Календар страдања и дешавања



























КАЛЕНДАР, СТРАДАЊА, ГЕНОЦИДА И ДОГАЂАЊА

Месец:



1. новембар

1918. У Београд, после три године ушле јединице Прве србске армије, које је предводио војвода Петар Бојовић и ослободиле га од окупације Аустро-Угарске монархије.

1971. У Ражаљеву, на обронцима Мајевице, између Брчког и Бијељине, родио се јунак новог доба Бошко Перић - Пеша, легендарни комадант специјалне диверзантске јединице ВРС "Пеша". У Отаџбинском рату је шест пута рањаван.

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге, под лажном оптужбом да одаје положаје преко радио станице убијају Даринку Грујић, председницу боровског Црвеног Крста. Исти дан је у подруму пицерије Абазија на Трпињској цести у Борову Насељу, убијен предратни радио-водитељ Предраг Ћирић.

1994. На Купрес, градић у Босанској Крајини, Хрватске снаге ХОС-а и муслиманске Армије БиХ, су окупирале овај градић и околину у злочиначкој операцији "Цинцар". Том приликом је становништво Купреса морало да напусти своја огњишта и оде у избјеглиштво.



2. новембар

1923. У Јаши Томићу (Банат), умро је Стеван Алексић, један од најзначајних наших сликара у 20. веку. Био је мајстор обнове иконостаса православних цркава. Обновио је и иконе и слике у црквама у Темишвару, Вуковару, Новом Саду, Јаши Томићу, Бенешеву и  Панчеву.

1944. У Софији, Централни комитет Бугарске Радничке Партије у писму генералном секретару Комунистичке Партије Југославије признао бугарску кривицу за фашистичке злочине у Југославији у Другом светском рату. Бугарска фашистичка војска је према проценама 1941-1944 убила преко 80.000 Срба на подручију Тимочке Крајине и Јужне Србије. На хиљаде их је одведено у концентрационе логоре, одакле се мало ко вратио жив.

1962. У Београду, умро српски писац и ботаничар Стеван Јаковљевић, професор Универзитета у Београду и ректор од 1945-1950.  Као официр српске краљевске војске борио се у Првом светском рату, а у Другом светском рату је био у италијанским и немачким заробљеничким логорима...

1995. У Дејтону (САД), Слободан Милошевић, председник Србије и Фрањо Туђман, председник Хрватске, под покровитељством америчког државног секретара, у Дејтону потписали декларацију о дипломатском решењу статуса Сремско-Барањске области (источни део РСК).

2001. У Србији се веронаука вратила у школе, као изборни предмет.
У Хашком трибуналу, шесторица Срба из Омарска осуђени на укупно 63 година затвора.

2003. У Вашингтону (САД), Министартство спољних послова САД донело одлуку о нормализацији трговинских односа са Србијом и Црном Гором.
 



3. новембар

1918. Код Падове (Италија), генерали аустро-угарске војске потписали капитулацију у Првом светском рату, што је био последњи државни акт 700-годишње Хабсбуршке монархије.

1991. У Грубишном пољу у западној Славонији хрватска паравојска је разорила, спалила и опљачкала 18 села и протерала око 4.000 Срба, за 4 дана током злочиначке акције "Откос".

2003. Република Српска доставила Хашком тужилаштву нове доказе о ратним злочинима над Србима које су починили муџахедини током босанско-херцеговачког рата 1990-их година.



4. новембар

1908. У Београду, умро српски историчар, писац, фолклориста, педагог и преводилац Милан Милићевић, члан Српске краљевске академије наука и уметности.

1918. У Бечу распала се Аустроугарска монахрија, која је имала осамнаест покрајина и десетине народа на својој територији, највише Славена, иако је службени језик био немачки. Хазбурговци су најдуже управљали црно-жутом монархијом и сносе кривицу за избијање Првог светског рата.

1941. Из Босанске Градишке, усташке власти послале у логор Јасеновац око 40 особа српске националности симпатизере НОП-а.

1942. Из Босанске Градишке, у концентрациони логор Јасеновац послато око 50 Срба.

1956. У Београду, умро српски археолог Милоје Васић, један од оснивача археологије у Србији, професор Београдског универзитета, члан Српске академије наука и уметности. Његово животно дјело је откопавање преисторијског насеља Винча. На основу тога поставио је тезу да подунавска култура потиче из Средоземља (егејска култура) и предње Азије, а не из нордијских земаља.



5. новембар

1914. Аустро-Угарска војска, под командом генерала Оскара Поћорека, започиње другу велику офанзиву на Краљевину Србију, која је потрајала све до 14. децембра 1914. када је Српска војска под командом војводе Живојина Мишића извојевала невероватну победу на Сувобору и Колубари.

1918. Српска војска ослободила Земун, чиме је окончана двовековна владавина Хабсбуршке монархије српским крајевима северно од Саве и Дунава.

1928. У Дрездену (Немачка), отпочео Четврти конгрес Комунистичке партије Југославије, на коме је утврђен начин деловања ове странке у матици, кроз антисрпско деловање, односно гушење србског национализма и стварање југославизма, чак и агитовање са усташким покретом, у циљу рушења монархије у Краљевини СХС.

1944. У Метку (Лика), усташе убијају 42 српских земљорадника.

1991. Из Вуковара и околине, хрватске паравојне снаге су из тешког наоружања гранатирале Шид, Апатин... и друге вароши на територији СР Србије, када је погинуло 15 српских цивила.
У селима Пожешке котлине, хрватске паравојне снаге спроводе злочиначку акцију "Откос" и убијају више српских цивила у селу Рушевац.

 

1992. У Каменици, општина Зворник (БиХ), припадници муслиманске Армије Босне и Херцеговине праве покољ над српским становништвом овог подрињског села. Сви који су затечении у селу су убијени на најмонструозније начине (секиром, ножем, тестером, жицом). Убијено је и 120 припадника ВРС, мала јединица која је бранила ово село.

