и хладноће. Логор је радио непрекидно четири године.

1944. Након губитка Београда, Немци заједно са усташама формирале Сремски фронт са 6 линија одбране, од Земуна до Вуковара, у дубини око 100 км. Фронт је пробијен 12. априла 1945. уз страшне губитке од 30.000 младића србске националности.

1991. Хрватске паравојне снаге отпочеле злочиначку акцију "Откос", односно етничко чишћење 18 србских села источне Билогоре у Славонији. Првог дана убијено је преко 60 Срба.

1995. Шесточлана делегација Републике Србске и СР Југославије отпутовала у Дејтон (САД), на преговоре за мирно решавање сукоба у Босни и Херцеговини. Делегацију РС су чинили: Момчило Крајишник, Алекса Буха и Никола Кољевић, док су делегацију СРЈ чинили: Слободан Милошевић, Момир Булатовић и Милан Милутиновић.

1999. У Приштини, неуспео атентат шиптарских терориста на председника СНВ Косова и Метохије, Момчила Трајковића, који је рањен у свом стану.

2006. У Сарајеву, пред Кантоналним судом, почело изнова суђење Рамизу Делалићу, за убиство србског свата Николе Гардовића, на Башчаршији 1. марта 1992. године.



























Skip Navigation Links