Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. мај

1985. У Гњилану, на Космету, тројица Албанаца набијају на колац са пивском флашом Ђорђа Мартиновића, док правосудни органи СФРЈ затварају очи над очигледним злочином. Креће масовни егзодус Срба са Косова и Метохије.

1991. У Бршадину, покрај Вуковара убијен Србин, Стеван Инић (1928-1991) од Хрвата Михајла Мије Геленчира, члана милитантне странке ХДЗ... Убица није никада процесуиран.

1991. На Полачи, покрај Книна, убијен српски младић Васо Пећер... Ово убиство није никада разјашњено.

1992. У месту Оџак, општина Купрес, хрватске паравојне снаге убиле 10 српских цивила.

1995. У Западној Славонији, Хрватска покреће злочиначку акцију "Бљесак", односно агресију на РС Крајину. Том приликом је убијено око 300 Срба, преко 15.000 их је прогнано, а уништена је велика имовина и православне светиње.

1999. У Лужанима, код Подујева, авиони НАТО пакта бомбардовали мост, на коме је био аутобус "Ниш експреса" и тако су убили 20 српских циивла од чега је било 15-оро деце млађе од 12 година...

1999. Над СР Југославијом, током НАТО агресије гранатирана је Јабланица крај Призрена, Трстеник.. зграда Генералштаба ВЈ у Београду, околина Шапца



2. мај

1942. У Штакоровици, крај Војнића (Кордун), усташе су убиле 27 жена са дјецом, тако што су их запалили у сјену. 

1945. Партизанске јединице НОВЈ улазе у напуштени концентрациони логор Јасеновац, где су усташе претходних дана све живо спалили и уништили како би сакрили доказе о геноциду који је спроведен над српским живљем.

1991. У Борову Селу долази до сукоба, када хрватски полицајци упадају и нападају мештане, који се бране. Том приликом је погинуо 1 мештанин, а 1 тешко рањен... ЈНА раздваја зараћене стране... Ово је био наговештај рата у источном делу Хрватске.

1991. У Задру долази до великог рушилачког похода разуларене масе Хрвата на српске куће и локале. Ово је догађај познат као "Задарска кристална ноћ". Виновници и организатори овог догађаја нису никада кажњени.

1992. У Сарајеву, муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке", које предводи Јусуф Празина и Исмет Бајрамовић Ћело, нападају Дом Југославенске Народне Армије и возило ЈНА које преноси храну. Овај напад је био инициран од муслиманских власти у Сарајеву. Овај догађај је био увод у крвави злочин који се десио наредног дана у Добровољачкој улици.

1992. У Добоју, Срби из приградског насеља Липац кренули у ослобађање читавог града од муслиманских екстремиста.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Нови САД, село Подине крај Житорађе, затим Пећ, Ђаковица, Приштина... НАТО користи графитне бомбе за напад на Електродистрипбуцију.



3. мај

1991. У Вуковару минирани локали "Сарајка" и "Туфо", чији су власници српске националности.

1992. У Сарајеву муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и припадници МУП-а БиХ, нападају  колону Југославенске Народне Аармије, у Добровољачкој улици, која се извлачила у складу са ранијим договором о мирном изласку из касарне. Том приликом је убијено 42 припадника ЈНА, а рањено 73...

1992. У Зебиној шуми, крај Фоче, муслиманске паравојне формације ликвидирале српску породицу Фуштар.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали аутобус на путу Пећ-Рожаје, убијено 20 цивила, а рањено 43. Гранатирана је и зграда ТВ Нови Сад. Гранатирани су и мостову код Пријепоља и Кокиног Брода... Касарне у Нишу и Пришитини. Околина Котора у Црној Гори.



4. мај

1945. Усташе у логору Сисак, током ноћи праве покољ над 450 Срба. Ово је учињено свега 2 дана пре ослобођења највећег града на Банији.

1980. У Љубљани, је умро Јосип Броз Тито, маршал и доживотни председник СФРЈ. Његова биографија остала је под велом тајне, а владавина испуњена бројним контраверзама. Одмах након Другог светског рата започео је велики прогон политичких неистомишљеника (монархиста и симпатизера СССР), када је за 10-ак година његов режим ликвидирао преко 50.000 невиних људи. Одузета је имовина предратној буржоазији национализацијом, а покренут је процес дерурализације земље, што је довело до уништавања села. У националном погледу, радио је на разбијању српског националног корпуса, стварањем црногорске, муслиманске и македонске нације. Никада није обишао највеће српско стратиште Јасеновац. Албанцима на Космету је признао аутономну област, а касније и покрајину. Ништа није учињено да се заустави одлив српског живља са Косова и Метохије. 

1992. У Мочили, крај Дервенте (Босанска Посавина), хрватско-муслиманске паравојне снаге убиле 30 српских цивила, а 100 их је одведено у логоре.

1999. У Софији, Скупштина Бугарске одобрила авионима НАТО пакта коришћење бугарског ваздушног простора у агресији на Савезну Републику Југославију. Исто је поступила и Румунија, али су румунски аеродроми, због техничке неопремљености, били неупотребљиви за летелице НАТО-а.

1999. Изнад Ваљева, у ваздушном простору , у борби са вишеструко јачим непријатељем НАТО агресорима, јуначки је погинуо пуковник Миленко Павловић (1959-1999), пилот Војске Југославије. На радио-вези забиљежене су његове посљедње ријечи у неравноправној борби: "Имам их, имају и они мене"... Посмртно је унапређен у чин пуковника.

2001. У Бујановцу председник југословенског Координационог тела за југ Србије Небојша Човић и савезни министар за етничке и националне заједнице и члан Координационог тијела Расим Љајић потписали две изјаве о примирју и успостављању безбедности и мира са наоружаним Албанцима у зони Лучана и села Турија у бујановачкој општини.

