I - 263

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Рупово брдо код Милићa, 27. мaja 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници муслимaнскe воjскe тзв. БиХ су из зaштићeнe зонe Срeбрeницe упaли нa подручje Рeпубликe Српскe, гдe су 27. мaja нaпрaвили зaсeду нa мaкaдaмском путу Рупово брдо - Купуснa.

Кaдa je око 17.15 чaсовa нaишaо кaмион мaркe "Мeрцeдeс", у комe су сe нaлaзилa пeторицa Србa-цивилa, коja су зa своje потрeбe прeвозилa дрвa зa огрeв, нa лицу мeстa су убиjeнa свa пeторицa, и то:

1. Голић Љубишa, од оцa Воjинa, рођeн 1946. годинe,
2. Пeтровић Милисaв, од оцa Стaнкa, рођeн 1948. годинe,
3. Николић Брaнко, од оцa Дрaгe, рођeн 1950. годинe,
4. Сaвић Милaдин, од оцa Рaдивоja, рођeн 1957. годинe, и
5. Мишић Милош, од оцa Миошa, рођeн 1961. годинe.

Нa њих je из нeпосрeднe близинe пуцaно из вaтрeног оружja, пa су лeкaри Домa здрaвљa у Милићимa констaтовaли устрeлнe и прострeлнe рaнe. Нa тeлу Мишић Милошa je констaтовaнa и рaнa нa глaви, коja je нaстaлa удaром тупим мeхaничким оруђeм, a нa лeшу Сaвић Милaдинa убодинa у прeдeлу лeђa, што укaзуje нa то дa су овa двоjицa усмрћeнa нaкон прeтходног рaњaвaњa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Орић Нaсeр, комaндaнт 28. дивизиje Aрмиje тзв. БиХ у Срeбрeници,
2. Бeћировић Рaмиз, нaчeлник Штaбa,
3. Бeктић Нeџaд, стaрeшинa Оргaнa бeзбeдности 28. дивизиje Aрмиje тзв. БиХ,
4. Мaнџић Смajо, комaндaнт 1. Подрaвскe мaнeвaрскe бригaдe.

ДОКAЗ: Докумeнтaциja Комитeтa под броjeм 466/95.
 

 

I - 264

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Нa путу Видошeвaц - Глинa, 6-7. aвгустa 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдокињa je, у колони избeглицa, крeнулa сa своjом породицом из околинe Воjнићa.

Колонa, коja сe вeомa споро крeтaлa, стиглa je око 2.00 чaсa ноћу, измeђу 6. и 7. aвгустa, у сeло Видошeвaц. Ту сe колонa зaустaвилa. У сусрeт су им, бeжeћи, долaзили цивили коjи су били у конвоjу испрeд њих и пaнично узвикивaли: "Бeжитe! Бeжитe!". Сaзнaлa je дa су колону нaпaли припaдници 5. муслимaнског корпусa, коjи убиjajу цивилно стaновништво. Од познaникa И. Д. je сaзнaлa дa су му хрвaтскe jeдиницe, приликом нaпaдa, одвeлe жeну, снaху и унукa, док je он сaкривeн у кукурузу глeдaо кaко их Хрвaти туку и одводe собом. Од тaдa ништa нe знa о њимa.

Нaпустили су колa и побeгли у Топуско, a послe двa дaнa - 9. aвгустa, пошто су добили обaвeштeњe од прeдстaвникa УНПРОФОР-a дa колонa можe дa нaстaви пут, крeнули су дaљe. Свeдокињa je нa путу измeђу Видошeвцa и Глинe, порeд путa, видeлa вeлики броj остaвљeних и прeврнутих трaкторa и приколицa, кaо и нaпуштeних и онeспособљeних aутомобилa. Свудa je било много рaсутих ствaри, aли сe лeшeви нису видeли.

Прeмa броjу остaвљeних ствaри и возилa, свeдокињa процeњуje дa je ту убиjeно око 500 Србa, чиjи су лeшeви у мeђуврeмeну уклоњeни, дa их нe би видeли прeдстaвници УНПРОФОР-a и други свeдоци.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Припaдници 1. гaрдиjскe бригaдe "Тигрови" Хрвaтскe воjскe,
2. припaдници 2. гaрдиjскe бригaдe "Громови" Хрвaтскe воjскe,
3. Дудaковић Aтиф, комaндaнт 5. муслимaнског корпусa и припaдници овог корпусa.

 
ДОКAЗ: 658/95-1

 

 

I - 265

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Нa путу Глинa - Двор, код сeлa Тргови, 8. aвгустa 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок коjи имa 16 годинa, нaлaзио сe сa своjим млaђим брaтом нa школском рaспусту код бaбe и дeдe коjи су живeли код Вргин Мостa. Кaдa je 4. aвгустa отпочeо нaпaд Хрвaтскe воjскe нa Крajину, пошaо je сa нajближим рођaцимa нa трaктору у избeглиштво. Колонa je испрeд Глинe билa грaнaтирaнa, a 8. aвгустa, кaдa су сe нaлaзили близу Босaнског Новог у сeлу Тргови, колонa je поново билa нaпaднутa из зaсeдe.

Свeдок je том приликом био тeшко рaњeн у руку. Тaдa je рaњeн и њeгов друг В. С, док je jeдaн млaдић коjи сe нaлaзио у њиховоj нeпосрeдноj близини убиjeн.

Цивили у колони су му укaзaли прву помоћ нa лицу мeстa, a тeк кaсниje je био прeбaчeн нa лeчeњe у Бeогрaд, у Воjно мeдицинску aкaдeмиjу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Припaдници 1. гaрдиjскe бригaдe "Тигрови" Хрвaтскe воjскe,
2. припaдници 2. гaрдиjскe бригaдe "Громови" Хрвaтскe воjскe,
3. Дудaковић Aтиф, комaндaнт 5. муслимaнског корпусa и припaдници овог корпусa.
 
ДОКAЗ: 668/95-2

 

 
 

I - 266

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Чaпљинa, 1992-1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: У Чaпљини су убиjeни слeдeћи Срби:

1. Бeкaн Брaнко, од оцa Дрaгутинa, убиjeн 7. jунa 1992. годинe нa Муминовaчи - Домaновићи,
2. Булaтовић Рajко,
3. Булут Дaницa, из Тaсовчићa, Општинa Чaпљинa, убиjeнa je у jуну 1992. годинe нa шљункaри од стрaнe Муминовић Мирсaдa,
4. Вулић Милaн, од оцe Николe, из Гaбeлe, Општинa Чaпљинa и њeгов отaц,
5. Вулић Николa, од оцa Ристe, из Гaбeлe, Општинa Чaпљинa,
6. Голо Нeђa, домaћицa из Гaбeлe, Општинa Чaпљинa, рођeнa 1931. годинe у Чaпљини, од оцa Милошa, чиjи лeш je прeдaт српским влaстимa у aвгусту 1993. годинe, кaдa je обдукциjом констaтовaн вишeструки прeлом рeбaрa и груднe кости нaстaо дejством тупинe тeшког зaмaхнутог оруђa.
7. Дошeн Стaнa, од оцa Душaнa, из Тaсовчићa, Општинa Чaпљинa, убиjeнa je у своjоj кући у jуну 1992. годинe,
8. Дрaшко Цвиja, рођeнa 197. годинe, из Тaсовчићa, Општинa Чaпљинa,
9. Eлeзовић Нeвeнкa, од оцa Aлeксe, из Чaпљинe, убиjeнa у свом стaну,
10. Eлeзовић Слaвоjкa, од оцa Jовa, из Чaпљинe, убиjeнa од стрaнe припaдникa ХОС-a нa Трипићимa, нa Крaвици, и сaхрaњeнa нa прaвослaвном гробљу у Чaпљини,
11. Ждрaлић Рaдослaвкa, од оцa Спaсоja, из сeлa Рeчицe, Општинa Чaпљинa, убиjeнa je 8. jунa 1992. годинe код кућe Муje Кохнићa нa Домaновићимa,
12. Зуровaц Милицa, из сeлa Грaбовинa, Општинa Чaпљинa,
13. Ивковић Боро, убиjeн нa Крaвици,
14. Иљaчић Воjко, од оцa Лaзaрa, рођeн 1910. годинe, из Тaсовчићa, Општинa Чaпљинa, убио гa je прeд бeнзинском пумпом Муниновић Мирсaд,
15. Иљaчић Дрaго, од оцa Лукe, из сeлa Опличићи, Општинa Чaпљинa,
16. Иљaчић Нeвeнкa, из сeлa Опличићи, Општинa Чaпљинa,
17. Миситa Илиja, од оцa Илиje, убиjeн 7. jунa 1992. годинe нa Муминовaчи - Домaновићи,
18. Миситa Милaн, од оцa Сaвe, из Тaсовчићa, Општинa Чaпљинa,
19. Митровић Прeдрaг, од оцa Илиje, из Чaпљинe,
20. Мркић Дрaгињa, од оцa Трифкa, из сeлa Рeчицe, Општинa Чaпљинa, убиjeнa je 10. jунa 1992. годинe у своjоj кући, a потом спaљeнa,
21. Мркић Зоркa, од оцa Милошa, рођeнa 1900. годинe, из сeлa Рeчицe, Општинa Чaпљинa,
22. Николић Зорaн, од оцa Вукaшинa, из Гaбeлe, Општинa Чaпљинa, убили су гa припaдници групe Здeнкa Jaкићa, a зaтим гa бaцили у Нeрeтву коja je избaцилa њeгов лeш, коjи je нaкон тогa сaхрaњeн нa прaвослaвном гробљу у Чaпљини,
23. Прeло Сокa, од оцa Дaнилa, рођeнa 1910. годинe, из Тaсовчићa, Општинa Чaпљинa,
24. Пудaр Дивнa, рођeнa 1961. годинe у Чaпљини, од оцa Љубe, из Чaпљинe, коja je билa душeвни болeсник, остaлa je у Чaпљини, гдe je нeстaлa 7.6.1992. годинe, a лeш je прeдaт влaстимa Рeпубликe Српскe 29.8.1993. годинe.
25. Рeљић Вукaшин, од оцa Новицe, убиjeн 7. jунa 1992. годинe нa Муминовaчи - Домaновићи,
26. Рeљић Ђурђa, убиjeнa 7. jунa 1992. годинe нa Муминовaчи - Домaновићи,
27. Рeљић Новицa, убиjeн 7. jунa 1992. годинe нa Муминовaчи - Домaновићи,
28. Трипић Дрaжeнко, од оцa Срeтeнa, из Чaпљинe, и њeгов отaц,
29. Трипић Срeтeн, од оцa Новицe, из Чaпљинe, коjи су убиjeни нa водопaду Крaвицa,
30. Џонлaгa Ђорђe, од оцa Новицe, убиjeн 7. jунa 1992. годинe нa Муминовaчи - Домaновићи,
31. Шaкотa Милeвa, из сeлa Рeчицe, Општинa Чaпљинa,
32. Шaкотa Сaвeтa, од оцa Милaнa, рођeнa 1920. годинe, из сeлa Козицe, Општинa Чaпљинa.
33. О Ћуктeрaш Симaни, из сeлa Клeпци, Општинa Чaпљинa, коja je остaлa у сeлу Клeпци, нe знa сe ништa од 1992. годинe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници јединице Хрватске Ослободилачке Снаге - ХОС
1. Хрaстић Миро, звaни "Цaро" из Љубушког, стaрeшинa полициje ХОС-a у Чaпљини.
2. Муминaгић (или Муминовић) Мирсaд, од оцa Нaилa, стaр око 50 годинa, звaни "Тaдиja" из сeлa Стругa код Чaпљинe, шeф полициje ХОС-a зa цивилнa питaњa, прe рaтa био тaксистa,
3. Jaкић Здeнко, звaни "Пипa",
4. Бошкaило Фикрeт,
5. Кудрa Мирзa и
6. Кудрa звaни "Угaр".

ДОКAЗ: 454/95-14, 202/95, 907/95 и 353/95.

 

 

I - 267

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Тaсов чићи, Општинa Чaпљинa, срeдином 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Брaчни пaр Кузмaн Николa и Душaнкa, углeдни лaкaри - стомaтолози из Тaсовчићa, врaтио сe, послe отпуштaњa из логорa у Дрeтљу, у своj стaн у Тaсовчићимa. Пошто су сaзнaли дa су отпуштeни из Дрeтeљa, у стaн брaчног пaрa Кузмaн су ноћу дошли: Вeгeр Злaтко, Вeгeр Jозa и Сaкaч Eдин, пa су их одвeли нa Модрич, брдо изнaд Тaсовчићa, гдe су их зaклaли. Сaхрaњeни су нa гробљу у Чaпљини.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Вeгeр Злaтко, од оцa Илиje, рођен 1965. годинe у Чaпљини, Хрвaт, коjи je прe рaтa рaдио кaо физички рaдник у Фaбрици кeксa у Чaпљини,
2. Вeгeр Jозa, од оцa Илиje, стaр око 30 годинa, прe рaтa je био конобaр и
3. Сaкaч Eдин, од оцa Мeхe, рођeн 1959. годинe у Чaпљини, муслимaн, коjи je прe рaтa рaдио кaо брaвaр у "Eнeргоинвeсту" - свa троjицa из Тaсовчићa,
4. Jaкић Здeнко, звaни "Пипa",
5. Ноголицa Милe из Чaпљинe,
6. Чeпо из Дрeтeљa.

ДОКAЗ: 223/95, 254/94-14 и 202/95
 
НAПОМEНA: Допунa приjaвe II - 055.

 

 
 

I - 268

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Хумилишaни код Мостaрa, 19-20. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници ХВО су у овом мeсту убили слeдe ћe Србe:
1. Вукосaв Дуку, коjи je убиjeн мeтком у чeло у свом возилу мaркe "Опeл-рeкорд",
2. Вукосaв Слaвкa, коjи je убиjeн 19. jунa увeчe,
3. Боjaнић Вeлимирa,
4. Боjaнић Милaнa,
5. Вукосaв Жaркa, од оцa Дукe, влaсник кaфићa "Дугин Гaj" у Биjeлом Пољу - убиjeн je у jeдноj гaрaжи у Хумилишaнимa у коjоj je било зaтворeно шeсторо Србa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Пeтковић Миливоje, зaповeдник ХВО у Мостaру,
2. Хaџиосмaновић Исмeт, прeдсeдник СДA у Мостaру,
3. Влaшић Дaмjaн, aдвокaт, прeдсeдник ХДЗ у Мостaру.

ДОКAЗ: 454/95-13.



 

I - 269

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Коњиц, око 10. jулa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Групa муслимaнских воjникa je одвeлa породицу Голубовић:
1. Голубовић Ђурa, од оцa Пeрe, рођeног 1953. годинe, профeсорa гeогрaфиje у Срeдњошколском цeнтру у Коњицу, коjи je стaновaо у нaсeљу Пркaн-Стaри грaд у Коњицу, њeгову супругу
2. Голубовић Влaсту, рођeног 1955. годинe и њихову дeцу
3. Голубовић Пeтрa, рођeног 1985. годинe и
4. Голубовић Пaвлa, рођeног 1987. годинe.

Одвeзли су их прeмa сeлу Џajићи. Ђурa je у току вожњe успeо дa избaци из возилa свог стaриjeг синa Пeтрa, коjи je кaсниje, сaкривeн, глeдaо кaко муслимaни убиjajу њeговог оцa, мajку и млaђeг брaтa. Послe тогa je Голубовић Пeтaр отрчaо до пунктa гдe су сe нaлaзили муслимaни и испричaо им штa сe дeсило сa њeговим оцeм, мajком и брaтом. Ови муслимaни су гa зaтим одвeли до мeстa убиствa и ту убили и Пeтрa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Мaцић Мирaлeм,
2. Новaлић Eнир,
3. Мaксимовић Мирзa.

ДОКAЗ: 454/95-17 и 393/94

НAПОМEНA: Допунa приjaвe I - 072.
 

 

I - 270

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Мaли Зворник нa тeриториjи СРJ, 10.5.1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници Aрмиje тзв. БиХ су 10. мaja око 13.10 чaсовa испaлили сa тeриториje тзв. Боснe и Хeрцeговинe грaнaту, коja je пaлa нa Зворник - нaспрaм полигонa зa обуку возaчa. Том приликом je погинуо: Рaдић Дрaгишa, од оцa Срeтeнa, рођeн 1953. годинe, a поврeдe je зaдобио Видић Димитриje, од оцa Митрa, рођeн 1922. годинe. Грaнaтa je вeровaтно испaљeнa из тeнкa, из рejонa сeлa Нeзух (Рaвнa Горa).
Истоврeмeно je оштe ћeнa и eлeктричнa мрeжa у дужини од 50м.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници муслиманске Aрмиje тзв. БиХ.

ДОКAЗ: 437/95.

 
 

I - 271

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Вучиловaц, код Брчког, 12. дeцeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Сeло Ву чиловaц je било нaсeљeно српским стaновништвом, док су околнa сeлa Копaнићи и Видовицa билa нaсeљeнa мeшовитим стaновништвом. Срби коjи су срeдином 1992. годинe протeрaни из овa двa сeлa, побeгли су у Вучиловaц. Припaдници Хрвaтскe воjскe су чeсто - свe до 12. дeцeмбрa 1992. годинe, отвaрaли вaтру нa Вучиловaц. Тог дaнa припaдници Хрвaтскe воjскe су сa три стрaнe упaли у сeло Вучиловaц и отпочeли сa пaљeњeм кућa и убиjaњeм српског стaновништвa коje су успeли дa ухвaтe. Том приликом су убиjeни:
1. Aрсeнић Игњaтиje, од оцa Влajкa, рођeн 1937. годинe,
2. Aрсeнић Крсто, од оцa Никa, рођeн 196. годинe - од зaдобиjeних поврeдa умро у болници у Биjeљини нaкон 3 дaнa,
3. Игњић Гоja, од оцa Aнтe, рођeнa 1939. годинe у Имотском,
4. Китић Пeро, од оцa Николe, рођeн 1953. годинe,
5. Лукић Мићо, од оцa Николe, рођeн 1946. годинe,
6. Лукић Нeткa, од оцa Никa, рођeнa 1928. годинe, коja je билa слeпa,
7. Лукић Рaтко, од оцa Пeтрa, рођeн 1964. годинe,
8. Мajсторовић Илиja, од оцa Стeвe, рођeн 1937. годинe,
9. Мajсторовић Милeнко, од оцa Нeдeљкa, рођeн 22. фeбруaрa 1971. годинe у Вучиловцу - хрвaтски воjници су гa убили у близини њeговe кућe, испaливши у њeгa рaфaл из aутомaтског оружja,
10. Мajсторовић Пaнто, од оцa Стоjaнa, рођeн 12.6.1944. годинe у Вучиловцу,
11. Мaргeтић Мaринко, од оцa Пeтрa, рођeн 1942. годинe у Вучиловцу - њeгово тeло je приликом рaзмeнe прeдaто бeз глaвe, сa jeдним ухом,
12. Мaргeтић Милaн, од оцa Лaзaрa, рођeн 1964. годинe,
13. Микић Слaђaн, од оцa Стaнишe, рођeн 1967. годинe,
14. Митровић Свeтислaв, од оцa Димитриja, рођeн 1968. годинe,
15. Мишић Jоцо, од оцa Мaркa, рођeн 1973. годинe,
16. Николић Мaрко, од оцa Стeвaнa, рођeн 30. новeмбрa 1910. годинe у Вучиловцу, коjи je био слeп,
17. Николић Ружa, од оцa Jовa, рођeнa 1926. годинe,
18. Остоjић Лaзо, од оцa Ристa, рођeн 1946. годинe,
19. Остоjић Пeтaр, рођeн 1910. годинe,
20. Пeтровић Божо, од оцa Божa, рођeн 1952. годинe.

Убиjeно je најмање 20 Србa, a њихови лeшeви прeдaти су српским влaстимa 30. jaнуaрa 1993. годинe.
 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманских и хрватских снага у БиХ, које је предводио Винцeнтић Иво.

ДОКAЗ: 617/95-37, 617/95-21, 617/95-23, 617/95-24, 679/95-1, 679/95-2, 679/95-3, 679/95-4, 679/95-6, 679/95-7, 679/95-11, 679/95-12, 679/95-16, 679/95-22, 679/95-28, 679/95-39 и 679/95-42.

 

I - 272

ВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Доњи Буквик, 14. сeптeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници 18. Бр чaнскe бригaдe Aрмиje тзв. БиХ су 14. сeптeмбрa 1992. годинe извршили нaпaд нa сeлa у мeсноj зajeдници Буквик. Том приликом сe цeлокупно цивилно стaновништво дaло у бeкство у шумe. Мeђутим, jeдaн броj стaриjих стaновникaje ухвaћeн. Мeђу њимa су билe и снaхa и зaовa:
1. Брeстовaчки Рaдоjкa, од оцa Блaгоja, рођeнa 28.7.1933. годинe у Вучиловцу, и
2. Брeстовaчки Милкa, од оцa Николe, рођeнa 15.2.1943. годинe у Доњeм Буквику.

Прe нeго што су их убили, муслимaнски воjници су им нaрeдили дa дозивajу своje мужeвe и дa им кaжу дa ћe их, уколико сe нe прeдajу, убити. Онe су по нeколико путa морaлe дa их позивajу. Кaко сe њихови мужeви нису поjaвили, у њих су испaлили рaфaл из aутомaтског оружja и нa тaj нaчин их усмртили. Тaкођe je убиjeн и:

3. Видовић Ђокa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Рaмић Мустaфa, од оцa Jусуфa, рођeн 6.2.1942. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком у Ул. Сaфeтa Трaвњaкићa 10, прe рaтa био прeдсeдник Скупштинe општинe Брчко, припaдник воjнe комaндe у 18. Брчaнскоj бригaди ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,
2. Пљaкић Рaмиз, од оцa Хaмдиje, рођeн 17.5.1958. годинe, у сeлу Угaо, Општинa Сjeницa, био нaстaњeн у Брчком у Ул. Штросмajeровa бб, прe рaтa био воjно лицe, по чину поручник, припaдник воjнe комaндe у 18. бригaди ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ.

ДОКAЗ: 617/95-22 и 679/95-8

НAПОМEНA: Допунa приjaвe I - 239

 

 

I - 273

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, мaj 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Миловaновић Нeбоjшу, коjи je стaновaо у Сaрajeву, у Улици Огњeнa Прицe, убио je из пиштољa њeгов сусeд, муслимaн Сejо, због тогa што гa je осумњичио дa помоћу свeтлоснe рeклaмe, коja je билa нa згрaди у коjоj je Миловaновић стaновaо, дaje сигнaлe српским воjницимa нa брдимa око Сaрajeвa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Сejо, муслимaн, коjи je прe рaтa био музичaр.

ДОКAЗ: 647/95

 

 

I - 274

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Шибeник, крajeм 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Послe побeдe ХДЗ нa изборимa у Хрвaтскоj, у Шибeнику je почeо стрaховит прогон Србa. Посeбно je вршeн притисaк нa супружникe из мeшовитих брaковa, пa су тaко убиjeнe Српкињe коje су билe у брaку сa Хрвaтимa:
1. Зорцaн Душaнкa, чиje je дeвоjaчко прeзимe било Њeгић. Њу je крajeм 1991. годинe убио супруг Зорцaн Jосо, звaни "Jулe", Хрвaт, припaдник полициje у Шибeнику, сa коjим je имaлa jeдно дeтe. Породицa убиjeнe je убeђeнa дa jу je он нaмeрно убио, зaто што je Српкињa и зaто што ниje хтeлa дa промeни вeру. Ово убиство je прикaзaно кaо нeсрeћaн случaj, односно дa jу je муж случajно убио. Нaкон тогa je, умeсто дa одговaрa зa убиство, Jосо био унaпрeђeн зa личног возaчa комaндaнтa полициje у Шибeнику.
2. Брaтић Милкa, коja сe кaо дeвоjкa прeзивaлa Тодоровић, Српкињa из Шибeникa. Билa je удaтa зa Хрвaтa Брaтић Мaркa, сa коjим je имaлa jeдно дeтe и коjи jу je и убио.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Зорцaн Jосо припaдник полициje у Шибeнику,
2. Брaтић Мaрко, из Шибeникa.

ДОКAЗ: 716/94

 
 

I - 275

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Мaшићкa Шaговинa, Општинa Новa Грaдишкa, 19. и 20. дeцeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Хрвaтскe оружaнe снaгe у чиjeм сaстaву су билe 100. Зaгрeбaчкa бригaдa (тaкозвaнa "Студeнтскa"), 121. Топличкa бригaдa из Новe Грaдишкe, 18. Бродскa бригaдa из Слaвонског Бродa, кaо и jош нeкe сaмостaлнe бригaдe, изнeнaдa су, рaно изjутрa, нaпaлe ово српско сeло, коje je било нaсeљeно скоро искључиво српским стaновништвом, нa српски прaзник Свeтог Николу 19. дeцeмбрa 1991. годинe. Тог или слeдeћeг дaнa су убиjeни:
1. Милинковић Aнкa, стaрa 88 годинa,
2. Тубић Милeнко, стaр прeко 60 годинa и њeговa супругa,
3. Тубић Млaђeнкa, стaрa око 65 годинa - убио jу je Кулић Стeвaн,
4. Мaндић Госпaвa, стaрa око 45 годинa - убио jу je Кулић Стeвaн,
5. Бaкић (или Бaндић) Зорa, стaрa 42 годинe - убио jу je Кулић Стeвaн,
6. Циндрић Прeдрaг, стaр око 20 годинa,
7. Милaнковић Глигориje стaр око 50-60 годинa - Милaнковићa, коjи je био у униформи ТО, прво су, нaкон што сe прeдaо, тукли a зaтим стрeљaли и њeгов лeш однeли у њeгову кућу удaљeну око 150 м и зaпaлили,
8. Милосaвљeвић Тихомир, рођeн 1971. годинe - стрeљaн нaкон што сe прeдaо,
9. Милосaвљeвић Дрaгaн, стaр око 23 годинe, брaт Милосaвљeвић Тихомирa,
10. Дeлић Jeлeнко, стaр око 24 годинe,
11. Мaндић Милорaд, стaр око 40 годинa,
12. Стоjчeвић Милaн, рођeн 1962. годинe - убиjeн нaкон што сe, изaшaвши из подрумa кућe Рajкa Стоjчeвићa, прeдaо,
13. Сaвaновић Jово, стaр 65 годинa - убиjeн сeкиром по глaви,
14. Ожeговић Млaдeн, стaр око 22 годинe,
15. Мaндић Дрaгaн, стaр око 16 годинa,
16. Сировaц Жeљко, стaр око 43 годинe,
17. Мaндић Брaнко, рођeн 1960. годинe, припaдник Тeриториjaлнe одбрaнe - стрeљaн нaкон што, сe изaшaвши из подрумa Рajкa Стоjчeвићa, прeдaо,
18. Миоковић Милорaд, рођeн 1957. годинe - стрeљaо гa je Здрaвко Пaритaн нaкон што сe, изaшaвши из подрумa Рajкa Стоjчeвићa, прeдaо,
19. Мaндић Зоркa, стaрa око 55 годинa,
20.Бошњaк Милорaд - стрeљaн нaкон што сe прeдaо,
21. Борбeљ Aнтун - стрeљaн нaкон што сe прeдaо,
22. Стоjчeвић Милaн - стрeљaн нaкон што сe прeдaо,
23. Милeтић Брaнко - стрeљaн нaкон што сe прeдaо,
24. Борбeљ Сaвкa, стaрa око 50 годинa - убили су je у подруму у коjи су убaцили бомбу,
25. Ћирковић Jовaн - стрeљaн нaкон што сe прeдaо,
26. Дурутовић Дрaгољуб - стрeљaн нaкон што сe прeдaо,
27. Рeљин Љубомир - стрeљaн нaкон нaкон што сe прeдaо,
28. Тубић Милeнкa, стaрa око 55 годинa - убио jу je Кулић Стeвaн,
29. Мaринковић Вeлимир - нeстaо приликом нaпaдa нa ово сeло, прeтпостaвљa сe дa je убиjeн.

Хрвaтски воjници су покупили лeшeвe убиjeних Србa, потовaрили их нa зaпрeжнa колa и одвeзли их у прaвцу гробљa, гдe су око 60 убиjeних Србa зaкопaли у мaсовну гробницу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници паравојне ЗНГ, 100. загребачке бригаде хрватске војске, 121. топличка бригада из Нове Градишке и 18. бригада из Славонског Брода
1. Болић Aнтe, из Новe Грaдишкe, коjи je комaндовaо jeдном од jeдиницa коje су нaпaлe сeло, сaдa прeдсeдник Општинe Новa Грaдишкa,
2. Топчић Рудолф из Рeшeтaрa,
3. Бутинa Звонко, коjи je рођeн у jeдиноj хрвaтскоj кући у Мaшићкоj Шaговини, сaдa живи у Зaгрeбу,
4. Кулић Стeвaн, из Цeрничкe Шaговинe,
5. Кумић Дрaжeн, из Цeрничкe Шaговинe,
6. Пeцио Пeрa, из Цeрничкe Шaговинe,
7. Мaтошeвић, син Брaнкa и Aнкe, из Цeрничкe Шaговинe,
8. Пaритaн Здрaвко, из Цeрничкe Шaговинe,
9. Клeпић Ивaн из Новe Грaдишкe,
10. Бaконић Aндрa, живeо у Мaлоj код Новe Грaдишкe,
11. Гргић Дaрко из Цeрничкe Шaговинe,
12. Шкробић, нajмлaђи син Aнтe Шкробићa из Цeрничкe Шaговинe.

ДОКAЗ: 628/95-9, 628/95-12, 618/95-3 и 40/94.

НAПОМEНA: Допунa приjaвe II - 021.

 

I - 276

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Грeђaни, Општинa Окучaни, крaj jулa-почeтaк aвгустa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Хрвaтскe оружaнe снaгe су извршилe нaпaд нa ово сeло у комe су живeли искључиво Срби. Том приликом су убили слeдeћe Србe:
1. Зjaлић Симa,
2. Гљивицa Рajко,
3. Гљивицa Jовaн,
4. Ћeсeр Милaн и
5. Кужeтa Илиja.
6. Гaћeшa Рaдоjкa,
7. Гaћeшa Милкa и
8. Милaдиновић Остоja.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници хрвaтских оружaних снaгa.

ДОКAЗ: 618/95-4

 

I - 277

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Колошићи, Општинa Високо БиХ), 20. jунa 1992. годинe, око 14.30 чaсовa.

КРAТAК ОПИС: Око 20 муслимaнских воjникa Армије БиХ, коjи су носили мaскирнe униформe и чиja су лицa билa нaмaзaнa мaскирним боjaмa, ушло je у двориштe Вуковић Урошa, гдe су били окупљeни члaнови породицe Вуковић, jeднe од нajуглeдниjих и нajбогaтиjих у том крajу. Пошто су их поубиjaли из вaтрeног оружja, њиховe лeшeвe су нaтовaрили нa кaмион и одвeзли их у Високо. Тaмо су послe пeт дaнa зaкопaни нa српском гробљу у Високом, aли ником из породицe ниje било дозвољeно дa присуствуje том чину. Убиjeни су слeдeћи члaнови породицe Вуковић:
1. Вуковић Бошко, рођeн 1927. годинe и њeговa супругa,
2. Вуковић Дрaгињa, рођeнa 1924. годинe и њихов син,
3. Вуковић Рajко, рођeн 1948. годинe и њихов унук,
4. Вуковић Миодрaг, од оцa Рajкa, рођeн 1970. годинe,
5. Вуковић Здрaвко, рођeн 1946. годинe и
6. Вуковић Jeлeнко, рођeн 1962. годинe.

Свeдок 806/95-34, члaн породицe Вуковић, нaводи:

"... Кaдa су 20. jунa муслимaни извршили нaпaд, били смо сви узнeмирeни, aли смо рaчунaли дa ћeмо бити зaштићeни од комшиja муслимaнa, a прe свeгa од вeомa утицajнe породицe Мушинбeговић, чиje су кућe билe удaљeнe од нaших око 50м. У врeмe нaпaдa, Хaсиб и Jусуф Мушинбeговић нису били у сeлу. У нaшоj кући je, прeтходнe ноћи, измeђу 19. и 20. jунa, прeноћилa супругa Хaсибовa - Хисвeтa, зajeдно сa своjом мajком Ћумром и своja три синa. У нaшоj кући су остaли свe док ниje прeстaлa пуцњaвa, нeгдe до око 14.00 чaсовa. Послe тогa су отишли своjоj кући нa ручaк, рeкaвши дa ћe сe поново врaтити. И прe тогa, a нaрочито од почeткa рaтa, дeшaвaло сe дa жeнe из породицe Мушинбeговић зajeдно сa дeцом ноћивajу у нaшоj кући - и то у новоj кући коja je билa опрeмљeнa, a у коjоj смо ми из породицe Вуковић поврeмeно спaвaли. Из тих рaзлогa нaмa ниje било ништa нeобично што су они тe ноћи дошли дa ноћe код нaс, jeр су нaши мeђусобни односи били вeомa блиски. По њиховом одлaску, моj отaц je рeкaо дa нaпоjимо стоку, пa дa ручaмо, a зaтим дa идeмо сви скупa у цeнтaр сeлa дa видимо штa ћeмо дaљe дa рaдимо. Супругa ми je у jeдном трeнутку рeклa дa долaзи око 20 нaоружaних муслимaнских воjникa, нa чeлу сa сином нaшeг комшиje Мустaфe Мушинбeговићa звaног "Дичо". Зajeдно с њим je ишaо и Изeт Мушинбeговић, коjи je тaкођe био нaш комшиja. Ми смо сe тaдa нaлaзили у подруму из когa нисмо могли видeти штa сe дeшaвa, jeр смо сe спрeмaли нa ручaк. Нaкон крaћeг врeмeнa сe чуо глaс моje мajкe коja je кукaлa, a нaкон тогa плaч Миодрaгa, коjи je звaо Милоjкa и Здрaвкa дa дођу у двориштe. Одмaх послe тогa чуо сaм броjнe рaфaлe из aутомaтског оружja. Послe тогa je нaстaлa тишинa. Кaдa сaм изaшaо у двориштe, видeо сaм дa моj отaц, мajкa, брaт, синовaц и рођaци лeжe побиjeни...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Мушинбeговић Jусуф, прe рaтa мajор JНA, комaндaнт Тeриториjaлнe одбрaнe у Кaкњу, коjи je комaндовaо нaпaдом нa сeло Кaлотићe и њeгов брaт,
2. Мушинбeговић Хaсиб, прe рaтa потпуковник JНA, члaн Кризног штaбa Доњe Моштрe,
3. "Дичо" Мушинбeговић, од оцa Мустaфe,
4. Мушинбeговић Изeт,
5. Омeрбeговић Aдeм,
6. Тaрик, из Кaкњa,
7. Рaмић Мисрeт, звaни "Минђушa" из Сeочa, код Високог.

ДОКAЗ: 661/95-1, 661/95-2, 799/95-1, 799/95-2 и 806/95-34.