2009. У Хашком трибуналу, Жалбено судско веће је правоснажно осудило Милета Мркшића, генерала ЈНА и СВК, на 20 година затвора, а Веселина Шљиванчанина, мајора ЈНА, на 17 година затвора, због наводне умешаности у случај "Овчара 91".



6. новембар

1918. У Сарајево улазе јединице Друге српске армије, које ослобађају овај град од Аустро-Угарске монархије. Тако је ова босанско-херцеговачка престолница постала слободна после 500 година туђинске власти.

1943. У Београду, немачке окупационе власти у Другом светском рату створиле специјалну јединицу ради уништавања трагова злочина које су Немци починили у Србији, која је приморавала затворенике да спаљују лешеве на стратишту Јајинци. Процењено је да је до априла 1944. на том месту спаљено око 80.000 жртава.

1946. У Југославији, почела велика кампања за прикупљање помоћи за Републику Албанију, коју су погодиле полаве октобра 1946.

1991. У Борову Насељу, у дворишту дечијег вртића, убијени српски цивили Милан Везмар и Милорад Зорић, од припадника ЗНГ: Мире Дунатов и Зденка Штефанчића и др.

1992. У Глођанском Брду, крај Зворника, муслиманске ратне јединице Армије БиХ су поубијали припаднике Зворничке и Шековачке бригаде ВРС, као и неколицину српсхих цивила.

2001. Хашки трибунал отпочео судски процес против генерала ВРС Драгомира Милошевића, комаданта Сарајевско-романијског корпуса, оптуженог за гранатирање Сарајева на пијаци Маркале 1995.

2003. Хашки трибунал оптужио бившег предсједника некадашње Републике Српске Крајине Милана Бабића за ратне злочине почињене током рата у Хрватској.

 



7. новембар

1915. Код Краљева, на планини Чемерно, отпочела седмодневна крвава битка између удружених србско-црногорских снага и аустро-угарске војске, која је имала за циљ да пресече одступницу главнини Војске Краљевине Србије, која се преко Косова и Метохије повлачила ка Албанији и Грчкој. Срби су изгубили ту 2.000 војника, али је циљ испуњен. Аустро-Угарска је морала да своје снаге преусмери на северозапад Црне Горе, који су касније заустављени на Мојковцу на Божић 1916. године.

1918. Градове Вуковар и Сремску Митровицу, је ослободила Војска Краљевине Србије и наставила напредовање ка западу будуће заједничке јужнославенске државе.

1937. У Београду, на углу улица Гробљанске (Рузвелтова) и Краља Александра, постављен споменик Вуку Стефановићу Караџићу. Иницијатор је била Српска књижевна задруга, а споменик је израдио вајар Ђорђе Јовановић. Споменик је изливен у бронзи и на њему пише "Вуку - српски народ".

1946. У СР Босни и Херцеговини, завршена прва савезна радна акција омладине социјалистичке Југославије на жељезничкој прузи Брчко - Бановићи. Око 70.000 младих из цијеле земље и 2.000 из иностранства за 190 дана изградило је пругу дугу 90 километара.

2004. У Вардарској Македонији одржан неуспешни референдум о измени административних граница, чиме се дају већа права Албанцима.



8. новембар

1917. У Солуну (Грчка), умро српски писац Милутин Бојић, аутор "Плаве гробнице" - поеме о масовном сахрањивању српских војника у море, трајног поетског споменика трагедије српске војске у Првом светском рату послије повлачења преко Албаније. Учествовао је у Балканским ратовима и у Првом светском рату. Радио је као државни службеник на Крфу и у Солуну. Умро је од туберкулозе у 25. години и сахрањен је на солунском гробљу Зејтинлик. Написао је четири књиге песама.

1991. Европска заједница увела санкције против Југославије и прекинула трговинеске односе са Београдом, због процене да Београд не доприносе мирном решавањју југославенске кризе, односно Србија и Црна Гора су оптужене за распиривање рата у западним деловима југославенске државе.

1992. У Херцеговини, код Мостара и Невесиња, хрватске и муслиманске ратне јединице у БиХ напале положаје Војске Републике Српске, чиме је отпочела чувена Митровданска офанзива, која је трајала 5 дана. Однос нападача и браниоца је 40.000 према 5.000 бораца, али су борци ВРС успели да задрже своје положаје и одбију агресоре.

2001. Хашком трибуналу, Министарство правде Републике Српске доставило проширену оптужницу против Алије Изетбеговића, у којој су му стављена на терет дела која је починила муслиманска Армија БиХ у периоду док је био председник Председништва БиХ, од 1. маја 1992. до 14. децембра 1995. године.

2003. У Косовској Митровици, тзв. Косовски заштитни корпус (трансформисани ОВК), преузео контролу моста преко реке Ибар, након повлачења припадника француског КФОР-а и УН полиције.



9. новембар

1991. У Београду, Председништво СФРЈ упућује Савету Безбедности Уједињених нација писмо са захтевом да се хитно пошаљу мировне снаге УН у СР Хрватску.

1993. У Мостару, гранатирањем срушен симбол града Стари мост, за кога није утврђено да ли су то урадиле муслиманске или хрватске снаге.

1994. У Сарајеву, у насељу Грбавица, слободу после 2.5 године тамновања по муслиманским казаматима, угледао је Страхиња Живак, србски логораш и ратни страдалник. У Другом свјетском рату убијени су му преци (отац, стричеви и ујаци), а у босанско-херцеговачком рату 1990-их, убијени су му потомци, синови: Слободан (35) и Велимир (31), као цивили. И још десетак блиских рођака. После рата се посветио писању књига и сведочанству о злочинима над Србима.

