Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. јануар

1915. У Босанској Крупи, рођен писац Бранко Ћопић, члан САНУ, надахнут приповједач, творац занимљивих и упечатљивих ликова и догађаја, који је писао сочним и сликовитим језиком.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. У Другом свјетском рату је учествовао од 1941. године као партизан. Његова прозна дјела су прожета лириком, живописним реалистичким сликањем живота на селу, познавањем менталитета и психологије људи са Грмеча, односно динарског менталитета, његовог завичаја, ведрином и виталношћу духа. Написао је већи број књига за дјецу: "Бојна лира пионира", "Пут у ведрину", приче "У свијету лептирова и медвједа", "Босоного дјетињство", "Доживљаји Николетине Бурсаћа", збирке пјесама "Огњено рађање домовине", "Ратниково прољеће". Последњом збирком приповедака "Башта сљезове боје", за коју је добио Његошеву награду. Због своје критике друштва пао је у немилост комунистичког режима 1970-их година. Под неразјашњеним околностима извршио је самоубиство у марту 1984. године у Београду.

1919. У Србији и Црној Гори, усвојен је грегоријански календар, који је проглашен законом који је увојила скупштина Краљевине СХС.

1924. У Београду, Трећа земаљска конференција Комунистичке партије Југославије усвојила резолуцију о националном питању, којом је тражено самоопредељење и добровољни савез југословенских народа. Усвојена је и резолуција о неодрживости поретка успостављеног на основу Версајског мира после Првог светског рата. Ти документи су почивали на доктрини Коминтерне о "империјализму српске буржоазије" и угњетавању несрпских народа у држави створеној после Првог светског рата. Тако је под видом борбе за националну равнопавност заметнута клица антисрпске политике која се огледала у обрачунавању с бауком унитаризма, чија је логична последица био устав СФРЈ из 1974. у који су уграђени снажни конфедерални елементи, што је касније допринело крвавом разбијању Југославије крајем 20. века.

1925. У Београду основана илегална штампарија Комунистичке партије Југославије из које је изашао лист "Комунист" - први централни партијски орган. После трећег броја полиција је открила штампарију и ухапсила уредника Мошу Пијаде који је осуђен на 20 година робије.

1992. У СР Хрватској, сукобљене стране дале сагласност за распоређивање мировних снага УН односно плавих шлемова.

2006. У Босни и Херцеговини, ступио на снагу Закон о одбрани БиХ, чиме су угашена ентитетска министарства одбране, МХ Федерације и Републике Српске.



2. јануар

1942. У НДХ, усташе основале концентрациони логор Стара Градишка, где су довођени Срби, Јевреји и Роми. У овом логору убијено је преко 70.000 људи, од чега велико број деце.

1992. Председници Србије Слободан Милошевић и Хрватске Фрањо Туђман прихватили су споразум о плану мировних операција у Југославији - "Венсов план", којим је предивиђена демилитаризација зона у Хрватској захваћених ратом, повлачење ЈНА из тих области и стављање тих зона под заштиту УН, односно 10.000 плавих шлемова долази у СР Хрватску.

 



3. јануар

1942. У Србији, немачки командант објавио наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено скривање Јевреја и чување јеврејских ствари, новца и вредносних папира. Многи Срби су, ипак, ризиковали живот и хиљаде Јевреја спасли сигурне смрти.

1992. У Пакрацу, убијена је Вучковић Невенка (64) из ватреног оружја, од стране припадника ЗНГ.

2000. У Хрватској, на парламентарним изборима дошло је до промене власти. До тада неприкосновену странку Хрватску Демократску Заједницу (чији је оснивач Фрањо Туђман) заменила је коалиција СДП - ХСЛС. Тако је окончана десетогодишња владавина ХДЗ-а, али нове власти нису учинили ништа значајно на повратку Срба, нити на враћању њихове имовине.



4. јануар

1881. У Лелићу крај Ваљева, родио се владика Николај Велимировић истакнути теолог и беседник који је одлично познавао ментални склоп и духовну вертикалу србског народа. Писао је духовне и родољубиве песме, говорио неколико језика, једно време се школовао на Западу. Био је активан учесник у Првом светском рату, јер је у САД скупљао добровољце за Солунски фронт, па је и одликован. Био је владика у Охридској и Жичкој епархији у међуратном периоду. За време Другог светског рата трудио се да окупи родољубиве снаге да се боре против Немаца, али и комуниста, које је сматрао да ће донети више штете него користи, због атеизма. Тако да је највећи део рата провео под сталном присмотром Гестапо-а. На крају је ухапшен и одведен у Баварску, у немачки логор Дахау, где је провео неколико месеци заједно са патријахом Гаврилом Дожићем. После рата одлази у Америку, јер није желео да се врати међу комунисте.  Тамо је наставио да се бави црквеном делатношћу. Умире у Либертвилу 18. марта 1956. године, а његове мошти су враћене у отаџбину тек 12. маја 1991. године у манастир Лелић.

1942. У Бачкој, фашистичке и нацистичке снаге почели стравичан покољ у српским насељима Шајкаш, Нови Сад и Бечеј. У покољу Срба и Јевреја за месец дана убијено је око 4.000 људи.

1992. У Сплиту, основан концентрациони логор Лора. Постојао је више од 5 година, чак и након Дејтонског споразума, односно окончања ратних сукоба у Хрватској. О свим дешавањима у логору Лора био је упознат цео државни и војни врх Републике Хрватске. Кроз логор је прошло 1.005 регистрованих затвореника који су прошли стравичну психо-физичку тортуру. Овај логор је основан на месту некадашње ратне луке Југословенске Народне Армије. Према сведочењима преживелих логораша Лора је сматран за један од најужаснијих логора на простору бивше Југославије током ратова.



5. јануар

1916. У Јадранском мору, је погођен италијански брод "Бриндизи", близу Албаније, који је превозио српске добровољце (Личани, Црногорци, Далматинци, Банији, Крајишници, Херцеговци) из САД и Канаде, који су дошли да помогну свом народу. Том приликом је погинуло 390 људи, а 102 их је спашено.