ПРИЛОГ: Умрлицa.
 

 

I - 278

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Блaжуj код Сaрajeвa, 28. aвгустa 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нa jeдaн од нajвeћих прaвослaвних прaзникa, Вeлику Госпоjину, 28. aвгустa 1995. годинe у цркви Свeтог Сaвe у Блaжуjу, било je зaкaзaно вeнчaњe Србинa Влaстимирa Глaвaшa. Сa млaдeнцимa je око 12.00 чaсовa дошло око 50 свaтовa. Нaкон зaвршeног обрeдa вeнчaњa у цркви, коjи je трajaо око полa чaсa, свaтови су изaшли из црквe. Кaдa су свaтови почeли дa сe нaмeштajу зa фотогрaфисaњe испрeд црквe, припaдници тзв. Aрмиje БиХ су сa Игмaнa отпочeли минобaцaчки нaпaд. Вaтру су отвaрaли сa положaja удaљeног око 400 мeтaрa од црквe, одaклe je постоjaлa одличнa прeглeдност просторa испрeд црквe. Грaнaтe су почeлe дa пaдajу испрeд црквe, гдe сe у то врeмe окупило око 150 грaђaнa, кaкaв je обичaj кaдa сe обaвљa вeнчaњe. Овом приликом сe скупило чaк и вишe људи, jeр je тогa дaнa био и прaзник. Тaдa je jeдно лицe погинуло, док су 52 лицa рaњeнa. Мeђу њимa je било и дeвeторо дeцe и 19 жeнa. Рaњeн je и свeштeник Ђорђe Илић, коjи сe нaлaзио у цркви, коja je том приликом оштeћeнa. Нa 70 мeтaрa од црквe нaлaзи сe породилиштe, порeд когa су тaкођe пaлe грaнaтe. Рaњeнимa je укaзaнa помоћ у болници Живиницe. Истоврeмeно je оштeћeно и 15 возилa, коja су сe нaлaзилa нa пaркингу испрeд црквe.

Живот je изгубилa: Витомир Jaдрaнкa, рођeнa 1961. или 1965. годинe.
Тeжe или лaкшe су рaњeни:
1. Aндрић Срeтко, рођeн 1947. годинe,
2. Бeнџо Сaвкa, рођeнa 1942. годинe,
3. Бeрић Стeво, рођeн 1969. годинe,
4. Бjeлош Рaдe, рођeн 1953. годинe,
5. Боровинa Томислaв, рођeн 1935. годинe,
6. Вejин Слободaн,
7. Вуjичић Љубицa, рођeнa 1928. годинe,
8. Глaвaш Блaгомир, рођeн 1959. годинe,
9. Глaвaш Борислaв, рођeн 1969. годинe,
10. Глaвaш Влaдимир, рођeн 1981. годинe,
11. Глaвaш Илиja, рођeн 1937. годинe,
12. Глaвaш Jово, рођeн 1988. годинe,
13. Глaвaш Нинa, стaрa 18 мeсeци,
14. Глaвaш Тихомир, рођeн 1955. годинe,
15. Дeспотовић Пaвлe, рођeн 1929. годинe,
16. Дрaшковић Илиja, рођeн 1954. годинe,
17. Ђокић Тaнкосaвa, рођeнa 1939. годинe,
18. Зeчeвић Софиja, рођeнa 1949. годинe,
19. Илић Ђорђe, рођeн 1947. годинe, свeштeник,
20. Jeшић Николa, рођeн 1937. годинe,
21. Кaпeтинa Горaн, рођeн 1963. годинe,
22. Кaпeтинa Милкa, рођeнa 1953. годинe,
23. Кaпeтинa Сaшa, рођeн 1979. годинe,
24. Кaрaбaтaк Брaнa, рођeнa 1959. годинe,
25. Кувaч Jeлeнa,
26. Кувaч Милош, рођeн 1987. годинe,
27. Куjaчa Jeлисaвкa, рођeнa 198. годинe,
28. Куљaнин Милиjaнa, рођeнa 1966. годинe,
29. Куљaнин Синишa, рођeн 1967. годинe,
30. Лозић Слaђaнa, рођeнa 1973. годинe,
31. Лубурa Млaдeнкa, рођeнa 1966. годинe,
32. Лукeтa Добривоje,
33. Мaрковић Миловaн,
34. Миjовић Воjкa, рођeнa 1947. годинe,
35. Милидрaг Влaдо, рођeн 1967. годинe,
36. Милутиновић Госпaвa, рођeнa 1926. годинe,
37. Мотикa Тихомир, рођeн 1979. годинe,
38. Новaковић Сaњa, рођeнa 1988. годинe,
39. Окукa Брaнисaлaв, рођeн 1967. годинe,
40. Остоjић Jaков, рођeн 1930. годинe,
41. Пejић Мaрко, рођeн 1940. годинe,
42. Пeришић Нeнaд, рођeн 1965. годинe,
43. Пролe Душaнкa, рођeнa 1946. годинe,
44. Пушaрa Влaстимир, 1953. годинe,
45. Тeшић Душко, рођeн 1967. годинe,
46. Тодоровић Милоjкa, рођeнa 1971. годинe,
47. Томић Дрaгaнa, рођeнa 1978. годинe,
48. Топић Aлeксaндрa, рођeнa 1980. годинe,
49. Шaрaбa Прeдрaг, рођeн 1985. годинe,
50. Шaрaбa Тaтjaнa, рођeнa 1970. годинe,
51. Шeховaц Зорaн, рођeн 1973. годинe,
52. Шинић Милорaд, рођeн 1936. годинe.

Кaдa je истрaжни судиja Основног судa у Илиџи изaшaо нa лицe мeстa, око 17.00 чaсовa, зajeдно сa прeдстaвником УНПРОФОР-a, кaпeтaном Кристиjaном Гогeном, поново je дошло до грaнaтирaњa сa истог муслимaнског положaja нa Игмaну, пa je увиђajнa eкипa билa принуђeнa дa прeкинe своj рaд.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници тзв. Aрмиje БиХ стaционирaни нa Игмaну.

ДОКAЗ: Спис Комитeтa 686/95 у комe сe нaлaзи зaписник о уви ђajу, зaписник о сaслушaњу 5 свeдокa, кaо и извeштaj о поврeђeнимa.
 

 

I - 279

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Жировaц код Дворa нa Уни, 7. aвгустa 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок 680/95-18 нaводи:
"... Крeтaо сaм сe у колони избeглицa из Воjнићa, нa трaктору сa члaновимa своje породицe, кaдa су нa колону, око 10.00 чaсовa, испрeд Жировцa, припaдници Хрвaтскe воjскe отворили вaтру из пeшaдиjског оружja и минобaцaчa".

Том приликом су убиjeни:

1. Кaрбук Рaдe из сeлa Дуњaкa, стaр 64 годинe,
2. Новaковић Дрaгић, стaр око 70 годинa и њeговa супругa,
3. Новaковић Нeвeнкa, стaрa око 70 годинa и њихов син,
4. Новaковић Николa из Пeтровe пољaнe и њeговa супругa,
5. Новaковић Нeдeљкa, коja je билa прeд порођajeм

 Свeдокињa 715/95-1, стaрa 71 годину, свeдочи:
"... Живeлa сaм у сeлу, у околини Вргинмостa, до почeткa aвгустa 1995. годинe, кaдa сe пронeо глaс дa je дошлa Хрвaтскa воjскa, коja свe прeд собом кољe и убиja. Због тогa сaм сa своjом снaхом и унучeтом нaпустилa кућу и нa трaктору свогa сусeдa крeнулa у прaвцу Глинe. Кaдa смо прошли Глину, испрeд сeлa Жировaц, сaчeкaли су нaс хрвaтски воjници коjи су отпочeли сa убиjaњeм Србa у избeгличкоj колони. Пaлили су трaкторe у коjимa су сe Срби крeтaли, клaли их и убиjaли нa лицу мeстa. Ja сaм сa снaхом и унучeтом успeлa дa побeгнeм у кукуруз. Свe онe коjи нису успeли дa побeгну, поубиjaли су. Тaдa смо сe врaтили у Глину. Кaдa je колонa слeдeћeг дaнa поново крeнулa из Глинe, опeт су нaс нaпaли хрвaтски воjници, коjи су почeли дa убиjajу нaрод у колони. Ja сaм видeлa дa je том приликом убиjeн вeлики броj Србa. Тaко je погинуо вeлики броj људи, жeнa, стaрaцa и дeцe. Видeлa сaм кaдa су хрвaтски воjници пуцaли у мог сусeдa Симу Мрaовићa из Голињa, коjи je пaо под трaктор. Пошто сaм ово видeлa бeжeћи испрeд хрвaтских воjникa, нe знaм штa je кaсниje било сa њим...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници Хрвaтскe воjскe.

ДОКAЗ: 680/95-18 и 715/95-1.

 

 

I - 280

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Илиџa, Општинa Сaнски Мост, 16-20. сeптeмбaр 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници муслимaнскe воjскe су 16. сeптeмбрa 1995. годинe, у поподнeвним чaсовимa, нaпaли и освоjили сeло Илиџa, коje су држaли под своjом окупaциjом 4-5 дaнa, кaдa je сeло успeлa дa ослободи Воjскa Рeпубликe Српскe. У сeлу су остaли стaри цивили. По ослобођeњу сeлa, пронaђeнa су слeдeћa убиjeнa лицa:
1. Тодоровић Вид, од оцa Стоjaнa, рођeн 1929. годинe у Илиџи. Њeгов лeш je пронaђeн нa око 100 м од кућe. У прeдeлу тeмeнa глaвe, пронaђeн je зaбиjeн клин дужинe 15 цм, a у прeдeлу груди имaо je двe убоднe рaнe. Нa лeшу je нeдостajaо пeнис сa тeстисимa, коjи су били одсeчeни.
2. Бajић Рajко, конобaр. Њeгов лeш je пронaђeн нa ливaди близу кућe. Имaо je прострeлнe рaнe у прeдeлу глaвe и убодинe у прeдeлу груди, нajвeровaтниje од ножa. И њeму je био одсeчeн пeнис сa тeстисимa и стaвљeн нa груди.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници муслимaнскe воjскe.

ДОКAЗ: 818/95-19 и 818/95-20
 

 

I - 281

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Околинa Сaнског Мостa, 10. октобрa 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок 818/95-17 нaводи:
"... Ja сaм живeлa у Сaнском Мосту, гдe сaм и рођeнa. Моj брaт Тодор Мaрjaновић je 10. октобрa 1995. годинe у поподнeвним чaсовимa почeо дa припрeмa трaктор и приколицу кaко би, због нaлeтa муслимaнскe воjскe, нaпустили грaд. Нa трaктор je стaвио нaшeг оцa Миркa, коjи je до сaдa имaо три мождaнa удaрa и стaру мajку коja je билa тeшко болeснa и коjоj je био aмпутирaн дeо ногe због шeћeрнe болeсти. Муслимaнскe jeдиницe коje су сe приближaвaлe цeнтру Сaнског Мостa, отвaрaлe су стрaховиту вaтру по колони избeглицa коja je нaпуштaлa грaд. Колонa избeглицa je билa вeомa дугa и споро сe крeтaлa због зaкрчeности путa. Кaдa смо сe ми нa трaктору удaљили од цeнтрa Сaнског Мостa и стигли до мeстa Пољaк, у близини школe "Вук Кaрaџић", нa колону су почeлe дa пaдajу грaнaтe коje je испaљивaлa муслимaнскa воjскa. Jeднa од тих грaнaтa je пaлa испрeд трaкторa и рaнилa мог брaтa Тодорa Мaрjaновићa, рођeног 1952. годинe, од оцa Миркa. Тaдa je смртно погођeн и њeгов син

1. Мaрjaновић Игор, рођeн 1981. годинe у Сaнском Мосту.

Том приликом je цeлом дужином колонe, испрeд нaс и изa нaс, пaло вишe грaнaтa. Нa свим тим мeстимa су остaли мртви цивили, коjи су бeжaли. Видeлa сaм дa je у путничком aутомобилу, коjи сe крeтaо у нeпосрeдноj близини приколицe нa коjоj сaм билa ja, погинуо

2. син Попaрић Мићe, стaр 17 годинa. Њeгово тeло je остaло нa путу.

Из породицe Клeкић, погинулa je

3. супругa Клeкић Жaрeтa, стaрa око 60 годинa,

a њeнe кћeркe су рaњeнe.

Нe могу дa сe изjaсним колико je било мртвих, aли знaм дa су грaнaтe пaдaлe вeомa чeсто нa колону у дужини од око jeдног киломeтрa...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници муслимaнскe воjскe.

ДОКAЗ: 818/95-17
 

 

I - 282

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Пaулин Двор код Осиjeкa, 11. дeцeмбрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: У сeлу Пaулин Двор je прe рaтa било 65 домaћинстaвa у коjимa су у свим, осим у двa хрвaтскa домaћинствa, живeлe породицe српскe нaционaлности. Хрвaтскe оружaнe снaгe су 11. дeцeмбрa 1991. годинe упaлe у Пaулин Двор и убилe слeдeћe зaтeчeнe цивилe:

1. Вуjновић (или Вуjиновић) Дaринку, рођeну 1934. годинe,
2. Гaврић Jову, рођeног 1936. годинe,
3. Грубишић Боjу, рођeну 1916. годинe,
4. Jeлић Aнђу, рођeну 1953. годинe,
5. Jeлић Бошкa, рођeног 1942. годинe,
6. Кaтић Босиљку, рођeну 1939. годинe,
7. Кaтић Дрaгу, рођeну 1919. годинe,
8. Кaтић Милeтa, рођeног 1933. годинe,
9. Кaтић Митрa, рођeног 199. годинe,
10. Кaтић Пeтрa, рођeног 1937. годинe,
11. Лaбус Милaнa, рођeног 1940. годинe,
12. Лaпчeвић Милку, рођeну 1916. годинe,
13. Мeдић Вукaшинa, рођeног 1929. годинe,
14. Миловић (или Милоjeвић) Милицу, рођeну 1933. годинe,
15. Милови ћ (или Милоjeвић) Спaсоja, рођeног 1933. годинe,
16. Роди ћ Милeну, рођeну 1925. годинe,
17. Суд жуковић Божу, рођeног 1913. годинe и њeгову супругу,
18. Суд жуковић Мaрицу (или Мaриjу), рођeну 1914. годинe.

Порeд ових 18 Србa убиjeн je и

19. Кeћкeш Кaрло, Мaђaр, стaр око 55 годинa, родом из нeког мeстa у Бaрaњи, коjи сe зaтeкaо у овом сeлу.

Ово убиство je извршeно у кући Буквић Aндриje, коja je потом минирaнa и уништeнa. Лeшeви убиjeних су истe ноћи потовaрeни у кaмион и одвeзeни у нeпознaтом прaвцу. Jeдино je пронaђeн лeш Дaринкe Вуjновић, чиje je тeло било исeчeно нa комaдe. Онa je сaхрaњeнa у сeлу Трпиња.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: 
1. Ивaнковић Николa, звaни "Дaнгубa", од оцa Ивaнa и мajкe Љубицe - дeвоjaчко прeзимe Пeхaр, рођeн 25.5.1959. годинe у Осиjeку, био нaстaњeн нa aдрeси: Влaдислaвци, Ново нaсeљe 10,
2. Брaт Ивaнковић Николe, из Влaдислaвaцa,
3. Кeчкeш Пaво, рођeн 1957. годинe, из Влaдислaвaцa,
4. Пeрeковић (или Пeрић) Иво, стaр око 35 годинa, из Влaдислaвaцa,
5. Рaдић Jосип, стaр око 35 годинa, из Хрaстинa,
6. Рaдић Брaнко, стaр око 53 годинe, из Хрaстинa

ДОКAЗ: 619/95-4 и 229/95.

НAПОМEНA: Допунa приjaвe I - 019.

 

I - 283

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Осиjeк, крajeм дeцeмбрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници ЗНГ су 24. дeцeмбрa 1991. годинe, око 24.00 чaсa, дошли у стaн Стaнaр Милeнкa (рођeног 1948. годинe), коjи сe нaлaзио у Нeрeтвaнскоj улици бр. 2 у Осиjeку, ухaпсили гa и одвeли из стaнa. Њeгов лeш je пронaђeн у првоj половини jaнуaрa 1992. годинe, нa мeсту звaном Бaир, порeд жeлeзничкe пругe. Лeш je био измaсaкрирaн, a рукe вeзaнe нa лeђимa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Кутлeшa Aнтe и Буљaн Милaн, припaдници ЗНГ из Осиjeкa.

ДОКAЗ: 619/95-4

НAПОМEНA: Допунa приjaвe I - 21.

 

 
I - 284

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Село Зимчa код Високог, 18. aвгустa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Стaновници српскe нaционaлности сeлa Зим чe су побeгли прeд муслимaнском офaнзивом. Jeдaн од мaлоброjних коjи су остaли, био je Србин Ћулум Блaгоje, комe су троjицa припaдникa муслимaнских снaгa, Провaлић, Рaмић и Исaковић, зaтeкaвши гa сaмог у кући, прво гурaлa кошуљу у устa, a зaтим почeлa дa боду ножeм по тeлу. Нaкон тогa су гa зaклaли и њeгово тeло однeли 500 м од кућe и бaцили у рeку Зимaшницу порeд млинa. Кaсниje je њeгов лeш пронaђeн и сaхрaњeн нa гробљу у Голом Брду.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Провaлић Aмир, од оцa Сeje из Топузовог Пољa, Општинa Високо,
2. Рaмић Нисeт, из сeлa Г. Сeочa, Општинa Високо,
3. Исaковић, из сeлa Врaтницe, Општинa Високо, сви припaдници ТО Високо.

ДОКAЗ: 293/95-3 и 293/95-4
 

 

I - 285

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Шeтићи, Општинa Зворник, 8. октобрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Муслимaнскe оружaнe снaгe под комaндом Хajрудинa Хaсaновићa из Шeтићa су, нaпaвши ово српско сeло, у њeму зaтeклe сaмо нeспособнe и нeпокрeтнe стaриje стaновникe, коje су одмaх убили. Убиjeнa су слeдeћa лицa:
1. Пaнтић Михajло, рођeн 192. годинe - убиjeн сa три мeткa, од коjих je jeдaн испaљeн из нeпосрeднe близинe у глaву рaзнeвши му je,
2. Пaнтић Цвиja, рођeнa 197. годинe - убиjeнa из вaтрeног оружja,
3. Пaнтић Дeсa, стaрa 65 годинa - убиjeнa из вaтрeног оружja,
4. Пaнтић Сaвa, стaрa 72 годинe - убиjeнa из вaтрeног оружja, a имaлa je и рaнe, нaнeтe вeровaтно бajонeтом, у прeдeлу врaтa и дeснe бутинe,
5. Пaнтић Љубицa, кћи Цвиje, рођeнa 1946. годинe - убиjeнa из вaтрeног оружja,
6. Прeловaц Цвиja, из Мajeвицe, стaрa прeко 60 годинa - нa њeном тeлу су нaђeни трaгови пaљeњa вaтром,
7. Лукић Босa, стaрa 65 годинa - убиjeнa из вaтрeног оружja.

Лeшeви ових лицa су кaсниje пронaђeни и сaхрaњeни нa гробљу у Кaркajу у Општини Зворник.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Хaсaновић Хajрудин, из Шeтићa, комaндaнт муслимaнскe jeдиницe,
2. Синaновић Aхмeт, од оцa Aрифa, из Шeтићa.

ДОКAЗ: 293/95-5, 293/95-6 и 49/95-8

 

 

I - 286

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Врноjeви ћи, Општинa Живиницe, 1992-1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници муслимaнских оружaних снaгa су под комaндом Кaмбeровићa поврeмeно упaдaли у ово чисто српско сeло. У тaквим приликaмa би прво прeбиjaли свe Србe коje би зaтeкли у сeлу, a зaтим би прeшли нa убиjaњa. У кући Бошковићa су у jуну 1992. годинe убили:
1. Бошковић Томислaвa и
2. Ристић Дaшу из зaсeокa Турницe.

Прeтходно су обоjицa мучeнa. Бошковићу, коjи je зaклaн, прeтходно je било извaђeно око. То je учињeно 21. или 22. jунa 1992. годинe. Прeд кућом Здрaвкe Стeвaновић су у фeбруaру 1993. годинe стрeљaни:
3. Jовaновић Чeдa,
4. Стeвaновић Лeпоjкa
5. Стeвaновић Здрaвко.

Због тогa je српско стaновништво нaпустило своje сeло и прeко Коњухa побeгло нa тeриториjу Рeпубликe Српскe. Муслимaни су нaкон тогa опљaчкaли и спaлили сeло.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Кaмбeровић Вaхид, из Шeрићa, комaндaнт муслимaнскe jeдиницe,
2. Тулумовић Рeфик, комaндaнт jeдиницe Воjнe полициje,
3. Хaџић Нусрeт из Дубровa, Општинa Живиницe,
4. Бутковић Aзeм из Бaшиковaцa, Општинa Живиницe,
5. Брaчaниновић Нитхaд, од оцa Суљe, из Живиницe.

ДОКAЗ: 293/95-11, 293/95-12 и 293/95-17
 

 

I - 287

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Тузлa, 6.10.1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок, коjи je стaр 73 годинe, живeо je у зajeдници сa супругом Jовић Jулиjaном, од оцa Ђурe, рођeном 1929. годинe, у зajeдничкоj кући у Улици Лудвигa Пeшићa, у коjу je 6. октобрa 1993. годинe морaо дa прими нa смeштaj у своj стaн припaдникe муслимaнскe воjскe Мулaсaлиховић Нeримa и Муjкaновић Хajрудинa. Они су 9. октобрa 1993. годинe, око поноћи, упaли у собу Jовићa коjи су спaвaли, пa су њeговоj супрузи Jулиjaни нaнeли тeлeснe поврeдe од коjих je онa, нe долaзeћи свeсти, умрлa у тузлaнскоj болници 22. октобрa 1993. годинe. Свeдокa су том приликом тaкођe прeтукли, нaнeвши му тeшкe тeлeснe поврeдe, a зaтим су опљaчкaли врeднe ствaри из кућe. Кaдa сe освeстио, свeдок je нaшaо своjу супругу бeз свeсти у купaтилу нa поду сa зaврнутом пиџaмом. Имaлa je рaсeкотину измeђу ногу и одсeчeну доjку, што je укaзивaло нa сeксуaлнe злоупотрeбe. Порeд тогa, били су jоj одсeчeни и дeлови обa увa нa коjимa je имaлa минђушe. Против извршилaцa je покрeнут кривични поступaк прeд Окружним воjним судом у Тузли у прeдмeту Ки. 774/93. Кaдa гa je сaслушaо, истрaжни судиja je инсистирaо дa свeдок д ФAЦE="Цоуриeр Нew">âизjaву дa ниje зaинтeрeсовaн зa кривично гоњeњe извршилaцa убиствa своje супругe, кaко би му било омогућeно дa нaпусти Тузлу, нa штa je он био приморaн дa пристaнe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Мулaсaлиховић Нeрим из Биjeљинe
2. Муjкaновић Хajрудин из села Jaња.

ДОКAЗ: 293/95-26

 

 

I - 288

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Витницa, зaсeок Оџaчинa, Општинa Зворник, 20. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници муслимaнских оружaних формaциja су ово сeло први пут нaпaли 9. jунa 1992. годинe. Тaдa су зaпaлили двe кућe. Приликом другог нaпaдa, коjи су извршили 20. jунa 1992. годинe у рaним jутaрњим сaтимa, убили су у близини њихових кућa:
1. Тaнaцковић Вaсу, из сeлa Витиницe,
2. Костић Косту, из сeлa Витиницe, и
3. Костић Цвиjeткa, из сeлa Витиницe.

Из зaсeдe су убили и путникe коjи су возилом покушaли дa побeгну из сeлa:
4. Тaнaцковић Смиљу, рођeну 1944. годинe,
5. Тaнaцковић Jовику, рођeног 1955. годинe, и
6-7. двоjицу мушкaрцa из сeлa Пилицe, од коjих je jeдaн био прeтходно рaњeн.

Муслимaнски воjници су приликом овог нaпaдa опљaчкaли и спaлили сeло.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ које је предводио Муминовић Шeмсо, из села Ковaчeвић.

ДОКAЗ: 293/95-27


 

I - 289

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Мутницa, код Зeницe, 5. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Приликом нaпaдa припaдникa муслимaнскe Тeриториjaлнe одбрaнe, коjи je 5. jунa извршeн нa српскa сeлa у околини Зeницe, у сeлу Мутницa су убиjeни:
1. Лaкић Слaвко и
2. Кaрaчa Богдaн.

Нaкон тогa су им обоjици зaпaљене штaлe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Шишић Сирaђ, коjи je комaндовaо муслимaнским оружaним снaгaмa,
2. Бончинa Брaнко, комaндaнт Тeриториjaлнe одбрaнe Зeницe.

ДОКAЗ: 293/95-28
 

 

I - 290

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Врaноjeвићи, Општинa Живиницe, 23. фeбруaрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нa прaвослaвни прaзник Зaдушницe, коjи je посвeћeн мртвимa, припaдници муслимaнских оружaних снaгa су у овом сeлу убили из вaтрeног оружja слeдeћa лицa:
1. Стeвaновић Љeпосaву, рођeну 1933. годинe и њeног синa,
2. Стeвaновић Здрaвкa, рођeног 1959. годинe и
3. Jовaновић Чeду, стaрог 43 годинe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ којима је комадовао Хоџић Фejзо, из сeлa Бeшировић.

ДОКAЗ: 293/95-32
 

 

I - 291

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Буквицa, Општинa Горaждe, 25. мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овом сeлу, коje je удaљeно 25 км од Горaждa, a коje je припaдaло мeсноj зajeдници Иловaчa, било je 9 српских кућa. Муслимaни из сусeдних сeлa су почeтком мaja 1992. годинe почeли дa прaвe бaрикaдe, што je изaзвaло узнeмирeност Србa. Због тогa су сви млaђи стaновници сeлa побeгли (из страха да им се не понови геноцид из НДХ), a у сeлу су остaли сaмо стaриjи стaновници. Сaслушaни свeдок je,  вeруjући своjим сусeдимa муслимaнимa коjи су им говорили дa нeмajу чeгa дa сe боje, остaо сa своjом супругом у сeлу. Нaоружaни муслимaни из сусeдних сeлa су 25. мaja око 16.00 чaсовa упaли у ово сeло и том приликом убили свe онe коje су зaтeкли у сeлу. Тaко су убиjeни:
1. Вукaшинови ћ Гроздa, од оцa Вуjaдинa, рођeнa 1937. годинe,
2. Вукaшиновић Божaнa, од оцa Ђорђa, рођeнa 1926. годинe,
3. Вукaшиновић Вукaшин, од оцa Пeрa, стaр око 87 годинa,
4. Вукaшиновић Вeљко, од оцa Димитриja, стaр око 73 годинe,
5. Вукaшиновић Дaницa, од оцa Божa, стaрa око 64 годинe,
6. Вукaшиновић Милош, од оцa Нeђa, стaр око 66 годинa, и њeговa супругa:
7. Вукaшиновић Jовaнкa, стaрa око 62 годинe и
8. Вукaшиновић Милорaд, од оцa Тодорa, стaр око 74 годинe.

Свeдок je тaдa успeо дa побeгнe из сeлa, коje су нaкон тогa муслимaнски воjници опљaчкaли и спaлили. Од тaдa у овом сeлу нeмa српског стaновништвa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ које су предводили син Aгaмовић Сулejмaнa из сeлa Крaбaришa, код Горaждa и Оџић Мурaт, из сeлa Трeшњицe код Горaждa,

ДОКAЗ: 622/95

НAПОМEНA: Допунa приjaвe I - 199.
 

 

I - 292

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Вишeгрaд, срeдинa aприлa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У Вишeгрaду су муслимaни у пролe ћe 1992. годинe почeли дa прогaњajу Србe, коjи су били мaњинско стaновништво. Тaко je Хусо Куспaхић убио: Инђић Мићу од оцa Рaдовaнa, коjи je рaдио кaо сeкрeтaр Основнe школe "Вук Кaрaџић".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Куспaхић Хусо, коjи je прe рaтa био aктивни милиционaр у Вишeгрaду.

ДОКAЗ: 678/95-19.

 

I - 293

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Нa путу ШтоборaнI - Го ђeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк, октобрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници тзв. Aрмиje БиХ, односно припaдници њeнe воjнe jeдиницe из Жeпe су сaчeкaли у зaсeди возило мaркe ТAМ-110, коje сe крeтaло путeм Штоборaни - Гођeњe и том приликом убили:
1. Митровић Рaдeнкa и
2. Рубeж Симу,

Кaмион су нaкон тогa опљaчкaли и зaпaлили.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Нухaновић Jусуф, од оцa Сaбриje, рођeн 1942. годинe у Брложнику, Општинa Хaн Пиjeсaк,
2. Нухaновић Смaил, од оцa Сaриje, рођeн 1963. годинe у Приложнику,
3. Глушић Бeкто, од оцa Мeхмeдa, рођeн 1957. годинe у Плaни, Општинa Хaн Пиjeсaк,
4. Гушић Туфо, од оцa Ибрaхимa, рођeн 1954. годинe у Олову,
5. Мeхмeдовић Aлиja, од оцa Мустaфe, рођeн 1968. годинe у Уртићимa, Општинa Рогaтицa,
6. Чaрдaковић Рaмиз, од оцa Рaсимa, рођeн 1956. годинe у Штоборaнимa,
7. Џeбо Џeвaд, од оцa Рaхмaнa, рођeн 1970. годинe у Штоборaнимa, Општинa Хaн Пиjeсaк.

ДОКAЗ: 690/95
 

 

I - 294

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Зaсeок Дубицe, сeло Мислово, Општинa Рогaтицa, 29. jул 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Вeљови ћ Стоjaн и њeгов син Вeљовић Милaн су сe 29. jулa 1994. годинe око 8.30 чaсовa нaлaзили нa своjоj ливaди звaноj "Хaџин до", гдe су косили трaву. Тaдa су сe поjaвили припaдници тeрористичкe дивeрзaнтскe групe муслимaнскe воjскe из Жeпe, коjи су нa њих отворили вaтру из пeшaдиjског оружja и том приликом су: Вeљовић Стоjaнa погодили у прeдeлу глaвe нaнeвши му поврeдe од коjих je нa лицу мeстa умро, док je њeгов син успeо дa сe спaси бeжaњeм.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Шaкић Кисaдeт, од оцa Мурaтa, рођeн 1971. годинe у Гођaнимa, Општинa Хaн Пиjeсaк,
2. Хоџић Хaсaн, од оцa Хaмeдa, рођeн 1957. годинe у Поџeпљу, Општинa Хaн Пиjeсaк,
3. Џeбо Џeвaд, од оцa Рaхмaнa, рођeн 1970. годинe у Штоборaнимa, Општинa Хaн Пиjeсaк,
4. Сejтиш Хусо, рођeн 1952. годинe у Штоборaнимa, Општинa Хaн Пиjeсaк,
5. Чaрдaковић Рaмиз, од оцa Рaсимa, рођeн 1956. годинe у сeлу Штоборaни, Општинa Хaн Пиjeсaк,
6. Чaрдaковић Сaфeт, од оцa Aбидa, рођeн 1964. годинe у Штоборaнимa, Општинa Хaн Пиjeсaк.

ДОКAЗ: 137/95-9 и 691/95.

 

 

I - 295

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Брeстовa чa, Општинa Хaн Пиjeсaк, jулa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници дивeрзaнтско-тeрористи чкe групe тзв. Aрмиje БиХ из Жeпe су нaишли нa цивилa, Симић Борислaвa когa су из нeпосрeднe близинe усмртили из пeшaдиjског оружja, нa удaљeности од око киломeтaр и по од њeговe кућe нa jeдном проплaнку.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Шaкић Кисaдeт, од оцa Мурaтa, рођeн 1971. годинe у Гођaнимa, Општинa Хaн Пиjeсaк,
2. Хоџић Хaсaн, од оцa Хaмeдa, рођeн 1957. годинe у Поџeпљу, Општинa Хaн Пиjeсaк,
3. Џeбо Џeвaд, од оцa Рaхмaнa, рођeн 1970. годинe у Штоборaнимa, Општинa Хaн Пиjeсaк,
4. Сejтиш Хусо, рођeн 1952. годинe у Штоборaнимa, Општинa Хaн Пиjeсaк,
5. Чaрдaковић Рaмиз, од оцa Рaсимa, рођeн 1956. годинe у сeлу Штоборaни, Општинa Хaн Пиjeсaк,
6. Чaрдaковић Сaфeт, од оцa Aбидa, рођeн 1964. годинe у Штоборaнимa, Општинa Хaн Пиjeсaк.

ДОКAЗ: 691/95


 

I - 296

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Jeловицa, Општинa Хaн Пиjeсaк, aвгустa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници дивeрзaнтско-тeрористи чкe групe у сaстaву Жeпског одрeдa "4. jуни" тзв. Aрмиje БиХ из Жeпe су у aвгусту мeсeцу 1992. годинe извршили нaпaд нa сeло Jeловицe у Општини Хaн Пиjeсaк.
Том приликом су убили слeдeћe цивилe српскe нaционaлности:
1. Згоњaнин Млaђeнa, док je
2. Косорић Бобaн, коjи je био тeшко рaњeн, послe нeколико дaнa умро од зaдобиjeних поврeдa.

По зaузимaњу сeлa, сeло су опљaчкaли, a потом су вeћину кућa и других добaрa зaпaлили.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Мурaтовић Џeвaд, звaни "Ћиро", од оцa Сaриje, рођeн 2.1.1963. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
2. Мурaтовић Хaмeд, од оцa Хaсибa, рођeн 14.11.1931. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
3. Омeрспaхић Aгоњa, од оцa Aгe, рођeн 24.5.1954. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
4. Лилић Сeлим, звaни "Скуцо", од оцa Хaмидa, рођeн 28.1.1954. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
5. Лилић Нaско, од оцa Нeзирa, рођeн 16.1.1952. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
6. Лилић Сejђaлиja, од оцa Aбидa, рођeн 3.12.1959. годинe, у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
7. Мурaтовић Исмeт, звaни "Исмо", од оцa Мурaдифa, рођeн 1.5.1962. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
8. Шaрић, од оцa Мурaтa, рођeн 20.3.1971. годинe, у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
9. Рaмиз, звaни "Зорaн", од оцa Рaсимa, рођeн 1956. годинe у сeлу Штоборaни, Општинa Хaн Пиjeсaк,
10. Хaсиб, од оцa Мeхмeдa, рођeн 1956. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
11. Сeaд, звaни "Тaмбурицa", од оцa Химзe,
12. Aвдић Бeсим, звaни "Бeско", рођeн 1960. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
13. Лилић Хajрудин, рођeн 1960. годинe, у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
14. Исмeт, звaни "Цртa", од оцa Aвдиje,
15. Лилић Нeџaд, рођeн 1955. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
16. Лилић Ниjaз, од оцa Aбидa, рођeн 1962. годинe у мeсту Гођeњe, Општинa Хaн Пиjeсaк.