2004. У Загребу, Хрватска ратификовала Споразум о расподели средстава и дугова бивше СФРЈ.



5. мај

1904. Код Бара постављена прва радио-телеграфска станица Марконијевог система на Балкану.

1992. У Кричанову, крај Босанског Брода, убијена српска породица Томашевић: Даринка, Ружа, Драгутин, Недељко и Марко.

1992. У Чапљини (Херцеговина),  хрватске паравојне снаге праве рацију и хапсе српске цивиле, међу њима и др. Олгу Драшко. Сви су спрвоедени дан касније у логор Дретељ, одакле је мало ко остао жив или без тешких психо-физичких последица.

2015. У Чикагу (САД), преминуо је Милорад С. Пајчин, српски ратни страдалник и сведок ужаса босанско-херцеговачког рата 1990-их. Једва је преживео пет хрватских затвора (Лора, Љубушки, Дувно, Рама, Прозор...), где је провео 116 дана и остао 70% инвалид.



6. мај

1941. У Вељуну, на Кордуну, усташе праве масовни покољ над 520 Срба, због лажне оптужбе да су криви за убиство народног посланика Јосе Мравунца. Ово је други већи злочин у НДХ над српским становништвом. Био је режиран од државних органа, а спроведен од локалних власти.

1941. У Грацу (Аустрија) у Другом светском рату нацистичке њемачке вође одлучиле да етнички очисте делове Југославије. Депортацијама су подвргнути Срби из усташке НДХ и Словенци који су из Словеније пресељавани у Србију ради ослобађања простора за насељавање Нијемаца, а Јевреји и Роми су депортовани и убијани у концентрационим логорима.

1990. У СР Хрватској, на изборима побеђује милитантна странка Хрватска демократска заједница и њен вођа Фрањо Туђман, који су јасно назначили да им је циљ одвајање од СФРЈ. Врло брзо су осванули усташки графити, одјекивале усташке песме, освануле слике усташких зликоваца из НДХ, а преживеле усташе из емиграције се враћале у Хрватску. Већ наредне године почео је страховити прогон Срба и ЈНА, односно почео је рат, који је трајао 4 године.

1991. У Сплиту, убијен Сашко Гешовски, припадник Југославенске Народне Армије, који је обављао дужност стржара у згради команде ЈНА. Док су у самом граду биле велике деонострације са антисрпским и усташким предзнаком у организацији странке ХДЗ. Том приликом је повређен Светланчо Наков, припадник ЈНА у транспортеру...

1991. У Вуковару минирана српска кафана "Брдо". Ово је пети локал у Вуковару који је миринар по налогу Томислава Мерчепа.

1992. У Бљечеви, крај Братунца (БиХ) убијено три српска цивила, а остали прогнани од муслиманских паравојних формација...

1992. У Гиони, крај Сребренице убијено два Србина од Орићевих бораца...

1992. У Мајевљама, крај Добоја, Србин Мирко Дејановић измасакриран са 100 убода ножем, од муслиманских паравојника.

1992. У Београду, умро Радисав Радовановић, један од 1.300 српских каплара славног Ђачког батаљона, председник Друштва за чување споменика и неговање традиција ослободилачких ратова 1912-1918. Учествовао је у Колубарској бици, прешао Албанију са српском војском с којом је после пробоја Солунског фронта наставио марш за ослобођење отаџбине. После Првог светског рата је дипломирао агрономију и био је директор Пољопривредног комбината "Беље" у Белом Манастиру, а потом је радио у Пољопривредном комбинату "Београд".

1993. На Палама, код Сарајева, Скупштина Републике Српске одлучила да се о Венс-Овеновом плану за бившу Босну и Херцеговину, који је у Атини (Грчка) претходно потисао председник Републике Српске Радован Караџић, изјасни народ. На референдуму 15. и 16. маја против плана је гласало 96% бирача.

1999. Авиони НАТО пакта, срушили мост код Ватина (пруга Београд-Букурешт). Бомбардовано насеље Детелинара у Новом Саду (40 повређених).

2007. У Београду, умро Стеван Раичковић, књижевник и публициста, уредник многих часописа, члан САНУ. Његова дела су превођена на више страних језика: руски, пољски, чешки, словачки, албански...
 



7. мај

1992. У Коњицу, основан логор Дретељ, који је био под управом ХОС-а. Кроз логор је прошло више стотина Срба заробљених у Херцеговини... Овај логор сматра се једним од најужаснијих на простору бивше Југославије 1990-их.

1992. У Осмачама, крај Сребренице, у заседи је убијено 7 мештана српске нациопналности од муслиманских снага, по налогу Насера Орића.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Београд (кинеска амбасада, зграда савезног МУП-а, Влада Србије, Генералштаб ВЈ, хотел "Југославија"...), графитне бомбе на Обреновац (термоелектрана) и др.

1999. У Нишу, касетне бомбе, из холандских авиона НАТО пакта пале на Ниш (центар града, клинички центар, пијаца, Чаир, Универзитет) када је 16 погинуло цивила и 70 рањено.



8. мај

1815. Код Чачка, на брду Љубић, одиграла се чувена битка србских устаника са Турцима, где су Срби под помандом Милоша Обреновића извојевали велику победу над три пута бројнијом османлијском војском, коју је предводио Ћаја-паша. У овом жестоком боју херојски је погинуо Танаско Рајић, који је опеван и у народним песмама, док је Лазар Мутап тешко рањен.

1942. У Славском Пољу (Кордун), усташе и домобрани, праве покољ над 250 српских цивила, жена и дјеце у шуми Радоња

1992. У Плоју, крај Босанског Брода, муслиманско-хрватске паравојне снаге убиле 10 српских цивила.