1942. На основу споразума са нацистичком Немачком Први корпус бугарске фашистичке војске у Другом светском рату започео окупацију југоистока Србије. Око 25.000 бугарских војника заменило је Немце у том делу Србије, који су починили стравичне злочине над српским народом у наредне две године, што је послератна бугарска власт признала.

1955. У Кремни, крај Прњавора, родио се јунак новог доба Вељко Миланковић, оснивач и комадант јединице Вукови са Вучјака. Са својом елитном јединицом прошао је многа ратишта западно од Дрине, свуда где су се водиле тешке борбе: Модрича, Дервента, Јасеновац, Касић, Пакрац, Окучани, Бенковац, Босанска и Книнска Крајина... Такође, дали су немерљив допринос за пробијање Коридора јуна 1992. Тако је Вељко, Вук са Вучјака постао легенда за живота. После једног рањавања у далматинском Кашићу  фебруара 1993. бива пребачен на лечење у ВМА у Београду, одакле се није вратио. Остаће не разјашњено ко је одговоран за његову смрт.

1991. У Београду умро српски писац Васко Попа, члан Српске академије наука и уметности, најпревођенији српски песник у другој половини 20. века. Називан је језичким чудотворцем и последњим великим оригиналним песником.

1992. У Задру, пронађен мртав српски цивил Радослав Жежељ (47), у неком јарку, кога су три дана раније одвели припадници хрватских паравојних снага ЗНГ и убили у задарском насељу Врси.

2001. У Њујоруку (САД), Уједињене Нације саопштиле да су пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Косову и Метохији.

2006. У Бјелогорцима, код Рогатице, на истоку Босне и Херцеговине, припадници ЕУФОР-а из италијанског контигента, опколили су породичну кућу српске породице Абазовић. Том приликом су убили жену Раду Абазовић (47), а тешко рањени њеног сина Драгољуба (11) и супруга Драгомира Абазовића (48).



6. јануар

1916. Код Мојковца на десној обали ријеке Таре у Првом свјетском рату почела велика битка Прве рашке дивизије са 6.500 бораца (комаданта Петра Мартиновића) Војске Краљевине Црне Горе против аустроугарске 53. и 62. дивизије са 20.000 војника. У вријеме повлачења србске војске правцем Андријевица - Подгорица - Скадар црногорски Срби су невиђном храброшћу, под командом начелника Штаба црногорске Врховне команде сердара Јанка Вукотића, потиснули троструко јачег непријатеља и  омогућили Војсци Краљевине Србије пролаз до Јонског мора, одакле су превезени бродовима до Крфа.

1929. У Београду, југословенски краљ Александар I Карађорђевић суспендовао устав и завео диктатуру, која је у народу остала позната по називу "шестојануарска дикатура".

1942. У Придворици крај Гацка муслиманске усташе направиле ужасан покољ на Бадње вече над мјештанима овог херцеговачког села када је убијено преко 180 Срба, највише жена, дјеце и стараца.

1945.  На Вису, острво у Јадранском мору, вођа југославенских комуниста, Јосип Броз Тито и шеф британске војне мисије Фицрој Меклин у Другом светском рату склопили споразум о успостављању ваздухопловне базе код Задра за потребе савезничког ваздухопловства у борби против немачких снага.

1992. У Кантровцима, код Славонске Пожеге, хрватске паравојне снаге, током етничког чишћења Срба у Пожешкој котлни, убили 3 цивила.



7. јануар

1916. У Мојковцу (Црна Гора), после два дана жестоких борби, војска Краљевине Црне Горе, под командом сердара Јанка Вукотића, извојевала велику побједу над аустро-угарском војском, чиме је направила одступницу србском народу и војсци, који су се повлачили преко Албаније, до Драча и Скадра, а послије до острва Крф.

1943. У Њујорку (САД), умро србски физичар и проналазач Никола Тесла, један од највећих умова у историји науке, посебно електротехнике, творац "новог техничког поретка", чијим је изумима постављен темељ и правац вртоглавог научно-техничког развоја људског рода у 20. вијеку. Патентирао је око 700 проналазака у области наизмјеничне струје, телекомуникација, акустике и машинства, од којих су многи нашли широку примјену. Одржавао блиске контакте с отаџбином. Рођен је као четврто дијете Милутина и Ђуке Тесле у свештеничкој православној породици у србском селу Смиљан код Госпића у Лици.

1992. У Вараждину, пилот ЈНА, Емир Шишић, са својим авионом МИГ-21, обара хеликоптер Европске заједнице, који је без одобрења ушао у територију СФРЈ.

1993. У Кравици, покрај Сребренице око 3.000 припадника муслиманске Армије БиХ које предводи Насер Орић, комадант 28. дивизије, праве етничко чишћење србског становништва у овом селу. Тада је рањено 82 Срба, нестало 7 мештана, а убијено око 50 мјештана, док је више од 1.000 мјештана преко ријеке Дрине потражило спас у Републици Србији.



8. јануар

1943. У Сиску, је затворен дјечији логорЛогор за српску дјецу у Сиску је био највећи логор за дјецу у Независној Држави Хрватској и уз остале логоре у НДХ, једино место на свијету у коме су улогорена и убијана искључиво дјеца, највише са Козаре, Баније, Кордуна...

1992. У Београду, Савезни секретар за народну одбрану Вељко Кадијевић, поднео је оставку, а како није имао наследника на тој функцији, он је био последњи министар одбране СФРЈ. За њега се вежу бројне контраверзе везано за распад СФРЈ 1990-1991 и почетак рата на тлу исте, из разлога што није направио прогласио ванредно стање и извршио државни удар, а све оне који су имали шовинистичке поруке или учествовали у илегалном наоружавању сепаратистичких снага похапсио. Чак шта више, када је Контраобавештајна служба ЈНА прикупила довољно доказа да се вође странке ХДЗ ставе "иза браве", Кадијевић је јавно обелоданио на седници Врховног Савета одбране 29.11.1990. шта се спрема, тиме је акција хапшења пропала, а Југославија наставила да срља у рат и дезинтеграцију.