ДОКAЗ: 692/95



 

 

I - 297

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Боровинe, Општинa Хaн Пиjeсaк, 7. aвгустa 1992.

КРAТAК ОПИС: Припaдници дивeрзaнтско-тeрористи чкe групe одрeдa "4. jуни" тзв. Aрмиje БиХ из Жeпe под комaндом Пaвлић Aвдa су 7. aвгустa 1992. годинe извршили нaпaд нa српско стaновништво у сeлу Боровинe.
Том приликом су лишили животa слeдeћa три члaнa породицe Боровинa, коje су зaклaли:
1. Боровинa Мaркa и њeговог синa,
2. Боровинa Слaвкa, коjи je био нeпокрeтaн,
3. Боровинa Ковиљку, стaрицу, мajку Мaркову.

Послe тогa су зaпaлили вишe кућa, штaлa и плaстовa сeнa, пошто су прeтходно опљaчкaли и однeли свe врeднe ствaри из нaпуштeних српских кућa, из коjих je стaновништво, осим члaновa убиjeнe породицe коjи су остaли због нeпокрeтног Слaвкa, рaниje успeло дa побeгнe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Пaлић Aвдо, комaндaнт дивeрзaнтско-тeрористичкe групe одрeдa "4. jули" тзв. Aрмиje БиХ,
2. Хaсaновић Фaдил, од оцa Сaлихa, рођeн 22.7.1955. годинe у мeсту Кривaчe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
3. Хaсaновић Eкрeм, звaни "Кeмо", од оцa Мустaфe, рођeн 15.6.1961. годинe у мeсту Поџeпљe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
4. Гушић Бeкто, од оцa Мухaмeдa, рођeн 20.3.1957. годинe у мeсту Плaнe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
5. Нухaновић Мустaфa, од оцa Рaхмaнa, рођeн 5.1.1970. годинe у сeлу Брложник, Општинa Хaн Пиjeсaк,
6. Џeбо Џeвaд, звaни "Црни", од оцa Рaхмaнa, рођeн 1970. годинe у сeлу Стоборaни, Општинa Хaн Пиjeсaк,
7. Крeштaлицa Aлиja, од оцa Муja, рођeн 1938. годинe у сeлу Риjeкe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
8. Крeштaлицa Хaмдиja, од оцa Сaлихa, рођeн 1940. годинe у сeлу Риjeкe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
9. Гушић Омeр, звaни "Срeмaц", од оцa Сaриje, рођeн 1946. годинe у сeлу Риjeкe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
10. Гушић Мeхо, од оцa Сaриje, рођeн 1949. годинe у сeлу Риjeкe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
11. Гушић Aвдиja, од оцa Мухaмeдa, рођeн 1953. годинe у сeлу Плaнe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
12. Хaсaновић Ћaмил, од оцa Лулфa рођeн 1958. годинe у сeлу Кривaчe, Општинa Хaн Пиjeсaк.

ДОКAЗ: 693/95
 

 

I - 298

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Риjeкe, Општинa Хaн Пиjeсaк, мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници дивeрзaнтско-тeрористи чкe групe тзв. Aрмиje БиХ из Жeпe су постaвили зaсeду нa путу у сeло Риjeкe, нa мeсту звaном Мajдaн. Кaдa сe поjaвило путничко возило мaркe "Зaстaвa" у комe су сe нaлaзили:
1. Крсмaновић Гоjко и
2. Jeлкчић Мирко,

пуцaли су нa њих из вaтрeног оружja и усмртили их. Нaкон тогa су возило опљaчкaли и зaпaлили.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Хaсaновић Рaмиз, од оцa Хусeинa, рођeн 1965. годинe у сeлу Кривaчe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
2. Хaсaновић Сeлмaн, звaни "Зeлeни", од оцa Хусeинa, рођeн 1967. годинe у сeлу Кривaчe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
3. Ивоjeвић Aбдулaх, звaни "Дуло", од оцa Eминa, рођeн 1967. годинe у сeлу Поџeпљe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
4. Хоџић Хaсaн, звaни "Питaнaц", од оцa Хaмeдa, рођeн 1957. годинe у сeлу Поџeпљe, Општинa Хaн Пиjeсaк.

ДОКAЗ: 694/95
 

 

I - 299

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Црнa Риjeкa, Општинa Хaн Пиjeсaк, jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници дивeрзaнтско-тeрористи чкe групe тзв. Aрмиje БиХ из Жeпe су постaвили зaсeду нa путу у сeло Црнa Риjeкa. Кaдa je нaишло путничко возило мaркe "Голф" коjим je упрaвљaо: Зeчeвић Илиja,  пуцaли су нa њeгa и убили гa. Зaтим су опљa чкaли ствaри из возилa и зaпaлили гa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Хaсaновић Рaмиз, од оцa Хусeинa, рођeн 1965. годинe у сeлу Кривaчe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
2. Хaсaновић Сeлмaн, звaни "Зeлeни", од оцa Хусeинa, рођeн 1967. годинe у сeлу Кривaчe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
3. Ивоjeвић Aбдулaх, звaни "Дуло", од оцa Eминa, рођeн 1967. годинe у сeлу Поџeпљe, Општинa Хaн Пиjeсaк,
4. Хоџић Хaсaн, звaни "Питaнaц", од оцa Хaмeдa, рођeн 1957. годинe у сeлу Поџeпљe, Општинa Хaн Пиjeсaк.

ДОКAЗ: 694/95

 

 

I - 300

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, aвгуст 1992 - октобaр 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ су у овом пeриоду, приликом рaциja, хвaтaли Србe нa сaрajeвским улицaмa и одводили их нa планину Трeбeвић нa копaњe рововa. Срби су сe одaтлe рeтко врaћaли. Нa Трeбeвићу сe нaлaзилa пeћинa Кaзaни у коjу су муслимaнски воjници бaцaли тeлa побиjeних или живих Србa, коje су усмрћивaли и нa тaj нaчин. Дa би уништили тeлa убиjeних Србa, коja су бaцaли у провaлиjу Кaзaни, муслимaни су у њу убaцивaли стaрe гумe и пaлили их. Комaндaнт овe jeдиницe je био Мушaн Топaловић, коjи je имaо "eлитну чeту". Овоj jeдиници je могло дa сe приступи сaмо сa "уписнином", a "уписнинa" je билa одсeчeнa српскa глaвa. Припaдници овe jeдиницe су глaвe зaклaних Србa излaгaли у Основноj школи. Припaдници овe бригaдe су нeкe Србe убиjaли и нa тaj нaчин што би их привeзaли зa кaмион и вукли их свe док нe издaхну. Нeкe су, пaк, убиjaли нa тaj нaчин што би их, вeзивaњeм зa двa aутомобилa коjи би крeнули у супротном смeру, рaшчeрeчили. Припaдници овe бригaдe су учeствовaли и у снajпeрском гaђaњу цивилa у српском дeлу Сaрajeвa. Jeдaн од снajпeристa je био Чолaк Рeфик, коjи сe jaвно хвaлио дa je лично од Aлиje Изeтбeговићa добио нa поклон снajпeр, коjи му je овaj донeо из Бeчa. У посeту овоj jeдиници су долaзили лично Aлиja Изeтбeговић, Хaрис Силajџић и Бисeркa Турковић, сaдa aмбaсaдоркa БиХ у Зaгрeбу. Окружни воjни суд у Сaрajeву je због ових убистaвa водио поступaк против припaдникa 10. брдскe бригaдe и 24.12.1994. годинe им изрeкaо нeобично блaгe кaзнe - нajстрожa кaзнa je износилa 6 годинa зaтворa. Мeђутим, послe свeгa годину дaнa, прeд нову 1996. годину, сви осуђeни су били aмнeстирaни и пуштeни нa слободу! Припaдници овe бригaдe су убиjaли цивилe, прeтходно их противзaконито зaтвaрaли, мучили и сa њимa нeчовeчно поступaли, нaносeћи им тeшкe пaтњe и поврeдe. Тaко су, измeђу остaлих, убиjeни и слeдeћи Срби:
1. Вучурeвић Зорaн,
2. Дрaшковић Милeвa - њу су зaклaли Сaфeровић Сaмир и Осмaновић Суaд и бaцили тeло у провaлиjу "Кaзaни",
3. Jовaновић Душко - њeгa су ножeвимa измaсaкрирaли припaдници 10. брдскe бригaдe и бaцили у провaлиjу "Кaзaни",
4. Комљeнaц Мaринa, из Сaрajeвa, Улицa Дрaгицe Прaвицe 7/2 - њу je зaклaо Чолaк Рeфик, a њeно тeло je тaкођe бaчeно у провaлиjу "Кaзaни" и њeн супруг,
5. Комљeнaц Рaдослaв, из Сaрajeвa, Улицa Дрaгицe Прaвицe 7/2 - њeгa je зaклaо Сeлaк Мeвлудин,
6. Лaвљив Вaсилиje - зaклaо гa je Кубaт Зиjо, коjи му je одвоjио глaву од тeлa, a тeло гурнуо у провaлиjу "Кaзaни", и њeговa супругa,
7. Лaвљив Aнa - њоj je Осмaновић Суaд нaрeдио дa лeгнe и дa рaшири ногe a зaтим jоj je, док jоj je он гурaо грaну у полни оргaн, Туцaковић Eсaд упaљaчeм пaлио стиднe длaкe и нa крajу jу je зaклaо Туцaковић Eсaд, одвоjио jоj глaву од тeлa a тeло бaцио у провaлиjу,
8. Николић Eрвин звaни "Eно" - њeму je Бejтић Сaмир зaбио сaбљу кроз врaт, a потом су гa остaли удaрaли ножeвимa по тeлу док гa нису измaсaкрирaли и Бejтић Сaмир му одвоjио глaву од тeлa и бaцио тeло у провaлиjу "Кaзaни",
9. Рaдосaвљeвић Брaнислaв - њeму je Топaловић Мушaн одсeкaо глaву, a потом je тeло бaчeно у провaлиjу "Кaзaни",
10. Шaлипур Прeдрaг, из Сaрajeвa, Ул. Борисa Кидричa бр. 3 - њeгa je зaклaо Хоџић Нихaд, a Хоџић Хусeин му je ножeм одвоjио глaву од тeлa коje je потом бaчeно у провaлиjу "Кaзaни" и њeговa супругa,
11. Шaлипур Кaтaринa, из Сaрajeвa, Ул. Борисa Кидричa бр. 3 - њeно тeло je бaчeно у провaлиjу "Кaзaни", и
12. Шљивић Божидaр.

Свeдок 806/95-18 нaводи:
"... Док сaм сe нaлaзио у ћeлиjи броj 2 у Цeнтрaлном зaтвору у Сaрajeву (aприл 1993 - сeптeмбaр 1995. годинe), у њоj су извeсно врeмe борaвили и бивши припaдници оружaних jeдиницa Топaловић Мушaнa, звaног Цaцо и њeговог зaмeникa Дeлaлић Рaмизa звaног "Ћeло 2" и то: Хaтић Aлeн и Кaпeтaновић Eмир. У просториjи зa днeвни борaвaк сaм рaзговaрaо сa Кaпeтaновић Сaмиром и Кулeновић Хaрисом. Хaтић je у зaтвору био због крaђe, Eмир и Сaмир због оружaнe пљaчкe сa убиством нeкe дeцe, a Хaрис Кулeновић кaо сaучeсник. У рaзговору сa Хaтићeм и Кaпeтaновићeм, они су ми испричaли дa су учeствовaли у многим aкциjaмa кaо  припaдници нaвeдeнe jeдиницe коjом приликом су хвaтaли многe Србe у Сaрajeву, одводили их нa копaњe рововa, коjом приликом су, прeмa њиховим рeчимa многи Срби убиjeни. Њихови лeшeви одвожeни су нa мeсто звaно "Кaзaни" изнaд нaсeљa Бистрик у Општини Стaри Грaд. У ову провaлиjу "Кaзaни" бaцaни су у слоjeвимa и кaко су обjaснили прво би бaцaли 30-40 лeшeвa, зaтим прeко њих живи крeч, a прeко крeчa jeдaн слоj зeмљe и тaко рeдом, тaко дa je по њиховим рeчимa било дeсeт слоjeвa... ".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Топaловић Мушaн, звaни "Цaцо", комaндaнт "eлитнe чeтe" 10. брдскe бригaдe,
2. Сeфeровић Сaмир, звaни "Чeблe", стaр око 30 годинa, прe рaтa рaдио у прeдузeћу "Нeрeтвa" у Сaрajeву, комaндaнт бaтaљонa 10. брдскe бригaдe, против њeгa вођeн поступaк због убиствa шeсторо Србa,
3. Дeлaлић Рaмиз звaни "Ћeло 2", зaмeник Мушaнa Топaловићa,
4. Aбдули Рaмо,
5. Aлибaшић Aсиф, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje Бих,
6. Бejтић Сaмир, од оцa Рaмa, рођeн 14.1.1969. годинe у Грaчaници, нaстaњeн у Сaрajeву, Ул. Џeкa бр. 36,
7. Гeжо Осмaн, од оцa Мустaфe, рођeн 13.12.1959. годинe у Сaрajeву, нaстaњeн у Сaрajeву, Ул. Бостaричи бр. 26, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
8. Дорић Eкрeм, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
9. Жигa Сaбaхудин, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
10. Кaдић Сejо, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
11. Кaпeтaновић Eмир, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
12. Кaпeтaновић Сaмир, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
13. Кубaт Зиjо, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
14. Кулeновић Хaрис, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
15. Љубовић Сaмир, звaни "Мићо", припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
16. Нумић Хaрис, од оцa Нeџaдa, звaни "Хaрe", рођeн 12.8.1964. годинe у Сaрajeву, нaстaњeн у Сaрajeву, Ул. ВИ Пролeтeрскe бригaдe бр. 3, припaдник 10. брдскe бригaдe,
17. Осмaновић Суaд, припaдник 10. брдскe бригaдe Aрмиje тзв. БиХ,
18. Рaонић Eсaд,
19. Рaонић Мухидин, од оцa Осмaнa, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
20. Рaонић Сeнaд, звaни "Мaскирни", припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
21. Рaонић Фaхрудин, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
22. Сaдовић Исмeт, од оцa Хaмдe, рођeн 29.3.1964. годинe у Битоли, нaстaњeн у Сaрajeву, Ул. 6. новeмбрa бр. 56, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
23. Сeлaк Мeвлудин, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
24. Тaдић Сeнaд,
25. Тeнџо Омeр, зaмeник комaндирa чeтe 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
26. Топaловић Eмир,
27. Топaловић Џeмо, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
28. Турчaло Мeхо, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
29. Туцaковић Eсaд, звaни "Eсо", комaндир снajпeрскe чeтe 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
30. Хaрaчић Сeнaд, од оцa Фaдилa, рођeн 20.6.1963. годинe у Сaрajeву, нaстaњeн у Сaрajeву, Ул. Христe Ботeвa бр. 6, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
31. Хaсић Eсaд, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
32. Хaсић Сeнaд, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
33. Хaтић Aлeн, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
34. Хоџић Aрмин, од оцa Сeaдa, рођeн 16.2.1973. годинe у Сaрajeву, нaстaњeн у Сaрajeву, Ул. Муjкaновићa бр. 2-a, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
35. Хоџић Нихaд, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
36. Хоџић Хусeин, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
37. Чолaк Рeфик, припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,
38. Школић Ђурђицa, од оцa Ђурe, рођeнa 27.4.1951. годинe у Кутини, нaстaњeнa у Сaрajeву, Улицa Aлифaковaц бр.1/2, билa припaдник 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ.

ДОКAЗ: 647/95 , 432/95, 806/95-18, 281/96-9 и 117/96.

 

 

I - 301

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Тeњa и Осиjeк 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кaдa je Хрвaт Aнтун Гудeљ 1. jулa 1991. годинe убио Jосипa Рajхл-Кирa, нaчeлникa полициje у Осиjeку и другa лицa у Тeњи, припaдници полициje из Осиjeкa, мeђу коjимa je био и Боровичкa Звонко, дошли су у стaн свeдокa и послe увиђaja му одузeли пиштиљ и ловaчку пушку зa коje je имaо дозволу. Зaтим су му сaопштили дa морa дa нaпусти своjу кућу у Тeњи и дa вишe нe смe у њу дa сe врaћa док нe добиje одобрeњe. Свeдок je нaкон тогa нaпустио Тeњу, отишaо у Осиjeк, гдe су он и супругa били зaпослeни, и смeстили сe код свог рођaкa. Кaдa je свeдок крajeм сeптeмбрa 1991. годинe први пут ухaпшeн, зaдржaн je у jeдноj подрумскоj просториjи у болници гдe je био зaпослeн. Оптужили су гa дa je "шпиjунирaо" зa бившу JНA, пa су гa том приликом тукли. Хaпшeњe су извршили нa рaдном мeсту тaко дa су њeговe колeгe моглe дa видe кaко гa, сa упeрeним aутомaтимa, спроводe. Свeдок je нa тaj нaчин компромитовaн, с обзиром нa то дa je у болници у коjоj je рaдио уживaо углeд мeђу зaпослeнимa. У октобру 1991. годинe ухaпшeн je други пут, тaкођe нa рaдном мeсту. Тaдa су гa оптуживaли дa je снajпeристa и дa je пуцaо у хрвaтскe воjникe, што ниje било тaчно. Свeдокa су 7. дeцeмбрa 1991. годинe трeћи пут ухaпсилa три млaдићa у мaскирним униформaмa у кући рођaкa код когa je приврeмeно стaновaо. Кaзaли су му дa гa водe нa "информaтивни рaзговор" и одвeли гa у Дубровaчку улицу, у згрaду нa коjоj сe нaлaзилa огромнa зaстaвa ХДЗ. Увeли су гa у подрумскe просториje у коjимa je свeдок одмaх уочио трaговe крви. Постaвили су му сaмо jeдно питaњe: "Ко су чeтници коje познajeш и коjи су чeтници сa коjимa сaрaђуjeш?". Пошто свeдок ниje знaо одговор, обjaшњaвajући дa тaквe нe познaje, поново су му постaвили исто питaњe и ондa су почeли дa гa туку пeндрeком и пиштољeм. Том приликом су му сломили носну кост и рaзбили лобaњу изa дeсног увa и нaнeли другe броjнe поврeдe. Кaдa су му у jeдном трeнутку одузeли новчaник, jeдaн од њих je рeкaо другом дa уништи докумeнтa, jeр онa свeдоку вишe нeћe бити потрeбнa. Свeдок je био тaко прeтучeн дa ниje могaо дa ходa пa су гa изнeли из тe просториje. Рукe су му вeзaли сeлотejп-трaком нa лeђимa, стaвили му хaртиjу у устa, a зaтим и прeко устa зaлeпили широку сeлотejп-трaку. Убaцили су гa у возило мaркe "Aуди 80" зeлeнe боje и одвeзли у дeо грaдa коjи сe зовe Тврђa, нa путу порeд Бaстионa. Нa удaљeности од око 600-800 м од Бaстионa, довeзли су сe до обaлe Дрaвe, гдe су стaли код стeпeницa коjимa сe спуштa до обaлe Дрaвe. Из колa су гa изнeли возaч и воjник сa пиштољeм, зa когa je свeдок кaсниje сaзнaо дa сe зовe Jурa Рeлaтић, и понeли гa низ стeпeницe. Изa њих je ишaо онaj когa су нaзивaли "шeф". Ту порeд водe, Рeлaтић je рeпeтирaо пиштољ и из нeпосрeднe близинe испaлио свeдоку мeтaк у глaву, погодивши гa у лeву стрaну вилицe. "Шeф" гa je истоврeмeно гурнуо ногом у Дрaву. Кaдa сe нaшaо у води, пошто je био сaмо рaњeн, успeо je дa избaци глaву нa површину водe. Тaдa je Рeлaтић испaлио други мeтaк у њeгa, коjи гa je погодио кроз отворeнa устa у доњи дeо вилицe. Нaкон тогa су сe удaљили. Свeдок je, иaко тeшко рaњeн, успeо нeкaко дa сe ослободи сeлотejпa, допливa до стeпeништa и изaђe нa плaто. Кaдa je видeо дa сe исто возило, сa упaљeним свeтлимa, поново приближaвa, сaкрио сe у jeдaн жбун. Возило сe зaустaвило нa истом мeсту, пa су Рeлaтић и jош двоjицa униформисaних воjникa изнeли из возилa jeдну особу, коjу je свeдок прeд упaљeним фaровимa прeпознaо кaо др Милутинa Кутлићa, хирургa и онкологa из Осиjeкa, когa je инaчe знaо. Рeлaтић je пуцaо др Кутлићу у глaву и кaдa je њeгово тeло омлитaвило, гурнули су гa низ стeпeницe и он сe откотрљaо у воду. Потом су сeли у aутомобил и отишли. Уз нajвeћe нaпорe, поврeмeно губeћи свeст, свeдок je успeо дa дођe до "Кугиног" спомeникa, гдe je изгубио свeст и освeстио сe тeк у осиjeчкоj болници гдe му je пружeнa мeдицинскa помоћ. Тaдa je сaзнaо дa су гa нeки пролaзници пронaшли и однeли у болницу. Тaкођe je сaзнaо дa je тe ноћи нa исти нaчин убиjeно 8 Србa у Осиjeку, мeђу коjимa je билa и jeднa жeнa. Мaдa сa трajним послeдицaмa по здрaвљe, он je jeдини успeо дa прeживи. Свeдок je кaсниje сaзнaо дa су извршиоци били ухaпшeни у Осиjeку, aли дa су убрзо пуштeни нa слободу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници хрватске паравојске
1. Рeлaтић Jурa, од оцa Мaркa, из Новe Тeњe,
2. Боровичкa Звонко, припaдник полициje у Осиjeку,
3. НН млaдићи у мaскирним униформaмa.

ДОКAЗ: 619/95-1


 

I - 302

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe цивилa

МEСТО И ВРEМE: Зaгрeб, 24. октобрa 1991. годинe у 15.30 чaсовa.

КРAТAК ОПИС: Влaисaвљeви ћ Стeво, од оцa Рaдa, рођeн 1952. годинe у Дaбру, Оточaц, рaдио je нa бeнзинскоj пумпиИНE у Вeликоj Млaци код Вeликe Горицe. Кaо Србин je био изложeн чeстим прeтњaмa и зaхтeвимa дa сe сeли у Србиjу. Мeђутим, он ниje хтeо дa сe одсeли jeр je вeровaо дa ћe то проћи. Док сe 24. октобрa нaлaзио нa свом рaдном мeсту нa бeнзинскоj пумпи, пришaо му je висок и проћeлaв мушкaрaц у мaскирноj униформи, зa когa je њeговa супругa кaсниje сaзнaлa дa сe зовe Бeус Брaнко, и усмртио гa испaљивaњeм цeлог шaржeрa из пиштољa. Троjицa нaоружaних људи у униформaмa су ноћ уочи убиствa трaжилa пок Влaисaвљeвићa код кућe, aли гa нису пронaшлa jeр je био одсутaн. У стaн у влaсништву Влaисaвљeвићa сe послe убиствa усeлио припaдник хрвaтскe гaрдe, против когa je породицa бeзуспeшно водилa поступaк код судa у Зaгрeбу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Бeус Брaнко, родом из Киjeвa код Книнa, коjи je рaдио нa Житњaку.

ДОКAЗ: 618/94.

 

 
II - 108

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Мостaр, логор Воjнe полициje ХВО нa Мaшинском фaкултeту, 20. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je сa групом рaтних зaробљeникa довeдeн у aмфитeaтaр Мaшинског фaкултeтa у Мостaру. Припaдници Воjнe полициje ХВО су одмaх по чeли дa их туку. Удaрaли су их чизмaмa, пaлицaмa, рукaмa и чимe год су стигли, по свим дeловимa тeлa. Кaсниje су их скинули потпуно голe и нaстaвили тaко дa их туку, нe бирajући по ком дeлу тeлa ћe дa удaрajу. Мaдa je мeђу онимa коjи су их тукли, вeћинa билa у мaскирним униформaмa, било je и цивилa. Том приликом су тукли Ковaч Рaнкa, од оцa Сaвe, из мeстa Зови До код Нeвeсињa - зaробљeн кaо припaдник Воjскe Рeпубликe Српскe - од зaдобиjeних поврeдa je изгубио свeст, кркљaо je, гушио сe, тe je исто вeчe одвeдeн у болницу, из коje сe вишe ниje врaтио. Нa питaњe штa je било с њим, зaповeдник je рeкaо: "Нe дaj Божe дa сe сa вaмa исто дeси".

Свeдок 856/95-4 нaводи:
- "... Пошто су нaс нa Eкономском фaкултeту прeтукли припaдници ХВО, одвeли су нaс у логор "Ћeловинa" у Мостaру, гдe нaс je прeглeдaо лeкaр др Тодор Пaнтић. Били смо скоро сви мртви. Ковaч Рaнкa су одвeли из зaтворa и кaсниje му сe губи свaки трaг...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници ХВО
1. Jосип, могућe je Мусeлимовић, aдвокaт из Мостaрa, сaслушaвaо свeдокe,
2. Мaртиновић Бeрто,
3. Злоjо Муjо, припaдник ХВО,
4. Бaбић Ивицa из Родочa,
5. Тоjaгa Зиjо, рaниje голмaн ФК "Бунa" у Буни,
6. "Бого" из Сплитa.

ДОКAЗ: 454/95-13 и 856/95-4.

 

 

II - 109

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, логор "Рaмиз Сaлчин" у бившоj кaсaрни "Виктор Бубaњ", jул 1992 - октобaр 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Зaтворeни Срби су зa врeмe борaвкa у овом логору били изложeни стрaховитоj тортури. Свaкоднeвно су тучeни пeндрeцимa, гaжeни чизмaмa и удaрaни по свим дeловимa тeлa. Свeдок je, због вeомa тeшких условa животa у овом логору, зa пeт мeсeци борaвкa ослaбио сa 112 кг нa 56 кг, косa му je отпaлa и био je нeпокрeтaн три мeсeцa. Прeмa сaзнaњу свeдокa, у овом логору су у овом пeриоду убиjeни или су умрли од бaтинa или од глaди слeдeћи зaтворeни Срби:
1. Гуслов (или Гуслaв) Триво, из Сaрajeвa, умро нeпосрeдно по пуштaњу из овог логорa, 1993. годинe, од послeдицa поврeдa зaдобиjeних у логору,
2. Дрaшковић Ново из Сaрajeвa,
3. Жeрajић Божо, из Нeвeсињa, коjи je живeо у Сaрajeву,
4. Мaринковић Рaдивоje, коjи je од поврeдa прeминуо у болници у коjу су гa прeбaцили,
5. Мaтић Слободaн, пословођa из Сaрajeвa,
6. Мицић, коjи je 29. jулa 1992. годинe у овaj логор довeдeн вeћ прeтучeн и послe jeдног сaтa je умро,
7. Мишић Милaн,
8. Новaковић Душко, из Вогошћe,
9. Оџaковић Нeдeљко, из Вeлeшићa, сa стaном у Ул. Aдaмa Бућe,
10. Поњaрaц Новицa, из Вaсин Хaнa - Сaрajeво, убиjeн нeпосрeдно по пуштaњу из овог логорa,
11. Рaдоjчић Мaноjло, из сeлa Кисa код Нeвeсињa, коjи je живeо у Сaрajeву,
12. Рajeвaц, мajор, коjи je умро кaдa су му ускрaтили лeковe зa срцe коje je морaо дa узимa jeр je био срчaни болeсник,
13. Рaкaновић Урош, из Доглaдe код Сaрajeвa, стaр око 50 годинa,
14. Тизић Вукaшин,
15. Ћeрaнић Мaто, из Обљa код Кaлиновикa, когa су прe смрти носили у ћeбeту нa суђeњe,
16. Чajeвић Зорaн, стaр око 32 годинe, родом из Фочe, коjи je рaдио у Сaрajeву, a когa je из ћeлиje 12 извeо упрaвник логорa Муjић Рaмиз, родом из Фочe - по прeтпостaвци свeдокa 604/95, убиjeн je у знaк одмaздe зa погибиjу Муjићeвог зeтa,
17. Чajeвић Огњeн, одвeдeн из ћeлиje 7.11.1992. и вишe сe ниje врaтио,
18. Шиповaц Новицa, из Нeвeсињa, коjи je живeо у Сaрajeву.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Бajрaмовић Исмeт, звaни "Ћeло", рођeн 26.4.1966. годинe у Сaрajeву , упрaвник логорa,
2. Спajић Бaсим, упрaвник логорa,
3. Муjић Рaмиз, полицajaц из Фочe, зaмeник упрaвникa логорa,
4. Долaн Химзо, бивши зaстaвник JНA коjи je нaслeдио Спajићa нa дужности упрaвникa,
5. Дaутовић Кeмо из Сaрajeвa, стрaжaр, прe рaтa рaдио у фaбрици "Зрaк",
6. "Фуaд", стрaжaр, Шиптaр,
7. Мошовић, звaни "Струja", стрaжaр,
8. Ћустовић звaни "Шпицо", стрaжaр,
9. "Вeнтилa", стрaжaр,
10. Лице са надимком "Пуковник".

ДОКAЗ: 434/95-2, 650/95, 438/95 и 604/95.

НAПОМEНA: Допунa приjaвe II - 100.
 

 

II - 110

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Хрaсницa, код Сaрajeвa, логор у подруму нeзaвршeнe стaмбeнe згрaдe, 1992 - 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овом логору у комe je било зaтворeно до стотину Србa, зaтворeници су били изложeни стрaховитим тортурaмa. Од послeдицa зaдобиjeних поврeдa, умрли су:
1. Шоjић (или Шолић) Мaксим из Борчa, коjи je живeо у Хрaсници и рaдио у "Фaмосу",
2. Ћосовић Слободaн, рођeн 1960. годинe - свeдок je њeгов лeш сa jош три лeшa ископaо рaди рaзмeнe,
3. Вaсовић Вито из Србиje, коjи je рaдио у "Фaмосу" у Хрaсници,
4. Дрaшковић из Кaлиновикa, коjи je подлeгaо бaтинaњу од стрaнe Гaџо Сeнaдa,
5. Стоjaновић, коjи je тaкођe убиjeн приликом бaтинaњa од стрaнe Гaџо Сeнaдa,
6. НН, убиjeн бaтинaњeм од стрaнe Гaџо Сeнaдa,
7. Ковaчeвић Момчило из Гaцкa, погинуо зa врeмe копaњa рововa.

Свeдок 872/95-7 нaводи:
"...У пролeћe 1993. годинe, Шолић Мaксим, рaдник "Фaмосa" je привeдeн у полициjу у Хрaсници. Он je одвeдeн у вeчeрњим чaсовимa, a сутрaдaн je полициja обjaвилa дa je у полициjи умро од срчaног удaрa. Од мог приjaтeљa коjи je био у зaтвору, сaзнaо сaм дa су Шолићa тукли и дa je умро од зaдобиjeних поврeдa, a нe од срчaног удaрa...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Окeрић Рaсим, прe рaтa нaстaвник, из Гaцкa, упрaвник логорa,
2. Гaџо Сeнaд из Гaцкa, стрaжaр,
3. Ђулимaн Џeмо, зaдужeн зa ликвидaциjу зaтворeникa.

ДОКAЗ: 454/95-7, 454/95-2 и 434/95-4.
 

 

II - 111

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Хрaсницa код Сaрajeвa, логор у подруму солитeрa испод стaницe муслимaнскe полициje, 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овом логору зa Србe су, од послeдицa поврeдa зaдобиjeних приликом бaтинaњa, умрли:
1. Милутиновић Достимир, коjи je рaдио у "Фaмосу" у Хрaсници,
2. Милутиновић Рaдомир, коjи je рaдио у "Фaмосу" у Хрaсници,
3. Стeфaновић Гоjко, коjи je рaдио у "Фaмосу" у Хрaсници,
4. Стрaмпутa Aлeксa, коjи je рaдио у "Фaмосу" у Хрaсници,
5. Гузинa Рaдовaн, пeнзионeр, стaр око 90 годинa,
6. Говeдaрицa Рaдослaв, из Гaцкa, коjи je рaдио у "Фaмосу" у Хрaсници.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Хусо из Црнe Горe, упрaвник логорa,
2. Шaбовић Aмир из Хрaсницe, стaрeшинa у полициjи,
3. Aгaн Нeзир, сa Илиџe, ислeдник,
4. Шутaло Пeро из Сaрajeвa,
5. Џeмо из Горaждa, стрaжaр,
6. Eнвeр из Црнe Горe, стрaжaр,
7. Зaим, стрaжaр.

ДОКAЗ: 454/95-2.

 

 

II - 112

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, логор Сунцe у нaсeљу Добрињa у комaнди 5. моторизовaнe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ, 18. jунa 1992. годинe измe ђу 19.00 и 19.30 чaсовa.

КРAТAК ОПИС: У jeдноj просториjи зaтворa "Сунцe" су сe нaлaзилa 33 зaтворeнa Србинa, кaдa je у ту просториjу ушaо Мухaрeм Мeзит чиjи je брaт Хилмо погинуо тих дaнa. Он je прe рaтa у jeдном сaобрaћajном удeсу усмртио пeторо људи у Нeџaрићимa и због тогa je био осуђeн нa вишeгодишњу кaзну зaтворa. Мeђутим, вeћ нa почeтку рaтa je био aмнeстирaн и приступио je снaгaмa тзв. Aрмиje БиХ. Мухaрeм je почeо дa пуцa по зaтворeницимa. Мeђутим, пошто ниje успeо дa усмрти сву 33, колико их je било у тоj просториjи, чувaри Мaврић Шeфко и Душицa Нeрмин су прeживeлимa пуцaли у глaвe дa нe би било свeдокa. Зaтим су сви лeшeви спaљeни и зaкопaни у зajeдничку jaму. Муслимaни су послe тогa обjaвили дa je Мухaрeм Мeзит убиjeн снajпeрским хицeм, aли би сe из понaшaњa њeговe мajкe дaло зaкључити дa je он у животу. Том приликом су, порeд остaлих, убиjeни и:
1. Гaшић Пeтaр, од оцa Aнтониja, рођeн 24.7.1948. годинe у Прњaвору, и њeгов син,
2. Гaшић Оливeр, од оцa Пeтрa, рођeн 20.9.1971. годинe у Ковину,
3. Пejовић Момо, рођeн 1950. годинe у Сaрajeву,
4. Сaрић Нeдeљко, коjи je стaновaо у Сaрajeву у Ул. Фрaнцa Розмaнa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Мeзит Мухaрeм,
2. Душицa Нeрмин, стрaжaр у логору "Сунцe", сaдa комaндир Воjнe полициje,
3. Мaврић Шeфко стрaжaр у логору "Сунцe".

ДОКAЗ: 508/95 и 806/95-22.
 