2007. У Београду, Тужилаштво за ратне злочине Србије подигло оптужницу против Илије Јуришића, члан тзв. Кризног штаба из Тузле, кога се терети да је наредио отварање ватре на колону војника ЈНА, 15. маја 1992. године која се повлачила из Тузле, када су погинула најмање 92 војника ЈНА.



10. новембар

1901. У Београду, рођен српски правник Милан Бартош, стручњак за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, члан Српске академије наука и уметности. Био је државни саветник и члан многих делегација Југославије на засједањима УН. Између два светска рата је објавио "Стварно право" и "Основе приватног права", а после рата "Међународно јавно право".

1910. У Београду, основано Друштво за српски језик и књижевност на иницијативу Павла Поповића, Александра Белића и Јована Скерлића ради усавршавања наставе српског језика и књижевности у школама. Друштво је имало прекиде у времену светских ратова.

1912. У Сплиту и Шибенику, организована је велика народна прослава у част победе српске војске у Првом Балканском рату над турском војском. Организовано је и прикупљање помоћи за Црвени крст Краљевине Србије.

1943. У Црној Гори, немачке власти поставиле своју "Народну управу".

1975. У Озиму (Италија), југославенска комунистичка и италијанска влада, потписале уговор о дефинитивном решењу граничних и других питања између две земље. Уговор су потписали министри иностраних послова Милош Минић и Маријано Румор.

1991. У Вуковару, ЈНА почела коначну операцију ослобађања града од хрватских паравојних формација, која је трајала 8 дана.

1991. У Босни и Херцеговини, одржан плебисцит србског народа, на којем се за остајање у Југославији изјаснила огромна већина Срба - готово сви од 1.400.000.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, током етничког чишћења српског становништва из Славонске Пожеге убили су више десетина цивила у селима: Вучјак Чечавачки, Јеминовац и Шњегавић...

2000. СР Југославија постала поново члан организације ОЕБС.

2001. У Београду, припадници јединице за специјалне операције РДБ Србије - познате као "црвене беретке" - започели протест, чији је повод био хапшење браће Бановића и затражиле смену министра полиције Душана Михајловића.



11. новембар

1918. У Компијењу (Француска), потписана капитулација немачке војске, чиме је окончан Први светски рат. У Великом рату је погинуло најмање 10 милиона војника, а још толико људи умрло је од болести и глади. Сразмјерно највеће жртве поднијела је Србија, изгубивши 26% становништва - 400.000 војника и 640.000 цивила.

1927. У Паризу потписан југославенско-француски пакт, као одговор на италијанско-албански пакт из новембра 1926. године којим је фашистичка Италија добила протекторат над Албанијом, што је била прва етапа за њен продор на Балкан. Касније је Италија потписала споразум са Мађарском и оснивала терористичке кампове за обуку усташа, које је доводио Анте Павелић.

1944. Почела Батинска битка, на Дунаву, за ослобођење Барање. Јединице Трећег украјинског фронта Црвене армије и НОВЈ су после тешких борби 12 дана сломиле немачке снаге.

1945. У Београду, изабрана Уставотворна скупштина Демократске Федеративне Југославије. На првим послератним изборима право гласа имали су сви грађани са навршених 18 година живота, без обзира на пол, расу, образовање, вероисповијест, изузимајући оптужене за сарадњу с окупатором током Другог светског рата.

1991. У Борову Насељу, припадници хрватских паравојних снага - ЗНГ, убиле српског цивила Љубомира Болића, који је био сведок многих ликвидација Срба "у обручу".

1999. Хашки трибунал изрекао казну Душану Тадићу од 25 година затвора због пет убистава и прекршаја Женевске конвенције, а одлука која представља проширење већ изречене казне од 20 година затвора донесена је на основу додатних тачака оптужнице.



12. новембар

1920. У Рапалу (Италија), потписан споразум између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Италије, по коме су територије од Истре до Задра уступљене Италији. Овај споразум је постигнут на иницијативу и притисак Велике Британије и Француске.

1989. У Београду, на седници Председништва СР Србије, изабран Слободан Милошевићи, са 86% гласова.

1991. Европска заједница увела санкције против југославенских република: Србије и Црне Горе.

1991. У Западној Славонији, хрватске паравојне снаге, под лажним оптужбама да скривају оружје, напале два србска села: Кип код Дарувара и Клиса код Паркаца. Незаконито је ухапшено 24 Срба, цивила, који су одведени у концентрациони логор Рибарска Колиба у Марином Селу, од којих је 18 убијено, а шест је преживело са тешким психо-физичким последицама.

1991. У Босни и Херцеговини, политичко руководство у БиХ предвођено ХДЗ-ом БиХ прогласило Хрватску заједницу Босанска Посавина у коју су ушле општине: Босански Брод, Босански Шамац, Брчко, Дервента, Оџак, Орашје и делови општина Добој и Градачац. За седиште одређен Босански Брод.

1995. У Ердуту потписан споразум о Сремско-Барањској области, којим је предвиђен једногодишњи прелазни период под међународном управом, с могућношћу продужења за још 12 месеци. Ово је значило да се источи део РСК враћа у уставно-правни поредак Хрватске.



13. новембар

1918. У Дубровник улазе јединице Српске војске, под командом капетана Милана Ђорђевића, који су дочекани величанствено од Дубровчана.

1944. У Скопље, после вишедневних борби, партизанске јединице НОВЈ ослободиле овај град од бугарских и немачких окупатора.

1965. У Београду, умро српски археолог Владимир Петковић, професор Београдског универзитета, управник Народног музеја у Београду и члан Српске академије наука и уметности, стручњак за српску средњовјековну уметност. Био је уредник специјализованог часописа "Старинар" и први директор Археолошког института САНУ. Руководио је откопавањима Стобија и Царичиног Града...

1991. У Вуковару, хрватске паравојне снаге - ЗНГ, убиле српског цивила Малецки Стеву, на Кудељари, а још три на обалама Дунава у Борову Насељу.