9. јануар

1916. У Бизерту, француска колонијална база у Тунису дошли су први рањеници и војници Краљевине Србије, који су прошли Албанску голготу. Они су били смештени у Бизерти и Мензел Бургибу, и још неколико градова у Северној Африци. Они који су се опоравили враћани су на Солунски фронт, а они који су умирали сахрањивани су ту. Постоји 20 србских војничких гробаља на црном континенту.

1942. У Банату,  припадници злогласних нацистичких СС одреда, које су сачињавали углавном домаћи "фолксдочкери" стријељали 150 симпатизера НОП-а, највише у Петровграду и Кикинди. Истог дана мађарске фашистичке власти почеле су масовно хапшење и убијање Срба с друге стране Тисе. У Ђурђеву код Жабља, Шајкашу и Госпођинцима стрељано је још 60 Срба.

1992. У Сарајеву, реагујући на одлуку босанских муслимана и Хрвата да затраже признање од Европске заједнице, Срби прогласили Србску Републику Босну и Херцеговину, која остаје у саставу СФР Југославије као њена федерална јединица, и то на основу референдума који је спроведен 9. и 10. новембра 1991. године.

1993. У Мостару, припадници Хрватског Вијећа Одбране улазе у породичну кућу Вуковића, ул. Пут прекоморских бригада бр. 139. и том приликом су убили србску породицу Вуковић: Десанка (75), Дивна (44), Љубица (65) и Лука (51). Кућа је након злочина, опљачкана, минирана и разорена.

2001. Бивши председник Републике Србске Биљана Плавшић добровољно отпутовала у Хаг, где је. Тужилаштво Хашког Трибунала подигло против ње оптужницу у јулу 2000. године.

2007 У САД, америчка обавештајна служба скинула ознаку тајне са докумената који описују улогу Томислава Мерчепа комаданта злогласне хрватске специјалне полицијске јединице "Јесење Кише", када је починио и директно наредио бројне злочине над Србима: Госпић, Загреб, Кутина, Пакрачка пољана, Вуковар...

2008. У Бања Луци, председници Народне скупштине Србије и Републике Србске потписали Споразум о сарадњи два парламента.



10. јануар

1909. У Солуну (Грчка), рођен српски физичар и хемичар Павле Савић, један од проналазача процеса нуклеарне фисије, професор Београдског универзитета, председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981. Светски познат научник постао је кад је с Иреном Жолио - Кири 1937. и 1938. открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима. У Другом светском рату је од почетка био у партизанском покрету отпора, а после рата организовао је Институт за нуклеарне науке у Винчи код Београда.

1920. У Женеви (Швајцарска) је основано Друштва (Лига) народа, која је претеча Организације Уједињених Нација.

1929. У Загребу, основан усташки покрет од педсесет "правашких" омладинаца, који је врло брзо забрањен због својих шовинистичких идеја и расних побуда. Овај покрет је 1930-их година опстајао у емиграцији, односно Италији и Аустрији захваљујући великој помоћи Ватикана и Бенита Мусолинија, а касније и Адолфа Хитлера. Након напада Сила Осовине на Краљевину Југославију априла 1941. овај покрет је добио државу - НДХ, која је за четири ратне године однела више од 1.500.000 Срба.

1946. У Лондону (Велика Британија) почела прва седница Генералне скупштине УН, чиме је Друштво народа званично престало да постоји.



11. јануар

1878. У Нишу после неколико векова се завијорила србска тробојка. Тачније Војска Кнежевине Србије је ослободила овај град од Турака, а највећи допринос је дала Браничевска бригада на Чегарском брду. Тако је у Ниш ступио владар Милан Обреновић, Кнез Србије.

1942. У Лондону, југословенска избјегличка влада у Другом светском рату за министра војске, ратне морнарице и ваздухопловства поставила Драгољуба - Дражу Михаиловића, пуковника југословенске војске и вођу четника у окупираној земљи.

1989. У Подгорици, завршена тзв. Антибирократска револуција односно смена дотаташњег комунистичког руководства, а њих наслеђују Момир Булатовић и Мило Ђукановић, такође из Комунистичке партије Црне Горе, али друге струје. Ова коалиција је владала Црном Гором свега 6 година, а онда су се и они поделили.

1995. У Анкари, турски дневник "Сабах" затражио од вође босанских муслимана Алије Изетбеговића да се изјасни је ли за диктаторску или демократску државу и објашњење о судбини 350 милиона долара с рачуна отвореног у Швајцарској, с којег су он и чланови његове породице подизали новац. Писање листа изазвало је велику буру, али одговори никад нису дати.

2001. У Загребу, влада Хрватске донела одлуку о преузимању и коришћењу документације бившег председника Фрање Туђмана, према којој ће ове документе преузети Државни архив, што према хрватским законима, значи да они неће моћи бити коришћени док не прође 30 година од њиховог настанка, осим у посебним случајевима када то одобри влада.

2001. У Бечу, Стални савет ОЕБС-а усвојио одлуку о успостављању своје мисије у СР Југославији.

2001. У Београду, југославенска влада донела одлуку о обнављању дипломатских односа између СР Југославије и Републике Албаније, који су прекинути 17. априла 1999. као последица активне подршке и учешћа Албаније у агресији НАТО на Југославију и територијалних претензија према Косову и Метохији.



12. јануар

1942. У Црној Гори, италијански гувернер окупиране Црне Горе у Другом светском рату генерал Пирцио Бироли наредио је да се за једног убијеног или рањеног италијанског официра стрељају 50 Срба, а за подофицира или војника 10 цивила.

1992. У Керестинцу, покрај Загреба, у некадашњем дворцу доведена је прва група затвореника у логор за мучење Срба и припадника ЈНА, СВК, ВРС. Овај логор је постојао више од годину дана, а кроз њега је прошло више стотина затвореника, међу њима и жена, који су свакодневно били изложени ужасима и монструозним мучењима. Државни и војни врх Републике Хрватске био је детаљно упознат са тиме шта се дешавало у логору Керестинац. Овај логор је био један од 15 казамата колико је постојало на подручију Загреба 1990-их, током рата.