1992. У Београду, Председништво Југославије усвојило оставку начелника Генералштаба оружаних снага Југославије и в.д. савезног секретара за народну одбрану генерал-пуковника Благоја Аџића и за начелника Генералштаба именовало генерал-пуковника Животу Панића. Смењен је и командант Друге армијске области генерал-пуковник Милутин Кукањац и пензионисано 38 генерала ЈНА.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Рудник и Космај. Гранатиран Камени мост у Нишу. Бомбардована је Ковачица, Богутовац, Ужице и стравично бомбардовање Ђаковице.

2001. У Њујорку (САД), СР Југославија примљена у чланство Светске банке.



9. мај

1942. На Петровој Гори (Кордун), усташе и домобрани за пет дана, убили су 57 жена и дјеце, те су их бацили у јарак Метаљка. 

1945. У Загреб улазе партизанске јединице НОВЈ и ослобађају град.

1992. У Босанској Посавини, основан хрватски концентрациони логор у Орашју за Србе. Кроз њега је прошло најмање 400 Срба, а забележено је преко 50 начина мучења... Муслиманско-хрватске снаге у БиХ нападају српска села у Босанској Посавини: Збориште, оџачки Нови Град и Букова Греда, када је убијено 20 српских цивила. У Дервенти (БиХ), је убијено 12 српских цивила од припадника ХОС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Ваљево, Липљан,Ужице, Дечане...



10. мај

1923. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевина Грчке склопиле конвенцију о оснивању "слободне зоне у Солуну", која је Краљевини СХС предата на употребу 6. марта 1925. на период од 50 година.

1992. У Брђанима, крај Коњица (Херцеговина), хрватске паравојне снаге (ХВО) убијају 10 српских цивила (Драганиће и Живаке).

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Космет: Исток, Штимље, Дечани, Пасјане, Урошевац...



11. мај

1940. У Београду, потписан југословенско-совјетски трговински уговор. Страхујући од италијанских претњи, Краљевина Југославија је тражила 200 авиона, тешку артиљерију, тенкове и бензин. Шеф совјетске дипломатије Вјачеслав Молотов је испоруке условио успостављањем дипломатских односа, што је учињено 25. јуна 1940. године.

1941. Код Глине, у насељу Хађер (Банија), усташе за два дана поубијале 375 српских цивила.

1943. У Лондону, југословенска влада у избеглиштву током Другог светскг рата, услед великих притисака британске владе, затражила од четничког команданта Драже Михаиловића да прекине борбу са комунистима и прикљче се партизанима.

1992. У Тарчину, код Сарајева , паравојне муслиманске формације оснивају концентрациони логор Силос. Овај логор је постојао и после Дејтонског споразума, а кроз њега је прошло преко 600 Срба, док је убијено најмање 30 Срба. У селу Лијешће крај Босанског Брода убијено 20 српских цивила од припадника ХОС-а... У српском месту Вогошћи крај Сарајева муслиманске снаге убиле 20 српских цивла, шест Српкиња је силовано.

1992. Из Београда, су повучени министри иностраних послова Европске заједнице, а затражено је суспензија СР Југославије из ОЕБС-а.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардивали околину Приштине, погинуло 6 цивила, међу њима двоје деце. Бомбе су пале и на село Јарчујак, крај Краљева, погинуло петеро цивила. Енергетска постројења у Нишу гранатирана, као и село Орљане, Велика Плана и Мрчајевци.

2007. У Стразбуру, Црна Гора постала 47. пуноправна чланица Савета Европе.

2007. У Београду, на основу међународне потернице ухапшен Илија Јуришић, осумњичен да је учествовао у злочину над припадницима ЈНА у Тузли 1992. године. Али је пуштен после неколико дана боравка у истражном затвору.



12. мај

1924. На Жабљаку, је рођен херој новог доба - Владимир Шипчић, официр Југославенске Војске у Отаџбини, а касније посље Другог свјетског рата одметник кога су комунистичке власти прогласиле за Непријатељем бр. 1. Бранио је србску нејач у Херцеговини, Рашкој, Босни и Црној Гори. Народ га је доживљавао као легенду.

1992. У Босни и Херцеговини, створена је Војска Српске Републике у БиХ, која је настала након повлачења Југославенске Народне Армије из ове бивше републике СФРЈ. Тако је ВРС постала гарант опстанка српског народа у БиХ. ВРС је учествовала у многим важним биткама 1990-их, као што су: Коридор Живота, Митровданска офанзива и др.

1992. У Врелу, крај Босанског Брода, упадају муслиманско-хрватске снаге, шестеро Срба је убијено, а остали одведени у логоре...

1992. У Сребреници, муслиманске снаге под командом Насера Орића нападају села: Залазје, Сасе, Биљача и Загони; када је убијено 70 српских цивила, а 20 заробљено и одведено у логоре.

1992.  У Црквинама, крај Горажда упадају јаке муслиманске снаге и убијају породицу Владе и Божане Делић: четири сина, ћерку, зета и унука. Многи мушкарци су убијени или одведени у логоре.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Владичин Хан, када је двоје погинуло и 5 рањено. Гранате су пале и на Параћин (избеглички центар), Куршумлија и Врање, оклолину Подујева, Вучитрна, Косовску Каменицу, Ораховац, Штимље и Липљан.

 



13. мај

1941. У Загребу, Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова усташке владе НДХ, потписао "Равнатељство за јавни ред и сигурност" о истребљењу Срба, Јевреја и Рома.

1941. На Равној Гори, пуковник ЈВуО Драгољуб Дража Михаиловић, доноси одлуку да подигне устанак против Немаца. Овај четнички покрет није признао капитулацију југославенске владе, већ је радио на организовању герилске борбе против окупатора. Ово је био први устанак у читавој поробљеној Европи.