2001. У Загребу, Врховни суд Хрватске поништио одлуку донесену за време режима бившег хрватског председника Фрање Туђмана о одузимању станарског права Србима који су 1990-их избегли из Хрватске.

2003. У Риму, Босна и Херцеговина, Албанија, Бугарска, Хрватска, Македонија, Румунија и Србија и Црна Гора потписале низ споразума, установљавајући слободну трговинску зону за 55 милиона људи.



14. новембар

1918. У Барању, ушла србска војска је ослободила Бели Манастир, после чега је ово постало саставни део србског Војводства, односно Краљевине Србије.

1946. У Србију, се вратио патријарх Гаврило Дожић, из Немачке, где је био затворен у концентрационом логору Дахау, највећи нацистички логор на тлу Немачке, други по броју жртава у Европи. Патријарх СПЦ је одбио сарадњу са нацистима током Другог светског рата.

1951. У Београду, највиши званичници социјалистичке Југославије и САД потписали споразум о војној сарадњи, у јеку нетрпељивости СФРЈ и СССР-а. У име југославенске делегације је то урадио Коча Поповић, тадашњи министар иностраних послова.

1984. У Лос Анђелесу (САД) ухапшен хрватски ратни злочинац Андрија Артуковић, министар унутрашњих послова квислиншке Независне Државе Хрватске. Пацовском каналима преко Италије је доспео под лажним именом у САД 1948. Америчке власти су се упорно оглушивале о захтеве Југославије за екстрадицију. Артуковић је изручен тек 12. фебруара 1986. После суђења у Загребу - које је вољом тадашњег југословенског и хрватског комунистичког руководства било фарса, јер је оптужен само за нека појединачна злодела, али не и за злочин геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима. 14. маја 1986. је осуђен на смрт, али казна није извршена и умро је у затвору непуне три године касније.

1991. У Борову Насељу, у дворишту дечијег вртића, припадници хрватских паравојних снага ЗНГ доводе црпског цивила Тому Јаковљевића, инвалида без стопала, кога је из ватреног оружја убила Мира Дунатов. Јаковљевић је 7 дана раније био мучен у приватном затвору  .

1994. На мајевичком брду Лисача, погинуо је јунак новог доба Бошко Перић - Пеша, легендарни комадант специјалне диверзантске јединице ВРС "Пеша", приликом борбе "прса у прса" са муслиманским војницима. У Отаџбинском рату је шест пута рањаван.

2003. У Бања Луци, делегација Савеза логораша Републике србске у Хашком Трибуналу предала истражиоцима нову документацију о злочинима над Србима у Босни и Херцеговини.



15. новембар

1942. У Новом Саду, у илегалној штампарији током Другог светског рата је штампан први број "Слободне Војводине". Лист је касније штампан повремено у Сурдуку, а после слома окупатора почео је да излази као дневни лист. 1952. назив му је промењен у "Дневник".

1990. У Београду, Војна лица (ЈНА), оснивају своју странку: "Савез комуниста - покрет за Југославију“. Ова странка се сматра идеолошким и политичким наследником бившег СКЈ, јединствен случај у постккомунистичкој Европи.

1991. У Марином Селу, у логору Рибарска колиба, припадници хрватских паравојних формација убијају 24 српска цивила, највише из Дарувара.

1991. У Вуковару, у породичној кући незаконито ухапшен, а потом и убијен Иван Јагић после "саслушања", од припадника ЗНГ.

1991. У Борову Насељу, у улици Николе Демоње хрватске паравојне снаге праве етничко чишћење, те убијају породицу Мирослава Чечавца (и његовог сина Горана, стар 1 годину) и породицу Павловић: Нада, Зорица, Зоран... све хладним оружјем.

1991. У Сиску, на обалама Саве, убијен је српски цивил, Васо Јелић, од хрватских паравојника, током етничког чишћења Сиска.

2001. Укинуте визе између СР Југославије и Босне и Херцеговине.

2009. У Београду, преминуо патријарх српски г. Павле, у 95. години живота. Рано је остао без родитеља, па се о њему бринула тетка у Славонији, село Кућанци. Школовао се у Тузли и Сарајеву. Брата су му убиле усташе 1942. године. Богословију је завршио у Београду, а 1957. године постао је епископ Рашко-Призренске епархије, где се трудио да обнови порушене светиње. Децембра 1990. постао је 44. поглавар СПЦ. Био је омиљен међу народом и верницима. Умео је да се нашали и сачуван је велики број анегдота из његовог живота. Сахрањен је у манастиру Раковица, а сахрани је присуствовало преко 600.000 људи.



16. новембар

1762. У Вишевцу, крај Крагујевца рођен је Ђорђе Петровић - Карађорђе, вођа Првог србског устанка, почетком 19. века. Изабран је у Орашцу 14.02.1804. међу тристо хајдука. Показао се као храбар и вешт војсковођа, који је побеђивао далеко бројнију турску војску. Од његовог имена дрхтале су многе паше и везири. Његова борба и јунаштво остали су као светлост Србима у окупираним земљама.

1912. У Битољу, почела битка у Првом Балканском рату, у којој је добро утврђену турску Вардарску армију Зеки-паше, која се повукла после пораза у Кумановској бици, србска Прва армија регента Александра Карађорђевића потукла после тродневних борби, чиме је Вардарска Македонија коначно ослобођена од Турака, после скоро шест векова.

1914. На Сувобору, отпочела Колубарска битка, највећа коју је србска војска водила у Првом светском рату, на фронту широком око 200 км од Београда до Гуче, у којој је србска војска после месец дана тешких борби до ногу потукла Пету и Шесту аустроугарску армију под командом генерала Оскара Поћорека. Током битке је погинуло више од 57.000 аустроугарских војника и официра, а Срби су запленили велику количину ратног материјала и оружја. Изузетне заслуге за побједу имао је генерал Живојин Мишић, унапређен после битке у чин војводе, чија је Прва армија између 29. новембра и 2. децембра 1914. извршила одлучујући пробој на Сувобору. Србска краљевска војска је имала 22.000 мртвих војника и преко 90.000 рањених.