1993. У Женеви (Швајцарска), на мировним преговорима председник Републике Српске Радован Караџић прихватио уставне принципе предвиђене "Венс-Овеновим" мировним планом за Босну и Херцеговину.

1995.  У Њујорку (САД), Савет безбедности УН за још сто дана продужио делимичну суспензију санкција Савезној Републици Југославији.

1996. У Босни и Херцеговини, стигле прве руске јединице у саставу ИФОР-а, у првој заједничкој војној мисији с трупама САД и осталих западних земаља после Другог светског рата.



13. јануар

1995. У Вашингтону, бивши државни секретар САД Џејмс Бејкер изјавио у америчком Конгресу да су рат у бившој Југославији изазвале Словенија и Хрватска и да у сукобима који су уследили Срби ни издалека нису једини кривци.

1997. У Београду, на дочеку Нове године по Јулијанском календару окупило се 700.000 људи.

2001. У Љубљани, отворена амбасада СР Југославије.

2004. Хашки трибунал је издао захтеве за хапшење 12 Срба на територији Републике Српске: Љубомира Боровчанина, Милана Лукића, Драгомира Милошевића, Средоју Лукића, Винка Пандуревића, Вујадина Поповића, Саву Тодовића, Драгана Зеленовића, Стојана Жупљанина, Гојка Јанковића, Горана Боровницу и Љубишу Беару.



14. јануар

1922. У Београду, умро генерал Павле Јуришић - Штурм, комадант Треће српске армије. Био је један од најистакнутијих српских официра у Балканским ратовима (1912-1913) и у Првом светском рату (1914-1918), веома заслужан за блиставе победе српске војске у српско-турском рату (1886-1887), али и касније над аустроугарском армијом у Церској и Колубарској бици 1914. године. За своје заслуге и допринос одбрани отаџбине добио је бројна одликовања.

1942. У Драксенићу, код Босанске Дубице, подно планине Козаре, усташе и домобрани извршиле стравичан покољ над преко 200 Срба, углавном жена и дјеце тако што су их све спровели у православну цркву и тамо убили. Убијено је око 90 дјеце млађе од 14 година... Овај злочин је сличан ономе у Глинској цркви, крајем јула 1941. године.

1953. У Београду, Јосип Броз Тито преузима дужност председника Југославије, владавши суверено до маја 1980. године. Његова владавина је испуњена бројним контраверзама. Још током Другог светског рата имао је врло чудне одлуке, на штету српског народа (уводећи са сарадницима нове нације, републике и језике). Одмах након Другог светског рата почео је немилосрдни обрачун са присталицама монархије, а мало после и са симпатизерима СССР-а. Тако је југославенска тајна полиција ОЗНА, за 10 година убила и затворила у логоре више од 160.000 људи, највише Срба. Никада за живота није посетио највеће српско стратиште Јасеновац. Допуштао је Албанцима на Косову и Метохији да врше насиље над Србима и православним свештеницима и светињама. Водио је полтику дерурализације, индустријализације и социјалистичког самоуправљања, тако што се задуживао великим кредитима код ММФ-а. Имао је и обрачуне са својим најближним сараднцима: Алексадар Ранковић, Слободан Пенезић Крцун и др.

1972. У Горњим Лесковицама, крај Ваљева, родио се јунак новог доба Стојадин Мирковић звани Цоле. Херојски је погинуо у обрачину са хрватским паравојницима у Бјеловару 29. септембра 1991. године.

1991. У Београду, умро српски филолог Михаило Стевановић, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Објавио је више од 600 радова, укључујући монументално граматичко дело "Савремени српскохрватски језик".

1992. У Српску Крајину, у оквиру Венсовог плана за бившу Југославију стигла прва група од 20.000 припадника ОУН односно плавих шлемова. Ово није омело напад хрватских снага на западну Славонију 1. маја 1995. и на Книнску крајину 4. августа 1995. када је извршена "Олуја".



15. јануар

1905. У Куманову, бугарски шовинисти убили из заседе српског проту и познатог борца против Турака Атанаса Петровића, кад се враћао из цркве, у народу познатог као поп Ташко.

1920. У Софији, на трећој конференцији балканских социјалдемократских партија основана Балканска комунистичка федерација - Савез комунистичких партија Бугарске, Грчке, Југославије и Румуније - као део Комунистичке интернационале.

1942. У Лондону потписан нацрт Балканске уније, споразум грчке и југословенске избегличке владе о узајамној помоћи у борби за обнову монархије.

1942. У Босни отпочела Друга офанзива против партизана у Другом светском рату, током које је више од 35.000 немачких војника и хрватских домобрана и усташа до 7. фебруара 1942. овладало комуникацијама, али су после проласка главнине непријатељских снага партизани поново запосели изгубљене делове слободне територије.

1992. У Бриселу, Европска заједница признала бивше југословенске републике Хрватску и Словенију као независне државе, упркос учесталим упозорењима да ће то долити "уље на ватру" ако претходно не буду решена права мањина у отцепљеним републикама. Одлучујућу улогу у доношењу такве одлуке имала је Немачка, вршећи притисак на остале чланце ЕЗ.

1998. У Подгорици, премијер Црне Горе, Мило Ђукановић преузео дужност председника републике. Његова владавина је испуњена бројним контраверзама. Одмах се дистанцирао се од Србије и почео да води сепаратистичку политику. Бројна државна и друштвена имовина је опљачкана, а његово име је спомињано у Италији 2007. године на суду, где постоји оптужница на 240 страна, за илегалну трговину нафтом, цигаретама, дрогом, оружјем, проституцију и сл. Укинуо је валуту динар и увео евро (монету Европске Уније), а такође водио је политику увођења Црне Горе у НАТО пакт. Упркос противљењу већине народа Црне Горе признао је тзв. Републику Косово, примајући њихове "државнике".

