Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. фебруар

1918. У Боки Которској, на аустроугарској флоти избила је једна од највећих побуна морнара у Првом светском рату. Топовски хитац с крстарице "Санкт Георг" означио је почетак побуне више од 8.000 морнара са око 400 бродова у Јадранском мору. Побуњеници су тражили неодложно закључење мира, демобилизацију, право свих народа у Аустро-Угарској на самоопредељење, побољшање услова рада на бродовима и амнестију учесника побуне. Побуна је угушена у крви.

1950. У Београду основан Музеј Железнице, први такав у Југославији, који је отворен за јавност три године касније.

1992. У Београду, објављен Меморандум југославенске владе о злочину геноцида у Хрватској и скрнављењу спомен-подручја "Јасеновац". У Меморандуму је предложено да УН утврде чињенице и на основу тога предузму мере према хрватским властима, али је захтев игнорисан.

1992. У Книну, Влада Републике Српске Крајине /РСК/ одбацила план Сајруса Венса и остала при захтеву да мировне снаге УН буду ангажоване само на линији сукоба. Следећег дана крње Председништво СФРЈ је прихватило Венсов план, а потписао га је и председник Скупштине РСК, што је две седмице касније потврдила Скупштина РС Крајине.

2001. У Републици Српској, Анкетна комисија Народне скупштине РС за испитивање последица на околину и становништво дејства муниције са осиромашеним уранијумом одлучила да се обрати циркуларним писмом свим релевантним институцијама и појединцима у Босни и Херцеговини и свету који могу пружити податке о штетном деловању ове муниције.



2. фебруар

1901. У Херцег Новом, умро је чувени војсковођа Марко Миљанов Поповић Дрекаловић. Ратовао је са Турцима и добио чин војводе од књаза Данила I Петровића. Највећу славу је задобио у Бици на Фудини (1876.), када су његови борци победили далеко бројнију турску војску Махмуд-паше. Описменио се у 50. години, па је написао и низ значајних књижевних дела, међу којима најпознатије "Примјери чојства и јунаштва". Једно време је био и градоначелник Подгорице.

1908. У Дубровнику, умро српски писац Милован Глишић, један од зачетника реализма у српској књижевности. Студирао је у Београду технику и филозофију, затим уређивао новине и бавио се позоришном драматургијом. Написао је тридесетак приповедака, две комедије и преводио је с француског и руског језика, укључујући "Рат и мир" од Лава Толстоја. Описивао је живот српског села притиснутог бирократијом и зеленашима.

1924. У Мостару, умро српски писац Алекса Шантић, аутор антологијских песама "Остајте овдје", "Емина", "Вече на шкољу". Припадао је мостарском кругу око књижевног листа "Зора", који је покренуо с Јованом Дучићем и Светозаром Ћоровићем. Основао Српско певачко друштво "Гусле". У време анексионе кризе, изазване 1908. аустроугарском окупацијом Босне и Херцеговине, избегао је у Италију, затим је био посланик у Сабору БиХ. У Првом светском рату аустроугарске власти су га хапсиле као истакнутог српског националисту. У почетку је био под утицајем српских песника Бранка Радичевића, Јована Јовановић - Змаја и Војислава Илића, али је потом изградио властити песнички израз, карактеристичан по елегичним мотивима и родољубивим темама. Његови стихови су музикални, а песме осјећајне, пуне љубави за национално и социјално потлачене, с јаким револтом против тираније. Преводио је с њемачког и чешког језика.

1964. У Београду, умро српски писац, критичар и преводилац Милан Богдановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Уређивао је лист "Република" и часописе "Данас", "Српски књижевни гласник", "Књижевне новине". Био је управник Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду и предавач на Филозофском факултету и Факултету ликовних уметности.

2004. У Косовској Митровици, Координациони центар за Косово и Метохију заузео став да запослени у српским институцијама на Космету не прихвате иницијативу УНМИК-а и привремених институција самоуправе за потписивање било каквих уговора.

2006. У Сарајеву, Ванрасправно вијеће "Одјељења један" за ратне злочине Суда Босне и Херцеговине донело решење којим се осумњиченом Драгомиру Абазовићу, тешко рањеном у акцији ЕУФОР-а, укида притвор.



3. фебруар

1906. У Београду, чувении руски писац Лав Н. Толстој постао члан Српске краљевске академије.

1915. У Сарајеву обешен српски учитељ Вељко Чубриловић, један од чланова Младе Босне, који су извршиили Видовдански атентат 1914. на аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда.

2003. Хашки Трибунал, одбацио је захтев СР Југославије за ревизију одлуке којом се овај суд 11. јула 1996. године прогласио надлежним у процесу Босне и Херцеговине против Савезне Републике Југославије због кршења конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

2004. Пред Хашким трибуналом почело суђење бившем предсједнику Скупштине РС Момчилу Крајишнику, оптуженом за геноцид, злочин против човечности и кршења закона и обичаја ратовања у БиХ, у периоду од 1. јула 1991. до 30. децембра 1992. године.



4. фебруар

1804. У Београдском пашалуку турске дахије организовале "Сечу кнезова", односно погубљење народних првака јер су хтели да застраше Србе и да спрече подзизање устанка. Овај догађај је уствари само убрзао подизање Првог србског устанка, који се десио на Сретење, десетак дана касније у Орашцу, крај Аранђеловца, где су хајдуци и харамбаше изабрали Ђорђа Петровића за Вожда Србије. Устаничка држава је трајала скоро 10 година и показала слабости Турске царевине која је већ почела да пропада, али и невероватну храброст Карађорђа и његове стратегијске способности када је побеђивао на бојном пољу бројнију турску војску.