1944. У Дрвару (БиХ) донета одлука о оснивању Одељења за заштиту народа - ОЗНА, тајна полиција југославенских комунистичких власти, које је касније преименована у УДБ-у. ОЗНА је била умешана у многе злочине након Другог светског рата, против невиних цивила, који су имали симпатије према СССР или су били монархисти по убеђењу.

1990. У Загребу долази до антологијских нереда на Максимиру и прекида фудбалске утакмице између домаћег Динама и београдске Црвене Звезде. Нова власт са ХДЗ-ом овај догађај користи да очисти српске кадрове из МУП-а Хрватске, како јој не би сметали за касније етничко чишћење српског становништва из Хрватске..

1992. У Босанској Посавини, муслиманско-хрватске снаге нападају српска села: Клакар и Винска (Општина Брод), том приликом је убијено 12 мештана, док су остали заробљени и одведени у логоре.

1999. На Косову и Метохији, авиони НАТО пакта касетним бомбама гађали Приштину, Призрен, Урошевац...



14. мај

1942. У Војишници, крај Војнића (Кордун), усташе праве покољ над српским цивилима, када је убијено 189 Срба, од чега 93 дјеце млађе од 14 година.

1990. У СР Хрватској, проусташка странка ХДЗ и њен лидер Фрањо Туђман, преузимају власт... почело чишћење српских и нехрватских кадрова из полиције, тужилаштва, медија, државне управе и локалне адмиинистрације.

1999. Авиони НАТО пакта десјтвују графитним бомбама по Електропривреди Србије, а многи градови Власиначког округа (Ниш, Пирот, Алексинац, Лесковац и др.) остају без струје... Исто тако графитне бомбе су бачене на Костолац и Обреновац, па Нови Сад, Шабац и делови Београда остају без електричне енергије.



15. мај

1991. Код Борова, у водама Дунава утопио се Вукашин Шошкоћанин, комадант одбране Борова Села, који је погођен снајпером, када се враћао из АП Војводине. Овај атентат није никада разјашњен.

1992. У Тузли, муслиманске паравојне формације "Зелене Беретке" и "Патриотска Лига БиХ" нападају колону ЈНА на Брчанској Малти и праве стравичан масакр. Убијено је 212 припадника ЈНА, док је 140 заробљено и одведено у логоре. У херцеговачком селу Блаце (општина Коњиц), убијено 8 мештана српске националности, док је 10 Срба одведено у логоре од хрватских паравојних формација.

1999. Над СР Југославијом, авиони НАТО пакта бомбардовали Чачак, Лађевце, Краљево, Крагујевац, мостове код Куршумлије и Ћуприје... Бомбардовано је складиште горива у Бору и Прахову. На Космету је гранатирана: Митровица, Приштина и Урошевац.



16. мај

1972. Код Кладова, после осам година изградње у рад пуштен хидроенергетски и пловидбени систем "Ђердап", заједнички градитељски подухват СФР Југославије и Румуније. Систем је коштао око 400 милиона долара, а електропривреде двију земаља су добиле 5,6 милијарди киловат-часова струје годишње.

1992. Код Сарајева, Муслиманске паравојне снаге у насељима Пофалићи, Велешићи, Бућа Поток и Граовиште започеле крвави пир и покољ над 70 недужних цивила, који је трајао неколико дана, а укупан биланс је био 160 српских жртава, од чега 50 жена и стараца.

1992. У Бихаћу, серијом експлозија дигнут у ваздух војни аеродром, један од најважнијих војних објеката ЈНА, чија је изградња коштала више од четири милијарде долара.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали трафо-станицу у РТБ Бору, као и железаре у Смедереву. Гранате су падале по цивилним циљевима на Пожаревац и околина Призрена, село Гора.

2000. У Београду, МУП Србије саопштио имена ухапшених лица, осумњичених да су ухапсила Драгана Николића - Јенкија у ноћи између 20. и 21. априла 2000. у Смедереву и илегално га пребацила у Републику Српску, одакле је испоручен Хашком трибуналу. Отмичаре финансирале стране службе.



17. мај

1917. У Ници (Француска), умро је војвода Радомир Путник, један од наших највећих војсковођа и стратега. Учествовао је у свим ослободилачким ратовима које је српска војска водила крајем 19. и почетком 20. столећа. Истакао се у ослобађању градова Власиначког округа, за време српско-турских ратова 1876-1878. А пре тога је био начелник Дунавске дивизије. Касније, после убиства краља Александра Обреновића, постављен је 1904. године за министра војног и начелника Генералштаба српске војске. У Првом Балканском рату 1912-1913 његовом стратегијом српска војска је победила у Куманову и Битољу, те ослободила Јужну Србију. Касније је 1913. успешно одбио и осујетио бугарске нападе код Брегалнице. Успешно је маневрисао српском војском на Церу и Колубари 1914. а касније је водио стратегију код повлачења српске војске у јесен 1915. преко Албаније. У току повлачења српске војске тешко је оболио и упућен је на лечење у Француску, где је умро.

1966. У Пећку Патријаршију, је стигла покрајинска делегација предвођена Иваном Вакићем, а коју је послао Милош Минић, тадашњи високи функционер социјалистичке Југославије. Они су имали за циљ да испитају оптужбе братства манастира Високи Дечани, који су говорили да Арбанаси краду и уништавају манастирску имовину, уништавају гробља и нападају свештенике СПЦ. После пар дана делегација је написала извештај, који је верска комисија Савезне Владе уобличила у став који је све то минимизовао и превео да се ради о спорадичним инцидентима, а не о организованом терору албанског иредентизма.