1991. У Борову Насељу, покрај Вуковара, хрватске паравојне снаге по налогу Мартина Сабљића код Жељезничке станице ликвидирају Ану Лукић (р. Маљевац) и Виду Јаковљевић, жене србске националности, које су изведене из склоништа Борово-Комерца, само зато што су Српкиње.  Поред њих ликивидирано је још 10 цивила србске националности.

1992. У Озаревини, код Фоче, припадници муслиманске Армије БиХ, убили три србска цивила: Стaкa Пљeвaљчић (1924), Воjо Кулић (1944) и Jaгош Крсмaновић (1936.)

1996. У Бања Луци, доношењем Закона о одбрани Републике Србске створене основе за реорганизацију ВРС, па је председница Биљана Плавшић донела Одлуку о изменама и допунама Одлуке о мирнодопској формацији Војске Републике Србске, у складу с којом се Главни штаб преименује у Генералштаб.

2000. У Београду, влада СР Југославије, одлучила да успостави дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Немачком и Француском, које је Београд прекинуо током злочиначке акције НАТО пакта "Милосрдни анђео" 1999. године.



17. новембар

1943. У Дивоселу (Лика), усташке и немачке јединице извршиле су напад из правца Госпића и том приликом је убијено 20 мештана овог села, док је њихова имовина спаљена и опљачкана.

1946. У Београду, почео први конгрес књижевника Југославије. Све је протекло у знаку соцреализма.

1947. У Босни и Херцеговини, након савезне радне акције, предата на употребу железничка пруга Сарајево - Босански Шамац дуга 242 км.

1989. У Алексинцу, велика несрећа у руднику угља, у јами "Морава", када је живот изгубило 90 рудара.

1991. У Борову Насељу, хрватске паравојне снаге, под командом Мартина Сабљића, изводе из склоништа "Нова обућара" 11 српских цивила: Предрага Ћирића, Мићу пекара, Јову Маркова из Козарачке улице, Недучић Уроша, Константина Лукића, Бабић, Живковић... који су те вечери убијени од припадника ЗНГ.

 



18. новембар

1915. У Качаничком теснацу на Косову и Метохији Српска војска у Првом светском рату водила жестоку борбу с бугарским трупама које су удариле с леђа и тиме онемогућиле њено повлачење према Скопљу у сусрет савезницима. Преморене и десетковане српске трупе, притиснуте немачким и аустро-угарским снагама са севера и бугарским с југа, морале су да обуставе покрет према Скопљу и убрзо је српска Врховна команда наредила повлачење преко планинског венца Проклетије, односно Албаније.

1943. У Глини, локалне усташке јединице потпомогнуте јединицама из Петриње и Загреба праве етничко чишћење српског становништва два дана у селима: Класнић, Шушњар, Драготина, Грабовац, Градац и др. Том приликом је око 200 Срба убијено (од чега 70-оро деце), а преко 150 кућа је запаљено.

1956. У Београду, умро српски глумац Добрица Милутиновић, највећи српски романтичарски позоришни глумац, изузетног гласа. Музеј позоришне уметности и Савез драмских уметника Србије су 1980. у сарадњи са Златаром у Мајданпеку установили "прстен Добрице Милутиновића", награду за глумачко животно дело.

1990. У Босни и Херцеговини, одржани први вишестраначки избори после Другог светског рата, на којима је учествовало девет странака. Власт је формирала антикомунистичка коалција: СДА, СДС и ХДЗ. Председник председништва СР БиХ постао је Алија Изетбеговић, који је добио дупло мање гласова од Фикрета Абдића, председник скупштине БиХ постао је Момчило Крајишник из СДС, а Јуре Преливан председник Владе из ХДЗ. Ова коалиција је опстала до априла 1992. када је започео босанско-херцеговачки рат.

1991. У Скопљу, Собрање Вардарске Македоније усвојило Устав који је ту бившу југословенску републику означио као независну државу у постојећим административним границама. Од 120 посланика за нови устав су гласало је 92.

1991. У Вуковару се припадници хрватских паравојних снага Збор Народне Гарде, предали војницима ЈНА, чиме је овај град после три месеца окупације постао слободан. Многи припадници ЗНГ су били ухапшени и одведени у истражне затворе, а у Београду је покренут и судски процес. Један мањи део припадника ЗНГ се пробио до Винковаца.

1992. У Брчком, припадник хрватске војске, Филиповић Златко из Жупање, из снајпера усмртио Арнаутовић Сафета.

1993. У Женеви, представници три зараћене стране (српска, хрватска и муслиманска) у бившој Босни и Херцеговини потписали декларацију о слободном пролазу хуманитарне помоћи.
 



19. новембар

1916. У Битољ, ушле српске и руске јединице у Првом светском рату ослободиле га од Бугара.

1946. У Паризу отворена прва конференција Унеска - специјализована агенција УН за образовање, науку и културу.

1991. У Огулину (Горски Котари), у згради МУП-а убијена су 3 српска цивила: Душан Плећар, Божо Мандић, и Никола Папић, од припадника хрватских полицијских снага - ЗНГ. Мићо Пешут је рањен, док су 23 српска цивила тешко претучени без икаквог разлога, а ухапшени су без судског налога.

2009. У Београду, у манастиру Раковица, Његова светост патријарх српски Павле сахрањен, а посљедњем испраћају присуствовало више од 600.000 људи.



20. новембар

1918. У Сплит улазе јединице Тимочке дивизије Српске војске, под командом мајора Стојана Трнокоповића, које су од локалних 10.000 становника дочекани са великим одушевљењем.