1901. У Вршцу (Банат) је умро српски адвокат, новинар и писац Светозар Милетић, народни трибун Срба у Војводини, велики борац за српска национална права у Аустро-Угарској, као и за либералне реформе и непомирљиви противник клерикализма. Био је покретач и водећа личност Уједињене омладине српске, потом оснивач и вођа Српске народне слободоумне странке. Правни факултет завршио у Бечу, где је докторирао 1854. Већ на студијама имао је значајну улогу међу панславистичком омладином. Први пут је изабран за посланика Српског црквеног сабора 1864, а за посланика у хрватском и угарском сабору 1865. Као истакнути српски националиста 1870. је осуђен на годину дана затвора, а 1876. поново је ухапшен и послије годину и по дана у истражном затвору осуђен на пет година робије за велеиздају. Мада се посветио политичкој борби, писао је и поезију - најпознатија "Већ се српска застава свуда вије јавно". Био је први уредник листа "Застава", који је окупљао најбоље српске писце и јавне раднике тог доба.

1908. У Лужницама, крај Крагујевца, рођен српски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је права у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију стекао је 1937. на изложби у Паризу, на којој је добио "Гран при". Написао је есеје "Између трубе и тишине" и драму "Зопир".

1914. У Београду је рођен Владимир Дедијер, историчар и публицист, пореклом из Херцеговине. Активно је учествовао у Другом светском рату као партизански борац, где је био члан Врховног штаба НОВЈ. После рата је био представник Југославије на многим важним дешавањима у иностранству. 1954. се повукао из политичког живота и посветио се писању. Као председник Раселовог суда у САД радио је на питању злочина у логору Јасеновац (1941-1945). У ту сврху, враћа се поново у Југославију 1989. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем ради на писању књиге о усташком концентрационом логору Јасеновац.

1927. У Београду, умро српски војсковођа Јанко Вукотић, дивизијар црногорске, а касније и генерал југославенске краљевске војске, један од највећих војсковођа у Балканским ратовима (1912-1913) и у Првом светском рату (1914-1918). Као начелник штаба црногорске Врховне команде командовао је 1916. у кључној бици код Мојковца, када је на Бадњи дан и Божић, са 6.500 бораца спречио скоро 20.000 војника аустроугарске армије да ударе у бок српских трупа које су се повлачиле ка Албанији. Сахрањен је у Београду на Новом гробљу.

1930. У Подгорици, рођен српски писац Борислав Пекић, један од највећих у српској литератури, романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање, психолошку и социолошку анализу, прожету ироничним односом према свету. Због припадности илегалној организацији Савезне демократске омладине Југославије, послије Другог светског рата је провео неколико година на робији.

1945. На Јалти (СССР), почела чувена Кримска конференција, где су совјетски вођа Јосиф В. Стаљин, председник САД Френклин Д. Рузвелт и британски премијер Винстон Черчил  осмодневне разговоре о уређењу света после Другог светског рата. Постигли су сагласност о формирању УН, разоружању Немачке и њеној подели на окупационе зоне, искорењивању нацизма и извођењу ратних злочинаца пред суд правде. Један део договора се односио и да се нова југославенска влада састави на основу споразума председника Националног комитета ослобођења Југославије Јосипа Броза Тита и председника избјегличке избегличке владе Краљевине Југославије у Лондону хрватског политичара Ивана Шубашића.

1946. У Београду, председник српске владе у окупираној Србији у Другом светском рату генерал Милан Недић, према званичној верзији, извршио самоубиство током истражног поступка. Пре рата је био начелник Генералштаба и министар војске и морнарице југославенске краљевске војске и у време инвазије нацистичке Њемачке је командовао Трећом армијом. Његова улога у време окупације контроверзна је у српској историографији. Једни сматрају да је био издајник у служби окупатора, а други у њему виде трагичну фигуру, човјека који је свјесно жртвовао углед преузевши функцију шефа владе у окупираној земљи како би колико-толико ублажио трагедију српског народа, укључујући пружање уточишта онима који су умакли од усташког ножа у тзв. Независној Држави Хрватској.

1980. У Београду, умро српски сликар Стојан Аралица, члан Српске академије наука и уметности, мајстор с изразитим осјећањем за боју. Родио се у личком Оточцу, али је дуго је живио у Паризу, а од 1948. у Београду. Најчешће је сликао предјеле и мртву природу, у почетку под утицајем минхенске школе и париске школе Андреа Лота, да би потом изградио стил на искуствима постимпресионизма, стварајући слике које одликују наглашено осјећање за боју и прозрачна атмосфера. У последњој фази се приближио лирској апстракцији.

1994. У Њујорку (САД), Савет безбедности УН осудио војно присуство Хрватске у Босни и Херцеговини, упозоравајући је да ће предузети оштре мере уколико хрватске трупе не буду повучене са тих подручја. Хрватска никада није повукла своје трупе, а УН нису спровеле радикалне санкције према Хрватској.

2003. У Београду, проглашена Уставна повеља Србије и Црне Горе и Закон о њеном провођењу на заједничкој седници Већа грађана и Већа република Савезне скупштине, чиме је Југославија престала да постоји после 74 године.



5. фебруар

1941. У Берлину, на тајном састанку шефа дипломатије Јоахима фон Рибентропа са изаслаником југословенске краљевске владе Данилом Грегорићем, Немачка извршила јак притисак на Краљевину Југославију да приступи Тројном пакту, што је она учинила 25. марта 1941. године.

1942. Код Бањалуке, у селима Пискавица и Ивањска усташе починиле страшан покољ над невиним србским цивилима. Процењује се да је убијено од 221 до 304 Срба, од чега осамдесетак дјеце млађе од 14 година. Овај злочин је био освета за партизанску диверзију која је била два дана раније на жељезничкој прузи Бањалука-Приједор.

1944. Из Југославије врховни комадант југославенског партизанског покрета, Јосип Броз Тито, упутио је депешу британској војној мисији, у коме се захтева бомбардовање градова у Црној Гори и Србији, ради ослабљивања немачких снага. Британска и америчка авијација су беспомучно бомбардовале српске градове, где су највише страдавали цивили, а немачке снаге су претрпеле незнатне губитке.

1994. У Сарајеву, на пијаци "Маркале" погинуло 68 људи од експлозије наводно само једне минобацачке гранате, за шта су оптужени Срби да би - како се показало - било издејствовано повлачење тешког наоружања око Сарајева. Српска страна је негирала кривицу, тврдећи да је трагедију инсценирала влада у Сарајеву под контролом лидера Алије Изетбеговића. Никада није проведена независна истрага о том нападу. О томе да је ово намерно исценирано, касније су потврдили бројни муслимански извори, али и међународно војни посматрачи у БиХ.