2000. У Београду, у хотелу "Интерконтинентал" убијен Жељко Ражнатовић - Аркан, гвоздена песница Милошевићевог режима. Био је дугогодишњи припадник РДБ Србије и умешан у бројна кривична дела по Европи, али и на Балкану 1974-1989, али у том периоду није хапшен. Био је један од вођа навијача ФК Црвена Звезда, оснивач паравојне формације "Арканови Тигрови" октобра 1990. године... 29. новембра 1990. је ухапшен у Двору на Уни (Банија) и спроведен у Загреб где је пуштен после 3 месеца под неразјашњеним околностима, иако је осуђен на 5 година затвора. Прошао је скоро сва ратишта бивше Југославије 1991-1999 где је са својим "Тигровима" више гледао личну корист, него национални интерес и заштиту српсих цивила.



16. јануар

1908. У Београду отворен хотел "Москва", подигнут на месту где је била кафана "Велика Србија". Зграду су пројектовали српски архитекта Јован Илкић и група руских архитеката из Санкт Петербурга.

1927. У Београду умро српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу. Веома су значајни његови радови о Динарском кршу, Балканском полуострву, Јадранском приморју, Шумадији и Панонском басену, миграцијама јужнославенских народа и др. Одиграо је изузетну улогу као саветник српске делегације на мировним преговорима у Паризу послије Првог светског рата.

1998. У Сокобањи, од експлозије метана у руднику "Соко" у Читлуку погинуло 29 рудара.

1999. На Косову и Метохији, шеф мисије ОЕБС-а Вилијам Вокер оптужио српске снаге безбедности да су масакрирале 45 ненаоружаних Албанаца у селу Рачак - за које се испоставило да су заправо припадници терористичке Ослободилачке војске Косова. Управо овај монтирани "случај Рачак", био је изговор НАТО пакту да покрене злочиначку акцију "Милосрдни Анђео", када је у пролеће 1999. извршена агресија и бомбардовање Србије и Црне Горе (78 дана).

2018. У Косовској Митровици, убијен је Оливери Ивановић, народни трибун Срба са Косова и Метохије.



17. јануар

1938. У Берлину се југословенски премијер Милан Стојадиновић састао се са вођом нацистичке Њемачке Адолфом Хитлером, који му је обећао интегритет државе, супротстављање аустријској рестаурацији, савез против бољшевизма и мађарског реваншизма и да неће стварати савез са Италијом опасан за Југославију. Заузврат је тражио сарадњу са Силама осовине.

1942. У Дудику, поред Вуковара, усташе стрељале 15 српских цивила и активиста НОП. Жртве су биле из Бршадина, Борова Насеља и Негославаца.

1964. У Београду, умро српски сликар Ђорђе Андрејевић - Кун, члан Српске академије наука и уметности. Пре Другог светског рата највише је сликао призоре социјалне стварности и друштвеног револта, а као учесник грађанског рата у Шпанији од 1936-1939. и НОР од 1941-1945 - ратне призоре.



18. јануар

1919. У Паризу, отворена Версајска мировна конференција после победе сила Антанте над Централним силама у Првом светском рату. Створене су нове државе: Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. На скупу  је било представника 27 држава победница, али право одлучивања су имале само Велика Британија, Француска, САД и Италија. Мировним уговором потписаним 28. јуна 1919. Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање.

1989. У Тирани почео састанак шефова дипломатије балканских земаља, на којем је разматрано више иницијатива за сарадњу, али није било конкретних договора.

1992. У Доњим Раштанима, код Биограда на мору, пронађено је беживотно тело српског цивила Чедомира Алавање (58) из радника Задра, на коме су били трагови насиља.



19. јануар

1916. На Крфу (Грчка) у Јонском мору почеле су да стижу јединице србске војске после повлачења преко Албаније, које су послије месец дана пешачења преко албанских гудура почетком јануара 1916. доспеле до Скадра, где је требало да их прихвате савезнички бродови. Савезничка флота се није појавила и пешачење је настављено ка 160 километара удаљеној Валони, дуж мочварног приморја, па су многи умрли сломљени болешћу и умором. До априла је на Крф пребачено око 140.000 србских војника.

1919. Из Бизерте, француске колонијалне базе у Тунису отпутовао је последњи брод са војницима Краљевине Србије, који су прошли Албанску голготу и дошли ту на лечење и опоравак. Они су били смештени у Бизерти и Мензел Бургибу, и још неколико градова у Северној Африци. Постоји 20 србских војничких гробаља на црном континенту за оне који нису успели да се опораве.

1938. У Београду, умро писац Бранислав Нушић, највећи србски комедиограф, члан Србске краљевске академије, који је бриљантно насликао србску провинцију под династијом Обреновића и Београд с почетка 20. века и између два свјетска рата. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Као младић је 1887. осуђен на двије године затвора због сатиричне пјесме "Два раба". Учествовао је као добровољац у србско-бугарском рату 1885. а у Првом светском рату је прешао са србском војском преко Албаније.

1945. У Београду, од последица психофизичке тортуре умро је Петар Бојовић, војвода који је ослободио са својим јединицама Београд 1. новембра 1918. године. Њега су заробили припадници ОЗНЕ (југославенска комунистичка тајна полиција), одвели у затвор и мучили до смрти. Сахрањен је без икаквих почасти, а његова породица је прогањана 10 година. Учесник је ослободилачких ратова Краљевине Србије од 1876-1918. У Првом Балканском рату успешно је командовао у Бици код Битоља, против Турака. У Другом Балканском рату 1913. пробио је бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход и Брегалничке битке и Великог рата. У Церској бици 1914. је успешно командовао и ослободио Шабац, а дужност није напустио ни после рањавања. После мучког напада Бугара 1915. са неупоредиво слабијим снагама их је спречио да продру на Космет, што је - уз потпору црногорске војске с другог бока - омогућило одступање српске армије преко Албаније, до Крфа. На Солунском фронту лета 1918. разбио је бугарске снаге код Овча поља и Велеса, касније и Ниша.