1994. У Сарајеву, Његова светост патријарх московски и цијеле Русије Алексиј Други, Његова светост патријарх српски господин Павле и загребачки надбискуп кардинал Фрањо Кухарић потписали "Сарајевску декларацију," у којој позивају на мирно решавање спорова, достојанство, слободу и права свих народа.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали складиште горива код Богутовца, затим цивилни циљеви код Сјенице и околина Ужица. Фабрика "Цер" код Чачка и железничка пруга, технички ремонтни завод...

2003. У Хашкии Трибунал, пристигао бивши официр ЈНА Мирослав Радић, оптужен за злочине у Хрватској.

2014. У Србији, кренуле поплаве у рангу природне катастрофе, највише у Обреновцу, а затим у Шапцу, Крупњу, Лозници и др.



18. мај

1941. У Риму (Италија) поглавник усташке Независне државе Хрватске Анте Павелић с италијанским фашистичким вођом Бенитом Мусолинијем у Другом светском рату потписао уговор којим је Италији предао Горски Котар и дијелове Далмације и јадранског приморја и прихватио италијанског принца за хрватског краља.

1993. У Сарајеву, снајперириста муслиманске Армије БиХ убија Бошка Бркића и Адмиру Исмић, на Врбања мосту, приликом бекства из муслиманског дијела у српски дио. Овај пар је познат као сарајевски Ромео и Јулија, о чијој су вези и погибији испјеване многе пјесме и снимљени филмови.

1994. У Сарајеву, републички издавачки завод "Просвјета" покренуо први часопис у Републици Српској за умјетност, културу и друштвена питања - "Завјет".

1999. Авиони НАТО пакта бомбардују опет фабрику "Крушик" и енергану у Ваљеву. Гранатирани су цивилни објекти у Врању и Прешеву. Гађани су објекти на врховима Копаоника и мостови код Краљева, Биљановац на Ибру.

1999. Немачка суспендовала летове беспилотних авиона НАТО-а на Савезну Републику Југославију, дан након што је оборена и четврта њена летелица за извиђање.



19. мај

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Бујановац, затим насеља Белаћевац и Помазатин у општини Косово Поље. Са три пројектила велике разорне моћи погођени су већ раније бомбардовани погони "Биначке Мораве", "Младости" и "Космет превоза". Три жене су погинуле, а један мушкарац је тешко рањен у овом бомбардовању Гњилана. Бомбардовано је складиште "Југопетрола" код београдског излетишта Ада Циганлија.

2003. У Београду, Свети архијерејски сабор Српске православне цркве прогласио је светим епископа охридског и жичког Николаја (Велимировића).



20. мај

1992. У Горажду, у југоисточној Босни муслиманске снаге нападају српско село Витковићи када је убијено 10 српских цивила (највише Делића).

1992. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, у херцеговачком селу Мирушић је заробљен Србин Жарко Марковић, а село је спаљено од муслиманских ратних јединица.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали болницу "Драгиша Мишовић" у Београду, када су 3 пацијента погинула, а 10 их је рањено. Бомбардовани су Сомбор и метео-станица на Палићу, репетитори на планини Цер, мост на Бегеју, крај Банатског Двора.



21. мај

1992. У Жутици, покрај Власенице, на истоку БиХ муслиманске снаге праве покољ над 10 српских цивила...

1992. У Вродољама, општина Коњиц ( Херцеговина), хрватске паравојне формације (ХОС) заклале три српска цивила.

1998. На Косову и Метохији, на граници према Албанији, полиција је запленила велику количину наоружања и ухапсила два припадника ОВК, који су покушали да илегално на територију Србије пренесу 200 калашњикова са муницијом и 400 ручних бомби.

1999. Авиони НАТО пакта су бомбардовали затвор у Истоку, када је 20 особа погинуло и 10 рањено. Гранатирано је складиште горива у Сомбору и Радничкој улици у Београду.

1999. У Бриселу (Белгија), на Петој донаторској конференцији за Босну и Херцеговину одобрено 1,05 милијарди долара као подршка програму економске реформе и обнове БиХ у 1999. години.

2006. У Црној Гори одржан референдум за одвајање од Србије. Уз притиске и намештање, референдум је имао 55% да, а 45% не. Тако је у јуну исте године проглашена независност Црне Горе.



22. мај

1939. У Берлину, потписан тзв. Челични пакт између нацистичке Немачке и фашистичке Италије. Овај савез је имао за циљ да осујети утицај СССР-а, Велике Британије и Француске у Европи и преузме водећу улогу. Касније, се овом савезу придружио и Јапан. Тако је створен савез који је довео до Другог светског рата, јер само 3.5 месеца касније нападнута је Пољска, а почетком априла 1941. и Краљевина Југославија. Број жртава је био огроман, а штета не сагледива.

1992. У Бања Луци, умире 12 беба, док 2 преживљавају, усљед недостатала кисеоника и осталих медицинских помагала и потрепштина.

1992. У Горажду, у југоисточном дијелу Босне долазе муслиманске снаге у село Обарак, које су убиле Милу Спајић (34) у кући, мајку двоје дјеце, а потом спаљују њену кућу и читаво село... У селу Борак Брдо, убијено је 5 српских цивила.

1992. У Коњицу, хрватско-муслиманске снаге упадају у херцеговачка села: Бјеловчина, Доње Село и Џепи. Тог дана је убијено 30 српских цивила (највише Ћећеза и Лојпура).

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Косовску Митровицу, затим ТЕ Колубара (11 повређених), затим Бајина Башта, Шабац, електро-енергетски системи у Пожаревцу, Кучево, Велико Градиште, Смедерево, Житиште, Бор, околина Суботице, ТВ торањ на Иришком венцу, складиште горива у Сомбору... 



23. мај

1911. Русија упозорила Турску да повуче трупе с граница Црне Горе.