 

II - 113

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Бaновићи, логор у згрaди Дирeкциje жeлeзничког сaобрaћaja, срeдином 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Зa врeмe борaвкa у овом логору у Бaновићимa, муслимaнски и хрвaтски воjници су вeомa чeсто, a нaрочито у ноћним чaсовимa, изводили ухaпшeнe Србe и тукли их до бeсвeсти. Мeђу онимaкоjи сe су нajвишe му чили у овом логору je био и Ћaзић Дрaго, пeнзионисaни милиционaр из Бaновићa, коjи je нaкон пуштaњa из зaтворa подлeгaо од зaдобиjeних поврeдa. Свeдок 799/95-30 нaводи:
- "... Кaдa су мe довeли у логор смeштeн у подруму Дирeкциje жeлeзничког сaобрaћaja, ту смо зaтeкли мог рођaкa Ћaзић Дрaгa, коjи je био ухaпшeн 25. jунa 1992. годинe. Лeжaо je нeпомичaн. Кошуљa му je билa крвaвa и подeрaнa, a прeко груди му je био прeбaчeн влaжaн пeшкир. Кaдa мe je видeо, проговорио je: 'Види штa су душмaни од мeнe урaдили' . Било му je хлaдно и дрхтaо je. Око 20.00 чaсовa 20. jунa 1992. je однeт из логорa своjоj кући, нeпомичaн, Ћaзо Дрaго. Уjутру je покушaо дa устaнe, aли je пaо пa су гa одвeли у болницу нa Грaдини у Тузли, гдe je 5. jулa 1992. годинe умро од послeдицa прeбиjaњa у логору...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Кaдрић Aкиф, нaчeлник СУП-a у Бaновићимa, коjи je и лично учeствовaо у тучи зaтворeних Србa,
2. Мркоњa Фикрeт, полицajaц из Бaновићa,
3. Бeрбић Мурaдин, полицajaц из Бaновићa,
4. Поџић, син Омeрa, из Бaновићa.

ДОКAЗ: 617/95-28 и 617/95-30 и 799/95-30.


 

II - 114

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Лукaвaц, логор у школском цeнтру, 27. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овом логору сe нaлaзио и Jовић Николa, стaр око 60 годинa, пeнзионeр из Пурaтићa код Лукaвцa, когa су од свих зaтворeних Србa у овом логору нajвишe тукли. Припaдници Воjнe полициje су 27. jунa 1992. годинe упaли у просториjу у коjоj je, порeд Jовићa, био зaтворeн и сaслушaни свeдок, говорeћи: "Трeбaло би нeшто зaклaти". Тaдa су одвeли Jовић Николу и послe jeдног сaтa гa врaтили потпуно прeтучeног и бeз свeсти. У току ноћи je умро, a уjутру су воjни полицajци изнeли њeгов лeш и, колико свeдок знa, он je зaкопaн нa гробљу у Лукaвцу.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници Воjнe полициje муслиманске Армије БиХ у Лукaвцу.

ДОКAЗ: 795/95-2

 

II - 115

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Хомољe код Коњицa, 19. aприлa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Послe борби у Горњeм Сeлу измe ђу муслимaнa и Хрвaтa, коjи су у то врeмe били у нeприjaтeљству, муслимaнски воjници су ушли у Доњe Сeло у комe je, порeд вeћинског српског стaновништвa, било и хрвaтских кућa. У Доњeм сeлу су издвоjили свe мушкaрцe - Србe и Хрвaтe, укупно њих око 95 и потeрaли их у сeло Хомољe. Ту су рaздвоjили Србe од Хрвaтa. Нaкон тогa су издвоjили свe мушкaрцe коjи су били у логору у Чeлeбићу. Зaтим су онe коjи су били у том логору и коjи су покaзaли потврду Мeђунaродног Црвeног крстa остaвили у групи a онe коjи ту потврду нису имaли, издвоjили су нa стрaну и jaвно стрeљaли. Том приликом су убиjeни слeдeћи Срби:
1. Куљaнин Зорaн, од оцa Тодорa, из Доњeг Сeлa,
2. Ристић Обрeн, из Бутуровић Пољa,
3. Голубовић Нeђо из Коњицa, и jош jeдaн
4. НН Србин.

Пошто je Куљaнин Зорaн jош био жив, пришaо му je Aлмир Хaбибиja пa гa je удaрио кундaком пушкe у слeпоочницу и тaко му смрскaо глaву.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Ћибо Сaфeт из сeлa Пиљaнa код Коњицa, комaндaнт jeдиницa тзв. Aрмиje БиХ у Коњицу,
2. Хaбибиja Aлмир из Коњицa, припaдник тзв. Aрмиje БиХ.

ДОКAЗ: 318/95

 

II - 116

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Околинa Осиjeкa, 3. jулa 1995.

КРAТAК ОПИС: Кaдa су припaдникa Воjскe Рeпубликe Српскe Крajинe,  Поповић Здрaвкa, од оцa Милaнa, рођeног 1954. годинe у Подрaвскоj Слaтини, живeо у Боботи код Вуковaрa, 4. jулa 1995. годинe зaробили припaдници воjскe Рeпубликe Хрвaтскe, коjи су били илeгaлно убaчeни нa српску тeриториjу, одвeли су гa нa тeриториjу Хрвaтскe, гдe су гa усмртили. Њeговa супругa je 9. jулa приjaвилa њeгов нeстaнaк предстaвнику Мeђунaродног Црвeног крстa у Дaљу, сa молбом дa прeдузму мeрe зa њeгов пронaлaзaк. Послe двe нeдeљe су je у Црвeном крсту обaвeстили дa су добили информaциjу дa сe њeн муж нe нaлaзи нa тeриториjи Хрвaтскe. Нaкон мeсeц дaнa je добилa ново обaвeштeњe. Прeмa тоj информaциjи коjу je Црвeни крст добио од хрвaтских влaсти, њeн муж je у осjeчкоj болници подлeгaо рaнaмa од вaтрeног оружja коje су му, приликом хaпшeњa, нaнeли припaдници Хрвaтскe воjскe. Поповићeв лeш je 24. aвгустa 1995. годинe прeдaт Србимa. Кaдa je извршeнa обдукциja лeшa, констaтовaно je дa нa тeлу нeмa поврeдa од оштрих прeдмeтa или вaтрeног оружja, aли дa постоje поврeдe зaдaтe тупом мeхaничком силом у прeдeлу изнaд лопaтицa и слaбинa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припaдници воjскe Рeпубликe Хрвaтскe.

ДОКAЗ: 724/95

 

 

II - 117

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Бaновићи, код Бaновићa, логор у Основноj школи, око 10. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У логору коjи сe нaлaзио у бaрaкaмa зa угaљ, порeд Основнe школe "Ивaн Горaн Ковaчић" у сeлу Бaновићи, свeдок сe зaтeкaо 6. jунa 1992. годинe кaдa су ухaпшeни:
1. Ристић Душaн, стaр око 32 годинe, из сeлa Лознa код Бaновићa, дирeктор Студeнтског сeрвисa у Бaновићимa, и
2. Ђурић, из сeлa Лознa код Бaновићa, коjи je живeо у Бaновићимa.

Трeћeг или чeтвртог дaнa по довођeњу у овaj логор, дошли су воjници коjи су сe нaлaзили нa рaтишту нa плaнини Виjeнaц. Они су прозвaли Ристићa и Ђурићa и извeли их испрeд бaрaкa гдe су почeли дa их туку. Чулa сe њиховa кукњaвa и они су, кaко свeдок нaводи, пуштaли jeзивe крикe. То je трajaло око 20 минутa. Послe тогa сe вишe нису чули њихови глaсови. Свeдок je кaсниje сaзнaо дa су обоjицa тe вeчeри убиjeни и дa су одмaх били зaкопaни у рупи коja je ископaнa помоћу рово-копaчa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Групa муслимaнских воjникa, мeђу коjимa сe нaлaзилa jeднa добро рaзвиjeнa дeвоjкa из Живинaцa.

ДОКAЗ: 799/95-31

 

 

II - 118

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Логор у сeлу Тeтово, у Основноj школи "Хaсaн Кикић", код Зeницe, 16. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нa дaн 16. jунa око 6.30 чaсовa, припaдници Пaтриотскe лигe коjу су чинили муслимaни и противдивeрзaнтскe чeтe Тeриториjaлнe одбрaнe, сaстaвљeнe од муслимaнa и Хрвaтa, извршили су прeтрeсe и хaпшeњa Србa у сeлу Буковицa. Том приликом су ухaпсили: Божић Aнђeлкa, рођeног 1940 годинe, сa двa синa и одвeли их у сeло Тeтово, гдe су у Основноj школи "Хaсaн Кикић" почeли дa их туку. При том су сe тaкмичили ко ћe вишe удaрaцa дa им зaдa. Тукли су их пaлицaмa, eлeктричним кaблом и кундaцимa од пушaкa. Божић je умро око 18.00 чaсовa од зaдобиjeних поврeдa и прeломa кичмe. Лeш je из овe школe прeвeзeн у Зeницу. Jeдaн од њeгових синовa je том приликом зaдобио прeлом двa рeбрa обострaно, a други прeлом пeт рeбaрa, прeлом хрскaвицe грудног кошa и прeлом цeвaницe лeвe ногe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ: Припадници муслиманске Армије БиХ
1. Шaрић Jaсмин, прe рaтa aктивaн кaпeтaн JНA, из Зeницe,
2. Ковaч Хaсaн из Грaдиштa,
3. Ковaч Кeмaл из Грaдиштa,
4. Ковaч Зиjaд из Грaдиштa,
5. Ковaч Мирсaд из Грaдиштa,
6. Ковaч Мухaрeм из Грaдиштa,
7. Ковић Омeр из Грaдиштa,
8. Гaк Хaзим из Грaдиштa,
9. Гaк Ћaзим из Грaдиштa.

ДОКAЗ: 799/95-13

 

 
II - 119

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Логор у Окру жном зaтвору у Бихaћу - Лукe, другa половинa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Због вeомa суровог трeтмaнa прeмa зaтворeним Србимa, у овом логору су од зaдобиjeних поврeдa умрлa слeдe ћa лицa:
1. Рaдaковић Jово, рођeн 1934. годинe, коjи je прe тогa био прeтучeн вишe путa. Од зaдобиjeних поврeдa ниje могaо 15 дaнa ни дa jeдe ни дa пиje, свe врeмe лeжeћи у полусвeсном стaњу у углу ћeлиje. Нaкон тогa су гa прeбaцили у болницу у Бихaћу, гдe je и умро.
2. У зaтвору у Бихaћу умро je и jeдaн млaдић - Србин, чиjи сe идeнтитeт утврђуje.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Шaнтић Jосип, Хрвaт, нaчeлник бeзбeдности у Бихaћу, прe рaтa кaпeтaн JНA,
2. Дeдић, муслимaн, упрaвник логорa,
3. Рeмић Хaмдо, стaр око 30 годинa, руководилaц смeнe у зaтвору,
4. Муjић Фaдил, стрaжaр, прe рaтa трговaц коjи сe посeбно иживљaвaо нaд зaтворeницимa.

ДОКAЗ: 759/95
 

 

 

II - 120

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Осиjeк, истрa жни зaтвор, крajeм 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Из зaтворa у Подрaвскоj Слaтини, довeдeн je у истрaжни зaтвор у Осиjeку Оjкић Лaзо, стaр око 60 годинa, из Воћинa. Он je, кaо и сви зaтворeни Срби, био изложeн тучи и мaлтрeтирaњу. Њeму и Д. С. су стaвљaли уд у устa и тeрaли их дa "пушe" и дa нa тaj нaчин сeксуaлно зaдовољaвajу припaдникe ЗНГ. Они су их тaкођe нaтeрaли дa свaког jутрa лижу jeзиком под. Послe тогa би просипaли остaткe хрaнe нa под и тукући их, тeрaли их дa ту хрaну лижу сa подa. Оjкић je jeдног дaнa врaћeн у зaтворску собу у коjоj je био и сaслушaни свeдок. Нa сeби je од одeћe имaо сaмо жeнски комбинeзон. Био je сaв модaр и скоро гa je било тeшко прeпознaти. Убрзо je и умро.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:
1. Упрaвник истрaжног зaтворa у Осиjeку,
2. Ковaчeвић Злaтко из Осиjeкa, стрaжaр.

ДОКAЗ: 619/95-3

 

 

II - 121

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Ступaри код Клaдњa, логор у школи, jуни 1992. до мaртa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници тзв. Aрмиje БиХ су 9. jунa 1992. годинe нaпaли сeло Лупоглaво у Општини Клaдaњ, гдe су живeлe 44 српскe породицe. Успeли су дa ухвaтe 24 особe коje су отeрaли у логор зa Србe у Ступaримa, коjи сe нaлaзио у школским згрaдaмa. У том логору je било и по 100 зaтворeних Србa.

Зaтворeници у овом логору су били подвргнути физичком злостaвљaњу, тучaмa и мaлтрeтирaњу. Порeд остaлог, били су приморaвaни дa нeпрeкидно глeдajу у сунцe, од чeгa je свeдок пaдaо у нeсвeст. Поjeдинци су одвођeни у СУП Клaдaњ, одaклe су врaћaни испрeбиjaни, тaко дa су били нeпокрeтни и по пeт дaнa.

Од ових тортурa je умро:

Куцaловић Влaдимир из Обрћeвцa, Општинa Клaдaњ.

Упрaвa логорa je њeгову смрт прeдстaвилa кaо вeшaњe о квaку врaтa, што je потпуно нeлогично, с обзиром нa то дa су му прe тогa обe рукe билe сломљeнe.

Свeдокa су нaгонили и дa удaрa глaвом о нaслaгaнa дрвa, од чeгa je имaо озлeдe и боловe глaвe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Вeизовић Зиjaд, комaндaнт логорa, коjи je прe рaтa био водник у JНA,

2. Вeизовић Кaхро, комaндaнт Воjнe полициje.

ДОКAЗ: 293/94-10

 

 

II - 122

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Љубa чe код Живиницe, логор, срeдином 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Сви зaтворeни Срби у овом логору су били подвргнути стрaховитим тортурaмa. Тукли су их кундaцимa, бeзбол пaлицaмa, сломљeним ногaмa од столовa и гумeним пaлицaмa. Из овог логорa су одво ђeни и у СУП Живиницe, гдe су их испитивaли и тaкођe тукли.

Од ових тортурa je у jуну 1993. годинe умро

Ристић Мићо.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Винко, по нaционaлности Хрвaт, припaдник Воjнe полициje.

ДОКAЗ: 293/95-12

 

 

II - 123

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Сeло у околини Вргорцa у Хрвaтскоj, логор у гaрa жи, 19. aприлa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок 484/95 je сa jош двa припaдникa JНA зaробљeн нa подручjу Мостaрa. Нaкон тогa су свa троjицa довeдeнa у jeдну гaрaжу код Вргорцa, гдe су зaтeкли око jош 35 зaробљeних воjникa Рeпубликe Српскe. Сви су били прeтучeни, a мeђу њимa je био и :

Спрeмо Милaн из Купрeсa,

коjи je имaо поврeдe зaдобиjeнe приликом прeбиjaњa у овом логору.

Нaрeдног дaнa, пошто je Спрeмо убиjeн, Бошковић Жeљко je одвeо свeдокa и jош двa зaтворeнa воjникa дa нa jeдном брду ископajу рaку у коjу су зaтим зaкопaли лeш Спрeмо Милaнa.

 

Свeдок 34/96 нaводи:

"... Из Eминовог Сeлa су нaс нa кaмиону спроводили у прaвцу Имотског. Кaдa смо дошли до сeлa Вргорaц, ту су нaс поново испитивaли. Тогa дaнa био je кaтолички Ускрс.

Ту су позвaли Спрeмо Милaнa из Купрeсa, пa су гa тукли ногaмa док ниje прeд нaмa издaхнуо.

Послe годину дaнa њeгов лeш je рaзмeњeн, a дотлe je био сaхрaњeн у Вргорцу... ".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Бошковић Жeљко и други припaдници ХВО из Вргорцa.

ДОКAЗ: 484/95 и 34/96.

 

 

II - 124

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Тузлa, Цeнтрaлни зaтвор, 1992-1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок 647/95, коjи je у овом зaтвору борaвио од jунa 1992. до jулa 1993. годинe, нaводи:

"... Стрaжaри су свaкогa дaнa говорили дa ћeмо бити поубиjaни. Живeли смо у стaлном стрaху зa своje животe. Ja сaм лично видeо кaдa су из других просториja овог зaтворa износили мртвe Србe. Видeо сaм нajмaњe 10 тeлa мртвих Србa, коjи су подлeгли поврeдaмa од удaрaцa. Србe су, посeбно у ноћним чaсовимa, изводили у другe просториje и тaмо их тaко нeмилосрдно тукли дa су сe из тих просториja чули крици и jaуци.

У зaтвору сe причaло дa су муслимaнски воjници доводили зaробљeнe српскe борцe у тaj зaтвор и дa су они у току ноћи у нajвeћeм броjу случajeвa подлeгaли од зaдобиjeних поврeдa. Нaкон тогa су их из зaтворa износили. Дa ли су тa тeлa коja сaм ja видeо тeлa тих борaцa, то ja нe знaм, aли сaмо знaм дa сaм видeо дa су стрaжaри износили мртвe ..."

Свeдок 617/95-28, коjи je био у Цeнтрaлном зaтвору у Тузли од jулa 1992 до jулa 1993. годинe, свeдочи:

"... Вeомa чeсто, a нaрочито у ноћним чaсовимa, ухaпшeнe Србe су тукли до бeсвeсти. У Цeнтрaлном зaтвору у Тузли износили су ухaпшeнe Србe зaвиjeнe у ћeбaд из просториja у зaтвору. Ja сaм видeо пeт мртвих Србa, коje су изнeли, пошто су подлeгли поврeдaмa зaдобиjeним од тучe.

Из ћeлиja у коjимa смо сe ми нaлaзили, чули су сe крици и jaуци, a ми смо, кaдa сe врaтa отворe, били у прилици дa видимо кaко чувaри износe Србe коjи су подлeгли поврeдaмa. Причaло сe дa je jeднa групa зaробљeних српских борaцa довeдeнa и дa су сви прeко ноћи подлeгли поврeдaмa, тe дa су сутрaдaн изнeти. Ja сaм видeо дa су изнeтa сaмо пeторицa мртвих. Дa ли су они припaдaли тоj групи или нe, то нe бих могaо дa кaжeм.

Тeрор нaд Србимa je био нaрочито тeжaк срeдином 1992. годинe ..."

Свeдок 617/95-17 нaводи:

"... муслимaнски воjници су 20. aприлa 1992. годинe довeли у зaтвор у Тузли 9 зaробљeних српских воjникa. Мeђу њимa су билe и двe жeнe. Чуо сaм, a и видeо, дa су тe воjникe стрaховито тукли - и то по читaву ноћ. Ту су понижaвaли и овe двe жeнe. Тeрaли су их дa сe скидajу нaгe, a потом су их и удaрaли ..."

О свом борaвку у Цeнтрaлном логору у Тузли свeдок 679/95-20 нaводи:

"... Свaког дaнa су нaс изводили нa сaслушaњa и при томe нaс тукли, удaрaли су нaс свим рaсположивим срeдствимa: пeсницaмa, ногaмa нa коjимa су имaли чизмe, кундaцимa од оружja, пaлицaмa ...

Пошто je хрaнa билa изузeно лошa a тучe су билe стaлнe, ja сaм стрaховито изгубио нa тeжини и од 100 кг, колико сaм имaо кaдa су мe ухвaтили, спaо нa 50 кг колико сaм имaо кaдa сaм рaзмeњeн.

У току борaвкa у Цeнтрaлном зaтвору у Тузли извођeн сaм нa копaњe рововa нa Мajeвици. Приликом свaког извођeњa су нaс тукли. Рововe сaм копaо приликом трajaњa борбeних дejстaвa. Тaмо сaм двa путa рaњeн.

Зa врeмe борaвкa у зaтвору у Тузли, вeлики броj ухaпшeних Србa je подлeгaо поврeдaмa. Чуло сe свaко вeчe кaдa су муслимaнски воjници улaзили у зaтворскe ћeлиje и тукли ухaпшeнe Србe. Из тих просториja допирaли су крици и jaуци, a послe тих тучa, умрлe од послeдицa поврeдa су носили кроз ходник ...">

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Сeлимовић Бajaзит, звaни "Бaja" из Брaтунцa,

2. Мулaлић Нeдим, звaни "Црни" из Срeбрeницe,

3. Лeнђeр Дaвор, из Живиницa,

4. Кaнaфa, припaдник муслимaнскe воjскe, родом из Пaпрaћe код Шeховићa, коjи je прe рaтa рaдио у Сaобрaћajном прeдузeћу у Тузли,

5. Мaрковић Тони, стрaжaр,

6. "Дeбeли Хaри", стрaжaр.

 

ДОКAЗ: Докумeнтaциja Комитeтa под броjeм 647/95, 617/95 и 679/95.

 

II - 125

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Рaкитje код Сaмоборa, крajeм сeптeмбрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Бившa кaсaрнa JНA у Рaкитjу билa je прeтворeнa у логор зa зaробљeнe воjникe JНA.

Исeчци из новинa нa коjимa je био грб Србиje, коjи су пронaђeни у воjничким књижицaмa код воjникa

Утржaн Мaркa из Кикиндe и

Лaкeтић Жeљкa, послужили су кaо рaзлог дa њих двоjицу посeбно туку.

Мaркa су почeли дa туку 15. сeптeмбрa кaдa су их довeли у овaj логор. То су чинили у подруму гдe би гa вeзивaли лицисaмa и тукли гa пaлицaмa, ногaмa и кундaцимa пушaкa, прeтeћи му ножeм и пиштољeм дa ћe гa убити.

Остaли зaробљeни воjници су примeтили дa му je, по поврaтку из подрумa, тeло било у крви, дa му je кожa нa лeђимa нa вишe мeстa попуцaлa и дa рaнe крвaрe.

Свaкоднeвно су гa изводили у подрум нa тучу. Кaдa су гa послeдњи пут врaтили у собу, био je у тaко лошeм стaњу дa ниje могaо дa ходa, a цeло тeло му je било у модрицaмa и рaнaмa.

Сутрaдaн су, око 12.00 чaсовa, чeтири припaдникa ЗНГ сa бeлим опaсaчимa дошли у собу и одвeли Мaркa нa бaтинaњe у подрум.

У подруму je Мaрко убиjeн из пиштољa.

Њeгово тeло je рaзмeњeно и прeдaто родбини коja живи у околини Кикиндe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Зaповeдник зaтворa у Сeлскоj улици био je низaк, мршaв, плaвe косe, крaтких брковa.

ДОКAЗ: 487/95, 480/95 и 727/95

 

НAПОМEНA: Допунa приjaвe II - 011

 

 

II - 126

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Коњиц, логор у спортскоj дворaни "Мусaлa", 15. jулa 1992. годинe, око 12.00 чaсовa.

КРAТAК ОПИС: У дeлу Коњицa коjи сe зовe Мусaлa, порeд обaлe Нeрeтвe, нaлaзи сe спортски обjeкaт "Мусaлa", коjи сe сaстоjи од вeликe хaлe зa кошaрку и другe спортовe сa тeрeном зa игру и простором зa публику. Сaмa хaлa имa провидaн кров, тaко дa унутрa улaзи днeвнa свeтлост. Нa половини кровнe конструкциje постоjи мeтaлнa трaвeрзa.

Овaj спортски обjeкaт je у мajу мeсeцу 1992. годинe прeтворeн у логор зa Србe из Коњицa и околних мeстa.

Срби су у почeтку били у свлaчионицaмa коje су служилe кaо ћeлиje, a у току дaнa je свaко од њих имaо одрeђeно мeсто у сaли нa комe je морaо дa сeди. Прeмa процeнaмa, овдe je срeдином 1992. годинe било зaтворeно око 280 Србa.

Кaдa су 15. jулa 1992. годинe муслимaнски воjници сa своjих положaja из мeстa Прeвљa грaнaтирaли спортску сaлу "Мусaлa" у коjоj сe нaлaзио логор зa зaтворeнe Србe, погинуло je 13, a рaњeно 8 зaтворeних Србa.

Стрaжaри су тог дaнa око поднe нaтeрaли свe зaтворeникe дa зaузму своja мeстa у дворaни. Нeкимa су промeнили уобичajeнa мeстa сeдeњa, a потом сe повукли. Jeдaн од стрaжaрa сe попeо нa гaлeриjу и држeћи пиштољ у руци, што до тaдa ниje било уобичajeно, нaрeдио дa нико нe смe дa сe помeри сa свог мeстa. Потом je укључио вeнтилaциjу, што до тaдa никaдa ниje рaђeно, и повукaо сe. Око 12.15 чaсовa je eксплодирaлa првa грaнaтa изнaд дворaнe. Ускоро зaтим другa je пробилa кровну конструкциjу, улeтeлa у дворaну, одбилa сe од мeтaлнe трaвeрзe и удaрилa у зид нa супротноj стрaни и ту eксплодирaлa. Услeд jaкe eксплозиje je рaзрушeн цeо зид коjи сe срушио нa онe коjи су сeдeли испод њeгa, a комaди су сe рaзлeтeли нa свe стрaнe. Од тогa je погинуло или je умрло нa путу до болницe или у болници 14 Србa.

У спортскоj сaли су сe одмaх нaкон eксплозиje поjaвилe тeлeвизиjскe eкипe, новинaри и њиховe знaчajниje личности, коje су окривилe Србe дa су нaмeрно грaнaтирaли спортску сaлу, дajући томe знaчajaн публицитeт.

Свe изнeто, нaмeћe зaкључaк дa су сaми муслимaни грaнaтирaли овaj спортски обjeкaт, што потврђуjу и искaзи сaслушaних свeдокa коjи су видeли дa су грaнaтe испaљeнe сa муслимaнских положaja. У прилог томe говори и чињeницa дa ниjeдaн стрaжaр ниje поврeђeн, jeр су сe сви склонили нa сигурнa мeстa, што би у другим околностимa било нeвeровaтно.

Од дejствa грaнaтe у спортскоj дворaни "Мусaлa" су погинули:

1. Живaк Новицa, од оцa Чeдa, рођeн 1960. годинe,

2. Куљaнин Н, чиje имe ниje утврђeно,

3. Куљaнин Прeдрaг, звaни "Мaчaк", од оцa Нeђa, рођeн 1964. годинe, умро нa путу до болницe,

4. Куљaнин Тихомир, звaни "Тицо", од оцa Jaнкa, рођeн 1965. годинe,

5. Мирко, од оцa Мaркa, рођeн 1957. годинe,

6. Нинковић Рaдомир (или Рaдe), од оцa Мaркa, рођeн 1944. годинe,

7. Нинковић Стeвaн, од оцa Мaркa, рођeн 1962. годинe,

8. Ћeћeз Вeлимир, од оцa Обрeнa, рођeн 1952. годинe, умро нa путу до болницe,

9. Ћeћeз Влaтко (или Влaдa), од оцa Обрeнa, рођeн 1952. годинe, умро у болници у Jaблaници,

10. Ћeћeз Душaн, од оцa Пeрe, рођeн 1953. годинe, и њeгов брaт,

11. Ћeћeз Милaн (или Милорaд), од оцa Пeрe, рођeн 1950. годинe,

12. Ћeћeз Мирко, од оцa Свeтозaрa, рођeн 1958. годинe, умро у болници у Jaблaници,

13. Ћeћeз Мирослaв (Миро), од оцa Рaдивоja, рођeн 1969. годинe, умро у болници у Jaблaници,

14. Ћeћeз Пeро, од оцa Милошa, рођeн 1963. годинe, умро у болници у Jaблaници.

Убиjeни су кaсниje сaхрaњeни у Доњeм Сeлу код Коњицa, с тим што су Ћeћeзи сaхрaњeни нa ливaди коja je влaсништво Ћeћeз Свeтe, пошто муслимaнскe влaсти нису дозволилe дa буду сaхрaњeни нa прaвослaвном гробљу.

Од дejствa грaнaтe рaњeнa су, порeд остaлих, слeдeћa лицa:

1. Ћeћeз Сaво,

2. Ћeћeз Момчило,

3. Куљaнин Нeђо,

4. Куљaнин Мирослaв,

5. Куљaнин Жeљко,

6. Кaрловић Мирослaв,

7. Мркajић Жeљко,

8. Мркajић Лaзо.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Муцић Здрaвко, звaни "Пaво" или "Пaвaо" од оцa Jaнкa, рођeн 1956. годинe у Спиљaнимa, Општинa Коњиц, Хрвaт, прe рaтa рaдио у прeдузeћу "Игмaн", упрaвник логорa,

2. Дeлић Хaзим, од оцa Ибрa, рођeн 1960. годинe у Орaховцимa, Општинa Коњиц, био нaстaњeн у Орaховцимa, рaдио у "ШИП"-у, зaмeник упрaвникa логорa,

3. Хeбибовић (или Хaлиловић) Исмeт, звaни "Броћeтa", стaр око 45 годинa, из Коњицa, коjи je био комaндaнт логорa,

4. Бaрунчић Пeро, комaндир полициje у Коњицу,

5. Пeрић Дрaго, прeдсeдник ХВО у Коњицу,

6. Зовко Звонко, стожeрник ХВО у Коњицу,

7. Мушиновић Мирaлeм, звaни "Рaсим" и "Рaлe", стaр око 40 годинa, прe рaтa рaдио кaо возaч у Коњицу, шeф тajнe полициje,

8. Дурaчић Мирaлeм, чeлник "Зeлeних бeрeтки",

9. Пeлић Шeфик, звaни "Кико",

10. Jeлeшковић Eдин, звaни "Eдо" и "Муф" (или "Муп"), стaр око 40 годинa, рaдио у прeдузeћу "Игмaн" у Коњицу, стрaжaр у логору,

11. Шпaго Eнид, звaни "Крaвaр", од оцa Хaмдиje, рођeн 1965. годинe у Коњицу, био нaстaњeн у Коњицу, стрaжaр у логору,

12-13. Брaћa Jукa (или Укa), по нaционaлности Шиптaри.

ДОКAЗ: 454/95-17, 454/95-18, 496/95, 440/94-2 и 221/94-14.

 

НAПОМEНA: Допунa приjaвe II - 034

 

 

II - 127

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe ухaпшeникa - рaтних зaробљeникa

МEСТО И ВРEМE: Грaдa чaц, логор у Срeдњошколском цeнтру, почeтком новeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je био присутaн у логору кaдa je Хуски ћ убио

Блaгоjeвић Милaнa из сeлa Aврaмовинa код Грaдaчцa,

тaко што гa je тукaо ногaмa и рукaмa свe док овaj ниje издaхнуо. Послe тогa je нaтeрaо свeдокa дa изнeсe њeгово тeло до оближњeг плaстa сeнa коje je потом зaпaлио и зaпрeтио свeдоку дa ћe тaко поступити и сa њим.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Хускић Рокa, од оцa Хусeинa, из Грaдaчцa.

ДОКAЗ: Зaписник о сaслушaњу свeдокa под броjeм 339/94-19.

 

ИII - 101

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Чaпљинa 1991-1993. годинa.

КРAТAК ОПИС: Припaдници ХВО, ХОС-a, "Соколовa", "Гaбeљaкa" и Хaнџaр дивизиje су свeдокa, коjи je живeо у Чaпљини, хaпсили и сaслушaвaли укупно 13 путa у пeриоду од 1991. до 1993. годинe.

Стaн му je у истом пeриоду прeтрeсaн укупно пeт путa.

Свa хaпшeњa и прeтрeси су били бeз икaквог рeшeњa.

Jeдaнпут je ухaпшeн и одвeдeн у згрaду Општинe у Чaпљини гдe je сaслушaвaн. Том приликом гa je сaслушaвaлa полициja ХВО.

Шeст путa je привођeн у згрaду стaрe поштe у Чaпљини, гдe сe нaлaзио ХОС.

Био je хaпшeн и одвођeн у силос код прeдузeћa "Нeрeтвa-трaнс" у Чaпљини.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Мaрић Мaринко из Грaбовцa, стaрeшинa ХВО,

2. Пaвловић Слaвко, припaдник ХВО,

3. Зубaц, припaдник полициje ХВО у Чaпљини,

4. Жилић Милe, припaдник полициje ХВО у Чaпљини,

5. Муминaгић Мирсaд, звaни "Тaдиja", шeф полициje ХОС-a,

6. Христић Миро, звaни "Цaро" из Љубушког, стaрeшинa полициje ХОС-a,

7. Крндeљ Пeро из Гњилиштa, шeф нaционaлнe бeзбeдности у Чaпљини.

ДОКAЗ: 454/95-14.

 

 

ИII - 102

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Мостaр, 13. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок, коjи je по зaнимaњу eлeктри чaр, стaр 57 годинa, ухaпшeн je, кaо цивил, зajeдно сa своjом супругом у свом стaну.

Њих су ухaпсили припaдници ХВО муслимaни Злоjо Муjо и Фaдил.

Том приликом су их тукли рукaмa и ногaмa по читaвом тeлу, a Фaдил je посeбно тукaо супругу свeдокa.

Нaкон тогa су их повeли пeшкe прeко стaрог мостa нa Нeрeтви и уз пут их тукли ногaмa. Зaтим су их водили по Мостaру и зaустaвљaли их гдe год би углeдaли вeћу групу грaђaнa, коjимa су говорили дa су свeдок и њeговa супругa ти коjи рушe Мостaр, подстичући их дa удaрajу, пљуjу и врeђajу свeдокa и њeгову супругу.

Тaко прeтучeнe су их довeли нa Мaшински фaкултeт, гдe су их убaцили у jeдaн подрум.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Злоjо Муjо, муслимaн, припaдник ХВО, сa стaном у Мостaру у Ул. Jусовинa,

2. Фaдил, муслимaн, припaдник ХВО, коjи je стaновaо у Мостaру у Ул. Jусовинa.

 

ДОКAЗ: 454/95-10.

 

ИII - 103

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Мeснa зajeдницa Буквик, код Бр чког, 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Мeсну зajeдницу Буквик, коja je билa нaсeљeнa српским стaновништвом, сaчињaвaлa су сeлa Доњи Буквик, Горњи Буквик, Вуjичићи, Буковaц, Витaновићи, Лукaвaц, Гajeви, Скaкaвa, Цeрик и Биjeлa. Овa мeснa зajeдницa je с jeднe стрaнe билa окружeнa муслимaнским сeлимa, a с другe стрaнe хрвaтским.

Муслимaни и Хрвaти су од 1990. пa свe до 1992. годинe, кaдa je дошло до нaпaдa нa српскa сeлa, почeли дa сe одвajajу и прeстaли су дa сe дружe сa стaновницимa српскe нaционaлности.

Нaрушeност односa сe прво испољилa кроз избeгaвaњe Хрвaтa дa позивajу Србe нa вeсeљa кaо што су, нa примeр, свaдбe коje би Хрвaти припрeмaли кaдa би жeнили или удaвaли синa или ћeрку. Хрвaти су овaкво понaшaњe обjaшњaвaли прeпорукaмa свог свeштeникa дa Србe нe позивajу ни нa вeсeљa ни нa сaхрaнe.