1993. У Илијашу, у насељу Мраково убијена је дјевојчица Тања Бодирога (13) од гранате која је испаљена са муслиманских положаја. Она је једна од 200 дјеце србске националности који су убијени током босанско-херцеговачког рата у Сарајеву.

1996. У Сарајеву, једна од последњих група србских логораша из муслиманског логора "Силос" у Тарчину, напустила је овај злогласни казамат. Међу њима и Славољуб Јовуичић Славуј, Србин из Босне и Херцеговине који је 1990-их највише дана провео у логорима.

2001. СР Југославија постала чланица Европске банке за обнову и развој.

2007. Црна Гора постала чланице ММФ и Светске банке.



20. јануар

1921. У Београду, умро војвода Живојин Мишић, учесник ослободилачких ратова Краљевине Србије од 1876-1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата. У Првом Балканском рату се исказао као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Колубарској бици, када је србска војска из очајања прешла у контраофанзиву и до ногу потукла аустроугарске агресорске трупе. Као начелник Штаба Врховне команде руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом - ураганском офанзивом србске војске која је брзо избацила бугарску војску из рата, а онда и аустроугарску и немачку.

1992. У Миљановцу (Западна Славонија), припадници хрватске полиције, којима је командовао Никола Ходак, начелник СУП Дарувар, мучки су убили шест српских цивила из овог села: Павковић Милица (69) и Перо (48), Обрадовић Бранко (58), Пејић Лазо (58), Јовановић Љубан (60) и Јанковић Мирко (56).

2006. У Аустралији, полиција ухапсила Драгана Васиљковића, познатијег као Капетан Драган, на основу хрватске интерполове потернице, која га сумњичии за наводне ратне злочине током грађанског рата у Хрватској 1991-1995. У аустралијском затвору је провео више година, а касније јула 2015. ипак испоручен у Хрватску.



21. јануар

1916. На Цетињу, црногорска влада је по први пут у својој историји 21. јануара 1916. године потписала капитулацију и наредила генералштабу да врате оружје у касарне. Велики број угледних Срба, мушкараца, жена, деце и официра из Црне Горе интерниран је у 68 логора широм Немачке, Аустрије и Мађарске.

1942. У јужној Бачкој, мађарске фашистичке снаге спровеле велику рацију, хапшења и убиства српских, јеврејских, ромских цивила на подручиу Новог Сада,  Чуруга, Госпођинцима, Шајкаша, Ђурђева, Мошорина, Титела, Лока, Гардиновцима, Вилова, Жабља, Бечеја, Србобрана и Темерина. За три дана убијено је око 4.500 Срба, Јевреја и Рома.

1957. У Београду, умро српски композитор, диригент и музички педагог Петар Крстић, који се највише инспирисао српском народном музиком. Завршио је Конзерваторијум у Бечу, био директор музичких школа "Станковић" и "Мокрањац" у Београду, капелник Народног позоришта, шеф Музичког одељења Радио-Београда, уредник "Музичког гласника".

2000. На Косову и Метохији почела разоружавање албанске терористичке ОВК, која је претворена у тзв. Косовски зашитни корпус.

2006. У Приштини, умро Ибрахим Ругова, председник тзв. Републике Косово. Био је дугогодишњи албански сепаратиста и заговорник независности АП Косово и Метохија.



22. јануар

1902. У Италији, Ксенија Анастасијевић (1894-1981) постала прва жена у Србији која је стекла титулу доктора наука, одбранивши с високом оцјеном дисертацију под насловом "Бруново учење о најмањем". Имала је тада 28 година.

1917. У Нождеру (Аустрија), умро србски архитекта Јован Илкић, који је знатно утицао на развој архитектуре у Србији у првој половини 20. века. Био је 30 година главни пројектант Министарства грађевина Краљевине Србије и пројектовао је многа значајна здања у Београду: Народна Скупштина, Хотел "Москва", "Официрски дом" тј. садашњи Студентски културни центар, зграда Протокола.

1942. На Банији, усташке јединице, потпомогнуте домобранима, отпочеле су осмодневну офанзиву са елементима геноцида насрбска села: Свињица, Старо Село, Јабуковац, Млиноге, Јошавица и Комоговина... Зликовце је предводио пуковник ваздухопловства НДХ Иван Мрак. Попаљено и опљачкано је на стотине кућа, а убијено и заклано је најмање 100 жена, дјеце и стараца.

1942. У Подрињу, усташе спроводе велику рацију када је ухапшено преко 180 Срба са подручија Рогатице, Чајнича и Вишеграда. Сви су спроведени у Сарајево, а потом у концентрациони логор Јасеновац, одакле се нико није вратио.

1990. У Београду, прекинут рад 14. конгреса Савеза Комуниста Југославије, након што су делегати СК Словеније и СК Хрватске напустили конгрес. Овај догађај је означио распад СКЈ и значајно продубио политичку кризу у СФРЈ. Три месеца касније у СР Словенији и СР Хрватској одржани су први вишестраначки избори, где су комунисти поражени, а власт у тим републикама преузимају сепаратистичке снаге, које су наредне 1991. године довеле до распада и рата у Југославији.

1993. У Северној Далмацији, хрватске снаге отпочеле злочиначку акцију на Равне Котаре под шифром "Масленица '93". Том приликом је на превоју "Мали Алан" убијено око 350 војника СВК и цивила, од чега 35 жена и троје деце млађе од 12 година, док се 8 лица води као нестало. У овој акцији су страдала следећа србска села: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић и национално мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински. Срби из тих споменутих села су прогнани, мучени, клани или одведени у хрватске логоре (сплитска Лора, шибенске Кулине и др.) одакле се мало ко вратио жив.

2002. Босна и Херцеговина постала пуноправан члан Парламентарне скупштине Савета Европе.

2004. У Бања Луци, Народна скупштина Републике србске одлучила да се приступи промени Устава РС доношењем амандмана, односно променом члана 9. Устава у којем стоји да је главни град Републике Србске - Сарајево.