1915. На Сочи, италијанске трупе почеле напад на аустријски положај, чиме је краљевина Италија ушла у Први светски рат на страни сила Антанте. Италија готово и није утицала на ратна збивања, али је после рата, захваљујући дипломатском погађању, постала велики добитник, припојивши Тирол, Истру, делове Далмације.

1945. У Линебургу, извршио самоубиство, немачки ратни злочинац Хајнрих Химлер, шеф злогласне нацистичке полиције Гестапо. Један од најбижих сарадника вође Трећег рајха Адолфа Хитлера убио се дан пошто су га Британци заробили.

1992. У Њујорку, Генерална скупштина УН у чланство УН примила Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали ТЕ "Никола Тесла" у Обреновцу, дошло је до прекида снабдевања струјом у Београду и већем делу Србије.

2001. У Мостару почео истражни поступак о одговорнима за рушење Старог моста. Оптужени припадници Хрватског већа одбране - Томо Топчић, Драган Реџепи и Сенаид Чачић.



24. мај

1926. У Београду, отворена је Универзитетска библиотека, чија градња је уз помоћ Карнегијеве задужбине започета 1921, а завршена 1924. Била је то прва зграда у Србији наменски грађена за библиотеку. Назив Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" добила је 1946. године.

1992. У Сарајеву, у насељу Касатићи, општина Хаџићи, убијена је српска породица Милошевић (Јованка, Илија, Дејан, Ацо и Срђан) и Горан Тодоровић, све су били ненаоружани цивили.

1992. У Сарајеву, касарна ЈНА "Виктор Бубањ" плански евакуисана. Припадници Југославенске Народне Армије, који су дуже време били блокирани у касарни, евакуисани су без и једног испаљеног метка. Ова касарна је одмах претворена у муслимански логор, за мучење Срба, током босанско-херцеговачког рата 1990-их.

1995. У Сарајеву, погинула Зорица Дивчић (8) у Озренској улици, на Врацама, док су две особе рањене у нападу артиљерије муслиманске Армије Босне и Херцеговине.

1995. У Букурешту, Министарство спољних послова Румуније саопштило је да су Грчка, Бугарска, Румунија, Молдавија и Украјина, у складу с чланом 50. Повеље УН, поднијеле Савету безбедности захтев за хитну надокнаду штете коју трпе услед санкција против Савезне Републике Југославије, током три године.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали електро-енергетске системе у Нишу, Новом Саду и Костолцу. Гранате су пале и на околину Урошевца, Пуново Поље, затим београдско насеље Ритопек, водовод у Сремској Митровици, што је довело да 10.000 људи остане без воде.

2001. У Медарима, Здружене снаге безбедности СР Југославије ушле у подсекторе "Југ" и "Север" Сектора "Б" копнене зоне безбедности, чиме су заузеле административну границу према Косову и Метохији.

2003. У Београду, владика Николај Велимировић уврштен је међу свеце Српске православне цркве.

2004. У Загребу, председник Србије и Црне Горе, Светозар Маровић боравио у првој посети Републици Хрватској, током које је начелно договорен трансфер српских затвореника из Лепоглаве у затовре у СЦГ.

2008. У Београду основан Српски светски конгрес дијаспоре, који се залаже за очување језика и идентитета Срба у свету.



25. мај

1944. У Дрвару, започет ваздушни десант немачких снага под шифрованим именом "Коњички скок". Град Дрвар и околина су стравично бомбардовани читав дан. Ова акција је имала за циљ хватање и ликвидацију комаданта партизанских снага НОВЈ - Јосипа Броза Тита. Спашавање Тита омогућиле су партизанске јединице из Лике и Босанске Крајине, попуњене српским кадровима.

1962. У Београду умрла Зора Петровић, професор Академије ликовних уметности у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Њено монументално фигурално сликарство наслања се на традицију средњовјековних српских фресака и боје и облике нашег поднебља.

1992. У Брадину упадају удружене муслиманско-хрватске снаге њих око 3.000,  те праве стравичне злочине над Србима, које се могу окарактерисати као геноцид. Убијено је око 60 цивила, силовано 5 Српкиња, а преко 200 их је одведено у концентрационе логоре: Лора, Челебићи, Мусала.

1995. Код Сарајева, авиони НАТО Пакта бомбардовали српске положаје око Пала. Тако су припадници ВРС заробили 372 припадника УНПРОФОР-а, који су касније у јуну пуштени.

1996. У Београду, Свети синод Српске православне цркве оштро осудио Међународни суд у Хагу да у отужницама за ратне злочине манифестује парцијалност и једностраност.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали крагујевачку Ждраљевицу, цивилни објекти у Шапцу, бољевачка шума код Обреновца.

2000. У Београду, одржана оснивачка скупштина покрета "Отпор" у згради Скупштине општине Врачар. Овај покрет је био врло брзо забрањен, јер је финансиран од америчке службе безбедности ЦИА, а циљ је био свргавање Слободана Милошевића и његовог режима са власти. Пет месеци касније Отпораши су успели у својој намери.

2001. У Бечу парафиран Споразум о расподели имовине и наслеђа бивше СФР Југославије.

2004. Хашки трибунал објавио оптужницу против хрватског генерала Мирка Норца, која га терети за злочин против човечности и кршења закона и обичаја ратовања почињених над српским цивилима у Медачком џепу, септембра 1993. године.

2006. У Сарајеву, Савет министара БиХ формирао Државну комисију за испитивање истине о страдањима Срба, Хрвата, муслимана и осталих националности у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.



26. мај

1955. У Београд, у прву службену посету Југославији долазе дипломатски представници СССР на челу с првим секретаром Централног комитета совјетске Комунистичке партије Никитом Хрушчовом: Ова посета је била после седам година прекида односа две државе и кампање Информбироа. Разговори у Београду и на Брионима завршени су потписивањем Београдске декларације, у којој су садржани принципи односа две државе.