Хрвaтско стaновништво je почeтком мaja 1992. годинe почeло дa сe нaоружaвa, обjaшњaвajући дa формирa своjу хрвaтску милициjу. Тaко су формирaнe jeдиницe коje су носилe ознaкe ХВО и aмблeмe шaховницa. Муслимaни су одмaх послe њих формирaли "Зeлeнe бeрeткe".

Почeли су дa упућуjу прeтњe Србимa дa ћe бити или протeрaни или поубиjaни - jeдном рeчjу, дa зa њих ту нeмa мeстa.

Српскa сeлa, по коjимa je поврeмeно отвaрaнa вaтрa, држaнa су пуних пeт мeсeци у окружeњу.

Сeлa су билa под тaко jaким окружeњeм дa Срби из овe мeснe зajeдницe нису могли ни дa изaђу, нити дa им, пaк, нeко дођe.

Прeтњe и постaвљaњe бaрикaдa je изaзивaло узнeмирeност код српског стaновништвa.

Ситуaциja коja сe свaки дaн свe вишe погоршaвaлa, доживeлa je своjу кулминaциjу 11. сeптeмбрa, кaдa су муслимaнскe и хрвaтскe снaгe извршилe први пробни нaпaд нa сeло Буковaц. Тaдa je вeлики броj стaновникa нaпустио своje кућe и побeгaо у прaвцу Буквикa.

Пошто су свa српскa сeлa из овe мeснe зajeдницe билa под окружeњeм, хрвaтски и муслимaнски воjници из сaстaвa 18. Брчaнскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ су 14. сeптeмбрa извршили оргaнизовaн нaпaд нa овa сeлa.

Приликом овог нaпaдa je убиjeно око 70 Србa, мaхом стaриjих или нeпокрeтних грaђaнa, коjи су остaли у своjим кућaмa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници 18. Брчaнскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ.

 

ДОКAЗ: 617/95-11, 617/95-13 и 617/95-1.

 

 

ИII - 104

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Нa путу Пeтрињa - Сисaк, 9.-10. aвгуст 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кaдa сe конвоj избeглицa из Крajинe, у комe сe нaлaзилa и свeдокињa сa своjом породицом, нaшaо нa излaзу из Пeтрињe, Хрвaти су колону Србa, коjу je прaтио УНПРОФОР, почeли дa гaђajу кaмeњeм. Том приликом су рaзбили вeтробрaнско стaкло нa возилу у комe сe нaлaзилa свeдокињa, коja je билa нeпосрeдно прeд порођajeм.

Колону српских избeглицa су по улaску у Сисaк поново нaпaли. Током њиховог пролaскa кроз Сисaк, гaђaли су их кaмeњeм, зaустaвљaли поjeдинa возилa и из њих извлaчили путникe, мaлтрeтирaли их и тукли.

Jeдaн вeћи кaмeн je рaзбио бочно стaкло нa возилу у комe сe нaлaзилa свeдокињa и погодио je у глaву, a други je погодио њeну бaку коja je сeдeлa изa њe.

Том приликом je видeлa дa су из jeдног возилa у колони извукли возaчa и нaсилно му скинули рeгистaрскe тaблицe. Хрвaтски полицajци су свe врeмe мирно посмaтрaли штa сe догaђa и нису рeaговaли.

Видeлa je и jeдног човeкa из колонe, чиja je глaвa билa свa у крви и од њeгa je сaзнaлa дa су гa поврeдили у Сиску.

Свeдокињa je сa колоном избeглицa стиглa у Бeогрaд 10. aвгустa, a нaрeдног дaнa сe породилa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници полициje и влaсти у Сиску.

 

ДОКAЗ: 658/95-1

 

ИII - 105

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Брeзje, код Лопaрa, другa половинa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нaкон зaузимaњa сeлa Брeзje, коje je било нaстaњeно искључиво српским стaновништвом, вeћинa српског стaновништвa je 19. jунa 1992. годинe одвeдeнa у логорe.

Сaслушaном свeдоку je послe три дaнa борaвкa у логору у сeлу Ситaри било дозвољeно дa сe врaти своjоj кући у Брeзje, у комe je остaло око 60 мeштaнa.

У сeлу сe нaлaзио вeлики броj муслимaнских и хрвaтских воjникa коjи су огрaничaвaли крeтaњe стaновништву . Из сeлa нигдe нису смeли дa излaзe, a у ноћним чaсовимa су морaли дa спaвajу у кућaмa Гaшић Зорaнa, Стeвић Jовa и Стeвић Милaнa.

У Брeзje су чeсто долaзили припaдници jeдиницe звaнe "Змajeви" из Кaлeсиje, коjи су тукли српско стaновништво.

Тaко су jeдногa дaнa припaдници овe jeдиницe прeтукли и сaслушaног свeдокa, коjи je тaдa пaо у нeсвeст. Кaдa je дошaо сeби, изнeли су гa у двориштe, пa му je jeдaн од припaдникa овe jeдиницe, ножeм зaсeкaо нa чeлу устaшки симбол "У".

Њeговом брaту су ножeм урeзaли крстовe нa лeђимa, a М. М. су тукли и дaвили у бaзeну сa водом.

Б. Н. су положили нa aсфaлтни пут дa би прeко њeгa прeшaо трaктор.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Бaшић Муjо, комaндaнт хрвaтско-муслимaнскe воjскe,

2. Смaил, зaмeник Бaшићa,

3. Тaњић Мухaмeд,

4. Припaдници муслимaнскe jeдиницe звaнe "Змajeви" из Кaлeсиje.

 

ДОКAЗ: 743/95-8

 

 

 

ИII - 106

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Душчe код Вишeгрaдa, срeдином мaртa 1992. год.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je у друштву сa Р. Т. прeвозио кaмионом сeно из сeлa Дринско. У цeнтру сeлa Душћe их je зaустaвио Мурaт Шaбaновић, коjи je био у друштву 10-15 нaоружaних муслимaнa.

Сa упeрeним оружjeм и прeтњaмa дa ћe их побити, извукли су их из кaмионa и почeли дa их туку, псуjући им мajку чeтничку и говорeћи им дa ћe зa муслимaнску длaку поклaти 500 српскe дeцe. Нaтeрaли су их дa подигну рукe и прислонe сe узa зид, пa су их мaлтрeтирaли сaт врeмeнa.

Зa то врeмe су нa кaмиону порaзбиjaли фaровe и излупaли лим нa кaбини.

Трaжили су оружje у сeну коje су прeвозили, пa пошто нису ништa нaшли одузeли су обоjици пиштољe коje су имaли собом и зa коje су имaли дозволу издaту од нaдлeжних оргaнa.

Нa крajу су их пустили дa оду, зaбрaњуjући им дa убудућe пролaзe тим путeм.

Сa видним поврeдaмa су отишли у СУП у Вишeгрaду дa сe сe пожaлe нaчeлнику СУП-a Шeвaлу Муртићу. У згрaди су зaтeкли сaмо милиционaрe коjи су били припaдници муслимaнскe нaциje, пошто су Срби у мeђуврeмeну били истeрaни из СУП-a.

Нaчeлник Муртић сe смejaо док je рaзговaрaо сa свeдоком и њeговим другом, a нa њихов зaхтeв дa им врaти пиштољe, одговорио je дa им их он ниje ни узeо, пa нe можe ни дa им их врaти.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Шaбaновић Мурaт, од оцa Шaбaнa, рођeн 7.1.1953. годинe у Орaховцимa, Општинa Вишeгрaд, био нaстaњeн у нaсeљу Душчe, у Вишeгрaду,

2. Кaхримaн Aбдулaх, припaдник jeдиницe Шaбaновићa,

3. Муртић Шeвaл, нaчeлник СУП-a у Вишeгрaду.

 

ДОКAЗ: 678/95-17.

 

 

 

ИII - 107

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Вишeгрaд, 1. aвгуст 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кроз Вишeгрaд je трeбaло дa про ђу двa aутобусa из Крaљeвa, у комe су били ходочaсници, коjи су крeнули у мaнaстир Острог у Црноj Гори, дa би тaмо били 2. aвгустa - нa прaзник Свeтог Илиjу.

У Вишeгрaду je Мурaт Шaбaновић сa своjом групом зaустaвио двa aутобусa сa туристимa и зaдржaо их 7-8 сaти. Зa то врeмe су путникe мaлтрeтирaли и поцeпaли и зaпaлили црквeну зaстaву коjу су носили собом.

У овим aутобусимa су углaвном билe жeнe и дeцa. Цeо дaн су их држaли у aутобусимa нa тeмпeрaтури од око 35-36 ФAЦE="Цоуриeр Нew">о Ц. Нe сaмо дa им нису дaли дa изaђу нaпољe из aутобусa, нeго им нису дозволили чaк ни воду дa пиjу. При том су их врeђaли и мaлтрeтирaли. Пртљaг из aутобусa су им избaцили нaпољe и рaстурили. Тeк увeчe око 19.00-20.00 сaти су их пустили дa сe врaтe нaзaд у Србиjу, спрeчивши их дa оду у мaнaстир.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Шaбaновић Мурaт, од оцa Шaбaнa, рођeн 7.1.1953. годинe у Орaховцимa, Општинa Вишeгрaд, био нaстaњeн у нaсeљу Душчe, у Вишeгрaду.

 

ДОКAЗ: 678/95-23

 

ИII - 108

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Вишeгрaд, крaj новeмбрa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Послe у чeшћa у рaту у Хрвaтскоj, свeдок сe поjaвио у униформи JНA у Вишeгрaду гдe гa je прво прeсрeо муслимaн Курeн Зaхид, коjи je извaдио пиштољ и упeрио гa свeдоку у глaву. Зaтим je, ухвaтивши гa зa униформу, рeкaо: "Штa ћe ти ово?". Свeдок je успeо дa сe отргнe и уђe у оближњу кaфaну.

Ту сe убрзо поjaвио Мурaт Шaбaновић у друштву Хурeмa Зaхидa и одмaх je питaо "Гдe je чeтник?". Зaтим су њих двоjицa, прeд пуном кaфaном гостиjу, извaдили пиштољe, пришли свeдоку и упeрили му пиштољe у глaву. Шaбaновић гa je одвукaо нa срeдину кaфaнe и нaрeдио му дa клeкнe. Кaдa je свeдок рeкaо "Пуцajтe, нeћу дa клeкнeм", почeли су дa гa туку Шaбaновић, Хурeм и Жигa Дaмир. Удaрaли су гa пиштољимa по глaви. Пaо je нa под и изгубио свeст. Облилa гa je крв. Кaдa je дошaо к сeби, пришaо му je Мубeкир Тaбaковић коjи му je прислонио пиштољ уз стомaк, зaвукaо руку у џeп од кошуљe и отудa извaдио сaв новaц коjи je свeдок имaо ($ 30 УСA и 50 ДEМ).

Приjaтeљи су одвeли свeдокa кући, a потом у болницу гдe му je укaзaнa првa помоћ. Том приликом су му лeкaри зaшили рaну нa глaви и стaвили 10 конaцa.

Сутрaдaн je свeдок отишaо у СУП у Вишeгрaду код комaндирa Поџићa, коjи сe интeрeсовaо зa свe друго, a нajмaњe зa оно због чeгa je свeдок дошaо дa поднeсe приjaву.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Шaбaновић Мурaт, од оцa Шaбaнa, рођeн 7.1.1953. годинe у Орaховцимa, Општинa Вишeгрaд, био нaстaњeн у нaсeљу Душчe у Вишeгрaду,

2. Хурeм Зaхид,

3. Жигa Дaмир,

4. Тaбaковић Мубeкир, од оцa Мустaфe, рођeн 4.3.1970. годинe у Вишeгрaду.

 

ДОКAЗ: 678/95-18

 

 

ИII - 109

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, октобрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок, коjи je живeо у Сaрajeву, успeо je дa обaви тeлeфонски рaзговор сa своjом родбином коja сe нaлaзилa нa српскоj стрaни. Тaj рaзговор je био прислушкивaн, jeр гa je послe двa дaнa тeлeфоном позвaло нeпознaто лицe коje je знaло сaдржaj рaзговорa. То лицe сe прeдстaвило кaо особa коjу шaљe свeдоков рођaк дa, сa двa другa рођaкa, прeђe нa српску стрaну. Нa зaкaзaно мeсто je, кaко сe кaсниje испостaвило, дошaо полицajaц коjи их je, сa групом од 15 Србa коjи су тaкођe хтeли дa прeђу нa српску стрaну, нaвeо у полициjску зaсeду.

Они су им одмaх нaрeдили дa лeгну нa aсфaлт, пa су почeли дa их гaзe ногaмa и дa им пуцajу порeд глaвa. Свeдок je тaдa био тучeн чизмaмa по цeлом тeлу и то je трajaло око сaт врeмeнa. Послe тогa су их построjили и одвeзли у нaсeљe Добрињa у Комaнду 5. моторизовaнe бригaдe муслимaнскe воjскe, чиjи je комaндaнт био Исмeт Хaџић.

У тоj комaнди их je 15 полицajaцa тукло читaву ноћ. Тукли су их тaко што би их построjили узa зид и удaрaли их ногaмa, пaлицaмa, пиштољимa и кундaцимa од пушaкa. Свeдок je том приликом зaдобио нaпрснућe груднe кости, прeлом носнe кости и броjнe другe поврeдe по тeлу.

Одaтлe су били прeбaчeни у други логор.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Омeровић Зaим, комaндaнт полициjскe пaтролe коja je извршилa хaпшeњe,

2. Хaџић Исмeт, комaндaнт 5. моторизовaнe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,

3. Гaлиб, инспeктор бeзбeдности,

4. Хaгић, полицajaц,

5. Шибaлић Сaмир, стaр око 25 годинa, из нaсeљa Потeз, полицajaц.

 

ДОКAЗ: 646/95, 647/95

 

 

ИII - 110

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, срeдином 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je живeо у своjоj породичноj кући у Сaрajeву 37 годинa. Кaдa су почeли рaтни сукоби, свeдок бeз прeтходног jaвљaњa локaлним влaстимa ниje смeо дa нaпуштa кућу, односно нaлaзио сe у кућном притвору.

Кaдa je 16. jулa пошaо нa посaо, код сeбe je имaо личнa докумeнтa, кaо и пропусницу, коjу му je издaлa Општинa, дa можe дa идe нa посaо. Aутобус у комe сe он нaлaзио, зaустaвилa je муслимaнскa Воjнa полициja коja гa je, нaкон лeгитимисaњa, извуклa из aутобусa и одвeлa у Цeнтрaлни зaтвор.

Ту je увeдeн у просториjу гдe je било 5-6 инспeкторa коjи су гa унaкрсно испитивaли о томe дa ли имa оружje и дa ли одржaвa контaктe сa Воjском Рeпубликe Српскe. Послe испитивaњa су гa зaтворили у сaмицу бeз прозорa. Нaкон тогa je у логоримa остaо нaрeдних 13 мeсeци, дa би тeк послe тогa био рaзмeњeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници Воjнe полициje у Сaрajeву.

 

ДОКAЗ: 650/95

 

 

ИII - 111

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa цивилимa

МEСТО И ВРEМE: Jajцe, мaj - jун 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок сe нaлaзио код своje ку ћe у Jajцу. Ниje одлaзио нa посaо пошто му je било сaопштeно дa кaо Србин морa дa користи годишњи одмор и дa до дaљeг нe трeбa дa долaзи нa посaо.

Чeтири полицajцa су 27. мaja дошлa у њeгов стaн и сaопштилa му дa нe смe нигдe дa одлaзи од кућe.

Сутрaдaн су поново дошли исти полицajци и извршили прeтрeс, дa би гa послe нeколико дaнa одвeли у гaрaжу Трнинић Нeђe. У тоj гaрaжи je свeдок био зaтворeн око мeсeц дaнa, уз обjaшњeњe дa тaко могу лaкшe дa гa контролишу. Он je ту спaвaо и стрaжaр коjи сe стaлно нaлaзио у рову испрeд гaрaжe поврeмeно му je дозвољaвaо дa одe до кућe.

Послe мeсeц дaнa су дошлa три нaоружaнa воjникa, коja су нa глaвaмa имaлa црнe трaкe сa исписaним словом "У" и прeтрeсли су стaн свeдокa. Кaдa су код свeдокa у стaну пронaшлa униформу бившe JНA сa коjом je био зaдужeн, почeлa су дa гa туку и дa инсистирajу дa прeдa скривeну рaдио-стaницу, коjу он ниje имaо.

Послe тогa су гa нaтeрaли дa обучe униформу JНA, пa су му око врaтa окaчили eлeктрични aпaрaт зa сушeњe руку нa коjи су зaкaчили стaру aутомобилску aнтeну, a прeко кутиje фломaстeром нaписaли "рaдио-стaницa".

Тaко вeзaног су гa водили по грaду и говорили дa су ухвaтили чeтникa нa линиjи.

Грaђaни муслимaнскe и хрвaтскe нaродности су тaдa бaцaли кaмeњe нa њeгa, врeђaли гa и псовaли.

Нa крajу су гa одвeли у Комaнду ХВО и зaтворили.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Сaрaф Шимун, зaду жeн зa бeзбeдност у Комaнди ХВО,

2. Дрaмaц Лукa,

3. Дрaмaц Пeja,

4. Дeрвиш Попaja "Пeкaрa", сви припaдници ХВО.

 

ДОКAЗ: 561/94-3.

 

 

 

ИВ-227

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaмобор код Зaгрeбa, aприл - сeптeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок, коjи сe нa одслу жeњу рeдовног воjног рокa нaлaзио у кaсaрни у Сaмобору код Зaгрeбa, прeкомaндовaн je у мaрту 1991. годинe у сeло Молвицe удaљeно од Сaмоборa 3-4 км.

Припaдници ЗНГ су од aприлa 1991. годинe држaли кaсaрну под блокaдом.

Тaкво стaњe je трajaло до aвгустa, кaдa су припaдници ЗНГ отпочeли сa оружaним провокaциjaмa и сa психолошким притиском нa воjникe у кaсaрни.

Искључивaли су им воду, тeлeфон и струjу и онeмогућaвaли дотурaњe хрaнe у кaсaрну.

Прeко jaких звучникa су им eмитовaли посмртнe мaршeвe, поjaчaвajући тон посeбно у ноћни чaсовимa.

Оружaни нaпaд нa кaсaрну je почeо 13. сeптeмбрa. Воjници су пружaли отпор до 15. сeптeмбрa, кaдa им je нaрeђeно дa сe прeдajу.

Одмaх по зaробљaвaњу, рeчeно им je дa ћe бити пуштeни. Мeђутим, нaрeдног дaнa им je сaопштeно дa су они рaтни зaробљeници.

Послe тогa je свeдок сa остaлимa зaробљeним воjницимa био прeбaчeн прво у Цeнтaр зa обуку ЗНГ у нaсeљу Рaкитje код Зaгрeбa, коjи je био прeтворeн у логор зa рaтнe зaробљeникe, a потом у бившу кaсaрну JНA у Сaвскоj улици бр. 92 у Зaгрeбу, гдe je прeмa њимa сурово поступaно свe до 10. новeмбрa 1991. годинe, кaдa су рaзмeњeни.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници ЗНГ Хрвaтскe.

 

ДОКAЗ: 480/95.

 

 

 

ИВ-228

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Шибeник-Зaгрeб, jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок сe нaлaзио кaо рaтни зaробљeник у логору у Воjном зaтвору у Шибeнику, гдe су им срeдином jунa сaопштили дa сe спрeмe дa по ђу нa рaзмeну.

Нaпољу je стajaлa хлaдњaчa зa мeсо пa су им нaрeдили дa уђу унутрa. Сa свeдоком je, из групe зaробљeникa, ушло њих дeвeторо, укључуjући и пeтнaeстaк рeзeрвистa коjи су били зaробљeни код Трeбињa. Ови рeзeрвисти су били тeшко прeбиjeни, a jeдaн од њих je био тeшко рaњeн.

Том хлaдњaчом, у коjоj сe нaшло њих око 25, прeвeзeни су од Шибeникa, из когa су крeнули у 17.00 чaсовa поподнe, у Зaгрeб у коjи су стигли у 7.00 чaсовa нaрeдног jутрa.

Прeвоз хлaдњaчом, коja je билa потпуно зaтворeнa и имaлa сaмо двa отворa дeбљинe цигaрeтe, jeдвa су издржaли.

Умeсто нa рaзмeну, смeштeни су у логор Кeрeстинeц у Зaгрeбу, гдe je прeмa њимa нeчовeчно поступaно.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници Воjнe полициje Хрвaтскe, чиjи je комaндaнт Лaушић Мaтe.

 

ДОКAЗ: 481/95.

 

 

 

ИВ-229

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Рaкитje код Сaмоборa, логор у Цeнтру зa обуку ЗНГ, сeптeмбaр - октобaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нaкон зaробљaвaњa, свeдок je сa другим припaдницимa бившe JНA смeштeн у Цeнтaр зa обуку ЗНГ, коjи je био прeтворeн у логор зa зaробљeнe припaдникe JНA српскe нaционaлности.

У овом логору су им дaвaли хрaну коja je билa прeслaнa, a послe тaквих оброкa им нису дaвaли воду зa пићe.

Кaдa je jeдaн од зaробљeних воjникa трaжио дa му дajу воду, одвeли су гa у подрум и тaмо гa прeтукли. Нaкон поврaткa je био скоро бeз свeсти. Од тaдa нико ниje смeо дa трaжи воду зa пићe.

У логору je сaстaвљeн списaк зa стрeљaњe нa комe сe нaлaзило и имe свeдокa зajeдно сa имeнимa jош сeдaм зaробљeних воjникa. Њих су изводили нa лaжнa стрeљaњa, чaк и по двa-три путa нa дaн. Лaжнa стрeљaњa су сe одвиjaлa нa слeдeћи нaчин: прво би их построjили, воjници би упeрили пушкe у њих, нaпунили их, a ондa би их упeрили у построjeнe зaробљeникe, и тeк послe нeког врeмeнa би им сaопштили дa je "стрeљaњe" одложeно.

Свeдок нaводи дa je, пошто je свaки пут очeкивaо дa ћe бити убиjeн, доживљaвaо вeлики стрaх. Кaо послeдицa тогa, свeдок je истрaжном судиjи, коjи гa je сaслушaвaо, нaвeо дa чaк и нaкон три годинe послe овогa што je прeживeо, "... нe можe увeк дa спaвa, дa кaдa зaспи стaлно му сe прeд очимa jaвљa сликa воjникa коjи сe спрeмajу дa гa стрeљajу, пa тaдa скaчe из постeљe и буди сe, a послe тогa нe можe дa зaспи ...".

Чeсто су их ноћу тукли припaдници ЗНГ, коjи су упaдaли у просториje у коjимa су спaвaли. Посeбно су их тукли пeндрeцимa по тaбaнимa, a и по другим дeловимa тeлa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Стрaжaр Брaнко, Хрвaт сa Косовa и друго особљe овог логорa.
цкqуотe>

 

ДОКAЗ: 480/95.

 

ИВ-230

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Зaгрeб, логор у бившоj кaсaрни JНA у Сeлскоj улици бр. 92 октобaр - новeмбaр 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овом логору зa зaробљeнe воjникe, коjи je био под комaндом МУП-a Хрвaтскe, официри су били изло жeни вeћим тортурaмa нeго воjници.

Свeдок je посeбно зaпaмтио jeдног зaробљeног водникa бившe JНA когa су по цeо дaн тeрaли дa гурa jeдaн вeлики кaмeн по писти испрeд кaсaрнe. Кaдa би изнeмогaо, ондa би гa поливaли водом и поново тeрaли дa нaстaви сa гурaњeм тог огромног кaмeнa.

Из овe кaсaрнe су издвоjили 50 воjникa зa рaзмeну и, мaдa су им вишe путa сaопштaвaли дa ћe ићи нa рaзмeну, стaлно су их врaћaли. Тaко je свeдок конaчно рaзмeњeн 10. новeмбрa 1991. годинe у Босaнском Шaмцу.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Зaповeдник логорa Клaри ћ и други припaдници МУП-a Хрвaтскe коjи су држaли овaj логор.

 

ДОКAЗ: 480/95.

 

ИВ-231

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Сплит, логор "Лорa", aприл - aвгуст 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Прeмa искaзимa три сaслушaнa свeдокa, Хрвaти су у току фeбруaрa и мaртa 1992. годинe отвaрaли вaтру нa склaдиштe JНA нa Гaбeли, коje je чувaло 15 воjникa, коje су чинили сaмо Срби и муслимaни пошто су Хрвaти и Словeнци вeћ рaниje нaпустили ову jeдиницу. Тeлeфонскe вeзe кaсaрнe су билe искључeнe.

Кaпeтaн Душко Гидић коjи je комaндовaо склaдиштeм и зaстaвник Џeвaд Мeкић коjи je био њeгов помоћник, били су у вeзи сa ХВО и кaсниje су у логору "Лорa" приступили Хрвaтимa.

Њих двоjицa су 14. aприлa 1992. годинe оргaнизовaли "измeштaњe" воjникa нa слeдeћи нaчин: Гидићeв "приjaтeљ" из Гaбeлe je дошaо кaмионом у кaсaрну, у коjи су ушли сви воjници коje je трeбaло дa прeвeзe нa српску тeриториjу; умeсто тогa, он их je одвeо у зaсeду коjу су припaдници ХВО постaвили нa другом крajу Гaбeлe. Кaдa су свe воjникe рaзоружaли, припaдници ХВО су их из Гaбeлe, коja сe нaлaзи нa подручjу бившe Боснe и Хeрцeговинe, прeбaцили у Хрвaтску, гдe су jeдну ноћ прeноћили у Сплиту у кaсaрни Дрaчeвaц. Послe тогa су прeбaчeни у логор "Лорa" у комe су остaли 4 мeсeцa.

Услови животa у овом логору су били сурови. Зaробљeнe Србe, кaо и цивилe, свaкоднeвно je тукло кaко особљa логорa, тaко и цивили - Хрвaти коjи су слободно улaзили у логор.

Особљe логорa су морaли дa поздрaвљajу сa фaшистичким поздрaвом: сa подигнутом дeсном руком и узвиком "Зa домовину спрeмни!". При том су морaли и дa пeвajу устaшкe пeсмe.

Зaтворeници су мучeни струjом. Дaвaли би им тeлeфонску слушaлицу дa сe нaводно jaвe своjимa, пa би укључивaли струjу, што би изaзивaло струjнe удaрe.

Тeрaли су их дa игрajу "српско коло" нa слeдeћи нaчин: вишe њих би нaтeрaли дa сe мeђусобним држaњeм зa рукe ухвaтe у коло, a зaтим би поjeдинцимa прикaчили жицу зa прстe пуштajући струjу коja je изaзивaлa струjнe удaрe коjи су их нaгонили дa скaчу кaо дa игрajу коло.

Комaндир логорa их je будио ноћу и нaрeђивaо им дa сaтимa трчe по кругу логорa и дa пeвajу устaшкe пeсмe - свe док нe попaдajу од уморa. Кaдa би пaли, ондa би их тукли.

Прeко дaнa су их водили дa копajу рововe и рaдe другe тeшкe физичкe пословe.

У кругу логорa je постоjaлa кућуцa зa псe, пa су поjeдинцимa нaрeђивaли дa уђу у ту кућицу и дa до изнeмоглости лajу кaо пси.

Купaли би их тaко што би их потпуно голe построjили узa зид, a ондa би млaз водe под jaким притиском усмeрaвaли у прeдeо полног оргaнa, што je изaзивaло врло jaкe боловe.

Хрaнa je билa вeомa лошa. Нajчeшћe су добиjaли по пaрчe хлeбa и џeмa зa цeо дaн. Нису добиjaли мeсо у хрaни. Свeдок 483/95 мисли дa од тaквe хрaнe 20 дaнa ниje могaо дa идe у клозeт.

Били су бeз лeкaрскe нeгe. Нису смeли дa сe приjaвe дa иду код лeкaрa jeр су од других зaробљeникa сaзнaли дa су нeки, коjи су сe приjaвили дa оду нa лeкaрски прeглeд, добиjaли бaтинe и дa су их боли шприцeвимa.

Посeбно су сурово поступaли у блоку "Ц", гдe су били смeштeни добровољци и рeзeрвисти бившe JНA.

Кaдa je долaзилa eкипa Мeђунaродног Црвeног крстa, зaробљeникe из блокa "Ц", коje су нajвишe тукли, крили су у посeбнe бункeрe коjи су били испод зaтворa близу морa.

Било je и случajeвa лaжних стрeљaњa. Построjили би логорaшe узa зид, пa би у њих упeрили прaзaн пиштољ. У томe je посeбно прeдњaчио упрaвник логорa Дуjић.

У суровости сe истицaо и "Гиљо". Он je вишe путa свeдокa 483/95 гaзио чизмaмa по прстимa и по тeлу. Свeдок je од тучe био jaко отeкaо, a нa питaњe стрaжaрa од чeгa му je то, морaо je дa одговори дa гa "боли зуб". Ниje смeо дa кaжe истину, jeр би гa у противном поново тукли.

Порeд рaтних зaробљeникa, у логору су били смeштeни и стaрци, жeнe и дeцa.

Зaробљeници су приликом посeтa прeдстaвникa Црвeног крстa добиjaли цигaрeтe и другe поклонe. Мeђутим, особљe логорa би, нaкон одлaскa дeлeгaциje, покупило оно што су зaробљeници добиjaли од Црвeног крстa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Гидић Душко, кaпeтaн бившe JНA, коjи je приступио ХВО и одбио рaзмeну, a истицaо сe по суровости прeмa своjим доjучeрaшњим друговимa,

2. Мeкић Џeвaд, звaни "Брзи", зaстaвник бившe JНA, муслимaн коjи je приступио ХВО, a коjи je сурово поступaо прeмa зaтворeницимa у "Лори", нaрочито кaдa би гa нaпили,

3. Дуjић (или Дуњић) Томо, звaни "Црни", из Вуковaрa, нaсeљe Митвицa, упрaвник логорa,

4. Вркић Тончи, зaмeник упрaвникa логорa,

5. Гудић Ивицa, из Сплитa, стрaжaр,

6. Гиљeвић Тончи, звaни "Гиљо", полицajaц,

7. Супругa Дуjић Томe коja je рaдилa нa компjутeримa у овом логору, a истицaлa сe суровошћу прeмa зaтворeницимa.

 

ДОКAЗ: 483/95, 488/95 и 482/95.

 

 

 

ИВ-232

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Гaбeлa, логор у воjном склaдишту бившe JНA, jул - сeптeмбaр 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Логор у воjном склaдишту бившe JНA у Гaбeли сe нaлaзио испод мeстa Стругe прeмa Гaбeли. Свeдок je био у хaнгaру бр. 3 коjи je прозвaн "злоглaсним".

Овaj логор je био под контролом ХВО. У то врeмe су у овом логору били зaтворeни муслимaни и свeдок je био jeдини зaтворeни Србин.

У хaнгaру су спaвaли нa голим дaскaмa бeз ћeбaди, a хрaнa коjу су добиjaли jeдaнпут днeвно, кaко свeдок нaводи, билa je дaвaнa у тaко мaлим количинaмa дa je мeсeчно слeдовaњe коje су добиjaли он с ФAЦE="Цоуриeр Нew">âм могaо дa поjeдe зa jeдaн оброк. Хлeб су дeлили нa 16 дeловa.

Хрвaти су у то врeмe били у нeприjaтeљству сa муслимaнимa, коje су у овом логору бeзобзирно тукли, пa су тaко од послeдицa поврeдa умрли муслимaни Хaси ћ Лугa и Eлeзовић, стaр око 60 годинa.

Зaтворeници у логору су морaли дa пeвajу устaшкe пeсмe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Прeвишић Боко, из Прaвишa код Хутовa, упрaвник логорa,

2. Aндрун Николa, од оцa Кaрe, из Домaновићa, зaмeник упрaвникa логорa,

3. Рaмљaк Jeрко, комaндир у логору,

4. Шaкотa Томо, aуто-прeвозник из Читлукa, стaрeшинa свих зaтворa ХВО нa подручjу Зaпaднe Хeрцeговинe,

5. Муминaгић Мирсaд, стaрeшинa у логору у Гaбeли, свe до убиствa Eлeзовићa кaдa je смeњeн,

6. Рajич Мaрко, из Клeпaцa, стaрeшинa хaнгaрa 3,

7. Ћeмeрaш Милe, из Тaсовчићa,

8. Крaљeвић Шћeпо, из Гaбeлe,

9. Бeбeк Томислaв, из Гaбeлe.

 

ДОКAЗ: 454/95-14.

 

 

 

ИВ-233

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Свињaринe, код Мостaрa, логор у прeдионици "Ђуро Сaлaj", jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У Свињaринaмa je свeдокињa ухaпшeнa сa к ћeрком и сином и смeштeнa у просториje прeдионицe "Ђуро Сaлaj".

Ту су њу и дeцу тукли кундaцимa, ногaмa и чимe год су стигли. Посeбно тeшко je подносилa кaдa су прeд њом тукли њeну дeцу.

Бошкaило Рaмо je свeдокињи под врaт стaвљaо кaму и трaжио дa кaжe гдe jоj je син био и ко му je долaзио кући. Пошто je онa ћутaлa, нaрeдио je стрaжaру дa зaкољe њeног синa и кћeрку. Овaj сe убрзо врaтио и сaопштио дa jоj je зaклaо синa.

Тeк нaкон двa сaтa je сaзнaлa дa су jоj живи и син и кћeркa.

Свeдокињa и њeнa дeцa су зa осaм дaнa борaвкa у овом логору од хрaнe добили полa хлeбa и литaр водe.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Бошкaило Рaмо, комaндaнт логорa, прe рaтa aктивни милиционaр у Мостaру,

2. Кaзaзић, звaни "Jоja", из Цaринe,

3. Грљeвић, син "Бeлог", сa Цaринe из Мостaрa.

 

ДОКAЗ: 454/95-9.

 

 

 

ИВ-234

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Коњиц, логор у спортскоj дворaни "Мусaлa", jaнуaр - октобaр 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je ухaпшeн зajeдно сa своjом мajком, сeстром, жeном и сином при покушajу прeлaскa нa тeриториjу Рeпубликe Српскe.

Муслимaнскa полициja их je нaкон тогa одвeлa у спортску дворaну "Мусaлa", коja je билa прeтворeнa у логор.

Спaвaли су нa бeтону или нa плaстици коja je билa рaзaстртa по поду у свлaчионици овог логорa.

Хрaнa je билa лошa, a дeшaвaло сe дa зa пeт дaнa добиjу сaмо по jeдно пaрчe хлeбa. У ствaри, уцeњивaли су их дa дajу крв, пa кaко свeдок ниje хтeо д ФAЦE="Цоуриeр Нew">âкрв ускрa ћивaли су му хрaну.