1943. У Њеманици, покрај Сарајева, усташе убијају 35 становника овог српског села (мушкараца, жена и деце).

1945. У Нирнбергу пред Међународним судом правде почело суђење немачким ратним злочинцима у Другом светском рату, на којем је први пут у историји један међународни форум осудио агресију као злочин против човечанства и казнио виновнике. После десет месеци, 12 њих је осуђено на смрт, тројица на доживотну робију, четворица на затвор од 10 до 20 година, а петорица су ослобођена.

1959. У Њујорку (САД), Генерална скупштина УН усвојила Декларацију о правима деце, којом су прокламована једнака права за сву децу, без обзира на расу, вјеру, поријекло и пол.

1993. Срушио се путнички авион из Вардарске Македоније, у којем је од 116 путника и чланова посаде несрећу преживио само један члан.

2000. У Београду, влада СР Југославије донела одлуку о успостављању дипломатских односа са Словенијом.



21. новембар

1902. У Београду је рођен српски сликар Марко Челебоновић, учесник Покрета отпора у Француској у Другом светском рату. Потом је био професор Академије ликовних уметности у Београду, дипломата, генерални секретар Савеза ликовних уметника Југославије и доживотни председник Међународног удружења ликовних уметника. Био је члан ликовних група "Облик" и "Дванаесторица". Снажно је утицао на генерације млађих сликара.

1916. У Бечу је умро аустроугарски цар Франц Јозеф Први, изазивач Првог светског рата. Од доласка на престо 1848. био је вођен идејом о пан-германској улози Аустрије и проводио је политику националног угњетавања, посебно јужнославенских народа. Крваво је угушио револуцију у Мађарској 1849. и успоставио централистичко-апсолутистички систем у оквиру којег су укинуте политичке слободе и прибегавано насилној германизацији, назван "Бахов апсолутизам". Окупирао је Босну и Херцеговину 1878. после Берлинског конгреса. Искористио је атентат на престолонаследника Франца Фердинанда 1914. у Сарајеву као повод да нападне Краљевину Србију.

1918. У Бања Луку, улазе јединице српске краљевске војске, које ослобађају овај град од Аустро-Угарске царевине. Тако је овај град после 500 година туђинске власти постао слободан.

1944. У Дрежници, крај Огулина, усташке јединице праве покољ у српским селима: Локва, Селиште, Николићи, Чорта, Зрнићи и др. Том приликом је убијено на суров начин најмање 170 Срба, од чега 49 деце. Велики број жртава је заклан или спаљен у својој кући.

1944. Предсједништво АВНОЈ-а је у Другом светском рату сву имовину непријатеља прогласило државном својином.

1981. У Београду је умро српски писац и историчар умјетности и књижевности Милан Кашанин, прије Другог светског рата директор Народног музеја у Београду и Музеја кнеза Павла, а после рата Галерије фресака. Приповијеткама "Јутарња и бдења" и "Заљубљеници" у српску литературу је унио атмосферу војвођанске паланке, романом "Пијана земља" је насликао потресну причу о распадању породице.

1991. У Новској (Западна Славонија), убијени су српски цивили: Михајло Шеатовић и Љубан Вујић. Ово су извршили припадници хрватских паравојних снага: Дамир Рагуж и Жељко Шкедлар уз помоћ Дубравка Лесковара, Марјана Кумића, Бориса Тутића и Анте Перковића.

1994. У Лици, авијација НАТО-а, на захтев УНПРОФОР-а, бомбардовала аеродром Удбина, на територији Републике Српске Крајине. Авиони су бомбардовали писте за узлетање и прилазе хангарима, батерију за противавионску одбрану, као и ракете "земља - ваздух". У нападима, који су трајали 45 минута, учестовало је 39 авиона.

1995. У Дејтону (САД), потписан је споразум о окончању грађанског рата у бившој Босни и Херцеговини. Споразум су потписали: Алија Изетбеговић, вођа босанских муслимана, Фрањо Туђман, председник Републике Хрватске и вођа хрватске делегације; Слободан Милошевић, председник Републике Србије и вођа српске делегације; у присуству америчког посредника Ричарда Холбрука и генерала НАТО пакта. Весли Кларка. Овај споразум је поделио БиХ на два ентитета: МХ Федерација (51%) и Република Српска (49%), док је град Брчко стављен под посебну управу.



22. новембар

1992. У Јадранско море, пристигли ратни бродови НАТО пакта, како би онемогућили снабдевање нафтом СР Југославији.

1995. У Њујорку, после 1.253 дана (42 месеца) блокаде Савет Безбедности УН једногласно трајно суспендовао санкције против Савезне Републике Југославије.

2001. У Сарајеву, на гробљу ''Лав'' ексхумирано гробно место са натписпом Анђа Бошњак, чиме је, након годину дана, омогућен наставак ексхумација посмртних остатака сарајевских Срба из масовне гробнице.

2004. У Београду, председник Србије Борис Тадић и председник Републике Српске Драган Чавић апеловали на хашке оптуженике да процене колико је значајно да се добровољно предају и утичу на побољшање позиције у којој се налазе Србија и РС.

2006. У Хашком Трибуналу, некадашњи генерал Војске Републике Српске Ратко Младић осуђен пред Већем тог суда на доживотни затвор због наводног злочина почињеног у Сребреници, и опсаде Сарајева, током босанско-херцеговачког рата 1992-1995.



23. новембар

1989. У Београду, влада СФР Југославије, донела одлуку да упостави дипломатске односе са Јужном Корејом.

1990. У Задру, под неразјашњеним околностима убијен Горан Алавања (27), полицајац српске националности у униформи МУП-а Хрватске, на једном друмском раскршћу између Обровца, Задра и Книна. Сматра се да је ово био један до начина чишћења српских кадрова у хрватској полицији.