23. јануар

1916. У Крфском каналу у почело сахрањивање српских војника у "Плаву гробницу". После натчовечанских напора у албанским гудурама и додатне голготе од 160 км пешачења мочварним приморјем од Скадра до Валоне, због тога што се нису појавили обећани савезнички бродови, војници су масовно умирали од тифуса, глади и исцрпљености. Како није било довољно места на Крфу и острвцу Видо, на које су пребачени тифусари, а и због опасности ширења епидемије, одлучено је да се сахрањују у море. Према званичним али непотпуним подацима, јер сви умрли нису евидентирани, до 23. марта 1916. у Крфском каналу је сахрањено 4.847 српских војника и официра. Сви наши бродови који туда пролазе заустављају се и одају почаст сахрањенима у "Плаву гробницу".

1937. Из Краљевине Југославије отишла је група око 30 Срба отишла у Шпанију да се бори против фашизма. Према незваничним подацима у републиканској армији се борило 1.200 Срба, од којих је погинуло 670.

1995. У Београду, је преминула др Љиљана Милинковић (47), светски признат научник из области акцелераторске физике. Школовала се у Вуковару, Винковцима, Осијеку и Београду... а усавршавање је имала у Милану (Италија) и Ванкуверу (Канада). Живела је у Београду, а радила у Нуклеарном институту "Винча". Докторирала је у Загребу средином маја 1991. године. Њена докторска дисертација је доживела велики успех у свету, а резултати њеног рада објављивани у реномираним светским научним часописима и нашли су примену у пракси. Сматра се зачетником акцелераторске физике у бившој Југославији. Сахрањена је у родном Бршадину.

1999. У Београду, потписан коалициони споразум на савезном нивоу између опозицоне странаке СПО и владајућег тандема СПС и ЈУЛ. Тиме је странка СПО ушла у Владу СР Југославије. Ово је једна контраверзна одлука Вука Драшковића, лидера СПО, који је годинама пре тога био оштри политички противник Слободана Милошивића, лидера СПС и председника Србије, касније СРЈ. Сарадња је потрајала месец и по дана.

2006. Код Биоче, недалеко Подгорице, десила се тешка железничка несрећа када су погинула 44 путника, а повређено 258.



24. јануар

1937. У Београду потписан споразум о вечном пријатељству између Краљевине Југославије и Бугарске. Овај споразум је проистeкaо je из новог прaвцa у бугaрскоj спољноj политици нaстaлог нaкон прeврaтa 19. мaja 1934. годинe. У нaстоjaњу дa пробиje изолaциjу коjом су je окружили сусeди, Бугaрскa je посeглa зa компромисимa у односимa сa Jугослaвиjом. Први пут послe много годинa Вардарска Мaкeдониja прeстaje дa будe приоритeт бугaрскe спољнe политикe. Потeнциjaли овог споразума нису оствaрeни у потпуности. Бугарска је почетком априла 1941. прекршила овај споразум, јер је напала заједно са Немачком и њеним савезницима југославенску територију и при томе заузела Неготинску Крајину и Вардарску Македонију. Током Другог светског рата бугарска фашистичка војска починила је стравичне злочине над српским народом.

2001. У Београду, главни хашки тужилац Карла дел Понте уручила министру правде СР Југославије Момчилу Грубачу налоге за хапшење и оптужнице подигнуте против појединих југославенских грађана које су објављене и већ раније достављене југословенским властима.

2003. У Београду, Веће република СР Југославије ратификовало већином гласова Закон о потврђивању уговора о двојном држављанству између СРЈ и Босне и Херцеговине.



25. јануар

1904. У Београду изашао први број "Политике" која је, захваљујући разноврсности, одмерености, непристрасности и информативности, постала најчитанији српски дневни лист. Лист је основао Владислав Рибникар, који је био и први уредник.

1978. У Београду умро српски писац Скендер Куленовић, члан Српске академије наука и уметности, аутор потресне поеме "Стојанка мајка Кнежепољка", која говори о усташком покољу српске деце на Козари 1942. године. После Другог светског рата био је активан у Сарајеву, Мостару и Београду као уметнички радник. 1974. постао је члан САНУ.

1987. У Београду умро српски сликар Предраг - Пеђа Милосављевић, члан Српске академије наука и уметности, истакнути представник интимизма у српском сликарству. Студирао је Правни факултет у Суботици, а затим био у дипломатској служби у Паризу, Мадриду, Лондону. Међународну репутацију је стекао 1937. на изложби у Паризу, где је добио награду "Гран при".

1991. У Скопљу, Народна скупштина бивше југословенске СР Македоније усвојило декларацију о независности.

2006. У Бриселу, Парламентарна Скупштина Савјета Европе усвојила резолуцију о неопходности осуде злочина почињених у име комунистичких режима.



26. јануар

1972. Изнад Чехословачке, после експлозије подметнуте бомбе, пао авион ЈАТ-а "ДЦ-9" на линији Копенхаген - Београд. Погинуло је 26 путника и чланова посаде, а преживела је једино стјуардеса Весна Вуловић.

1977. У Мадриду потписан споразум између СФР Југославије и Краљевине Шпаније о подизању дипломатских односа и отварању мисија на нивоу амбасада.

1993. У Њујорку (САД) Савет безбедности УН осудио напад Хрватске на Републику Српску Крајину, територију под заштитом Унпрофора, у злочиначкој акцији "Масленица '93".

1997. У Београду дошло је до великих демонстрација више од 50.000 људи, када су припадници полиције употребиле сузавац да би разбили демонстранте. Протести су били јер су поништени изборни резултати на изборима из децембра 1996. године.

1997. У Бихаћу, под притиском међународне заједнице затворен муслимански концентрациони логор у бившој касарни "27. јул". Имао је 14. мањих логора, а постојао је 20 месеци. Кроз овај логор прошло је неколико стотина Срба, углавном заробљених војника Републике Српске и Српске Крајине.

2004. У Земуну, преминуо легендарни глумац Михајло Бата Паскаљевић.

2007. У Њујорку (САД) Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се осуђује негирање холокауста.