1996.У Сарајеву су на своју руку муслиманске власти - мимо знања Међународног суда у Хагу за ратне злочине - киднаповале српског генерала Ђорђа Ђукића, пуковника Алексу Крсмановића и још шест људи, пресревши их док су ишли на заказани састанак с представницима међународних војних снага. Суд у Хагу накнадно је легализовао отмицу наводних ратних злочинаца који су пребачени у холандску престоницу, где је потом у затвору умро обољели генерал Ђукић, а пуковник Крсмановић је ослобођен оптужбе.



6. фебруар

1937. У Београду, издавачка кућа Геце Кона објављен "Лексикон страних речи и израза" Милана Вујаклије, дело значајно за српску културу.

1940. У Београду је умро пуковник Миливоје Анђелковић звани Кајафа, легендарни командант Дунавске дивизије, који је учествовао у ослободилачким ратовима Србије почетком 20. века. Учесник је Мајског преврата 1903. године. У борбама на Мачковом камену 1914. године се истакао он и његови војници, а највећи допринос је дао почетком децембра 1914. године када је током Колубарске битке сломио аустроугарске јединице и пробио фронт, што је за пар дана донело велику победу. Пао је у немилост државне политике јер је одвео престолонаследника Александра I Карађорђевића на прву линију фронта.

2000. У Београду, убијен југословенски министар одбране Павле Булатовић. На њега је пуцано у ресторану фудбалског клуба "Рад" на Бањици. Ово убиство никада није разјашњено. Постоје шпекулације да је Булатовић био умешан у шверц оружја... иако неки други тврде да се он лично борио против шверца оружја и да је зато настрадао.

2001. У Београду,  влада СР Југославије, усвојила план за решавање кризе на југу Србије, чијом применом би се постигло решење мирним путем, уз укључивање представника албанске националне заједнице и сарадњу са међународном заједницом.

2003. У Њујорку (САД), Савет безбједности УН разматрао извештај генералног секретара УН Кофија Анана и шефа УНМИК-а Михаела Штајнера о ситуацији на Косову и Метохији, те закључио да услови за доношење одлуке о крајњој судбини покрајине нису сазрели и да су сви покушаји да се прејудицира та одлука илегални и неприхватљиви.



7. фебруар

1913. У Скадру, отпочеле борбе црногорске и србске војске, против Турака, у Првом балканском рату. После скоро три месеца Велике силе су одлучиле да град припадне Албанији, па је србски Приморски одред обуставио операције, али су црногорци, упркос блокади обале коју је спровела међународна флота, продужили опсаду и 23. априла 1913. принудили Турке на капитулацију. Црногорска војска је потом, под притиском Великих сила, ипак морала да напусти Скадар у који су средином маја 1913. ушле британске, француске, италијанске, аустријске и немачке снаге.

1942. У Бања Луци, усташе из Поглавникове гарде, под командом Јосипа Мишлова и фра Мирослава Филиповића, отпочеле стравичан покољ и злочине над српским становништвом у селима: Дракулић, Шаргановац, Мотике, Раковац. За два дана убијено је око 2.300 Срба, од чега 500 деце. Овај монструозни злочин осмислио је др Виктор Гутић.

1992. У Жрновици, покрај Сплита убијен је брачни пар Гашпаровић... Постоји основана сумња да су тај злочин извршили припадници хрватских (пара)војних формација. Гашпаровићи су одведени из своје породичне куће, а потом претучени и упуцани из калашњикова. Потом су бачени на сметлиште. Иза их је остало двоје дјеце. Истрага о том убиству је више пута покретана и стопирана.



8. фебруар

1942. У манастиру Острог скупштина црногорских и бокељских патриота је у Другом светском рату позвала све родољубе на јединство у оружаној борби против фашистичких окупатора, без обзира на раније политичке и партијске поделе.

1951. У Београду, премијер СФРЈ, Јосип Броз Тито изјављује да ће Југославенска Народна Армија реаговати, ако Црвена Армија и њени савезници буду предузели "непријатељске акције", против Италије, Грчке или Немачке (чланице НАТО пакта).

1952. У Југославији, започела велика "чистка" политички и идеолошки неподобних кадрова у образовању, индустрији, па чак и трговини. Овај процес је наређен из Централног Комитета Комунистичке Партије Југославије.

2001. У Женеви (Швајцарска), Савезна Република Југославија добила статус посматрача у Светској трговинској организацији /WTO/, чиме је званично започео процес пријема СРЈ у пуноправно чланство ове организације.



9. фебруар

1917. У Обилићу, на југу Србије одржа је тајни Збор комитских чета у Пустој Реци је одлучио да подигне Топлички устанак против бугарских окупатора у Првом светском рату. До краја фебруара 1917. створена је велика слободна територија са средиштем у Топлици, на којој је живело око милион становника. Устаничка војска имала је 12.000 војника и 364 коњаника. Устанак је пропао кад је изостала помоћ са Солунског фронта. Бугари су приликом гушења устанка убили 20.000 људи, махом српских цивила, укључујући мноштво жена и деце и спалили 50.000 кућа.

1934. У Атини, Грчка, Краљевина Југославија, Румунија и Турска потписале Балкански пакт ради очувања територијалног поретка на Балкану, суоченог с ревизионистичком политиком земаља поражених у Првом светском рату, посебно Бугарске и Мађарске, које је подржавала фашистичка Италија. Пакт се распао под притиском нацистичке Немачке и практично је растурен још пре избијања Другог светског рата.

1943. У Херцеговини, у долини Неретве, Раме и Дрежнице, отпочео против напад југославенских партизана на здружене немачке, италијанске и домобранске јединице, у склопу Четврте непријатељске офанзиве, када је спашено 3.500 рањеника, јер су пребачени на леву обалу Неретве. Ово се сматра једна од најжешћих битака на Балканском ратишту у Другом светском рату, јер су губици били велики на обе стране.