1991. У Њујорку, Бутрос Гали из Египта постао генерални секретар УН. Овај дипломата је итекако утицао својим одлукама на распад социјалистичке Југославије, помажући сепаратистима у СР Хрватској и СР Словенији, што је довело до несагледивих последица на бившем југославенском простору.

1992. У Јадранско море, ратни бродови НАТО пакта и Западноевропске уније почели поморску блокаду да би Србији и Црној Гори онемогућили снабдијевање нафтом и другим стратешким материјалима.

1995. У Њујорку, после 1.253 дана блокаде Савет Безбедности УН једногласно трајно суспендовао санкције против Савезне Републике Југославије.

2001. У Сарајеву, на гробљу ''Лав'' ексхумирано гробно место са натписпом Анђа Бошњак, чиме је, након годину дана, омогућен наставак ексхумација посмртних остатака сарајевских Срба из масовне гробнице.

2001. У Задру, градско веће прогласило одбеглог хрватског генерала и ратног злочинца Анту Готовину за свог почасног грађанина.



24. новембар

1918. У Руми, одржан велики народни збор, на коме је одлучено да Срем (територија од Земуна до Вуковара и од Дунава до Саве присаједини се Краљевини Србији. Овај збор је окупио 700 делегата, којим је председавао др Жарко Миладиновић. Овим чином је остварен вишевековни сан Срба који су били под влашћу Бечког двора.

1941. У Ужицу, немачке снаге започеле велику онфанзиву против партизанског покрета. Одступницу је пет дана чувао раднички батаљон на брду Кадињача, погинуло је 180 Срба.

1991. У Цавтату, крај Дубровника, проглашена је Дубровачка република, која је опстала свега 4 месеца јер су се јединице ЈНА повукле, а хрватске снаге извршиле агресију.

2003. У Хашком трибуналу, главни тужилац Карла дел Понте званично затражила спајање оптужница против Милана Милутиновића, Николе Шаиновића и Драгољуба Ојданића и четворице генерала војске и полиције: Небојше Павковића, Владимира Лазаревића, Сретена Лукића и Властимира Ђорђевића.



25. новембар

1914. У Љубљани, је умро српски композитор словеначког порекла Даворин Јенко, аутор српске химне "Боже правде", члан Српске краљевске академије наука и уметности, хоровођа и капелник Народног позоришта у Београду. Компоновао је музику за око 90 "комада с певањем" и око 110 хорских композиција, 15 црквених композиција, соло песме.

1915. У Пећи, Врховна команда српске војске је у Првом светском рату издала заповест о одступању преко Црне Горе и Албаније, у којем је писало: - "Капитулација би била најгоре решење, јер се њоме губи држава, а наши савезници би нас сасвим напустили". У повлачењу српских војника, праћених избеглицама, јединственом у историји ратовања, живот је изгубило више од 240.000 људи. На острво Крф је стигло 135.000 војника, а у Бизерту око 12.000, од којих је поново формирана српска армија која је 1918. ослободила окупирану земљу.

1918. У Новом Саду, Велика Народна Скупштина прогласила присаједињење Бачке, Баната и Барање са Краљевином Србијом. Ова скупштина је имала 757 делегата, од чега 77% Срба, а 11 Буњеваца и 8% Словака, и 4% осталих. Одлуке скупштине у осам тачака је прочитао посланик Јаша Томић.

1941. У Босанској Градишки, усташе су извршиле масовни покољ над српским становништвом у селима: Јабланица, Милошево Брдо, Совјак и др. Том приликом је за два дана зверски убијено најмање 170 Срба, од чега је 50 жртава било млађе од 12 година.

1991. У Јасенику, поред Осијека, хрватске паравојне снаге убиле Србина, Саву Павитовића.

1991. У Ричини, покрај Задра хрватске паравојне снаге убиле Србина, Крсту Косовића.

1995. У Грбавици, покрај Сарајева, велики народни протест више од 20.000 Срба против Дејтонског споразума, по коме су пет предратних сарајевских општина: Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Вогошћа припали муслиманско-хрватској федерацији.

1996. У Београду је демонстрирало више од 100.000 људи због судског поништења победе опозиционе коалиције "Заједно" на локалним изборима.

2001. На Космету, Полиција УН ухапсила бившег команданта Ослободилачке војске Косова Ганија Империја због ратних злочина које је починио на подручју Косова и Метохије пре и током рата 1999. године.

2003. У Београду, Савет министара Србије и Црне Горе формирао Државну комисију за нестала лица из СЦГ у оружаним сукобима на простору бивше Југославије и на Космету.



26. новембар

1910. У Бечу (Аустрија) је умро Лаза Костић, српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар. За непуних десет година стварања он је сврстан у ред највећих песника и постао најпознатији представник српског романтизма. Написао је око 150 лирских и 20-ак епских песама, балада и романси, 3 драме... У Аустрији борио против клерикализма и реакције, а у Србији против бирократске стеге и династичара.

1918. У Подгорици је одржана Велика Народна Скупштина на којој је одлучено да Краљевина Црна Гора се присаједини Краљевини Србији и прихвати династију Карађорђевић. Скупштином је председавао митрополит Гаврило Дожић, а окупила је 160 посланика. Донета је одлука у шест тачака, где је једна од тачака била абдикација (збацивање) црногорског краља Николе Петровића са престола, а његова имовина конфискована у име народа.

1942. У Бихаћу (Босанска Крајина), основан је АВНОЈ, то је била нека врста владе (законодавног тела) на ослобођеним територијама. Имало је 54 делегата, а на чело је постављен др Иван Рибар. Одмах је одржано прво заседање, два дана.

2004. У Босни и Херцеговини, високи представник за БиХ Педи Ешдаун поништио Закон о помиловању зато што угрожава владавину права.