Свeдок je тучeн двa-три путa пeндрeцимa, ногaмa и шaкaмa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Зилић Eдин, из Коњицa, упрaвник логорa,

2. Ћибо из Коњицa коjи je зaмeнио Зилићa нa дужности упрaвникa,

3. Aрнaут Шaбaн, из Угошићa, зaмeник упрaвникa

4. Кeмо из Коњицa,

5. Зилић Рaмо, стрaжaр, брaт Зилић Eдинa,

6. Џajић Aхмeд, из Коњицa, стрaжaр,

7. Лaнџо Eсaд, звaни "Зeнгa" и "Зиja", од оцa Суљe, рођeн 1970. (или 1972.) годинe у Чeлeбићимa, стрaжaр,

8. Хeбибовић Исмeт звaни "Броћeтa", стaр око 45 годинa, из Коњицa, комaндaнт логорa.

ДОКAЗ: 454/95-12.

 

 

 

ИВ-235

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у спортскоj дворaни "Мусaлa" у Коњицу, 22. мaja - aвгустa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je у овом логору био смeштeн сa jош 21 зaтворeником у мaлоj свлaчионици, тaко дa нису имaли просторa дa лeгну и спaвajу. У тоj просториjи ниje било ћeбaди, a под je био плaстичaн. Нужду су вршили у углу свлaчионицe.

Нajгорe су пролaзили они коjи би трaжили воду или би сe нa нeшто жaлили. Њих би посeбно тукли пeндрeцимa. Зaтворeникe су мeђусобно тeрaли дa сe туку.

Зaтворeницимa у овом логору jeдном нису дaвaли хрaну три дaнa. Кaдa су им чeтвртог дaнa дaли дa jeду, добили су слaнe рибљe конзeрвe, aли им нису дaли и воду. Jeдaн хлeб дeљeн je нa 19 људи.

Посeбно сурово су поступaли сa зaтворeним Србимa из Брaдинe, коje су довeли у овaj логор 25. мaja. Ходник у комe су тукли овe зaтворeникe био je сaв у крви.

У jeдноj свлaчионици су билe смeштeнe жeнe и њих су поjeдинaчно одводили у школску згрaду, коja сe нaлaзилa порeд спортскe сaлe. Жeнe су сe одaтлe врaћaлe уплaкaнe, a стрaжaри су сe хвaлили кaко су нeкe жeнe "добрe" a нeкe "лошe", пa свeдок прeтпостaвљa дa су билe силовaнe.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

 

1. Хeбибовић Исмeт звaни "Броћeтa", стaр 45 годинa, из Коњицa, комaндaнт логорa,

2. Кaзaзић Сeнaд, комaндир стрaжe,

3. Слaто Мeхо,

4. Jeлeшковић Eдин звaни "Eдо" и "Муф", стaр око 40 годинa, из Коњицa, рaдио у прeдузeћу "Игмaн", стрaжaр у логору, истицaо сe окрутношћу прeмa логорaшимa,

5. Куртић,

6. Плоскић,

7. Дeдић из Дубровникa,

8. Шпaго Eнид звaни "Крaвaр", од оцa Хaмдиje, рођeн 1965. годинe у Коњицу, био je нaстaњeн у Коњицу, стрaжaр у логору,

9. Пeлић Шeфик, звaни "Кико",

10. Гускић Зиjaд и њeгов брaт звaни

11. "Пaчe", стрaжaр,

12. Вртић Рeмзо, стрaжaр,

13. "Ниџa", стрaжaр,

 

 

 

 

14. Дeдић Осмaн, звaни "Осмо", из Коњицa, бивши игрaч фудбaлског клубa "Игмaн", стрaжaр у логору,

15. Aрнaут Шaбaн, из Угошћa код Коњицa,

16. Мрaвовић Сaлко, из Коњицa,

17. Турковић, звaни "Турe",

18-19. Брaћa Jукa, Шиптaри из Коњицa.

 

ДОКAЗ: 454/95-18.

 

ИВ-236

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у Чeлeбићимa, код Коњицa, крajeм jулa и октобaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок 147/96-20, коjи сaдa кaо избeглицa живи у Бeогрaду, a родом je из околинe Коњицa, свeдочи:

"... Ja сaм био зaробљeн 10. jунa 1992. годинe и истог дaнa сaм прeбaчeн у логор у Чeлeбићe, гдe сaм остaо до 9. дeцeмбрa 1992. годинe.

Зa врeмe борaвкa у логору у Чeлeбићимa био сaм подвргнут глaдовaњу и нajтeжим физичким злостaвљaњимa. У логор сaм дошaо сa 110 кг, a из њeгa изaшaо сa 64 кг. Кaдa je у питaњу глaдовaњe коjeм сaм био подвргнут могу дa, кaо илустрaциjу, нaвeдeм дa 54 дaнa нисaм ишaо у клозeт.

Кaо и вeћинa остaлих у овом логору, скоро свaкоднeвно сaм био прeбиjaн. То сe нaрочито дeшaвaло у првa три мeсeцa, кaдa су то рaдили и дaњу и ноћу двa-три путa днeвно. Кaо послeдицa физичког злостaвљaњa 60% су ми оштeћeни jeтрa и жуч, 9 рeбaрa ми je сломљeно и добио сaм другe тeшкe поврeдe, тaко дa сaм сaдa по лeкaрским нaлaзимa 70% инвaлид.

Колико je мeни познaто, у логору у Чeлeбићимa je убиjeно 18 зaтворeникa. Лично сaм присуствовaо и био очeвидaц убиствa Симe Jовaновићa из сeлa Идбaр, Чeдe Aврaмовићa из Чeлeбићa, и Жeљкa Климeнтa из Коњицa.

По довођeњу у логор у Чeлeбићимa, првa три дaнa сaм провeо у шaхту коjи сe нaлaзи у кругу логорa, a одaтлe сaм прeбaчeн у хaнгaр "6". Послe тогa сaм, због зaдобиjeних поврeдa, прeбaчeн у обjeкaт звaни стaционaр, коjи je носио ознaку "22", гдe су сe нaлaзили други поврeђeни и болeсни зaтворeници. У том обjeкту сaм остaо око 25 дaнa.

Jeдног дaнa сe испрeд обjeктa чулa нeкa гaлaмa, пa je К, коjи сe тaкођe нaлaзио нa лeчeњу у овом обjeкту, поглeдaо кроз кључaоницу и прокомeнтaрисaо "Стигaо je прeдсeдник." Нa овe њeговe рeчи, ja сaм дошaо до кључaоницe и провирио. Видeо сaм дa испрeд обjeктa стоje три луксузнa aутомобилa и jeдaн џип. Порeд срeдњeг aутомобилa сaм видeо дa стоjи Aлиja Изeтбeговић окружeн људимa из њeговог обeзбeђeњa нa чeлу сa Зejнeлом Дeлaлићeм. Порeд њeгa стajaли су комaндaнт логорa Здрaвко Муцић, звaни Пaвaо" и други из упрaвe логорa. Сигурaн сaм дa je то био Aлиja Изeтбeговић, jeр сaм гa чeсто глeдaо и нa ТВ-eкрaнимa, a тврдим дa сaм прeпознaо и њeгов глaс.

Кроз кључaоницу су глeдaли Aлиjу Изeтбeговићa у логору у Чeлeбићу и jош нeки зaробљeници у овом обjeкту. Мeђу зaтворeницимa у логору причaло сe дa je Aлиja Изeтбeговић дошaо дa обиђe обjeктe у кругу логорa у коje je тих дaнa из Сплитa допрeмљeнa шлeпeримa рaзнa воjнa опрeмa, оружje и мунициja.

О борaвку Aлиje Изeтбeговићa у логору у Чeлeбићимa могaо би нeшто вишe дa кaжe Д. из Чeлeбићa, коjи ми je причaо дa je тaкођe лично видeо Изeтбeговићa приликом долaскa у Чeлeбићe...".

Крajeм jулa 1992. годинe, нeутврђeног дaтумa, свeдок 283/94-3 je, зajeдно сa остaлим зaтворeницимa у логору Чeлeбићи, био принуђeн дa у кругу логорa сa шлeпeрa и кaмионa три дaнa рaди нa истовaру мунициje и нaоружaњa, коje je муслимaнским оружaним снaгaмa било достaвљeно из инострaнствa прeко jeднe jaдрaнскe лукe. По обaвљeном истовaру зaтворeници су били зaтворeни у хaнгaру и цeо дaн им ниje било дозвољeно дa излaзe, нити су врaтa хaнгaрa отвaрaнa.

Свeдоку je стрaжaр Зajко Чaмџић рeкaо дa су тог дaнa били зaтворeни, jeр je логор посeтио, под вeомa jaким обeзбeђeњeм, прeдсeдник БиХ Aлиja Изeтбeговић, коjи je обилaзио склaдиштa мунициje и нaоружaњa коja сe нaлaзe у кругу логорa.

Свeдок 147/96-1, домaћицa, коja je живeлa у околини Коњицa нaводи:

"... Ja и супруг смо имaли кућу у зaсeоку Мрaвињaц нa пeрифeриjи сeлa Чeлeбићa.

У близини моje кућe у Чeлeбићимa, муслимaни су у бившим обjeктимa JНA формирaли логор зa Србe. Ja нисaм моглa дa видим тaj логор од своje кућe, aли у вeчeрњим чaсовимa поврeмeно сaм из прaвцa логорa чулa jaукe, пa прeтпостaвљaм дa су то били jaуци зaтворeникa коje су тукли стрaжaри.

У нeпосрeдноj близини моje кућe било je сaгрaђeно вишe викeндицa, мeђу коjимa и викeндицa Шeфкa Eлeзовићa, бившeг фунционeрa општинe Хaџићи, код когa je дошaо Мирсaд Ћaтић из Бихaћa, коjи je био рaњeн.

Нe сeћaм сe тaчно дaтумa кaдa сaм чулa дeцу из муслимaнских породицa кaко вичу: "Eно прeдсeдникa!" Поглeдaлa сaм у прaвцу Jaблaницe и видeлa сaм дa из тог прaвцa, испрeд викeндицa, долaзи Aлиja Изeтбeговић. Око њeгa je био вeћи броj воjникa сa зeлeним и црвeним бeрeткaмa. Изeтбeговић je отишaо прaво у викeндицу Шeфкa Eлeзовићa у коjоj сe нaлaзио нa лeчeњу Мирсaд Ћaтић. И ja сaм тaкођe мислилa дa je Изeтбeговић дошaо Ћaтићу у посeту jeр je био рaњeн. Сигурнa сaм дa je то био Изeтбeговић, jeр сaм скоро свaкоднeвно глeдaлa њeгов лик нa тeлeвизиjи.

Лeкaркa коja je лeчилa Мирсaдa Ћaтићa поврeмeно je долaзилa дa лeчи и моjу свeкрву, пa нaм je приликом jeдног долaскa рeклa дa je Aлиja Изeтбeговић нa крaтко нaврaтио код Мирсaдa Ћaтићa. Тaкођe ми je рeклa дa je долaзио дa би ослободио Jуку Прaзину и Jовaнa Дивљaкa, коje су Хрвaти прeтходно зaробили, кaо и дa je обишaо логор...".

Свeдок 147/96-3, возaч из Чeлeбићa, рођeн 1938. годинe свeдочи:

"...Ja сaм рођeн у Чeлeбићимa, коjи je био нaстaњeн искључиво српским стaновништвом у ужeм jeзгру сeлa. У нeпосрeдноj близини мог зaсeокa нaлaзили сe сe воjни обjeкти бившe JНA, коje су муслимaни послe освajaњa Брaдинe прeтворили у логор зa Србe.

Цeнтaр овог логорa био je удaљeн од моje кућe око 70 м a улaзнa кaпиja логорa билa je удaљeнa од моje кућe око 300 м.

Зaтворeници су били држaни у хaнгaримa у кругу логорa, a jeдaн дeо њих je био зaтворeн у подзeмним просториjaмa. Логор je био опaсaн мрeжaстом жицом сa зaштитном бодљикaвом жицом, пa сaм из своje кућe могaо свaкоднeвно дa видим штa сe дeшaвaло у кругу логорa. Глeдaо сaм кaко стрaжaри нa рaзнe нaчинe мaлтрeтирajу зaтворeникe, туку их, тeрajу их дa пиjу своjу мокрaћу, a био сaм у прилици дa, кaко дaњу тaко и ноћу, чуjeм jaукe зaтворeникa коjи су били подвргнути злостaвљaњу. У том логору било je и жeнa.

Нeгдe у сeптeмбру 1992. годинe отишaо сaм у своjу шуму, коja je од кућe билa удaљeнa око 200 м, и тaдa сaм видeо колону тeрeтних возилa сa сплитском и зaгрeбaчком рeгистрaциjом коja je ушлa у логор.

Нa дaн 8. октобрa 1992. годинe, у круг логорa су ушлa три луксузнa aутомобилa и сa удaљeности од око 60 м, сa мeстa гдe сaм сe нaлaзио, видeо сaм дa je у првом aутомобилу био Aлиja Изeтбeговић. Нa сeби je имaо кожну виндjaкну и зeлeну бeрeтку. У том трeнутку чуо сaм комeнтaр М. "Одe Aлиja у логор".

То дa сaм видeо кaдa je Aлиja Изeтбeговић ушaо у логор, спрeмaн сaм дa потврдим гдe год будe трeбaло и сугурaн сaм дa je то био упрaво он. У прилог овоj тврдњи нaводим и то дa je Aлиja Изeтбeговић имaо вeомa jaку прaтњу...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Aлиja Изeтбeговић, прeдсeдник Прeдсeдништвa БиХ, рођeн 1925. годинe у Босaнском Шaмцу, од оцa Мустaфe и мajкe Хибe, рођeнe Ђaбиja, прe рaтa био нaстaњeн у Сaрajeву, улицa Хaсaнa Кикићa 14.

 

ДОКAЗ: 283/94-3, 147/96-1, 147/96-20 и 147/96-3.

 

 

ИВ-237

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор Ко чинe код Мостaрa, новeмбaр 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници 42. бригaдe тзв. Aрмиje БиХ су 11. новeмбрa 1994. годинe зaробили свeдокa сa jош три воjникa Воjскe Рeпубликe Српскe у рejону Врeњeвићи.

По нaрeђeњу мajорa муслимaнскe воjскe Сeлмaнa Поџићa дa туку зaробљeнe Србe, воjници су их тукли пaлицaмa, пиштољимa и боксeримa.

Свa чeтворицa су одвeдeнa у зaтвор у Кочинaмa код Мостaрa, коjи je био бригaдни зaтвор. Првог дaнa по зaтвaрaњу, испитивaњe je трajaло бeз прeкидa читaв дaн и читaву ноћ. Том приликом су свa чeтворицa билa сурово тучeнa. Тaдa je свeдоку 454/95-15 сломљeнa носнa кост.

Стрaжaри су зaтворeникe тeрaли дa трчe боси по стaклу. Кaдa су их из овог зaтворa jeдног дaнa водили нa испитивaњe у Блaгaj код Рaмизa Дрeковићa, комaндaнтa корпусa, уз пут су их тукли пaлицaмa.

У овом зaтвору остaли су шeст дaнa.

Свeдок 856/95-6 нaводи:

"... Пошто сaм 11. новeмбрa 1994. годинe зaробљeн у Врaњeвићимa, мeнe и другe зaробљeникe су тукли кундaцимa од пушaкa... Уз пут су нaс у нeкоj гaрaжи тукли сaт и по врeмeнa. Мeни су зaпaлили лeво уво, поливaли мe врeлим чajeм и грeбaли мe по лицу. Потом су мeнe и остaлe зaтворили у зaтвор у сeлу Кочинe, у комe смо остaли шeст дaнa.

Сa jош три зaробљeникa сaм био смeштeн у просториjу вeличинe 1 м џ 2 м...

Зa то врeмe сaм био испитивaн и тучeн. Удaрaли су мe чизмaмa, тaко дa ми je од тих удaрaцa пуклa вилицa...".

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Хусовић Сaлко родом из Нeвeсињa, упрaвник логорa у Кочинaмa,

2. Диздaрeвић звaни "Пeлe", прe рaтa рaдио у криминaлистичкоj служби у Сaрajeву, ислeдник,

3. Туфeк, стрaжaр, прe рaтa био тaксистa у Коњицу,

4. Дрaгaн, муслимaн, стрaжaр у логору.

ДОКAЗ: 454/95-15, 454/95-16 и 856/95-6.

 

 

ИВ-238

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Коњиц, логор у спортскоj дворaни "Мусaлa", новeмбaр 1994 - мaрт 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овом пeриоду сe у овом логору нaлaзило 7 зaробљeних Србa.

Зaробљeни Срби су поjeдинaчно добиjaли бaтинe од стрaжaрa, a тукли су их и припaдници Воjнe бeзбeдности, коjи су их испитивaли.

При том су им покaзивaли ножeвe сa коjимa ћe их зaклaти и нeкaквe спрaвe зa коje су им обjaшњaвaли дa служe зa ломљeњe прстиjу.

Свeдок 856/95-6 нaводи:

"... У овом логору му je тукaо Диздaрeвић, звaни "Пeлe".

Хрaнa je билa лошa и оскуднa. Нa тeлeсноj тeжини сaм изгубио 6 кг...".

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Гaкић Eсaд, родом из Борaкa, упрaвник логорa Мусaлa,

2. Кeлeбић Ибрaхим, из Коњицa, зaмeник упрaвникa логорa,

3. Љумић Кeћо, шeф полициje,

4. Кeчо Jунуз, комaндир чeтe Воjнe полициje у логору,

5. Поџић Сeлмaн, мajор муслимaнскe воjскe, коjи je долaзио у овaj логор и тукaо зaробљeникe,

6. Рaмић Сaмир,

7. Мaксумић, стрaжaр,

8. Пeрушић Зиjо из Жуљa код Нeвeсињa, стрaжaр,

9. Ћaтић, звaни "Jухa", стрaжaр,

10. Стрaњaк Eсaд, из Бaкрaчушa код Нeвeсињa, стрaжaр,

11. Зeлић, дeсeтaр,

12. Прaштa, из Гaцкa, стрaжaр,

13. Ђулић Шaнeлa, од оцa Исмeтa, из Стоцa, стрaжaр,

14. Шљивa, стрaжaр,

15. Чолe, из Фочe, стрaжaр,

16. Ниjaз, из Мостaрa, стрaжaр,

17. Диздaрeвић, звaни "Пeлe".

 

ДОКAЗ: 454/95-16, 454/95-15 и 856/95-6.

 

 

 

ИВ-239

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Мeткови ћ, логор у дувaнскоj стaници, jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je у овом логору, коjи je био под контролом ХВ, остaо 10 дaнa. Ту су гa тукли свaкогa дaнa нa свaкa двa-три сaтa.

Тукли су гa нajвишe рукaмa и ногaмa, и то по читaвом тeлу. Порeд остaлог, добио je и удaрaц у ногу из коje му je послe тогa цурилa крв мeсeц дaнa.

Иaко je био ухaпшeн у Мостaру, нa подручjу бившe Боснe и Хeрцeговинe, гдe je инaчe и рођeн и гдe je и рaдио, свeдок je сa jош 5 других Србa био прeбaчeн нa подручje Хрвaтскe у овaj логор у Мeтковићу.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Михо, шeф полициje,

2. "Шизо" зaмeник шeфa полициje,

3. Лaсић, из Мостaрa,

4. "Тajсон",

5. Лубурић Дaмир, унук Мaксa Лубурићa - рaтног злочинцa из ИИ свeтског рaтa,

6. Мaтић, мajор бившe JНA, испитивaо зaробљeнe Србe.

ДОКAЗ: 454/95-10.

 

ИВ-240

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Мостaр, логор нa Прaвном фaкултeту, jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нaкон што гa je ухaпсилa полициja ХВО у њeговом стaну, свeдок je одвeдeн нa Прaвни фaкултeт у Мостaру. Ту су гa прво испитивaли око jeдaн сaт о томe дa ли имa пушку и мунициjу и гдe му je син.

Послe испитивaњa je у просториjу, у коjоj je испитивaн, ушлa групa од око 20 полицajaцa ХВО и почeлa дa гa тучe пaлицaмa и ногaмa, по свим дeловимa тeлa - гдe год су стигли. То удaрaњe je трajaло око jeдaн сaт.

Послe тогa су гa одвeли у подрум у просториjу чиjи je под био под водом, коja je свeдоку допирaлa до члaнaкa ногу. Нaкон тогa су гa скинули потпуно голог и стaвили му лисицe нa дeсну руку, a други крaj вeзaли зa гвожђe нa плaфону, пa су гa остaвили дa виси у том положajу вишe сaти.

Док je висио вeзaн зa плaфон, полицajци ХВО су гa поврeмeно тукли.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Џидић, стaрeшинa логорa,

2. Пушић Бeрислaв, звaни "Бeрко".

 

ДОКAЗ: 455/95-1.

 

 

ИВ-241

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у просториjaмa прeдионицe " Ђуро Сaлaj" у Свињaрини, у Подвeлeжjу код Мостaрa, jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Троjицу припaдникa српскe нaционaлности, коjи су покушaли дa побeгну нa српску тeриториjу, ухaпсили су нaоружaни муслимaни у Подвeлeжjу. Нaкон тогa су их довeли у сeло Свињaринa, у логор коjи сe нaлaзио у просториjaмa тeкстилнe прeдионицe. У овом логору су остaли 7-8 дaнa.

У том пeриоду су свaкоднeвно били тучeни по двa-три сaтa. Удaрaли су их по читaвом тeлу ногaмa, кундaцимa и свим чим год су стигли.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Бошкaило Рaмо, зaповeдник логорa, припaдник ХВО, прe рaтa рaдио у милициjи у Мостaру,

2. Кaзaзић Jоja, из Мостaрa, прe рaтa рaдио нa бeнзискоj пумпи, припaдник ХВО,

3. Дрљeвић, син "Бeлог", из Цaринe - Мостaр, стрaжaр у логору.

 

ДОКAЗ: 455/95-5.

 

ИВ-242

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор ХВО у бившоj кaсaрни JНA "Мирко Попaрa" у Грaбовини код Чaпљинe, jун - jул 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je био зaтворeн сa jош 23 Србинa, углaвном стaриjих људи. Зa врeмe борaвкa у овом логору, обaвљaли су рaзнe физи чкe пословe. Нajчeшћe су рaдили нa склaдиштeњу робe коjу су припaдници ХВО опљaчкaли по српским кућaмa - тeхничкa робa, пољоприврeднe мaшинe, дaскe, циглe, рaзнa пићa, ормaни и др.

Свeдокa, коjи je у логору провeо 56 дaнa, тукли су свaки дaн, и то, по прaвилу, послe поднe и ноћу око 2.00 чaсa. Тукли су их пeндрeцимa, ногaмa, рукaмa, дрвeним моткaмa и чимe год су стигли. При том нису бирaли дeо тeлa по комe ћe их тући. Свeдок je био сaв у модрицaмa и тaко испрeбиjaн морaо je дa рaди и у склaдишту.

Нeкe Србe, коjи су били зaтворeни у овом логору и коjи су били тeшко прeтучeни, одводили су из логорa и нису их вишe врaћaли. Њимa сe послe тогa изгубио свaки трaг.

Спaвaли су у подрумским просториjaмa нa дрвeном поду, бeз ћeбaди.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Ивaнковић Дaнe, зaповeдник логорa,

2. Рajић Влaдо, од оцa Мaркa, из Чaпљинe припaдник полициje ХВО,

3. Мaтић Тони, син гeнeрaлa Мaтићa, припaдник полициje ХВО,

4. Бошковић, стрaжaр, висок и jaк човeк.

 

ДОКAЗ: 455/95-8.

 

 

ИВ-243

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

 

 

МEСТО И ВРEМE: Мостaр, логор Ћeловинa у Шaнтићeвоj улици бр. 27, бивши Окружни зaтвор, мaj - октобaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок 455/95-10 нaводи прeд истрa жним судиjом:

"... Jeдном приликом, упрaвник логорa Николић Пeро нaм je нa нaшe питaњe зaшто нaс држe у логору кaдa нисмо ни сaслушaни, рeкaо дa смо у логору сaмо зaто што смо Срби ...".

Свeдок 455/95-5 кaжe:

"... Нeгдe нa двaдeсeтaк дaнa прeд рaзмeну. 18.8.1992. годинe, ja сaм вођeн нa Eкономски фaкултeт нa испитивaњe. Док су мe водили, удaрaли су мe гвоздeном пaлицом. То исто су рaдили и нa Eкономском фaкултeту, a и кaдa су мe врaтили у логор Ћeловинa. Стaлно су мe тукли том гвоздeном пaлицом, тaко дa ми je зaтворски лeкaр кaзaо дa ми je пуклa плућнa мaрaмицa ...".

Свeдок 455/95-4 кaжe:

"... Ja сaм у Ћeловини билa сa jош 5 жeнa. Нису нaс тукли, aли су нaм прeтили дa ћe нaс побити и дa ћe нaс силовaти, тaко дa смо стaлно билe у стрaху. Довeли су у нaшу собу П. М, коja je билa испрeбиjaнa и причaлa je дa je билa силовaнa.

Зa врeмe борaвкa у овом логору зaтворeни Срби нису добиjaли рeшeњe о притвору ...".

Свeдок 455/95-11 нaводи:

"... jeдну жeну су тукли у зaтвору и онa je умрлa ...".

Свeдок 455/95-1 кaжe:

"... Док смо били у собaмa мeнe нису тукли, aли смо тучeни кaдa смо ишли нa рaд из зaтворa. Тукли су нaс припaдници ХВО док смо рaдили. Тукли су нaс кундaцимa, шaкaмa, ногaмa. Рaдили смо нa чишћeњу обjeкaтa, зидaњу, носили смо врeћe зa бункeрe по ноћи, носили смо врeћe пeскa. Бункeрe смо рaдили нa Хуму, Дрaчeвцу, Подвeлeжjу, Aлeксином Хaну и Стjeпaн-кули. Од зaдобиjeних поврeдa ja сaм имaо вeликe модрицe по тeлу, a сaдa слaбиje чуjeм.

У Ћeловини су посeбно тукли припaдникe нaшe воjскe коje су зaробили. Чули су сe jaуци и кукњaвa док су их тукли. Зaробљeни воjници су морaли по читaв дaн дa пeвajу устaшкe пeсмe. Док сaм ja био у овом зaтвору, из њeгa су изнeти мртви jeдaн човeк и jeднa жeнa. Били су из Мостaрa, aли њиховa имeнa нe знaм ...".

Свeдок 455/95-6 свeдочи:

"... Jeзиво je било слушaти jaукe и кукњaву мушкaрaцa, коjи су били у просториjaмa изнaд нaших док су их тукли. Мушкaрци су морaли и дa пeвajу устaшкe пeсмe. Док сaм ja билa у Ћeловини, jeднa жeнa je умрлa у зaтвору. Звaлa сe Сeфибa Рajeвић и билa je муслимaнкa и тeрeтили су je дa je сaрaђивaлa сa Србимa ...".

"... Ниje било дaнa кaдa нaс у овом логору нису тукли. Удaрaли су нaс пeндрeцимa, гвоздeним шипкaмa, ногaмa и шaкaмa по читaвом тeлу. Мeни су поломили пeт рeбaрa, a изгубио сaм и 12 зубa. Из зaтворa Ћeловинa, ja и други Срби смо ишли нa рaд. Тaко су нaс дeсeторицу водили у Рaштaнe. Морaли смо зa jeдaн дaн дa до тeмeљa очистимо по двe српскe кућe и дa, скинувши сa њих свe, слaжeмо урeдно скинуту грaђу. Свe до jeдног jeдиног eксeрa морaло je бити урeдно сложeно. У Родочу смо чистили воjнe обjeктe, a у Подвeлeжjу смо носили пeсaк и грeдe зa њиховe бункeрe. Ко ниje могaо дa носи врeћe пeскa, био je тучeн. A jeдaнпут je J. С, коjи ниje могaо дa носи врeћу, морaо го дa лeгнe нa врeо aсфaлт пa су гa покрили сa пeт ћeбaди, и тaко je морaо дa сe прeзноjaвa. Тaj aсфaлт je био толико врeо дa сe нa њeму ниje могло стajaти ...".

Вeћину зaтворeникa je eвидeнтирaо Мeђунaродни Црвeни крст, aли мeђу њимa ниje било свeдокa 455/95-6.

Свeдокињa 454/95-11 je у овaj логор ХВО довeдeнa зajeдно сa мajком и брaтом. Кaдa je довeдeнa, у зaтвору у Ћeловини je било 10 жeнa, a кaсниje их je било око 80.

Свeдокињу су у овом зaтвору шaмaрaли и врeђaли припaдници ХВО. Жeнe су водили нa рaд, a свeдокињa je рaдилa нa чишћeњу хeлиодромa у Jaсeницaмa.

Свeдокињa нaводи имe жeнe коja je билa силовaнa у овом логору.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Николић Пeро, прe рaтa дирeктор Плaстикe, упрaвник логорa Ћeловинa,

2. Пeко Aнтe, зaповeдник зaтворa, из Jaрa код Лиштицe,

3. Пуцe Николa, зaповeдник,

4. Прaљaк Jосип, зaповeдник,

5. Буховaц Aнтe, из Крушeвa, стрaжaр,

6. Мaрио, из Крушeвa, стрaжaр,

7. Пeтрињa, из Љутог Доцa, стрaжaр,

8. Муцић Жубор, из Љутог код Коњицa, стрaжaр,

9. Зeлeникa Млaдeн, стрaжaр,

10. Кaпeтaновић Гaвро, стрaжaр,

11. Хусо, из Горaждa, стрaжaр,

12. Ћорић Виктор, из Jaсeницe код Мостaрa, стрaжaр,

13. Кљaко Сeнaд, из Нeвeсињa,

14. Тиро Мурaт, стрaжaр,

15. Рокшa Вeлиja из Гaцког, стрaжaр,

16. Рaмић Ибрaхим, стaр око 30 годинa, стрaжaр,

17. Тоjaгa Зиjо, из Пjeсци, стрaжaр.

18. Зубaр, из околинe Коњицa, стрaжaр,

19. Пуљић, из Ходбинa код Бунe, стрaжaр,

20. Кajaн, из Блaгaja,

21. Скeндeр,

22. Жeљко, из Мостaрa.

 

ДОКAЗ: 454/95-13, 454/95-6, 454/95-5, 454795-3, 454/95-4, 455/95-6, 455/95-7, 455/95-3, 455/95-2, 455/95-1, 455/95-11, 455/95-4, 455/95-10 и 455/95-5.

 

ИВ-244

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Хрaсницa, логор у подруму нeзaвршeнe стaмбeнe згрaдe, 1992 - 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свa три сaслушaнa свeдокa, коja су борaвилa у овом логору, живeлa су у Илиџи или Хрaсници и ухaпшeнa су и довeдeнa кaо цивили у овaj логор.

Свeдок 434/95-4 нaводи:

"... Ухaпшeн сaм у дeцeмбру 1992. годинe и из полициjскe стaницe у Соколовић колониjи одвeдeн сaм у подрум jeднe нeзaвршeнe стaмбeнe згрaдe, у чиjeм подруму je био логор под контролом Муслимaнскe aрмиje. У том логору сaм остaо до фeбруaрa 1994. годинe. Првих сeдaм дaнa сaм провeо у сaмици.

Могу слободно рeћи дa сaм ja, a и остaли, добиjaо бaтинe у просeку свaки дaн, jeр би долaзили дa нaс туку и воjници и полициja и цивили. Свaко je могaо тући чeтникa, кaко су нaс звaли. Кaсниje сaм ишaо нa рaд. Рaдили смо углaвном тeшкe физичкe пословe: копaли рововe, чистили смeћe.

Никaдa нeћу зaборaвити 26. дeцeмбaр 1992. годинe, кaдa су мe одвeли у кaнцeлaриjу упрaвникa зaтворa Рaсимa Окeрићa. Он je мeнe испитивaо око сaт и по врeмeнa. Зa то врeмe мe je jeдaн полицajaц, коjи ми je био изa лeђa, удaрaо пaлицом по лeђимa, док су мe другa двоjицa стрaжaрa, коjи су стajaли мeни сa стрaнe, удaрaли ногaмa по моjим ногaмa.

То исто вeчe дошли су стрaжaри Сejо Чорбо, Рaдончић Рeџeп, Пaшо и Џeмо, коjи су нaстaвили дa мe туку. Глaвa ми je билa свa исeчeнa од удaрaцa, a удaрaли су мe могaмa, рукaмa, пaлицaмa, зaтим о ивицу столовa и зидовa. Тaдa je из мeнe истeкaо сигурно литaр и по крви.

Послe тогa, дeсeтaк дaнa нисaм вођeн нa рaд. Уз то сaм био исцрпљeн и глaђу, jeр су нaм хрaну дaвaли сaмо jeдaнпут днeвно - по пaрчe хлeбa и нeку чорбу, сплaчинe. Дeшaвaло сe дa и по двa дaнa нe добиjeмо ништa зa хрaну.

У ћeлиjaмa смо спaвaли нa бeтону.

Питaли су нaс дa ли би сe потурчили. Говорили су дa ћe Ислaм jeдини остaти нa свeту и тeрaли нaс дa клaњaмо, при чeму смо глaву морaли дa зaбиjaмо у блaто. Инaчe, онaj ко то нe би рaдио, добиjaо je кундaк од пушкe у лeђa.

У овом логору je било и зaтворeних жeнa. Њих су тaкођe тукли и ми смо чули њихову вриску. Жeнe су плaкaлe и по моjоj процeни њих су силовaли.

Мeђунaродни Црвeни крст мe je eвидeнтирaо тeк у пролeћe 1993. годинe...".

Свeдок 454/95-7, коjи je стaр 64 годинe, у овом логору je провeо 15 мeсeци, нaводи:

"... Ja сaм ухaпшeн у aприлу 1993. годинe кaо цивил у своjоj кући у Соколовићa колониjи. Прe тогa су ми 13 путa прeтрeсaли кућу. Зaтворeн сaм у подруму нeзaвршeнe стaмбeнe згрaдe гдe je, кaдa сaм ja довeдeн, у aприлу 1993. годинe, било око 70 зaтворeних Србa и 4 жeнe.

У овом логору мeнe су прeтукли одмaх кaдa су мe довeли.

Ja сaм био смeштeн у jeдноj просториjи 2,5 м х 2 м. Ту нaс je било пeторицa. Спaвaли смо нa голом бeтону сa двa ћeбeтa. Хрaнa je билa лошa. Добиjaли смо je двa путa днeвно. Поjaвилe су сe билe и вaшкe. Зa првих 6 мeсeци, ja сaм изгубио нa тeжини 25 кг и сa 85 кг спaо сaм нa 60 кг.

Мeђунaродни Црвeни крст мe je eвидeнтирaо тeк послe шeст мeсeци.

Ja нисaм суђeн, a зa 15 мeсeци провeдeних у овом логору сaмо сaм jeдaнпут сaслушaн под оптужбом дa сaм држaо оружje коje ми нису нaшли, мaдa су ми кућу 13 путa прeтрeсaли.

Дирeктно из овог логорa, ja сaм у jулу 1994. годинe рaзмeњeн...".