1943. У Новом Саду, мађарски фашисти су обесили родољуба Светозара Марковића Тозу. Он је ухапшен 17. новембра 1942. као илегалац у Новом Саду, а потом је пребачен у затвор, где је свакодневно бивао мучен.

1949. У Софији, бугарска влада одбацила, Бледски споразум, који је потписан две године раније између ФНР Југославије и Бугарске, а тичу се њихових претензија на Вардарску Македонију.

1957. У Есторилу (Португал), умро је вођа мађарских фашиста Миклош Хорти (89). Био на челу профашистичког режима 1920-1944 с титулом "краљевски регент Мађарске". Мађарску је увео у Други светски рат на страни Сила осовине и придружио се вођи Трећег рајха - Адолфу Хитлеру у агресији на Краљевину Југославију, априла 1941. Одговоран је за истребљење Јевреја у Мађарској и на окупираним територијама и за зверства мађарске полиције и војске у Војводини и масовне ликвидације, посебно српских цивила. После збацивања с власти уточиште му је пружила фашистичка Португалија, где је и умро, избегавши судску одговорност, мада га је суд у Југославији прогласио ратним злочинцем. Касније 2012. године у Мађарској је рехабилитован, а мађарски надбискуп му је открио и освештао спомен плочу у Дебрецину.

2006. У Приједору, преминула Слађана Кобас, једина преживела беба из бањалучког породилишта 1992. године, када је, због затвореног коридора и немогућности да се из Србије допреми кисеоник за инкубаторе, умрло 12-оро новорођенчади. Живела је као дете са посебним потребама. За њу је написано неколико пјесама.



10. фебруар

1901. У Бечу (Аустрија), умро српски краљ Милан IV Обреновић, током чије је владавине Србија стекла међународно признање као независна држава на Берлинском конгресу 1878. Постао је кнез 1868. после убиства кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку. У спољној политици се испрва ослањао на Русију, а касније на Аустроугарску. Србија 1878. из рата са Турцима изашла ојачана, добивши Врањски, Нишки, Пиротски и Топлички округ. Прогласио је 1882. Србију краљевином, а себе краљем... 1883. у крви је угушио Тимочку буну. Са Бугарима је имао неуспешан рат 1885... Касније 1888. морао да прихвати либерални устав којим је Србија постала парламентарна монархија. Наследио га је син Александар Обреновић.

1947. У Паризу потписан мировни уговор земаља победница у Другом светском рату и Италије, Мађарске, Румуније, Бугарске и Финске. Југославији су враћени град Задар, полуострво Истра и острва Црес, Лошињ и Ластово, Италији је дат мањи уступак у зони Горице, а Трст и територија око њега добиле су специјални статус.

1948. У Москви (СССР), на тројном састанку у Кремљу, совјетски лидер Јосиф В. Стаљин наређује југославенским представницима (Милован Ђилас, Владимир Бакарић и Едвард Кардељ) да морају пристати на Балаканску федерацију, Југославије и Бугарске.

1993. У Београду, влада Србије донела одлику о обнављању спомен-комплекса на Опленцу, која је задужбина династије Карађорђевића, још од 1914. године. Комунистичка власт је 1945. године одузела српској монархији сву имовину и права.



11. фебруар

1945. На Јалти (СССР), завршена је чувена Кримска конференција, где су Велике силе (Совјетски Савез, Велика Британија и САД) из редова победница, договориле уређење и поделу света на интересне сфере.

1953. У Београду, умро српски сликар Урош Предић, изразити академски реалиста, члан Српске академије наука и уметности. Сликарство је учио у Бечу и Минхену, а 13 композиција из класичне митологије, које је израдио за дворану Горњег дома у згради новог бечког парламента, донела су му место асистента на бечкој Академији. Више од пола века је стварао у родном Орловату, у Банату и у Београду. Портретисао је готово све истакнутије личности политичког и културног живота у Србији крајем 19. и у првој половини 20. века. Израдио је и више од хиљаду икона и низ иконостаса. Радио је и историјске композиције - "Весела браћа", "Босански бегунци", "Косовка девојка", "Сироче на мајчином гробу".

1967. У Београду, умро српски сликар Мило Милуновић, члан Српске академије наука и уметности, професор Академије ликовних уметности у Београду. Сликарство је учио у Фиренци. После Првог светског рата, у којем је учествовао на бојиштима у Црној Гори, отишао је на студије у Париз, где је, с прекидима, остао до 1932. кад је дошао у Београд и ту 1937. постао професор Уметничке академије. Сликао је пределе и мртву природу, композиције, фигуре, портрете, монументалне фреске и мозаике. Његова дела се одликују архитектонском јасноћом композиције, префињеношћу колорита и пиктуралне форме. Снажно је утицао на млађе сликарске генерације у Београду.

1993. У Београду, умрла српска песникиња Десанка Максимовић, члан Српске академије наука и уметности, чија се поезија одликује топлином, сензибилношћу, непосредношћу, музикалношћу, родољубљем и хуманошћу. Завршила је Филозофски факултет у Београду и била професор у Обреновцу, Дубровнику и Београду. Њено најпознатије дело је "Крвава Бајка", која говори о стравичном нацистичком покољу Срба у Крагујевцу октобра 1941. године.



12. фебруар

1942. У Нишу, приликом бекства из концентрационог логора Црвени крст. , у Другом светском рату су у обрачуну с Немцима погинула 42 српска логораша, а 105 се докопало слободе. Немци су за одмазду стрељали 850 Срба. Кроз логор је током рата прошло око 30.000 људи, а више од 10.000 је стрељано на брду Бубањ.

1986. У Загреб, из Северне Америке стиже хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова усташке НДХ, кога су америчке федералне власти изручиле на основу интерполове потернице СФРЈ. У САД Артуковић је боравио скоро четири деценије, као слободан човек, јер га је штитила Католичка Црква. Суђење у Загребу претворило се у фарсу, јер му није суђено за злочин геноцида и убиство више од 1.000.000 Срба, Јевреја и Рома у Другом светском рату, већ само за појединачна недела. Умро је природном смрћу 1988. године у Загребу.