1992. У Јеремићима (општина Власеница) муслиманске снаге убијају 3 цивила српске националности, док је село опљачкано и спаљено.

1995. На Палама, Главни штаб Војске Републике Српске саопштио да је заробљено више стотина припадника Унпрофора због напада авиона НАТО пакта, на пожаје ВРС.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали село Радосте на Космету (општина Ораховац), када је погинуло двоје деце, а 1 тешко рањено. Гранате су пале и на мост код Велике Плане, село Раља код Београда.

2000. На Косову и Метохији, току пожара у фабрици "Трепча" у јужном - албанском делу Косовске Митровице, изгорела је "Хала ћелија" - главни погон Металургије цинка. Фабрику су обезбеђивали француски војници КФОР-а, а у обезбјеђењу су, у сменама, била ангажована и по тројица Албанаца. Овај погон "Трепче" био је трећа по величини фабрика цинка у Европи.

2003. У Бања Луци, представници Републике Српске доставили је канцеларији Хашког трибунала кривични предмет против 32 бивша припадника муслиманских (пара)војних снага, осумњичена за ратне злочине над српским становништвом на подручју Коњица.

2011. У Лазареву, код Зрењанина српска полиција је ухаписила Ратка Младића, генерала ВРС, кога је Хашки трибунал оптужио за ратне злочине над несрпским становништвом у Босни и Херцеговини. Генерал Младић није приликом хапшења пружао отпор. Ово хапшење је у Србији и Републици Српској изазвало велики талас протеста.

 



27. мај

1909. У Сремским Карловцима, рођен српски историчар уметности Светозар Радојчић, професор Филозофског факултета у Скопљу до 1941. и Београду од 1945, члан Српске академије наука и уметности. Модерним и широким схватањима и сјајним анализама, као научник и педагог, снажно је подстакао српску историографију.

1941. У Београду, немачка војна команда у Србији је у Другом светском рату објавила наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено слушање страних радио-станица, изузев немачких.

1943. Код Жабљака у Црној Гори, спустила се војна делегација британске врховне команде ради успостављања веза са партизанима и припреме доласка главних британских представника. Касније су ови официри британске обавештајне службе по повратку у Лондон били ухапшени и није им дозвољен контакт са медијима и после Другог светског рата.

1992. У Горажду на истоку Босне и Херцеговине, муслиманске снаге су убиле 8 Срба, породица Вукашиновић, у селу Горња Буковица.

1999. Преко 300 авиона НАТО пакта је полетело изнад Србије, стравично бомбардовање у београдском насељу Раља, када је погинуло 3 деце. Гранатирана су насеља: Макиш, Остружница и Бубањ Поток. Затим још и Забучје код Ужица, фарма "Добричево" код Ћуприје. Гранте су пале на Куршумлију, погинули цивили, Косовску Витину, Лебане...

1999. У Хашком Трибуналу, главна тужитељка Луиз Арбур, потврдила је да је Међународни кривични суд за Бившу Југославију издао налога за хапшење највишег војног и државног руководства Србије, због сумње да су учествовали у организовању и прикривању злочина на Косову и Метохији. 



28. мај

1928. У Београду, студенти Универзитета организовали велике демонстрације против намере Народне скупштине да ратификује Нетунску конвенцију закључену 1925. између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и фашистичке Италије. Приликом интервенције полиције рањено је двадесетак студената, а два су погинула.

1976. Пуштена у редован саобраћај железничка пруга Београд - Бар, чија градња је трајала с прекидима 22 године, чиме је остварена идеја зачета још у 19. веку. Пруга је најкраћа веза панонског подручја и централне Европе са средњим Медитераном.

1987. У Београду, умро српски геолог Коста Петковић, професор Универзитета у Београду, члан Српске академије наука и уметности, управник Геолошког завода и Геолошког института, уредник "Геолошких анала Балканског полуострва", "Зборника" и "Гласника Геолошког института САНУ". Објавио је више од 200 научних радова и израдио прву геолошку карту Југославије према интернационалној норми.

1994. На Брчко и околину, у артиљеријском нападу снага Хрватског већа одбране један, а рањено 15 српских цивила, од чега четири теже. На уже градско језгро из упоришта ХВО у Вичиловцу и Видовицама, 12 км северозападно од Брчког, на град је испаљено шест ракетних и велики број хаубичких пројектила.

1995. У Сребреници, муслимански војници, који су из заштићене енклаве Сребреница несметано прошли пункт УНПРОФОР-а , у ширем подручју Руповог брда, а затим масакрирали петорицу српских цивила из Милића, који су на месту удеса, неколико километара изван "заштићене зоне", секли дрва.

1999. Авиони НАТО пакта поново бомбардовали Алексинац, околину Ужица. Гранатирани су електро-енергетски системи код Пирота, Београда, Ниша, Владичиног Хана... Бомбардован је и Црни Врх на Старој Планини.

1999. СР Југославија прихватила основне принципе Групе 8 у које спада и слање међународних мировних трупа на Косово и пристала да Савјет безбедности УН донесе одговорајућу резолуцију о томе.

2000. У Церници, општина Гњилане на окупираној јужној српској покрајини Косово и Метохија, албански терориста из ОВК Африм Зећири, испред продавнице убија три Србина, од чега један дечак: Милош Петровић (4), Војин Васић и Тихомир Трифуновић. Убица је ухапшен од снага КФОР-а, али је пуштен услед "недостатака доказа".

2003. У Беораду на ВМА умро је генерал Војске Републике Српске, Момир Талић. Он је 1992. године руководио операцијом Коридор Живота.

2004. У Подгорици, убијен главни и одговорни уредник подгоричког листа "Дан" Душко Јовановић. Он је својим текстовама јавно оптуживао власт у Црној Гори за организован криминал, те многи сматрају да управо владајућа елита стоји као наручилац његовог убиства.