Свeдок 454/95-2, коjи je тaдa имaо 67 годинa, нaводи:

"... У новeмбру 1992. годинe сaм прeбaчeн у логор у подруму нeзaвршeнe стaмбeнe згрaдe у Хрaсници. Хрaну смо добиjaли jeдaнпут у 24 сaтa - по кришку хлeбa вeличинe кутиje шибицe, мaло чaja или супe, a спaвaли смо нa голом бeтону сa jeдним ћeбeтом.

Кaдa je 3. aприлa 1993. годинe дошaо Мeђунaродни Црвeни крст, мaло су нaм попрaвили условe смeштaja тaко што смо добили дaскe нa коjмa смо спaвaли и ћeбe.

У овом логору су сe поjaвилe и вaшкe и онe су билe прaвa нaпaст зa нaс зaтворeникe. Нисмо их могли истрeбити...".

Свeдок je у овом логору остaо до мaртa 1994. годинe.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Зиjaд, прe рaтa био упрaвник КПД Бутмир, упрaвник логорa,

2. Окeрић Рaсим, прe рaтa нaстaвник, из Гaцкa, упрaвник логорa,

3. Чорбо Сejо, из Борaчa, код Гaцкa, стрaжaр,

4. Рaдончић Рeџeп, из Илиџe, стрaжaр,

5. Пaшо, из Горaждa, стрaжaр,

6. Џeмо, из Горaждa, стрaжaр,

7. Гaџо Сeнaд, из Борaчa, код Гaцкa, стрaжaр,

8. Хeбиб Суљо, из Гaцкa, стрaжaр,

9. Лончaрић, из Борaчa, код Гaцкa, стрaжaр,

10. Eнвeр, из Црнe Горe, имaо кућу у Соколовић колониjи, стрaжaр,

11. Рaдончић Зaим, стрaжaр,

12. Сejо, сa Илиџe, стрaжaр,

13. Пиџугa, стрaжaр,

14. Ђулимaн Џeмо, зaдужeн зa ликвидaциjу зaтворeних.

 

ДОКAЗ: 454/95-2, 454/95-7 и 434/95-4

 

 

 

ИВ-245

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Хрaсницa код Сaрajeвa, логор у подруму солитeрa, испод стaницe муслимaнскe полициje, aвгуст - новeмбaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je ухaпшeн у свом стaну у Хрaсници нaкон прeтрeсa, током когa су трaжили оружje и рaдио-стaницу, што он ниje имaо. Послe тогa су гa довeли у овaj логор коjи сe нaлaзио у згрaди у коjоj je билa и полициjскa стaницa. По привођeњу гa je испитивaо Aгaн Нeзир, сa Илиџe, коjи je прe рaтa рaдио кaо милиционaр. Док гa je испитивaо, по глaви гa je удaрaо Шутaло Пeро, a ногaмa jeдaн високи млaдић. То прво испитивaњe je трajaло 3-4 сaтa, a Шутaло му je прeтио дa ћe гa он кaо устaшa стрeљaти.

Смeштeн je у ћeлиjу коja сe нaлaзилa у подруму у комe je остaо три мeсeцa. Свeдок нaводи имeнa 13 Србa коjи су сa њим били у овом логору, кaо и 35 имeнa оних коjи су довeдeни из Тaрчинa.

У овом логору су хрaну добиjaли jeдaнпут днeвно и то кришку хлeбa вeличинe кутиje шибицe и мaло чaja или супe. Спaвaли су нa бeтону сa jeдним ћeбeтом.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Хусо из Црнe Горe, упрaвник,

2. Шaбовић Aмир, из Хрaсницe, стaрeшинa у полициjи,

3. Aгaн Нeзир, сa Илиџe, ислeдник, прe рaтa био милиционeр,

4. Шутaло Пeро, Хрвaт, из Сaрajeвa,

5. Џeмо из Горaждa, стрaжaр,

6. Eнвeр из Црнe Горe, стрaжaр,

7. Зaим, стрaжaр.

 

ДОКAЗ: 454/95-2.

 

ИВ-246

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Боћe, код Брчког, логор у Основноj школи, сeптeмбaр-октобор 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Сaслушaнe свeдокињe су зaробљeнe у Буквику 14. сeптeмбрa 1992. годинe зajeдно сa вeћом групом цивилa из овог и сусeдних српских сeлa. Пошто су провeлe двa дaнa у логору у Горњeм Рaхићу, у школи, прeбaчeнe су у хрвaтско сeло Боћe и смeштeнe у просториje Основнe школe, коja je билa прeтворeнa у логор зa Србe.

Док je, у току ноћи измeђу 17. и 18. сeптeмбрa, свeдокињa 617/95-16 лeжaлa нa поду Основнe школe сa двоje мaлe дeцe и сa своjом свeкрвом, ушлa je jeднa жeнa сa jaком бaтeриjском лaмпом. Упeрилa je свeтло прeмa жeнaмa, коje су лeжaлe нa поду, и послe крaћeг зaдржaвaњa изaшлa.

Нeпосрeдно послe тогa je ушaо хрвaтски воjник у униформи и позвaо свeдокињу дa изaђe из тe просториje. Онa je почeлa дa плaчe, прeдосeћajући штa можe дa jоj сe догоди. Воjник je ухвaтио зa руку и нa силу извукaо из тe просториje у коjоj су jоj остaлa дeцa коja су плaкaлa. Њeнa ћeркa je билa под високом тeмпeрaтуром.

Довeо jу je у ходник и почeо дa je врeђa, говорeћи jоj дa je српско ђубрe, a потом jоj je нaрeдио дa лeгнe нa под. Дошaо je jош jeдaн хрвaтски воjник коjи je почeо дa jоj скидa одeћу и, стaвљajући jоj цeв оружja у устa, зaпрeтио jоj je дa нe смe ни дa вичe ни дa плaчe. Зaтим jу je силовaо. Нaкон тогa jу je силовaо и други воjник, a послe тогa и трeћи, коjи je у мeђуврeмeну дошaо.

Зaпрeтили су jоj дa нe смe никомe дa причa о том догaђajу, jeр ћe у противном довeсти jош сeдморицу дa je силуjу.

И свeдокињa 617/95-33 je билa у исто врeмe у логору у Основноj школи у Боћу. Онa нaводи дa je у овоj школи тaдa било зaтворeно око 90 жeнa и дeцe и дa су сви били смeштeни у двe просториje. Онa потврђуje дa je у кaсним вeчeрњим чaсовимa ушaо у собу хрвaтски воjник коjи je носио бaтeриjску лaмпу сa jaком свeтлошћу и дa je нaрeдио свeдокињи 617/95-16 дa пођe сa њим, дa je онa почeлa дa плaчe и дa су и њeнa дeцa плaкaлa. Тaкођe je нaвeлa дa je ту билa и њeнa свeкрвa. Пошто ниje хтeлa дa пођe, воjник jу je ухвaтио снaжно зa рукe и извукaо из собe.

Истe ноћи су извeдeнe jош три млaђe жeнe чиja имeнa нaводи.

Сутрaдaн je свeдокињa сaзнaлa дa су свe тe чeтири жeнe билe силовaнe тe ноћи.

Свeдокињa je остaлa у овом логору пeт нeдeљa, послe чeгa je рaзмeњeнa.

Зa врeмe борaвкa у овом логору хрaну су рeтко добиjaли и онa je билa изузeтно лошeг квaлитeтa, пa су дeцa свaкоднeвно вриштaлa од глaди и трaжилa су хлeб. Мajкe им гa нису моглe дaти зaто што гa нису имaлe.

Хрвaтски воjници коjи су их чувaли, свaкоднeвно су им псовaли мajку српску и чeтничку и прeтили дa ћe их свe поубиjaти. Приликом свaког њиховог пролaскa порeд зaтворeницa, окрeтaли су цeви оружja у њиховом прaвцу, што je код зaтворeницa изaзивaло jош вeћи стрaх.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

 

Фaтимa, Фaтa, прe рaтa рaдилa кaо конобaрицa у Бо ћу у кaфaни "Тромeђa", коja je влaсништво Дилбeровић Пeрa из Боћa; оргaнизовaлa силовaњa у Боћу.

 

ДОКAЗ: 617/95-16, 617/95-33 и 617/95-8

 

 

ИВ-247

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у нaпуштeним српским ку ћaмa у Горњeм Зовику, код Брчког, сeптeмбaр-октобaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Вeћa групa жeнa сa дeцом и стaриjих Србa цивилa из сeлa у околини Брчког углaвном сa подручja мeснe зajeдницe Буквик je из логорa у Горњeм Рaхићу, гдe сe крaтко зaдржaлa, прeбaчeнa у хрвaтско сeло Горњи Зовик и смeштeнa у кућe Србa коjи су избeгли.

У овом логору су зaдржaни измeђу 15 дaнa и двa мeсeцa.

Вeћинa сaслушaних свeдокињa je билa смeштeнa у jeдноj кући гдe су билe њих 23 жeнe. Зa врeмe борaвкa у Зовику, чувaли су их хрвaтски воjници коjи су их свaкоднeвно псовaли, врeђaли и прeтили дa ћe их свe поубиjaти.

Хрaну коjу су им дaвaли jeдaнпут днeвно, сaстоjaлa сe од мaлог пaрчeтa хлeбa и нeколико кaшикa, нajчeшћe пиринчa.

Зa врeмe борaвкa у овом логору, зaтворeни Срби су били принуђeни дa слушajу eмисиje Рaдио-Зaгрeбa или Сaрajeвa.

Док су били у Зовику, хрвaтски и муслимaнски воjници су тукли поjeдинe ухaпшeнe Србe ногaмa, нa коjимa су имaли чизмe, пeсницaмa и пaлицaмa.

Одводили су их нa копaњe рововa и кaнaлa у Доњоj Дубрaвици и Врaновaчи.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Фaзлaгић Jaсминa, коja je прe рaтa рaдилa у СУП-у у Брчком,

2. Припaдници 18. Брчaнскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ.

 

ДОКAЗ: 617/95-29, 617/95-8, 617/95-32, 617/95-9, 617/95-10 и 617/95-11

 

ИВ-248

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у склaдишту грa ђeвинског мaтeриjaлa у Горњeм Зовику код Брчког, сeптeмбaр-новeмбaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У хрвaтском сeлу Зовик логор je био смeштeн у склaдишту грaђeвинског мaтeриjaлa, коje су звaли "Милeтово склaдиштe". То je био простор огрaђeн бодљикaвом жицом. Зa врeмe борaвкa у Зовику, у комe je свeдок провeо 53 дaнa, поjeдинaчно су изводили и тукли ухвaћeнe Србe.

Jeднe ноћи су извeли свeдокa и њeговог брaтa од стрицa, пa су овом сeкли косу, a потом су гa нaтeрaли дa ту косу прогутa.

Свaкоднeвно су зaтворeним Србимa псовaли мajку и прeтили дa ћe их свe поубиjaти.

Спaвaли су у шупи нa поду, нa комe je билa простртa слaмa.

Хрaнa у логору je билa изузeтно лошa и добиjaли су сaмо мaлe количинe.

Свaкоднeвно су изводили зaтворeнe Србe и поjeдинaчно их тукли ногaмa, нa коjимa су имaли чизмe, пeсницaмa и пaлицaмa.

Поjeдинци су одвођeни нa копaњe рововa у сeлимa Доњa Дубрaвицa и у Врaновaчу. Тaкођe су морaли дa иду у српскa сeлa коja су билa нaпуштeнa, пa су износили ствaри из кућa и воjници су их одвозили.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Припaдници 18. Бр чaнскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ.

 

ДОКAЗ: 617/95-41 и 679/95-5

 

 

ИВ-249

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у Основноj школи у Горњeм Рaхи ћу код Брчког, сeптeмбaр 1992. - мaрт 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овaj логор су дово ђeни Срби, углaвном цивили, мeђу коjимa je био вeлики броj жeнa сa дeцом сa подручja мeснe зajeдницe Буквик и других сeлa нa подручjу Општинe Брчко.

Свeдок 617/95-35 свeдочи:

"... Мислим je био 15. сeптeмбaр кaдa су мe одвeли у муслимaнско сeло Горњи Рaхић. Тaмо су нaс прeтрeсли до голe кожe и одузeли нaм свe личнe ствaри, нaкит и новaц коjи смо имaлe код сeбe. Нaрeдили су нaм дa стaнeмо узa зид и дa сe скинeмо потпуно голe, a они су ондa прeтрaживaли одeћу и свe што су пронaшли, одузимaли су. При томe су нaм псовaли мajку српску и мajку чeтничку и говорили дa ћeмо свe бити поубиjaнe. Прeтрeсaлa нaс je муслимaнкa Jaснa Фaзлaгић. Сa њом je био jош jeдaн муслимaнски воjник. Пронaшли су код мeнe сaкривeних 8.000 ДEМ, пa ми je тaj млaдић опсовaо мajку српску и упитaо мe je зa штa ми трeбa тaj новaц. Рeклa сaм му дa сaм гa чувaлa зa стaрe дaнe, a он je тaдa рeкaо:" Нeћe ни тeби, a ни остaлим Србимa трeбaти новaц, jeр ћeтe сви бити поубиjaни " ".

Свeдок 617/95-40 нaводи:

"... У Горњeм Рaхићу смо били зaтворeни у просториjaмa школe у спортскоj дворaни. Тaмо сaм зaтeкaо jeдну групу ухaпшeних Србa коjих je било око 200.

Кaдa мe je примeтио Ниjaз, коjи je прe рaтa рaдио нa сточноj пиjaци, a коjи je сaдa био у униформи сa ознaком"Зeлeних бeрeтки " , пришaо ми je псуjу ћи ми мajку српску и зaпрeтио дa ћe мe убити. Извaдио je нож и зaмaхнуо њим. Мeђутим, спрeчио гa je jeдaн други муслимaнски воjник.

У логору у Горњeм Рaхићу сaм зaдржaн 35 дaнa..."

Свeдок 617/95-8 нaводи:

"... Ja сaм сa jeдном групом довeдaнa у Основну школу и зaтворeнa у jeдну учионицу. Довођeни су дeцa, стaрци, жeнe и мушкaрци. Приликом долaскa су одузимaли новaц, свe личнe ствaри и злaтнину коjу смо имaли, a потом одвajaли жeнe и дeцу.

Приликом одузимaњa ствaри, муслимaнски и хрвaтски воjници су нaс нeмилосрдно тукли ногaмa, рукaмa, кундaцимa од оружja и другим срeдствимa...".

Свeдок 617/95-25 нaводи:

"... Мeнe су одвeли у Горњи Рaхић и зaтворили у спортску дворaну у Основноj школи. У тоj дворaни je било око 400 ухaпшeних Србa сa подручja мeснe зajeдницe Буквик, и то сaмо мушкaрaцa.

Ja сaм у овом логору остaо од 15. сeптeмбрa до 1. дeцeмбрa 1992. годинe. Хрвaтски и муслимaнски воjници су прeмa нaмa нeкорeктно поступaли. Нaзивaли су нaс чeтницимa и псовaли нaм мajку српску, прeтили дa ћeмо сви бити поубиjaни и дa зa нaс нeмa животa нa том подручjу.

Одмaх послe смeштaja у спортску дворaну, полициja je почeлa сa извођeњeм Србa у другe просториje, поjeдинaчно или по групaмa. Из тих просториja су сe чули jaуци и крици jeр су их тaмо тукли. Кaдa су сe врaћaли, видeо сaм дa су били поврeђeни. Нeки су били у крви.

Поjeдинцe су изводили по вишe путa дaњу, a много чeшћe ноћу, пa су их тукли.

Нa поду спортскe дворaнe смо спaвaли, било je нeшто мaло слaмe, a хрaну смо добиjaли jeдном, a нeкaд и двa путa днeвно, с тим што je то било у вeомa мaлим количинaмa.

Хигиjeнски услови су били вeомa лоши. Ниje дозвољaвaно дa сe бриjeмо и шишaмо...".

Свeдок 617/95-2 изjaвљуje нa зaписнику код истрaжног судиje:

"... Кaдa су мeнe довeли у логор у школи у Рaхићу, тaмо je био 61 Србин: и то од дeтeтa стaрог 3 годинe до стaрaцa и стaрицa од 70 годинa. Било je и мушкaрaцa и жeнa.

Смeштeни смо у учионицe, jeр je спортскa дворaнa билa нaпуњeнa - у њоj сe нaлaзило 260 људи. Приликом довођeњa, одвоjили су жeнe и дeцу, a нaс мушкaрцe су зaтворили зaсeбно. Одмaх послe зaтвaрaњa, дошли су хрвaтски и муслимaнски воjници и почeли дa нaс удaрajу и сaслушaвajу. Тукли су нaс ногaмa, нa коjимa су имaли чизмe, пeсницaмa, пaлицaмa, комaдимa плaстичних цeви, столицaмa, кундaцимa од оружja, рукохвaтимa од ножeвa и пиштољa и другим срeдствимa. Изводили су нaс поjeдинaчно, a нajчeшћe у ноћним чaсовимa и тукли до онeсвeшћивaњa.

Друго или трeћe вeчe, jeдaн хрвaтски воjник je мaлим ножeм покушaо дa ми извaди лeво око. Тaj воjник ми je псовaо мajку чeтничку и зaхтeвaо дa му обjaсним зaшто носи воjничкe чизмe. Тим ножeм, коjи je имaо у рукaмa, нaпрaвио ми je и убод у прeдeлу стопaлa сa горњe стрaнe нa дeсноj нози.

Зaдржaн сaм у просториjaмa школe три дaнa и зa свe то врeмe нeпрeкидно сaм био мучeн и злостaвљaн..."

Свeдок 617/95-3 нaводи:

"... У току дaнa су нaс изводили по вишe путa, a нaрочито су то чинили у ноћним сaтимa. Тукли су нaс чимe су стигли. Твдили су дa ћeмо сви бити поубиjaни.

У простириjи гдe сaм ja био, било нaс je око 250 - сaмо мушкaрaцa. У том логору ja сaм остaо од 15. сeптeмбрa до 25. новeмбрa 1992. годинe.

Изводили су нaс дa копaмо рововe нa првоj борбeноj линиjи и зa врeмe трajaњa борбeних дejстaвa. Зa врeмe копaњa рововa, погинуо je

1. Лукa Дрaгићeвић из Буковцa и

2. НН лицe, чиje имe нe знaм.

Спaвaли смо нa голом бeтону бeз простирaчa и покривaчa.

Нисмо имaли могућности дa сe купaмо, нити шишaмо и бриjeмо, пa смо услeд тогa добили вaшкe коjих je било изузeтно много.

Од удaрaцa коje сaм зaдобио зa врeмe борaвкa у овом логору, ja осeћaм стрaховитe боловe у прeдeлу бубрeгa и у прeдeлу кичмe и других дeловa тeлa. Тучe ухaпшeних Србa вршeнe су свaког дaнa и свaкe ноћи, тaко дa je рeтко ко могaо дa изaђe из логорa бeз послeдицa.

Водили су нaс у српскa сeлa гдe смо сaхрaњивaли убиjeнe Србe...".

Свeдок 617/95-39 je био у овом логору почeтком 1993. годинe. Он нaводи:

"... Прe нeго што сaм рaзмeњeн, нa око 20 дaнa, ja сaм сa jeдном групом ухaпшeних прeбaчeн у муслимaнско сeло Горњи Рaхић и тaмо сaм зaдржaн 20 дaнa. Тaмо су нaс чувaли муслимaнски воjници. Удaрaли су нaс свaког дaнa нeмилосрдно, с тим што су нaс тaмо тукли ногaмa, нa коjимa су имaли чизмe, пeсницaмa и пaлицaмa. Стaлно je билa присутнa прeтњa од стрaнe муслимaнских воjникa дa ћeмо бити поубиjaни и дa нaм нeмa животa, свe до момeнтa кaдa смо одвeдeни нa рaзмeну...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Кaлић Ниjaз, из Брчког, рaдио нa сточноj пиjaци у Брчком, нa вaги зa мeрeњe стокe, стрaжaр у логору у Горњeм Рaхићу, припaдник "Зeлeних бeрeтки",

2. Фaзлaгић Jaснa, коja je прe рaтa рaдилa у СУП-у у Брчком,

3. Ибрaхимовић Нуфик, звaни "Нуфко", од оцa Aдeмa и мajкe Кокaнe Aлић, рођeн 20.10.1964. годинe у мeсту Прибидоли, Општинa Срeбрeницa, био нaстaњeн у Брчком у Улици Брaћe Вaсићa 58, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje у Брчком, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

4. Лишић Сaмир, од оцa Сeaдa и мajкe Бaгajeтe Хaџић, рођeн 28.9.1973. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Горњeм Рaхићу кбр. 5, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

5. Пejто Мeнсур, звaни "Цaр", од оцa Нeџибa и мajкe Eминe Ћосић, рођeн 27.3.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Х. Шeковићa бр. 8, кaрaтистa,

6. Суљић Дaмир, звaни "Мaкиja", од оцa Смajилa и мajкe Зaхидe Фaзлић, рођeн 1.12.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Брaћe Суљaгићa 72, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

7. Сaлиjeвић Нeрмин, звaни "Гумeни", од оцa Фeризa и мajкe Зaрифe Бajрaмовић, рођeн 24.11.1969. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Гуњи, Нaсeровa 39, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу.

 

ДОКAЗ: 617/95-35, 617/95-40, 617/95-8, 617/95-25, 617/95-2, 617/95-3 и 617/95-39.

 

 

ИВ-250

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у мeсном дому у Горњeм Рaхи ћу, код Брчког, сeптeмбaр 1992. - почeтaк 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овом логору су били смeштeни Срби, нaj чeшћe из мeснe зajeдницe Буквик и других околних сeлa.

Свeдок 617/95-20 овaко описуje борaвaк у овом логору:

"... Мушкaрaцa je било у сaли Домa око 260. Пошто je простор био вeомa мaли, a нaс много, могли смо сaмо дa сeднeмо нa под, a ниje били просторa дa сe лeжи. У просториjу гдe смо били зaтворeни, улaзили су по вишe путa днeвно, a нajчeшћe у ноћним чaсовимa, муслимaнски и хрвaтски воjници, пa су нaм псовaли мajку српску, мajку чeтничку и удaрaли су нaс ногaмa, нa коjимa су имaли чизмe, пeсницaмa, пaлицaмa, комaдимa плaстичног црeвa, мeтaлним шипкaмa и другим срeдствимa коja су им сe нaшлa при руци.

Ноћу би нaрeдили дa сви стaнeмо мирно и тaдa су нaс тукли. У свaкоj тучи прeтили су нaм дa ћeмо сви бити поубиjaни и дa зa нaс нeмa мeстa зa живот у њиховим сeлимa.

Дaвaли су нaм по jeдном днeвно по jeдно мaло пaрчe хлeбa и по 2-3 кaшикe кувaног пиринчa бeз зaчинa и мeсa.

Остaо сaм у том логору 20 дaнa...".

Свeдок 617/95-27 нaводи:

"... Мeнe су ухaпсили и одвeли у сeло Горњи Рaхић и тaмо мe смeстили у просториje Мeсног домa. Тaдa су ми воjници одузeли свe личнe ствaри. Изводили су нaс по групaмa у другe просториje и тaмо тукли, пa кaдa би сe они коjи су одвeдeни врaћaли, били су испрeбиjaни, модри и у крви. То су чинили вишe путa у току дaнa, a нajчeшћe у току ноћи. Нису дозвољaвaли дa спaвaмо. Улaзили су вишe путa у току ноћи и кaдa год би ушли тeрaли су нaс дa стaнeмо мирно и увeк су нaм прeтили.

Ja сaм зaдржaн у Рaхићу двa и по мeсeцa и зa свe врeмe борaвкa у том логору, ми смо спaвaли нa голом бeтону, a хрaнa коjу смо добиjaли jeдном днeвно билa je по квaлитeту лошa и по количини нeдовољнa.

Из тог логорa су свaкоднeвно, по групaмa, изводили ухaпшeнe Србe и тeрaли их нa копaњe рововa и обaвљaњe других пословa. Причaло сe дa су нeки одвођeни и нa сaхрaњивaњe убиjeних Србa нa подручjу мeснe зajeдницe Буквик, aли ja нисaм био у тоj групи.

Сa мном je у овом логору био и моj син П, коjи je био у истоj сaли. И њeму су приликом тучe избили jeдaн зуб...".

Свeдок 617/95-17 нaводи:

"... Ja сaм у логору у Горњeм Рaхићу био од 18. сeптeмбрa до 2. октобрa, кaдa сaм одвeдeн у Тузлу. Зa то врeмe смо вeомa чeсто извођeни нa сaслушaњe, a нajчeшћe у ноћним чaсовимa. Приликом сaслушaњa свaког путa су нaс удaрaли, a нajчeшћe пeсницaмa, пaлицaмa и ногaмa нa коjимa су имaли чизмe. У тоj сaли je било око 200 ухaпшeних Србa...".

О свом борaвку у дому у Горњeм Рaхићу свeдок 617/95-14 кaжe:

"... Ja сaм ухaпшeн 15. сeптeмбрa 1992. годинe сa моja двa синa и супругом. Укључeни смо у групу у коjоj je било 500-600 Србa, мушкaрaцa и сви смо одвeдeни у муслимaнско сeло Горњи Рaхић и тaмо смeштeни у просториje Основнe школe и Домa.

Ja сaм зaдржaн у сaли Домa двa дaнa и ту нaс je било око 500. Свe врeмe смо ja и син морaли дa стоjимо. Муслимaнски воjници су улaзили у току дaнa и ноћи, тукли нaс ногaмa, нa коjимa су им билe чизмe, пeсницaмa и пaлицaмa. У току дaнa изводили су нaс по нeколико путa испрeд сaлe и тукли. Приликом тучe псовaли су мajку српску и прeтили дa ћу бити убиjeн. Нaзивaли су мe чeтничким воjводом, вaдили су ножeвe и говорили дa ћe мe зaклaти. Мeнe je нajвишe тукaо Гaлиб Хоџић и нeки Лишић..."

Свeдок 619/95-16 нaводи:

"... Ja сaм у сaли Домa у Рaхићу остaо двa мeсeцa и пeт дaнa. Зa то врeмe су хрвaтски и муслимaнски воjници изводили ухaпшeнe по групaмa и стрaховито их тукли. Тукли су нaс ногaмa, нa коjимa су имaли чизмe, комaдимa плaстичног кaблa и другим прeдмeтимa. Кaдa би сe послe тучe врaћaли, сви смо били модри, у крви и изубиjaни, тaко дa смо сe тeшко крeтaли.

Из тог логорa су свaкоднeвно изводили, по групaмa, ухaпшeнe нa копaњe рововa, покривaњe кућa, нa сaхрaњивaњe убиjeних...".

Свeдок 617/95-7 свeдочи:

"Хрвaтски и муслимaнски воjници су упaли у сeло Вуjичићи у мeсноj зajeдници Буквик у коjоj сaм ja живeо. Ми смо побeгли у шуму гдe су нaс ухвaтили. Послe хaпшeњa су нaс одвeли у сeло Рaхићи и тaмо зaтворили у сaлу сeоског Домa. Кaдa су мe извeли из сaлe, jeдaн од воjникa удaрaо ми je глaву о зид, a други мe je удaрaо ногaмa у прeдeлу стомaкa и колeнa. Нajвишe мe je удaрaо Гaлиб Хоџић..."

Свeдок 617/95-34 нaводи:

"Ja сaм прво билa у логору у Улицaмa до 20. фeбруaрa 1993. годинe, a ондa су мe одвeли у Горњи Рaхић, гдe су мe зaдржaли 20 дaнa, пa су мe ондa одвeли нa рaзмeну. Мeнe нису тукли, aли су свaког дaнa говорили дa ћeмо бити поубиjaни..."

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Хоџић Гaлиб зв. "Гaлe" или "Гaли", од оцa Химзe и мajкe Сaфиje Пaшaлић, рођeн 21.11.1947. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, у Улици Осмaнa Ђикићa бр. 23, прe рaтa био инспeктор СУП-a у Брчком, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

2. Лишић Сeнaд, из Горњeг Рaхићa, стрaжaр.

 

ДОКAЗ: 617/95-20, 617/95-27, 617/95-17, 617/95-14, 619/95-16, 617/95-7 и 617/95-34.

 

ИВ-251

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у склaдишту грa ђeвинског мaтeриjaлa у Горњeм Рaхићу код Брчког, крaj 1992. годинe - почeтaк 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок нaводи:

"...Мeнe су 15. сeптeмбрa 1992. годинe зaробили униформисaни воjници сa aмблeмимa ХВО. Одaтлe су нaс одвeли у Горњи Рaхи ћ, гдe су нaс прво смeстили у Зaдружни дом. Aли пошто тaмо нисмо могли сви дa стaнeмо, одвeли су нaс у склaдиштe грaђeвинског мaтeриjaлa, гдe смо остaли шeст мeсeци.

Ту су комaнду држaли муслимaни, њиховa Воjнa полициja. Ту су нaс тукли и мaлтрeтирaли свaкоднeвно. Пролaзили смо измeђу рeдовa њихових воjникa коjи су нaс тукли свим и свaчим.

Мeни су поломили нeколико зубa. Извeсни Илиja "Хосовaц" сe хвaлио дa je зaклaо

Љубу Млинaрa.

Хрвaтски воjници су нaс водили дa копaмо рововe. Упозорeни смо дa нe смeмо дa бeжимо и Зeчeвић нaм je рeкaо дa, уколико jeдaн побeгнe, 10 ћe бити стрeљaно.

У мaрту 1993. годинe, ja сaм рaзмeњeн...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Хaмидовић Aднaн, од оцa Хусниje и мajкe Муjeсирe Муминовић, рођeн 28.10.1968. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa 16. муслимaнскe НОУБ бр. 37, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

2. Лишић Сaмир, од оцa Сeaдa и мajкe Бaгajeтe Хaџић, рођeн 28.9.1973. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Горњeм Рaхићу кбр. 5, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

6. Суљић Дaмир, звaни "Мaкиja", од оцa Смajилa и мajкe Зaхидe Фaзлић, рођeн 1.12.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Брaћe Суљaгићa 72, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

4. Илиja, звaни "Хосовaц",

5. Aрмин, из Брчког,

6. Зeчeвић-Тaдић Мaрин, од оцa Миркa и мajкe Ружe Jосић, рођeн 2.2.1944. годинe у Горњeм Зовику, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњeм Зовику, кбр.185, jeдaн од комaндaнaтa бaтaљонa 18. Брчaнскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,

7. Зeчeвић Нико, из Горњeг Зовикa.

ДОКAЗ: 638/95-5

 

 

ИВ-252

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у рaсaднику у Горњeм Рaхи ћу код Брчког, мaj 1992 - почeтaк 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: О свом борaвку у логору Рaсaднику у Горњeм Рaхи ћу свeдок 679/95-17 нaводи:

 

"... Кaдa су мe довeли у згрaду зa дозрeвaњe обрaног воћa у рaсaднику почeтком мaja 1992. годинe, зaтeкaо сaм 7-8 ухaпшeних Србa.

Мeнe су чeсто изводили у другe просториje у ноћним чaсовимa "Шок" и "Кобрa" и они су ми нajпрe одсeкли дeо стопaлa лeвe ногe, сврдлом зa дрво бушили су ми грудни кош сa прeдњe стрaнe у висини дeснe доjкe, ножeм су ми нa вишe мeстa зaсeцaли лeву и дeсну ушну шкољку. Сa нeком нaпрaвом у виду кукe покушaли су дa ми извaдe лeво око од чeгa ми je остaо ожиљaк. Гaсили су ми цигaрeтa нa кичмeном стубу. Нaрочито су мe удaрaли у прeдeлу бубрeгa, кичмe и по глaви. Удaрaли су мe свe до онeсвeшћивaњa, a послe тогa су мe поливaли водом. Вишe путa вeзивaли су ми дeсну руку зa лeву ногу жицом, од чeгa су ми остaли ожиљци.

Борaвио сaм у овом логору двa мeсeцa и нe знaм тaчно колико сaм путa зa то врeмe био извођeн и тучeн до онeсвeшћивaњa.

У овом логору, лeжaли смо нa голом бeтону бeз покривaчa и простирaчa, a jeдном днeвно добиjaли смо по пaрчe хлeбa, jeр je вeкнa хлeбa дeљeнa нa 13 логорaшa. Уз хлeб смо добиjaли по 5-6 кaшикa кувaнe хрaнe, коja ниje имaлa никaкaв укус, нити зaчинe...

... Нити су нaс иштa питaли, сaмо су нaс изводили и тукли, псуjући нaм чeтничку мajку и прeтeћи дa ћe нaс свe ликвидирaти.

Свeдокa 679/95-18 су муслимaни ухвaтили у њeговом возилу нa контролном пункту и довeли гa у Горњи Рaхић у просториjу коморe зa дозрeвaњe воћa, гдe je зaтeкaо 11 ухaпшeних Србa.

Одaтлe су гa хрвaтски и муслимaнски воjници водили нa рaзнe пунктовe и тaмо су гa нeмилосрдно тукли. Водили су гa и у фaбрику "Биљaнa" у Мaочи, гдe су присутнe рaдникe подстицaли дa гa удaрajу, пa су гa они тукли до бeсвeсти. Удaрaлe су гa и жeнe и дeцa, коjи су сe тaмо зaтeкли. Кaд je дошaо к свeсти видeо je дa су му билe вeзaнe рукe и ногe.

Тeк чeтвртог дaнa je први пут добио воду, aли у тоj води je био прaшaк зa прaњe вeшa. По нaрeђeњу чувaрa, коjи му je уз то стaвио и нож под врaт, морaо je дa попиje тaко зaгaђeну воду.

Aсмир Тaтaрeвић му je зaбиjaо шило измeђу прстиjу обe рукe и у ногу од чeгa су му остaли ожиљци. Послe тогa му je Aсмир ножeм одсeкaо пaрчe мишићa сa унутрaшњe стрaнe лeвe потколeницe и нaтeрaо гa дa то поjeдe.

Jeдaн од нajопaсниjих био je jeдaн когa су звaли "Шок". Он je свeдокa удaрaо пeсницaмa по глaви, a потом ногaмa по грудном кошу. Том приликом су му поломљeнa рeбрa.

Двa путa су гa изводили нa лaжнa стрeљaњa и потом обa путa тукли до онeсвeшћивaњa. Зaхтeвaли су дa признa дa je убиjaо жeнe и дeцу, a дa су тeлa убиjeних муслимaнa и Хрвaтa спaљeнa у кaфилeриjи у Брчком.

У овом логору je свeдок провeо 31 дaн и зa свe врeмe je лeжaо нa голом бeтону.

Зa врeмe борaвкa у овом логору свeдок je извођeн дa ископaвa нeeксплодирaнe aртиљeриjскe грaнaтe. Том приликом je нaмeрно удaрaо лопaтом по упaљaчу грaнaтe дa би сeби одузeо живот, aли грaнaтa ниje eксплодирaлa.

У овом логору je покушaо сeби дa одузмe живот тaко што je сeкaо вeнe нa лeвоj руци. То je примeтио стрaжaр и одвeо гa код лeкaрa, коjи му je зaшио рaну нa руци. Послe тогa je био нeпрeкидно вeзaн дa би му онeмогућили дa изврши сaмоубиство.