27. јануар

1924. У Риму, Краљевина Југославија и Италија, су потписале пакт о пријатељству и сарадњи којим је град Ријека предат Италији. 17 година касније Италија је прекршила овај споразум, тако што је са Немачком и савезницима напала почетком априла 1941. године југославенску територију. Том приликом италијанска војска је заузела добар део Далмације, пола Словеније, Дубровник и Црну Гору.

1942. На Јахорини, планина у Босни, кренула је главнина партизанских снага из Прве пролетерске бригаде током друге непријатељске офанзиве прешла 100 км до Фоче, преко Сарајевског поља и планине Игман. Марш више од 700 бораца, од којих 50 рањених и болесних, трајао је 18 часова кроз дубок снег, при температури минус 32'С. У маршу су промрзла 172 борца и некима су без анестезије ампутирани делови тела.

1945. Јединице Црвене Армије ослободиле нацистички концентрациони логор Аушвиц, највећи у Европи током Другог светског рата. У логору је остало 7.000 људи, које Немци нису стигли да побију. У Аушвицу је било заробљено око 25.000 Срба.

1991. На ТВ Београд емитован филм о илегалном наоружавању чланова резервног састава МУП-а Хрватске као и чланова странке ХДЗ. Филм је снимљен 19. октобра 1990. године у Гакову, крај Вировитице, на полигону Југославенске Народне Армије. Тада је Мартин Шпегељ, министар у хрватској влади причао сарадницима своје монструозне планове о наоружавању и обрачну са припадницима ЈНА и Србима у СР Хрватској. Агенти Контраобавештајне службе ЈНА су све то снимили. Аутентичност снимака је 10 година касније потврдио Стјепан Месић, председник Републике Хрватске.

1996. У Тарчину, затворен је муслимански концентрациони логор Силос, где су затварани Срби из Сарајева и околине. У логору Силос је било заворено најмање 600 српских цивила, од чега су 24 умрла као последица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу. Ово је био један од 126 укупно муслиманских логора за Србе, на подручију града Сарајева током рата 1992-1996. Најмлађа жртва овог логора био је Лео Капетановић (14), а најстарија Васо Шаренац (85).

2003. У Сарајеву, отворен Суд и Тужулаштво у бившој касарни ЈНА "Виктор Бубањ" где су босански муслимани током рата држали заробљене српске цивиле и мучили их.

2003. У Београду, посланици Скупштине Србије усвојили већином гласова Уставну повељу будуће заједнице Србије и Црне Горе.



28. јануар

1994. У Мостару, убијена три италијанска новинара. Ово убиство није никада разјашњено, иако је највећи град на Неретви био за вријеме рата подијељен на муслиманску и хрватску страну.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун донио одлуку о новом статуту града Мостара, којом се уводи јединствено Градско Вијеће и градска управа, те укида шест постојећих општина.

2006. У Новом Саду у 73. години преминуо књижевник Душко Трифуновић. Родом је из Сијековца (Босанске Посавине). Свој стваралачки опус започео је по повратку са служења редовног војног рока, када је имао 22 године. Касније је написао 4 романа и неколико драма. Штавише, постао је омиљени сарадник сарајевских музичких група и појединаца. Награђиван је престижним наградама у земљи. На Палама, код Сарајева, њему у част се одржавају песнички сусрети "Дани Душка Трифушновића", сваког септембра месеца од 2006. године.



29. јануар

1942. У Двору на Уни (Банија), усташе са Зринске Горе, под командом Нарциса Јасзенског направиле стравичан покољ над српским цивилима у селима: Шегестин, Ораовица и Драшковац. Убијено је око 270 мушкараца, жена и деце, углавном хладним оружјем... док је њихова имовина опљачкана и спаљена. Овај догађај у историји је забележен као Ноћ крвавих ножева.

1999. У Бриселу, Контакт група позвала Србе и Албанце у СР Југославији да приступе мировним преговорима у француском замку Рамбује у близини Париза. Ово је било само по себи фарса, јер је НАТО пакт већ спремао агресију на Србију и Црну Гору, што се и десило наредни месеци.

2003. У Подгорици, Скупштина Црне Горе усвојила уставну повељу нове државне заједнице СЦГ и закон о њеном провођењу.

2007. У Паризу, шеф УНМИК-а Јоаким Рикер потписао споразум са Унеском о реализацији првог пројекта рестаурације и конзервације културног наслеђа на Косову и Метохији.



30. јануар

1933. У Берлину, дужност канцелара Немачке преузео је Адолф Хитлер, који је био из редова нацистичке социјал-демократске партије. Његова владавина је била заснована на шовинизму и геноциду. Увео је свет у Други светски рат, тако што је напао Пољску 1. септембра 1939. године. А Краљевину Југославију је напао скупа са Италијом, Мађарском, Бугарском, Албанијом и Румунијом 6. априла 1941. године. Немачке ратне јединице су у Другом светском рату убиле стотине хиљада Срба, а највећи масакри били су у Крагујевцу, Краљеву и црногорском селу селу Велика. Поред тога Немци су спроводили скупа са усташама велике офанзиве на Козару, Банију, Сутјеску, Неретву и др.

1942. На Банији, завршена усташко-домобранска офанзива, у којој је убијено најмање 100 Срба, углавном жена, дјеце и стараца. Србска села од Костајнице до Петриње су спаљена, а пре тога опљачкана.



31. јануар

1946. У Београду, уставотворна Скупштина изгласала први Устав Федеративне Народне Републике Југославије, у којем је усвојен принцип федеративног уређења земље, одређена основна права и дужности федерације и република.

2006. У Сарајеву, међународни представник у Босни и Херцеговини Педи Ешдаун (иначе шпијун британске обавештајне службе МИ6) предао дужност, свом наследнику Кристијану Шварц-Шилингу. Ешдаун је имао током четири године свог мандата, низ контраверзних одлука у току свог мандата. Забрањивао је јавно приказивање филмова који прате тематику страдања Срба у Босни и Херцеговини, у три рата (1914, 1941 и 1992).


























Skip Navigation Links