1995. На Палама, код Сарајева, Радован Караџић, председник РС изјављује следеће: "Ако се Фрањо Туђман (хрватски председник) одлучи на агресију, против себе ће имати уједињену Војску Републике Србске и Србске Војске Крајине... биће то први корак ка уједињењу двије србске државе!".



13. фебруар

1938. У Београду, умро српски писац Момчило Настасијевић, једна од најснажнијих пјесничких личности српске литературе између два свјетска рата и претеча модерне српске драме, који се одликовао оригиналним стилом и изузетном језичком инвенцијом. Завршио је Филозофски факултет у Београду и до смрти био професор гимназије. Писао је лирске пјесме, драме и приповијетке са старословенским мотивима, улазећи елиптичним и привидно архаичним изразом у вирове страсти и "тамне вилајете" људске природе и душе.

1974. У Београду, умро сликар Петар Лубарда, један од најзначајнијих српских ликовних уметника 20. века. Сликарство је студирао у Београду и Паризу. Сликао је и пејсаже, мртву природу, портрете, а у посљедњем периоду се опробао у апстрактном сликарству, задржавајући особени стил и препознатљив снажан колорит.



14. фебруар

1993. У Београду, на Војно-медицинској академији, преминуо је под чудним околностима јунак новог доба, Вељко Миланковић, легендарни комадант јединице "Вукови са Вучјака". Са својом јединицом је прошао многа ратишта у западном делу бивше Југославије, Далмација, Посавина, Славонија, Босанска Крајина... борећи се за одбрану србске нејачи. Био је харизматична личност, невероване храбрости, који је увек ишао први.

1993. У Чајничу, на истоку Босне и Херцеговине дошло је до изненадног напада муслиманских снага из Горажда на србска села Поникве, Трпиња и Шапићи, који су дошли из правца Пљеваља, потпомогнути са тамошњима муслиманским становништвом. Том приликом је убијено најмање 25 Срба (углавном жене, дјеца и старци)... један дио чајничких Срба је заробљен и одведен у логоре док су куће и имовина Срба опљачкане, а потом спаљене.

2000. У Бриселу, министри иностраних послова Европске уније /ЕУ/ суспендовали на шест месеци санкције Савезној Републици Југославији на ваздушни саобраћај, заведене годину и по дана раније, чиме је ЈАТ-у и авиокомпанијама земаља ЕУ омогућено да обнове комерцијалне летове.

2007. У Београду, Скупштина Србије усвојила резолуцију којом одбацује ставове специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија о статусу Косова и Метохије.



15. фебруар

1804. У Орашцу, код Аранђеловца на збору 300 народних првака одлучено да Ђорђе Петровић буде вођа Првог србског устанка. Овим чином је започела србска национална револуција (тј. ослобађање од Турака) која је трајала 140 година. Устаници су имали великих успеха, тако да је устаничка држава живела десетак година. Карађорђе је постао легенда за живота, од његовог имена дрхтале су многе турске паше и аге... јер је на бојном пољу (Мишар, Делиград, Иванковац, Београд...) побеђивао далеко бројнију и опремљенију султанову војску.

1835. У Крагујевцу, донет први нововековни устав Србије. Творац устава био је Димитрије Давидовић, учени Србин из Земуна. Овај устав је био на снази само две недеље. Против њега су биле: Хазбуршка монархија, Руска Империје, Турска царевина и сам књаз Милош Обреновић. Сретењски устав је први модерни србски устав. У њему су изражене потребе друштва: национална еманципација, разбијање феудалних установа и аутократске владавине. Устав је рађен по узору на француске и белгијске уставне повеље. Сретењски устав је такође један од првих демократских устава у Европи.

1942. У Београду, умро српски композитор и диригент Станислав Бинички, аутор "Марша на Дрину", директор Београдске опере. Композицију и соло певање студирао је у Минхену, а по доласку у Београд основао је војни оркестар. Са Стеваном Мокрањцем и Костом Манојловићем основао је 1899. "Српску музичку школу" која сада носи име "Мокрањац". Остала дела: прва српска опера "На уранку", хорске песме /збирка "Сељанчице"/, соло песме, музика за драмске комаде, војни маршеви.

1992. У Београду, Светом литургијом Јована Златоустог, коју је служио патријарх српски Павле, на празник Сретења Господњег свечано обиљежен крај дугогодишњег раскола у Српској православној цркви. Чину измирења Цркве у земљи и њеног дела у САД, Канади, Аустралији и западној Европи присуствовали су највиши црквени великодостојници из отаџбине и иностранства.

2004. У Орашцу, обележено 200 година од Првог српског устанка (1804-1813), који је повео вожд Карађорђе, са својим хајдуцима и народним првацима. Ова прослава је показала дукбоке поделе и размирице у српском политичком врху.



16. фебруар

1933. У Женеви (Швајцарска), Краљевина Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале одбрамбени савез Малу Антанту, који је створен ради спречавања Аустрије или Мађарске да поврате своје територије од пре Првог светског рата. Овај савез је добио стални Савет састављен од министара иностраних послова. Немачка окупација Чехословачке у марту 1939. практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко време животарио, али је сломом Југославије у Другом светском рату, после напада нацистичке Немачке у априлу 1941. дефинитивно престао да постоји.

1992. У Глини, Скупштина Републике Српске Крајине /РСК/ на ванредном заседању прихватила је план Сајруса Венса о размештању мировних снага ОУН у Србској Крајини, разрешила дужности премијера Милана Бабића и поништила одлуку његове владе о расписивању референдума о Венсовом плану.

1994. У Атини, грчка влада подвргла потпуном привредном ембаргу Бившу Југословенску Републику Македонију због намере Скопља да буде призната као Република Македонија. Атина је подсетила да је северно-грчка провинција Македонија постојала знатно пре доласка Јужних Славена на Балкан и упозорила да је неприхватљиво да новостворена држава стави на заставу хеленистички антички симбол - сунце Вергине.

2001. У Ливадицама, код Подујева дошло до терористичког напада албанских екстремиста (бивших припадника тзв. ОВК) на србски конвој на Космету, погинуло десет Срба, а рањено више од 40. Овај злочин је недељама раније испланиран од агената америчке обавештајне службе ЦИА, а циљ је био спречити повратак Срба на Косово и Метохију.