2008. У Стразбуру, Европски суд за људска права пресудио да је Босна и Херцеговина крива за нехумано поступање у затвору у Зеници према осуђенима за ратне злочине.



29. мај

1943. На Сутјесци, вођене жестоке борбе партизана, углавном српске националности (око 16.000 бораца и 4.000 рањеника) који су били у обручу немачке, италијанске војске, као  и усташа (укупно 130.000 војника). Они су масакрирали 1.000 заробљених рањеника. Том приликом је јуначки погинуо комадант Треће дивизије НОВЈ, Саво Ковачевић.

1943. У Јасеновцу, концетрационом логору, усташа  је убио ножем Вукашина Мандрапу, који је пар мјесеци раније доведен из Сарајева. Вукашин Мандрапа је посједовао невјероватан душевни мир... и док му је џелат Жиле Фиргановић одсјецао дијелове тијела, он му је говорио "Само ти дјете ради свој посао". СПЦ га је канонизовала и прогласила за свеца.

1992. У Братунцу, на истоку БиХ, муслиманске снаге под командом Насера Орића, код српског села Сандићи, праве заседу. Том приликом је у унакрсној ватри погинуло 10 српских полицајаца из Братунца.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали мостове на Космету, на Бистрици и у Штрпцима... Прибој одсечен од осталих делова Србије. Гранате су пале и на грађевинску фирму у Вучитрну, Ћуприју, околину Ужица... а зграда ТВ Нови Сад је тотално разорена. Почела битка на караули Морине, на југословенско-албанској граници.

2003. У Вашингтону, амерички председник Џорџ Буш, укинуо наредбу о санкцијама према СР Југославији, донета 1992. године, на основу сумње да је званични Београд крив за рат и распад СФРЈ. 



30. мај

1912. У Лондону, потписан мировни споразум између поражене Османлијске царевине и балканских земаља: Грчке, Бугарске, Црне Горе и Србије, чиме је окончан Први балкански рат.

1917. У Јонском мору, утопио се Владислав Петковић - Дис, код Крфа кад је брод којим се враћао у отаџбину торпедовала њемачка подморница. Био је један од најталентованијих српских песника. После завршене гимназије био је учитељ у селу Прлити, потом царински чиновник у Београду, али је најмање био склон чиновничком реду - живио је боемским животом. Са писцем Симом Пандуровићем, једним од оснивача српске модерне, уређивао је часопис "Књижевна недеља". Повукао се са српском војском преко Албаније, после чега је отишао у Француску. Дјела: збирке пјесама "Утопљене душе", "Ми чекамо цара".

1945. У Фочи, на истоку Босне и Херцеговине, комунистичке власти и УДБ-а, убили су око 10.000 младих војника Југославенске краљевске војске, мобилисаних јесени 1944. у Шумадији, па су их побацали у јаму "Понор".

1992. У Новом Травнику муслиманско-хрватске формације убијају 3 српска младића: Симо, Млађан и Драган Медић.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали градић Варварин, када је погинуло 10 људи и још 17 тешко рањено. Бомбардовано је Врање, Луштица у Боки Которској, околина Пирота и Димитровград, дуванска индустрија Ниш. Бомбардовани су и Бољевац, Звечка код Обреновца, Остружница, Страживица, Јаково и Бубањ Поток. Гранате су пале и на Исток, Косовску Витину, Качаник, планина Голеш, Бијело Поље, околона Липљана...

2011. У Подгорици Александар Саша Пејановић, бивши боксерски репрезентативац СР Југославије и припадник полиције, убијен из политичких побуда од режима Мила Ђукановића. Убица Зоран Булатовић, црногорски полицајац је и поред пресуде окружног суда на  тринаестогодишње казне затвора, ослобођен одлуком Вишег Суда.



31. мај

1992. У Језеру, општина Оџак, у Босанској Посавини, муслиманско-хрватске паравојне снаге заједно са Војском Републике Хрватске убијају три српска циивла, док су остали одведени у концентрационе логоре за Србе. Ово село је опљачкано, спаљено и уништено.

1992. У СР Југославији, одржани први вишестраначки избори за Вијеће грађана Скупштине СРЈ.

1992. На Палама, влада Српске Републике БиХ одредила екипу која је са УНПРОФОР-ом требало да утврди у каквом се положају налази 4.000 Срба које су муслиманске паравојне формације држале заточене у тунелу код Брадине, у Херцеговини.

1995. У Горажду, војници муслиманске Армије БиХ  напали пункт и осматрачницу Украјинског батољона УНПРОФОР-а.

1995. На Добој пале гранате испаљене са муслиманских положаја, са Тешња. Том приликом је погинуло 7 српских цивила.

1999. Авиони НАТО пакта бомбардовали Сурдулицу, погинуло је 20 људи. Гранате су падале на београдско насеље Булбулдер (8 тешко повређених цивила), Рипањ, околина Обреновца, Макишко поље и Миљаковачка шума код Београда, рафинерија на Панчевачком путу. Тешко бомбардовање Новог Пазара, када је погинуло 30 цивила, међу њима и дечак Марко Симић, стар 2 године.

2001. У Београду, Скупштина Србије није прихватила документ "Уставни оквир за привремену самоуправу на Косову и Метојији", "јер се њиме прејудицира коначно решење на штету државних интереса СР Југославије, Срба и осталог неалбанског становништва у покрајини".

2009. У Нишу, код Ћеле Куле, одржана прослава 200. годишњице Чеграрске битке, из Првог српског устанка. У тој бици је Стеван Синђелић предводио 16.000 Срба, против 38.000 Турака Османлија. Жртве су биле велике на обе стране.


























Skip Navigation Links