27. новембар

1919. У Неију (Бугарска) потписан је мировни уговор на основу којег је Добруџа припала Румунији, приморје Тракије Грчкој, а градови Струмица, Босилеград и Димитровград Србији, односно Краљевини СХС.

2006. У спомен-подручју "Јасеновац", у присуству највиших државних званичника, отворен Образовни центар и Меморијални музеј са новом поставком о жртавама усташког логора смрти.



28. новембар

1943. У Техерану (Иран), одржана конференција Великих сила (САД, СССР и Велике Британија), где је једна од тачака споразума престанак помагања Југославенске Војске у Отаџбини под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића, а да та помоћ буде преусмерена на партизански покрет под руководством комуниста. Такође одлучено је и то да Југославија остане у свом територијалном интегритету, а да питање граница буде решено после рата.

1975. Отворена пруга Београд - Бар. Више од сто година она је била у стратешком, економском и градитељском програму Србије и Црне Горе. Градња почела 1952. а радови су интензивирани тек 1968. Пруга која има 254 тунела и 234 моста већим делом (301 км) пролази кроз Србију, а 175 км кроз Црну Гору.

2001. У Вашингтону (САД), представници хрватске амбасаде преузели званично оригиналну Збирку и архив Музеја усташког логора "Јасеновац" која је касније, запакована у неколико металних кутија, авионом из Њујорка превезена у Загреб.



29. новембар

1918. На Цетињу краљ Црне Горе Никола I Петровић свргнут с престола, од завереничке групе те се црногорска краљевина се ујединила са Краљевином Србијом.

1922. У Нишу се родио Душан Радовић, јединствена медијска личност српске културе и врстан дечји писац. Радио је у листовима "Змај", "Пионир", "Кекец" и "Полетарац" и био уредник дечјих редакција РТВ Београд.

1943. У Јајцу одржано друго заседање АВНОЈ-а, законодавног тела комуниста на слободним територијама. Ту су делегати из свих крајева Југославије донели три важне одлуке: Забрана повратка краљу и избегличкој влади у земљу као и поништавање уговора које су они потписали; право на самоопредељење пет јужнославенских народа, као и стварање федерације шест република; АВНОЈ има статус народне владе.

1945. У Београду, Народна скупштина је усвојила Декларацију о проглашењу републике, према којој је Југославија "савезна држава републиканског облика од шест равноправних република, заједница равноправних народа који су слободно изразили своју вољу да остану у Југославији".

1990. У Двору на Уни (Банија), ухапшен је Жељко Ражнатовић Аркан, комадант паравојне формације СДГ, од припадника МУП-а Хрватске и спроведен у Загреб, а затим у затвор Лепоглава, где је провео 6 месеци, иако је осуђен на 5 година робије. Пуштен на слободу под неразјашњеним околностима.

1993. У Женеви, на иницијативу Европске уније поново отпочели мировни преговори о бившој Југославији. Четвородневној конференцији су уз 12 шефова дипломатије земаља ЕУ, присуствовали председници - Србије, Црне Горе и Хрватске и представници зараћених страна у бившој Босни и Херцеговини.

2001. У Сарајеву представници Босне и Херцеговине, СР Југославије, Словеније и Хрватске потписали писмо намере о давању међународног статуса реци Сави.

2003. У Бања Луци, Народна скупштина Републике Српске прогласила осам амандмана на Устав РС, који се тичу одбране и војске, а којима се, између осталог, надлежност командовања Војском РС са председника РС преноси на Председништво БиХ у Сарајеву.

2004. У Реметинцу, пуштен из Окружног затвора београдски студент Стеван Вранешевић након што је "одслужио" казну 10 дана због фотографисања са сликом Драже Михаиловића на Јелачића тргу у Загребу.



30. новембар

1957. У Бечу (Аустрија), умро српски сликар Паја Јовановић, представник академског реализма. Највећи дио живота провео је у Бечу, где је и умро. Изузетно је владао сликарским занатом и инспирисао се српском историјом. Насликао је велике иконостасе у Саборној цркви у Новом Саду и у цркви у Долову. Портретисао више владара и црквених достојанственика. Радио је и историјске и фолклорне композиције, међу којима се посебно истичу "Сеоба Срба", "Проглашење Душановог законика", "Таковски устанак", "Мачевање", "Кићење невесте".

1977. У Београду, умро српски писац Милош Црњански, један од највећих писаца у нашој књижевности. Радио је као професор и новинар, а од 1928. је био у дипломатској служби Краљевине Југославије, у којој га је у Риму затекао Други светски рат. У свом култном роману "Сеобе", чији је први део написао 1929. а други 1962. успео је да поетизује историјску визију инспирисану трагичним расејањем Срба, а да је не лиши чињеничне основе.

1990. У Бостону (САД), умро Владимир Дедијер, историчар и публицист, пореклом из Херцеговине. Активно је учествовао у Другом светском рату као партизански борац, где је био члан Врховног штаба НОВЈ. После рата је био представник Југославије на многим важним дешавањима у иностранству. 1954. се повукао из политичког живота и посветио се писању. Као председник Раселовог суда у САД радио је на питању злочина у логору Јасеновац (1941-1945). У ту сврху, враћа се поново у Југославију 1989. године и заједно са вишим научним сарадником Антуном Милетићем радио на писању књиге о усташком концентрационом логору Јасеновац. Смрт га је омела у тој намери да заврши књигу.

2004. У Хрватској, Давор Банић, бивши хрватски војни полицајац и један од осморице оптужених за ратни злочин почињен у сплитском затвору Лора 1990-их година, добровољно се предао хрватским правосудним органима.

2006. У Хашком Трибуналу, некадашњи командант Сарајевско-романијског корпуса Војске РС генерал Станислав Галић осуђен пред Већем тог суда на доживотни затвор због "гранатирања и опсаде Сарајева".


























Skip Navigation Links