17. фебруар

1932. У Београду, умро српски генерал Михаило Рашић, командант Дунавске дивизије у Кумановској бици 1912. и Комбиноване дивизије у Церској бици 1914. У Колубарској бици његова дивизија је продрла у Београд и плотунима с Бановог брда разорила мост на Сави преко којег су се повлачиле аустроугарске трупе.

1942. У Лесковцу, окупаторска бугарска војска у Другом светском рату убила скоро све житеље села Бојника и Драговца које је ухапсила преко 500 српска цивила, укључујући 90 деце, а село је спаљено до темеља. Ово је најмасовнији злочин на југу Србије, с обзиром на број станиовника Бојника.

1990. У Книну, основана Српска Демократска Странка, коју је предводио др. Јован Рашковић. Врло брзо, странка СДС постала је покрет Срба у СР Хрватској, за остваривање националних, културних и људских права. Након неразјашњене смрти Рашковића 28. јула 1992. странку СДС преузео је Милан Бабић.

1992. У Церни, између Винковаца и Жупање, припадници хрватске (пара)војне јединице извршили убиство породице Олујић. Убијени су: Радомир (38), Аница (37), Милена (16) и Марко (13). Убиство породице Олујић по свом карактеру је слично Убиству породице Зец у Загребу (1991), само што није добило толику медијску пажњу.

2004. У Риму, Апелациони суд осудио пилота бивше ЈНА Емира Шишића на 14 година затвора за вишеструко убиство и изазивање ваздушне несреће, али је одбацио оцену Тужилаштва да је реч о убиству са предумишљајем.

2008. У Приштини, бивши припадници албанских терористичких организација прогласили тзв. Републику Косово, под покровитељством УНМИК-а, КФОР-а, односно подршку земаља ЕУ и НАТО пакта. Овим чином је легализована отимачина јужне србске покрајине. Влада Републике Србије није прогласила окупацију.



18. фебруар

1915. У Нишу, умро српски политичар, дипломата, филолог и историчар Стојан Новаковић, члан Српске краљевске академије, један од оснивача Напредне странке 1880. Био је библиотекар Народне библиотеке у Београду, професор гимназије и Велике школе у Београду, члан Државног савета, амбасадор Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, министар просвете, унутрашњих и спољних послова и двапут премијер. Био је шеф српске делегације која је закључила 1912. мир с Турском после Првог Балканског рата. Објавио је више од 400 научних радова, највише из историје, словенске филологије, теорије књижевности, политичке и правне историје, историјске географије. У младости је писао песме и романе и преводио, био је ученик Ђуре Даничића, а од 1865. до 1868. уређивао је и издавао часопис "Вила". Његовом заслугом штампани су "Законски споменици српских држава средњег века" и "Законик Стефана Душана, цара српског".

2003. У Београду, расписана потерница за бившим директором Радио-телевизије Србије Драгољубом Милановићем, који је осуђен на 10 година затвора због погибије 16 радника РТС-а у Абердаревој улици за време НАТО бомбардовања 1999. године.

2003. У Хашки Трибунал, пристигли Харадин Баљај, Исак Муслиу и Агим Муртези, бивши припадници албанске терористичке ОВК, које су снаге КФОР-а ухапсиле на Космету. Оптужница их терети да су 1998. године у логору бивше ОВК у селу Лапушник, код Глоговца, држали, мучили и убили најмање 23 Срба и Албанаца.

2003. У Крањској Гори, словеначка полиција ухапсила потпредседника Демократске партије Косова Фатмира Љимаја, оптуженог за злочин против човечности и кршење закона и обичаја рата.
 



19. фебруар

1940. У Београду, умро српски политичар Љуба Давидовић, један од првака Радикалне странке Србије. Завршио је Филозофски факултет у Београду и био добровољац у српско-бугарском рату 1885, а 1901. је с Јашом Продановићем основао Самосталну радикалну странку, за чијег председника је изабран 1912. Први пут министар просвете је постао 1904, на том положају је био и од 1914-1917. у влади Николе Пашића и трећи пут 1918. Један је од твораца Крфске декларације. После стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1919. постао je председник новостворене Демократске странке, исте године премијер, а владу је други пут саставио 1924. године.

1977. У Букурешту је потписан југословенско-румунски споразум о даљем заједничком коришћењу Дунава и изградњи хидроцентрале "Ђердап 2".

2004. У Липљану на Космету, Златомир Костић (27) из Угљара и Милијана Марковић (24) из села Старо Грацко убијени из заседе на транзитном путу, од стране албанских терориста.



20. фебруар

1908. У Београду, умро Симо Матавуљ, српски књижевник и педагог, један од најистакнутијих представника српског реализма.. Био је редовни члан Српске краљевске академије наука и уметности. За живота се здушно борио против унијаћења и покатоличавања Срба православаца у Далмацији. Тако да је и своје чувено дело "Пилипенда", посветио томе.

2001. Хашки трибунал потврдио пресуде муслиманским и хрватским комадантима због кршења Женевске конвенције у логору Челебићи у Херцеговини над српским цивилима. Тако су Есад Ланџо осуђен на 15, Хамза Делић на 20, Здравко Муцић на 7 година затвора, док је Зејнил Делалић ослобођен свих оптужби.



21. фебруар

1974. У Београду, Савезна Скупштина прогласила нови Устав СФР Југославије за који је речено да је "нова етапа у развитку југославенског социјалистичког самоуправљања", а заправо је СФРЈ децентрализована. СР Србија подељена на три дела, претварањем њених покрајина Косова и Метохије и Војводине у својеврсне "државе у држави". Тај устав је умногоме омогућио разбијање друге Југославије, почетком 1990-их година.

1992. У Лисабону (Португал) почела конференција о бившој Босни и Херцеговини, на којој су се представници три водеће националне странке договориле да се уређење БиХ заснива на више ентитета у постојећим границама. Наде коју је подстакла конференција убрзо су нестале, јер је муслиманска страна на наговор САД одустала од мира и грађански рат је врло брзо почео.

1996. У Сарајеву, његовим источним општинама: Вогошћа, Хаџићи, Илијаш, Грбавица, Илиџа, започело је масовно исељавање српског становништва, јер су ове општине према Дејтонском споразуму припале, муслиманској страни. Тада је око 150.000 Срба напустило источно Сарајево и отишло у избјеглиштво.

2001. У Љубљани (Словенија) без резултата одржани разговори о решавању питања поделе имовине бивше СФРЈ, уз присуство међународног представника.

2008. У Београду одржан велики народни протест против једностраног проглашења независности Косова и Метохије. У нередима који су настали након скупа запаљене амбасаде САД и Хрватске, а оштећено неколико дипломатских представништава других земаља. У амасади САД испуштен је отров, који је убио српског младића, пореклом са Космета - Зорана Вујовића (20).

2008. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске усвојила Резолуцију о непризнавању једнострано проглашене независности Косова и Метохије.



22. фебруар

1935. У Суботици, рођен српски писац Данило Киш, изузетан стилиста широког образовања, у чијим је делима сажета сва горчина суровог 20. века, како га је с правом означио. Писао је негованим стилом, с модерно схваћеном фабулом. Дипломирао је светску књижевност на Београдском универзитету. Био је драматург позоришта "Атеље 212" у Београду и лектор у Стразбуру, Бордоу и Лилу.

1992. У Њујорку (САД) Савјет безбедности УН одлучио да у Српску Крајину пошаље 14.000 "плавих шлемова" с мандатом на годину дана и могућношћу продужења.

1993. У Каменици, на истоку Босне и Херцеговине сахрањено 38 Срба - жртава злочина муслиманске војске, чији су лешеви откривени у близини Зворника. Лешеви су тешко идентификовани, јер су жртве ужасно масакриране.

2001. У Београду, Јездимир Васиљевић, власник пирамидалне штедионице `Југоскандик`, који се после осам година вратио у СР Југославију, ухапшен на аеродрому.

2001. У Ријеци (Истра), спроведен у истражни затвор пензионисани хрватски генерал Мирко Норац, осумњичен за ратне злочине над српским цивилима у Госпићу 1991. године.



23. фебруар

1944. У Дрвару (БиХ) у Врховни штаб партизанскох покрета НОВЈ стигла совјетска војна мисија. То је била прва војна мисија СССР-а на тлу Југославије у Другом светском рату.

2001. У Скопљу одржан четврти самит председника држава и влада чланица Процеса за сарадњу у југоисточној Европи. Председавајући Предједништва БиХ Живко Радишић и југословенски председник Војислав Коштуница потписали декларацију о прихватању Повеље о добросусетским односима, стабилности, безбедности и сарадњи у југоисточној Европи. Југословенски предсједник Војислав Коштуница и македонски предсједник Борис Трајковски потписали у Скопљу споразум о граници двије земље, чиме је озваничена граница између Македоније и Србије из времена док су оне биле у саставу СФРЈ.

2001. Светска банка одобрила 11 милиона долара кредита за Пројекат побољшања трговине и транспорта у Босне и Херцеговине.

2004. У Београду, пред Специјалним судом почело суђење оптуженима из тзв. Земунског клана, за убиство некадашњег председника Председништва СР Србије Ивана Стамболића и за покушај атентата на лидера СПО Вука Драшковића, у Будви 2000. године.

2008. У Заплани, умро Јанез Дрновшек, бивши председник Председништва СФРЈ (1989-1990), а касније и премијер, односно председник Републике Словеније. Током крвавог распада друге Југославије, играо је значајну улогу. Иако је био члан КПЈ, радио је на отцепљењу СР Словеније од СФРЈ. Током напада словеначке полиције и Терироријалне Одбране на касарне и објекте ЈНА у СР Словенији јуна и јула 1991. имао је улогу некаквог преговарача.

 



24. фебруар

1945. У Београду, Врховни штаб НОВЈ сачинио план за ослобађање Лике и Горских Котара.

1974. У Београду, умро српски биолог Синиша Станковић, члан Српске академије наука и уметности, директор Биолошког института Србије, који је знатно допринио еколошком правцу у биологији упоредним истраживањима порекла и развитка живог света балканских језера, структуре и развоја њихових екосистема. Током немачке окупације Југославије у Другом светском рату био је члан Главног Народноослободилачког одбора Србије и већи дио рата је провео као заточеник у концентрационом логору на Бањици. После ослобођења је изабран за председника Президијума Народне скупштине Србије и успешно је заступао интересе Југославије на међународним конференцијама. У универзитетску наставу је увео екологију, цитологију, ембриологију, динамику развитка, упоредну анатомију.

1988. У Београду почео састанак министара иностраних послова балканских земаља o унапређењу мултилатералне сарадње.

1990. У Загребу, Хрватска Демократска Заједница у великој дворани „Ватрослав Линиснски“ организовала свој први оснивачки скуп. Лидер, Фрањо Туђман поручује: „НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа“. Ивица Рачан, председник Савеза Комуниста Хрватске, означава ХДЗ као странку опасних намера. Странка ХДЗ је била кључан фактор у распаду СФРЈ деведесетих година 20. века и грађанском рату на тлу исте.

2001. У Београду, ухапшен бивши начелник Службе државне безбједности /СДБ/ Србије Радомир Марковић због злочина на Ибарској магистрали, где су 1999. године погинула четири функционера странке СПО.

2003. Из Београда, председник Српске радикалне странке Војислав Шешељ добровољно отишао у Хашки трибунал, где је оптужен за ширење верске и националне мржње, као и подстрекивања ратних сукоба на подручију бивше Југославије, током 1990-их. Тамо је остао 11 година, без пресуде, када се вратио у Србију.



25. фебруар

1992. У Дарувару, припадник хрватске војске Јожица Мудри (стар 21 годину) долази у породичну кућу Радосављевића где убија из ватреног оружја Раду (40), његову супругу Јованку (32), и њихове малољетне синове: Дејана (14) и Ненада (9)... потом је пластичним експлозивом велике разорне моћи унаказио лешеве и добар дио куће.

2003. У Сарајеву, Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине ратификовао Уговор о двојном држављанству између БиХ и СР Југославије.

2004. У Београду, Скупштина Србије усвојила измене Закона о избору председника републике којима је укинута одредба да на изборе у првом кругу мора изаћи 50% грађана да би они успели.



26. фебруар

1909. У Истамбулу, Османлијска царевина признала Босну и Херцеговину, као дио Аустро-Угарске монархије.

1917. У Обилићу, крај Куршумлије, у окупираној Србији у Првом светском рату је почео Топлички устанак против бугарских и аустроугарских трупа, изазван масовним терором, пљачком и паљењем српских села и присилном регрутацијом. Окупатори су узвратили суровим репресалијама: убијено је око 20.000 Срба, а у Топлици је уништено 55 села.

1960. У Београду, умро српски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије од 1937. до 1960. и члан свих славенских академија. Студирао је славенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе "Јужнославенски филолог" и "Наш језик". Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Решио је сложен проблем општеславенског акценатског система. Под његовим руководством САНУ је издала прву књигу великог "Речника књижевног и народног језика". Написао је око 500 научних радова.

1947. У Београду, је стрељан по пресуди југославенског Војног суда нацистички генерал Александар Лер, комадант армијске Групе Е, која је била задужена за југоисток Европе, односно јединице на Балкану које су се извлачиле из Албаније и Грчке. Руководио је бомбардовањем Београда и других србских градова априла 1941. као и операцијама "Шварц" и "Вајс" 1943. године...

1965. У Приштини, родио се јунак новог доба, Зоран Радосављевић, мајор Војске Југославије. Детињство је провео широм бивше Југославије, јер му је отац био војно лице у ЈНА. Зоран је завршио Ваздухопловну академију у Пули и Задру 1986. године. Радио је у војном аеродрому Батајница, код Београда, као пилот на војним авионима МИГ-21, а касније и МИГ-29. Када је НАТО пакт почео 24. марта 1999. године агресију и бомбардовање СР Југославије, заједно са својим колегама је бранио небо изнад Србије. Херојски је погинуо 26. марта 1999. као припадник 127. ловачке ескадриле „Витезови“ при ВЈ. Постхумно је одликован медаљом за храброст, а једна улица у Батајници носи његово име.

1991. У Осијеку, Србско Национално Вијеће Славоније, Барање и Западног Срема усвојило је Декларацију о суверености и аутономији Срба, којом се Срби у Хрватској проглашавају сувереним народом који има право на аутономију.

1991. У Сарајеву, Скупштина СР Босне и Херцеговине на предлог делегата СДА и ХДЗ разматрала Декларацију о независности БиХ. Србски посланици одбили да о томе расправљају.

2004. У Хргуду (Херцеговина), подручије између Љубиња и Стоца, срушио се авион са осам чланова државног руководства Вардарске Македоније, међу којима и председник Борис Трајковсаки. Они су путовали у Мостар на Међународну конференцију о инвестирању у БиХ.

2007. Хашки Трибунал, утврдио да Србија није починила геноцид у Босни и Херцеговини, током грађанског рата 1992-1995.



27. фебруар

1907. У Ковачићу, код Книна родио се војвода Момчило Ђујић, комаднант Динарске четничке дивизије у Другом свјетском рату. Прије рата је био свештеник СПЦ, али је у рату скинуо мантију и стао на чело свог народа да их брани од усташког ножа. Након рата је емигрирао у Чикаго (САД) гдје се доста бавио хуманитарним радом. Умро је у 92. години живота далеко од завичаја. У народу је остао опјеван бројним пјесмама који су га славили као хероја јер је пуно људи спашавао.

1905. У Београду, Велика школа реорганизована и прерасла у Београдски универзитет, којем је Скупштина Србије осигурала висок степен аутономије. Прва школа универзитетског ранга у Србији основана је 1808. одлуком вође Првог српског устанка Ђорђа Петровића Карађорђа, али је угашена пропашћу устанка 1813. Наредбом кнеза Милоша Обреновића обновљена је 1830, а 1833. је премјештена у Крагујевац, где је од 1838. радила под називом Лицеј или Велико училиште. Лицеј је 1841. враћен у Београд и 1863. указом кнеза Михаила Обреновића назван Велика школа.

1945. У Јања Гори, код Плашког, на сјеверу Лике, усташе поклале 25 мјештана српске националности.



28. фебруар

1916. У Првом свјетском рату завршено пребацивање на Крф главнине од око 140.000 српских војника. Почетком јануара прве српске јединице су доспјеле до Скадра, гдје је требало да их прихвате савезнички бродови, који се нису појавили, па су због мрцварења дуж мочварног албанског приморја, током додатне голготе од 160 километара од Скадра до Валоне, војници масовно умирали од глади и исцрпљености. Од 23. јануара до 23. марта 1916. у Крфском заливу је сахрањено 4 847 српских војника и официра.

1953. У Анкари Југославија, Грчка и Турска потписале споразум о политичкој, привредној и војној сарадњи.

1998. На Косову и Метохији, отпочели синхронизовани напади албански терориста из ОВК, на српске полицијске снаге у општинама Глоговац и Србица. Том приликом је погинуло 4 српска полицајца, а два је рањено. Припадници МУП-а Србије су убили 16 терориста, а девет заробили и пронашли већу количину оруужја.

2004. У Београду, оба већа Скупштине СР Југославије на својој последној седници усвојили Повељу о мањинским и људским правима и грађанским слободама, чиме су створени услови за формирање државне заједнице Србије и Црне Горе.



29. фебруар

1992. У Босни и Херцеговини је одржан референдум на којем се 63,4% становништва изјаснила за одвајање од СФРЈ, односно БиХ као независну државу. Срби у БиХ су бојкотовали овај референдум. Према важећим законима, овај реферндум није имао легитимност, јер је морало да изађе више од две трећине грађана са правом гласа, односно 66,66% гласача. Муслимани и Хрвати су свеједно наставили са својим сепаратистичким акцијама. Врло брзо кренуо је и рат.



























Skip Navigation Links