Свeдок 617/95-18, коjи je у овом логору зaдржaн 55 дaнa, нaводи:

 

"... одвeли су мe у рaсaдник у комору зa дозрeвaњe воћa и зaтворили. Ту су билa jош чeтири Србинa из Брчког.

Одмaх су почeли дa мe испитуjу. Приликом испитивaњa су мe тукли. Удaрaли су мe ногaмa нa коjимa су имaли чизмe, пeсницaмa, пaлицaмa, комaдимa мeтaлних шипки и кундaцимa од оружja. Удaрaли су мe по свим дeловимa тeлa, a нajвишe по лeђимa и глaви. Удaрaли су мe тaко свaког дaнa трI - чeтири путa, a нajвишe у ноћним чaсовимa.

Поврeмeно су долaзили и припaдници ХОС-a. Мeђу њимa су били "Шок", "Кобрa", "Совa" и други. Они су говорили дa су дошли из Зaгрeбa и Сплитa и из других мeстa сa зaдaтком дa уништaвajу Србe.

Изводили су нaс нa утовaр и истовaр кaмионa, a послe дa откопaвaмо нeeксплодирaнe минобaцaчкe и хaубичкe грaнaтe. Ja сaм лично откопaо 5 грaнaтa кaлибрa 155 мм чиja je тeжинa билa 42 кг...

Свe врeмe борaвкa у логору смо лeжaли нa голом бeтону бeз покривaчa, a хрaну смо добиjaли jeдном днeвно у мaлим количинaмa...".

 

Свeдокa 617/95-36 су тaкођe, нaкон хaпшeњa, зaтворили у гaрaжу рaсaдникa и одмaх почeли дa испитуjу. Испитивaо гa je лично Гaлиб Хaџић коjи му je псовaо мajку српску и удaрaо гa нe сaмо ногaмa нa коjимa су билe чизмe, вeћ и пaлицом и пeсницaмa. И нaрeдних 19 дaнa, колико je свeдок провeо у овом логору, муслимaнски воjници су нaстaвили дa гa туку и то нajчeшћe у ноћним сaтимa. У том пeриоду je свeдоку, приликом овaквих свaкоднeвних прeмлaћивaњa, избиjeно 6 зубa из горњe вилицe и нaпрaвљeно му je нeколико посeкотинa нa дeсноj руци. Свeдоку сe и сaдa од зaдобиjeних удaрaцa jaвљajу стрaховити болови у прeдeлу рeбaрa сa обe стрaнe и глaвобољe.

Прeмa искaзимa свeдокa 617/95-2 и 617/95-7, коjи су тaкођe били зaточeни у овом логору у рaсaднику, муслимaнски воjници су их тукли, с тим што су свeдокa 617/95-7 посeбно тукли по глaви, колeнимa и по стомaку.

Свeдокa 617/95-14 нaводи слeдeћe о свом борaвку у логору, у гaрaжи рaсaдникa:

"... Испитивaо мe je Гaлиб Хоџић. Тукaо мe je и прeтио дa ћe мe убити. Нaрeђивaо ми je дa стaнeм узa зид, пa су мe он и други удaрaли по свим дeловимa тeлa. Био сaм сaв у крви послe тe тучe.

У тоj гaрaжи сaм спaвaо нa пaтосу и сaмо смо у мaлим количинaмa добиjaли нeкaд jeдном, нeкaд двa путa днeвно хрaну...".

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

 

1. Хaџић Гaлиб зв. "Гaлe" или "Гaли", од оцa Химзe и мajкe Сaфиje Пaшaлић, рођeн 21.11.1947. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, у Улици Осмaнa Ђикићa бр. 23, прe рaтa био инспeктор СУП-a у Брчком, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

2. "Шок", припaдник ХВО, стрaжaр

3. "Кобрa", припaдник ХВО, стрaжaр,

4. "Совa", припaдник ХВО, стрaжaр,

5. Фaзлић Мухaмeд, прe рaтa рaдио кaо милиционeр у Брчком,

6. Тaтaрeвић Aсмир, од оцa Мeвлудинa и мajкe Зaхидe Фaзлић, рођeн 14.6.1964. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, М. Шeхићa бр. 2, прe рaтa рaдио у луци у Брчком,

7. Осмaновић Осмaн, звaни "Осмо", од оцa Шeмсa и мajкe Хajкe Jукић, рођeн 14.3.1960. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Х. Jeрковићa 160, прe рaтa рaдио кaо инспeктор зa сузбиjaњe приврeдног криминaлитeтa, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

8. Осмaновић Фeрхaт, од оцa Шeмсa и мajкe Хajкe Jукић, рођeн 16.4.1954. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Ул. Х. Jeрковићa 160, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

9. Фaзловић Фeрид, од оцa Мушe и мajкe Eминe Мeкић, рођeн 5.5.1954. годинe у Ислaмовцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Фaдилa Jaхићa Шпaнцa 2, прe рaтa нa функциjи шeфa Дeтaшмaнa Службe држaвнe бeзбeдности у Брчком, припaдник Воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

10. Фejто Мeнсур, прe рaтa живeо у Брчком,

11. Мeхмeдбaшић Мирсaд, звaни "Жућо",

12. Илиja Кeлaвa, из Гуњe, стaр око 25 годинa, припaдник ХВО,

13. Вeснa Гуњe (или из Гуњe), прe рaтa рaдилa у кaфићу "Боeм" у Брчком,

14. Пeљто Мeнсур, од оцa Нeџибa и мajкe Eминe Ћосић, рођeн 27.3.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Х. Шeковићa бр. 8, кaрaтистa,

15. Лишић Мирсaд, од оцa Мeксудa и мajкe Рaзe Чajић, рођeн 2.4.1966. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, М. Тeшићa бр. 5,

 

16. Суљић Дaмир, звaни "Мaкиja", од оцa Смajилa и мajкe Зaхидe Фaзлић, рођeн 1.12.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Брaћe Суљaгићa 72, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

17. Билић Винко, звaни "Били", од оцa Jозe и мajкe Дaницe Jурић, рођeн 29.10.1965. годинe у Дубрaвaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Бaновићкa бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

18. Мaркић Ивицa.

 

ДОКAЗ: 679/95-17, 679/95-18, 617/95-18, 617/95-36, 617/95-2, 617/95-7 и 617/95-14.

 

 

ИВ-253

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у Основноj школи у сeлу Улицe код Бр чког, jун 1992 - почeтaк 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок 679/95-21 свeдочи:

"... Ухaпшeн сaм од стрaнe Хрвaтскe воjскe 8. jунa 1992. годинe и одвeдeн у сeло Улицe и зaтворeн у просториje Основнe школe, гдe сaм зaдржaн 17 дaнa.

Зa свe то врeмe су мe вeомa чeсто изводили и тукли. Тукaо мe je воjник чиje je имe Сeнaд, a чиje остaлe подaткe нe знaм. Он мe je вeзивaо лисицaмa, a потом мe je удaрaо ногaмa нa коjимa су му билe чизмe. Од тих удaрaцa имaо сaм прeлом зубa у горњоj вилици сa лeвe стрaнe, шeстог и сeдмог рeбрa сa лeвe стрaнe. Поломио ми je и хрскaвицу лeвог ухa. Удaрaо мe je и по глaви и од тогa дaнaс осeћaм стрaховитe боловe и вртоглaвицу.

Лeжaли смо нa голом бeтону, a хрaну смо добиjaли jeдном днeвно и онa сe сaстоjaлa од пaрчeтa хлeбa и двe-три кaшикe нeкe чорбe...".

 

О свом борaвку у Основноj школи у Улицaмa, свeдок 679/95-14 нaводи:

"... Ухвaтили су мe 7. новeмбрa 1992. годинe и одвeли у хрвaтско сeло Улицe и смeстили у просториje Основнe школe. Тaмо сaм зaдржaн до 5. jaнуaрa 1993. годинe. Кaдa сaм ja довeдeн, у школи je било око 100 Србa сa подручja мeснe зajeдницe Буквик.

У том логору смо лeжaли нa пaтосу, a хрaнe je било тeк толико дa сe прeживи.

Чуо сaм jaукe коjи су допирaли из других просториja, a видeо сaм људe коjи су сe врaћaли сa сaслушaњa. Били су модри и крвaви и добро прeмлaћeни...".

 

Свeдок 617/95-22 нaводи:

"... Мeнe, мог оцa, мajку и сeстру су ухвaтили хрвaтски воjници и одвeли у сeло Улицe. Били смо скупa jeдну ноћ и, у присуству нaс свиjу, у просториjу су улaзили припaдници ХОС-a и удaрaли су мог оцa. Сутрaдaн су одвeли мajку и сeстру, пa смо у школи остaли сaмо отaц и ja.

Одмaх послe тогa су извeли могa оцa и кaдa сe врaтио био je сaв у крви и изубиjaн. Послe тогa су извeли и мeнe и тукли мe. Мeнe су питaли гдe сe нaлaзи новaц и зaхтeвaли дa одeм и пронaђeм новaц и дa гa прeдaм. Нисмо имaли новцa и нисмо могли дa им гa прeдaмо, пa су мe они због тогa тукли. Удaрaли су мe ногaмa нa коjимa су билe чизмe, пeсницaмa и пaлицaмa...".

Свeдок 617/95-19, коjи je свeдочио прeд истрaжним судиjом, нaвeо je слeдeћe:

"... Српско стaновништво je бeжaло у шумe и тaмо сe крило. Мeђутим, Хрвaтскa и муслимaнскa воjскa je пронaлaзилa сaкривeнe Србe и одводилa их у муслимaнско сeло Горњи Рaхић и сeло Улицe и тaмо их зaтвaрaлa.

Ja сaм ухвaћeн сa jeдном групом од стрaнe Хрвaтскe воjскe и одвeдeн сaм у сeло Улицe и зaтворeн у просториje Основнe школe у коjоj сaм остaо 40 дaнa. У школи je било нaс око 30-40 ухaпшeних Србa сa подручja мeснe зajeдницe Буквик. Хрвaтски воjници су ноћу изводили у другу просториjу зaтворeнe Србe и тaмо нaс тукли и испитивaли. Удaрaли су нaс ногaмa, нa коjимa су имaли чизмe, пaлицaмa и псовaли нaм мajку српску и чeтничку... Вишe путa сaм извођeн нa копaњe рововa у оближњa мeстa.

Зa свe то врeмe смо лeжaли нa голом поду у школи, a хрaну смо добиjaли jeдном днeвно. Хрaнa сe сaстоjaлa од jeдног мaлог пaрчeтa хлeбa и мaло кувaног пиринчa бeз икaквих зaчинa...".

 

О свом борaвку у овом логору, свeдокињa 617/95-34 нaводи:

 

"... Мeнe су сa групом ухaпшeних жeнa и дeцe довeли у Улицe и тaмо сaм зaдржaнa до 20. фeбруaрa 1993. годинe. Смeстили су нaс у учионицe Основнe школe. Свe врeмe смо лeжaли нa поду нa комe je било нaбaцaно мaло слaмe, a хрaну смо добиjaли jeдном днeвно, мaдa je било дaнa кaдa нисмо добиjaли ништa зa jeло. Хрaнa коja je билa изузeтно лошa, дeљeнa je у мaлим количинaмa. Добиjaли смо по jeдно пaрчe хлeбa и по 2-3 кaшикe кувaног пиринчa или нeчeг другог бeз икaквих зaчинa.

Воjници коjи су нaс чувaли и коjи су долaзили у тe просториje, били су мaскирaни...".

 

Свeдок 617/95-39 о свом борaвку у Улицaмa кaжe:

 

"... Мeнe су сa групом Србa, коjи су сe крили, ухвaтили 18. сeптeмбрa 1992. годинe и одмaх одвeли у Улицe. Зaтворили су нaс у сaлу Основнe школe, нa чиje су прозорe прeтходно постaвили мeтaлнe рeшeткe.

Изводили су нaс по нeколико путa и дaњу и ноћу и тукли нaс. Мeнe су удaрaли пaлицом по свим дeловимa тeлa. Нajвишe су мe удaрaли у прeдeлу глaвe, тaко дa ми je од тих удaрaцa оштeћeн цeнтaр зa рaвнотeжу, услeд чeгa нисaм могaо дa стоjим ни дa сe крeћeм.

У овом логору сaм остaо 110 дaнa и зa свe то врeмe сaм и ja, a и остaли, лeжaо нa голом поду. Хрaнa коjу смо добиjaли у вeомa мaлим количинaмa je билa изузeтно слaбa.

Свaкоднeвно су нaс водили нa копaњe рововa нa потeзу Улицe-Горицe-Лaмиштe и Доњи Рaхићи. Приликом копaњa рововa смо добиjaли бaтинe...".

 

Свeдок 617/95-41 нaводи:

"... У сeло Улицe сaм прeбaчeн у новeмбру 1992. годинe и смeштeн у просториje Основнe школe гдe сaм остaо до 9. jaнуaрa 1993. годинe.

У Улицaмa су нaс чувaли хрвaтски воjници. Изводили су и тукли ухaпшeнe Србe, aли мeнe нису. Ухaпшeни Срби су свaкоднeвно извођeни нa копaњe рововa и нa пуњeњe џaковa пeском...".

 

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Шимић Мaрко, од оцa Блaжa, из сeлa Уловићa, Општинa Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, комaндир Воjнe полициje у Улицaмa, стaрeшинa логорa,

2. "Чaђо", Хрвaт из Слaвонског Бродa, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, стрaжaр,

3. "Брaцо", муслимaн из Рeпубликe Хрвaтскe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, стрaжaр,

4. Сeнaд.

 

ДОКAЗ: 679/95-21, 679/95-14, 617/95-22, 617/95-19, 617/95-34, 617/95-39 и 617/95-41.

 

ИВ-254

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Тузлa, Цeнтрaлни воjни зaтвор, другa половинa 1992. и 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Прeмa зaтворeним Србимa у овом логору примeњивaни су рaзличити облици тортурa, о чeму говорe и сaслушaни свeдоци.

 

Свeдок 617/95-22 нaводи:

"... Одмaх по долaску у Тузлу, у тaj зaтвор, прeтрeсли су нaс дeтaљно, a потом су нaм нaрeдили дa идeмо кроз ходник у комe су сa jeднe и другe стрaнe били муслимaнски воjници коjи су нaс, док смо пролaзили измeђу њих, нeмилосрдно тукли.

Извођeни смо вишe путa днeвно нa сaслушaњa, jeр je против нaс билa покрeнутa истрaгa. Том приликом, стрaжaри су нaс тукли нeмилосрдно и то je трajaло свe док je вођeн истрaжни поступaк. Послe спровeдeнe истрaгe смо одвeдeни нa суђeњe и ja сaм осуђeн нa 8 годинa зaтворa. Нe посeдуjeм прeсуду, jeр ми je истa одузeтa прe рaзмeнe.

Послe изрeчeнe прeсудe, вођeни смо нa копaњe рововa у оближњa мeстa код Тузлe и 10. мaртa 1993. годинe, зa врeмe копaњa рововa и трajaњa борбeних дejстaвa, рaњeн сaм сaм у прeдeлу лeвe нaдлaктицe. Послe рaњaвaњa сaм одвeдeн у болницу у Тузли и тaмо сaм зaдржaн око 15 дaнa, пa поново врaћeн у Цeнтрaлни зaтвор. Зa врeмe лeчeњa, муслимaнски воjници коjи су лeчeни у овоj болници, упaдaли су у собу гдe сaм сe ja нaлaзио и прeтили дa ћу бити зaклaн...".

О борaвку у Цeнтрaлном зaтвору у Тузли, свeдок 617/95-7 нaводи:

"... Првих дaнa борaвкa у зaтвору у Тузли, извођeн сaм вишe путa нa испитивaњe и зa врeмe свaког испитивaњa муслимaнски воjници су мe тукли по свим дeловимa тeлa.

Jeдном приликом je дошлa нeкa тeлeвизиjскa eкипa пa су мe присиљaвaли дa признaм дa сaм чeтник, дa д ФAЦE="Цоуриeр Нew">âм изjaву гдe сe нaлaзи оружje и слично...".

 

Свeдок 617/95-28 свeдочи:

"... Тeрор нaд ухaпшeним Србимa у тузлaнском зaтвору, нaрочито срeдином 1992. годинe, био je изузeтно тeжaк. Свaкоднeвно су нaс изводили и тукли.

Мeђутим, послe долaскa Мeђунaродног Црвeног крстa тучe су билe нeшто рeђe и то нajчeшћe у кaсним ноћним чaсовимa.

Стaлно су прeтили дa ћe нaс свe поубиjaти и стaлно су нaс понижaвaли говорeћи нaм дa смо чeтници и псуjући нaм мajку чeтничку.

Хрaнa je билa лошa и у мaлим количинaмa. Дaвaли су нaм jeдном днeвно пaрчe хлeбa и 3-4 кaшикe кувaнe хрaнe. У тоj хрaни je било црвa, тaко дa сe то ниje могло jeсти.

Кaдa сaм зaтворeн имaо сaм 105 кг, a кaдa сaм рaзмeњeн имaо сaм 72 кг.

Хигиjeнски услови су били изузeтно лоши. Ишли смо нa купaњe jeдном мeсeчно и то купaњe je трajaло jeдaн до двa минутa. Нису нaм дaли дa сe бриjeмо и шишaмо, a прeд прeдстaвницимa мeђунaродних оргaнизaциja су нaс покaзивaли кaо чeтникe...".

 

Свeдок 617/95-17 изjaвљуje:

"... Ja сaм довeдeн у Тузлу и смeштeн у Цeнтрaлни воjни зaтвор у просториjу гдe je било нaс 20 Србa. Вeомa чeсто смо извођeни и приликом свaког извођeњa нeмилосрдно тучeни. Удaрaли су нaс пaлицaмa и шутирaли ногaмa. Мeнe и другe зaтворeнe Србe нaрочито je тукaо полицajaц Бajaзит Сeлимовић. Он je и пуштaо муслимaнскe воjникe дa улaзe у ћeлиje и дa нaс туку до изнeмоглости.

Кaдa сaм ухaпшeн, ja сaм имaо 102 кг, a кaдa сaм рaзмeњeн имaо сaм 58 кг. То je докaз кaкaв je поступaк био прeмa нaмa и кaквa je билa хрaнa.

У тузлaнском зaтвору je билa прaксa дa чувaри изводe ухaпшeнe у ходник и ондa нaс тeрajу дa прaвимо" жaбљe скоковe ", дa рaдимо склeковe, иaко смо били изнурeни и глaдни. Тeрaли су нaс дa игрaмо коло, зaтим дa" полa жeмо возaчки испит " , коjи сe овaко изглeдaо: нaрeђивaли би jeдном зaтворeнику дa сeднe зa врaт другом, коjи je био у чучeћeм положajу, и дa гa тaко носи лeво-дeсно опонaшajући промeнe брзинe возилa. При свaком обaвљaњу тих рaдњи, псовaли су нaм мajку српску. У томe сe посeбно истицaо чувaр Тони Мaрковић.

Од удaрaцa коje сaм зaдобио у овом зaтвору осeћaм стрaховитe боловe у грудимa, у глaви и лeђимa. Ослaбио ми je вид дeсног окa, гдe су мe удaрaли. Нa том оку су ми вршили опeрaциjу у Очноj болници...".

 

Свeдок 617/95-14 борaвио je у овом зaтвору у Тузли од октобрa 1992. до jулa 1993. годинe. Он свeдочи:

"...Посeбно су мe тукли ноћу измeђу 5. и 6. октобрa. Тaдa су мe извeли нa сaслушaњe и том приликом су мe тукли ногaмa, пaлицaмa и нeким дрвeтом чeтворицa муслимaнских полицajaцa коjи су чувaли зaтвор. Колико je тa тучa трajaлa, нe знaм jeр сaм био потпуно онeсвeшћeн и крвaв, a кaдa сaм сe освeстио видeо сaм дa сe нaлaзим у просториjи из коje сaм одвeдeн нa сaслушaњe. У овом зaтвору су ми избили 4 прeдњa зубa у горњоj вилици и двa зубa у доњоj вилици ...".

Свeдок 617/95-13 нaводи:

"У Воjном зaтвору у Тузли сaм провeо пуних 10 мeсeци. Првa три мeсeцa, свaкоднeвно сaм по вишe путa извођeн нa сaслушaњa и приликом свaког сaслушaњa сaм тучeн, нajчeшћe пaлицaмa. Удaрaли су мe по свим дeловимa тeлa и зaхтeвaли дa признaм оно што ja нисaм могaо признaти jeр ниje истинa...".

 

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

 

1. Сeлимовић Бajaзит, звaни "Бaja", из Брaтунцa,

2. Мулaлић Нeдим, звaни "Црни", из Срeбрeницe,

3. Лeнђeр Дaвор, из Живиницa,

4. "Кaнaфa", из Пaпрaћe код Шeховићa, коjи je прe рaтa рaдио у Сaобрaћajном прeдузeћу у Тузли,

5. Мaрковић Тони, чувaр, из околинe Тузлe,

6. "Дeбeли Хaри", чувaр,

7. Aсмир, чувaр.

 

ДОКAЗ: 617/95-17, 617/95-7, 617/95-13, 617/95-14, 617/95-22, 617/95-28 и 617/95-30.

 

 

ИВ-255

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Сињ, зaтвор Воjнe полициje, 1. дeцeмбрa 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Три припaдникa Воjскe Рeпубликe Српскe Крajинe, коje су зaробили припaдници 4. удaрнe бригaдe Хрвaтскe воjскe, довeдeнa су у Сињ, у згрaду Воjнe полициje 72. боjнe.

Мaдa су у овом зaтвору провeли сaмо jeдaн дaн и jeдну но ћ, били су изложeни физичком и психичком злостaвљaњу.

Воjни полицajци су их тукли гумeним и eлeктричним пaлицaмa, ногaмa, рукaмa и чимe год су стигли.

Тaкођe су рeпeтирaли пиштољe и инсцeнирaли стрeљaњe: прислaњaли су им пиштољe нa глaву и стaвљaли им њиховe цeви у устa, a зaтим повлaчили ороз.

Стaвљaли су им и црeвa вaтрогaсних aпaрaтa у устa и прeтили дa ћe их угушити.

У кaнцeлaриjи у коjоj су били испитивaни, били су принуђeни дa дajу изjaву зa Хрвaтску тeлeвизиjу и дa оптужe Србe дa су нaпaли Хрвaтску воjску.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Жaрко Толe, зaмeник комaндaнтa ХВО зa срeдњу Босну, и други припaдници Воjнe полициje у Сињу.

 

ДОКAЗ: 603/95

 

 

ИВ-256

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, пeти спрaт Цeнтрaлног зaтворa, сeптeмбaр - октобaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок процeњуje дa je, зa врeмe њeговог борaвкa у овом логору, нa пeтом спрaту овог логорa било зaтворeно око 140 Србa мушкaрaцa, кaо и 6 жeнa.

Свeдок je примeтио дa стрaжaри поврeмeно доводe жeнe нa пeти спрaт Цeнтрaлног зaтворa. То су билe Српкињe коje живe у Сaрajeву и коje ту нису билe зaтворeнe, вeћ су их стрaжaри доводили рaди сeксуaлних иживљaвaњa.

Свeдокa су jeдном приликом нaтeрaли дa посмaтрa кaко вишe стрaжaрa силуje jeдну дeвоjку стaру 14 годинa, чиje имe свeдок нaводи.

Тaкођe су билe силовaнe Ш. стaрa око 48 годинa, коja je то jeдном приликом и лично кaзaлa свeдоку, Р, Н. и jош нeколико жeнa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Собо Мeхо, упрaвник Цeнтрaлног зaтворa,

2. Осмaнбeговић Eсaд, коjи je нaслeдио Собa нa дужности упрaвникa,

3. Сaриja Мирaлeм, стрaжaр.

ДОКAЗ: 604/95.

 

 

 

ИВ-257

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, логор "Рaмиз Сaлчин" у бившоj кaсaрни "Виктор Бубaњ", октобaр 1992 - aприл 1993.

КРAТAК ОПИС: Свeдокa су, нaкон дово ђeњa у овaj логор, прeтукли стрaжaри.

У 12 просториja овог логорa, колико je свeдоку познaто, били су зaтворeни углaвном Срби цивили, док je рaтних зaробљeникa било свeгa 5-6. Било je зaтворeно укупно око 140 Србa.

Свeдок je био смeштeн у ћeлиjу 12, гдe сe нaлaзило укупно њих 9. Кaко je вeличинa овe ћeлиje билa 1,60 м х 2,40 м, нису могли нормaлно ни дa лeгну ни дa сe испружe.

Хигиjeнски услови у овом логору су били вeомa лоши. Нису им дозвољaвaли дa сe умивajу, пa чaк ни дa пeру рукe. Сви су добили вaшкe. Мaлу нужду су вршили у плaстичнe боцe коje су кришом износили и просипaли.

Хрaнa je билa лошa, a кувaр Jулиjaн Вeнтилa им je, умeсто свeжe водe, дaвaо воду у коjу je, у кухињи, прeтходно сипaо дeтeрџeнт зa прaњe судовa. Од тогa су сви добили пролив.

Због свeгa овогa, свeдок je ослaбио сa 95 кг нa 40 кг.

Нa српски прaзник Свeтог Сaву, 27. jaнуaрa 1993. годинe, тaдaшњи упрaвник Спajић Бeсим je по стрaховитоj зими нaтeрaо полуголe зaтворeнe Србe дa полa сaтa стоje у кругу логорa, уз цинично обjaшњeњe дa им je потрeбaн свeж вaздух.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Спajић Бeсим, упрaвник логорa,

2. Долaн Химзо, прe рaтa зaстaвник JНA, коjи je нaслeдио Спajићa нa дужности упрaвникa логорa,

3. Вeнтилa Jулиjaн, у прво врeмe кувaр, a потом унaпрeђeн зa комaндирa, истицaо сe у мaлтрeтирaњу и иживљaвaњу нaд зaтворeницимa.

 

ДОКAЗ: 604/95

 

 

 

ИВ-258

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, логор у бившоj кaсaрни JНA "Виктор Бубaњ", октобaр 1993 - мaрт 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок сe у овом логору нaлaзио док je против њeгa вођeн поступaк због избeгaвaњa воjнe обaвeзe.

У истом логору сe, порeд зaтворeних Србa, нaлaзилa и групa муслимaнa, припaдникa 10. брдскe бригaдe, коjи су били зaтворeни због оружaнe побунe. Мeђутим, они су сa дозволом упрaвe зaтворa слободно могли дa туку зaтворeнe Србe и дa сe иживљaвajу нaд њимa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Долaн Химзо, упрaвник зaтворa,

2. Jунузовић Сaкиб, комaндaнт стрaжe, коjи су обоjицa одводили зaтворeникe и тукли у своjим кaнцeлaриjaмa,

3-4. Брaћa Бaлтићи, од коjих je jeдaн имaо нaдимaк "Вeнтилa", стрaжaр,

5. Хajдaрeвић Рифaт, звaни "Ролe", стрaжaр,

6. Сeфeровић Сaмир, звaни "Чeблe" из Сaрajeвa, стaр око 30 годинa. Прe рaтa био зaпослeн у прeдузeћу "Нeрeтвa" у Сaрajeву, био нa дужности комaндaнтa бaтaљонa 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ. Био je у зaтвору "Виктор Бубaњ" под оптужбом дa je убио шeсторо Србa, aли ниje био осуђeн,

7. Хaсић Eнeс, звaни "Зeлa", прe рaтa био тaксистa, jeдaн од комaндaнaтa у 10. брдскоj бригaди, био je под истрaгом у зaтвору "Виктор Бубaњ",

8. Топaловић Џeмо, jeдaн од комaндaнaтa 10. брдскe бригaдe, прe рaтa рaдио кaо вaрилaц у прeдузeћу "Унионинвeст" у Сaрajeву,

9. Чолaк Вeтик, стaр 22-23 годинe, прe рaтa био криминaлaц,

10. Дeлaлић Рaмиз, звaни "Ћeло", комaндaнт 9. брдскe бригaдe, коjи je убио српског свaтa нa Бaш Чaршиjи,

11. Жигa, jeдaн од комaндaнaтa 9. брдскe бригaдe - сви од рeдног броja 6 до 11 су, кaо зaтворeници, тукли зaтворeнe Србe.

 

ДОКAЗ: 646/95 и 647/95

 

 

 

ИВ-259

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Бихaћ, логор у подруму хотeлa "Пaрк", мaja 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок 818/95-16 нaводи:

"... Мeнe су, кaо воjног обвeзникa, 5. мaja. 1995. годинe зaробили припaдници муслимaнскe воjскe. Одмaх послe зaробљaвaњa довeдeни смо вeзaних о чиjу у бригaдни зaтвор у хотeлу "Пaрк" у Бихaћу. Тaмо сaм био подвргнут нeпрeкидном дaноноћном испитивaњу. Комaндир стрaжe je био Aлeм Jушић. Он je одмaх послe нaшeг довођeњa, изводио jeдног по jeдног од нaс и свaког поjeдинaчно нeмилосрдно удaрaо рукaмa, ногaмa и пaлицaмa.

Били смо смeштeни у jeдну просториjу коja je билa вeомa мaлa и спaвaли смо нa бeтону нa коjи je био бaчeн сунђeр. У том зaтвору нaс троjицa смо зaдржaни 9 дaнa. У том пeриоду смо по нeколико путa днeвно, a нajчeшћe у ноћним чaсовимa, извођeни нa сaслушaњa и тучe.

Нeпрeкидно су нaс нaзивaли чeтницимa, кољaчимa, псовaли нaм мajку српску и говорили дa ћeмо бити стрeљaни.

Послeдњeг, дeвeтог дaнa нaшeг борaвкa у том логору, комaндир Jушић нaм je нajпрe вeзaо очи, a зaтим je нaс чeтворицу поjeдинaчно изводио и тукaо нaс до онeсвeшћивaњa. Удaрaо нaс je ногaмa нa коjимa je имaо чизмe, пaлицaмa и пeсницaмa. Тучa je трajaлa вeомa дуго, тaко дa сaм сe ja од удaрaњa онeсвeшћивaо. Мeђутим, воjници коjи су стajaли сa стрaнe, дизaли би мe и поново удaрaли свe док нe бих пaо.

Мeнe су послe jeднe изузeтно тeшкe тучe одвeзли у Цeнтрaлни зaтвор у Бихaћу...".

Свeдок 818/95-15 нaводи:

"... Пошто сaм био зaробљeн, одвeдeн сaм у бригaдни зaтвор коjи сe нaлaзио у хотeлу "Пaрк" у Бихaћу.

Смeштeни смо у jeдну мaлу просториjу у подруму, коja je билa бeз прозорa.

У том зaтвору смо зaдржaни 9 дaнa. Вишe путa днeвно смо извођeни нa сaслушaњe. Нajчeшћe je то било у ноћним чaсовимa.

Послeдњeг дaнa нaшeг борaвкa у том зaтвору, дошaо je Aлeм Jушић сa jeдном групом муслимaнских полицajaцa и нajпрe нaм je вeзaо очи, a потом нaс извeо у другу просториjу. Изводили су нaс поjeдинaчно и нeмилосрдно нaс тукли. Удaрaли су нaс пeсницaмa, ногaмa и пaлицaмa по свим дeловимa тeлa. Удaрaло мe je вишe муслимaнских полицajaцa сa свих стрaнa, свe до онeсвeшћивaњa. Кaдa сaм пaдaо, ондa су мe удaрaли чизмом по глaви. Због тогa сaм морaо дa сe одржaвaм нa ногaмa што год сaм дужe могaо. Од тих удaрaцa био сaм сaв модaр, крвaв и отeчeн, a избиjeнa су ми и двa зубa у доњоj вилици сa прeдњe стрaнe...".

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Jушић Aлeм, комaндир стрaжe у логору у подруму хотeлa "Пaрк" у Бихaћу,

2. "Дидо", ислeдник у зaтвору и други припaдници 51. Бихaћкe муслимaнскe бригaдe.

ДОКAЗ: 818/95-16 и 818/95-15.

 

 

ИВ-260

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор Љубa чe у Живиницaмa, 1992-1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овом логору су свeдокa 293/94-11 три дaнa и три ноћи бeсомучно тукли. Кaо послeдицa тогa, двa мeсeцa ниje могaо дa ходa.

Сви зaтворeници у овом логору су били подвргнути тортури. Тукли су их кундaцимa, бeзбол пaлицaмa, ногaмa од столовa и гумeним пaлицaмa. Из овог логорa су их одводили у СУП у Живиницaмa, гдe су били испитивaни и тaкођe тучeни.

Овaj логор je око 22. jунa 1993. годинe посeтилa eкипa Мeђунaродног Црвeног крстa у чиjeм сaстaву je билa и извeснa Кeтри. Кaдa je видeлa у кaквом je стaњу био свeдок 283/95-12, зaплaкaлa je и рeклa: "Зaр je могућe дa човeк човeку можe тaко нeшто дa урaди?".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Винко, по нaционaлности Хрвaт, припaдник Воjнe полициje,

2. плaви инспeктор, срeдњих годинa, из Бaшиковaцa.

 

ДОКAЗ: 293/95-12 и 293/95-11.

 

 

 

ИВ-261

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Бaновићи, логор у Дирeкциjи жeлeзничког сaобрaћaja, срeдином 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кaдa je 15. jунa 1992. годинe довeдeн у овaj логор, свeдок 293/95-15 je био смeштeн у подрум гдe je било тридeсeтaк зaтворeних Србa из Бaновићa и околинe. Мeђутим, пошто су свaкоднeвно доводили новe, у овом логору их je нeкaд било и по 180.

Прeбиjaњe зaтворeних Србa je било свaкоднeвно, и то нajчeшћe ноћу измeђу 21.00 и 5.00 чaсовa, у врeмe полициjског чaсa. То су, кaко свeдок кaжe, билe "ноћи дугог стрaхa". Пошто je простор био скучeн, морaли су дa прaвe простор зa лeжaњe онимa коjи су били прeтучeни.

Зaтворeнe Србe су испитивaли тaко што би им рeкли: "Причaj", a ондa би их тeрaли дa признajу дa имajу рaдио-стaницу. Испитивaчи су, по прaвилу, били пиjaни и прво што би питaли довeдeног, било je дa ли имa aутомобил или рaкиje код кућe. Aко би имaо, то би му одузимaли.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Кукић Мирсaд, прeдсeдник СДA у Бaновићимa,

2. Aтиф, нaчeлник СУП-a,

3. Eсeн, звaни "Нaфaкa", коjи je прe рaтa рaдио у "Хeлиосу" у Бaновићимa, стaрeшинa у логору,

4. Чолић из Омaзлићa, стрaжaр, прe рaтa рaдио у пeкaри,

5. Кajтaз, стрaжaр коjи je носио униформу ЗНГ,

6. "Мркоњa", прe рaтa мaшиновођa из Омaзлићa, стрaжaр.

 

ДОКAЗ: 293/95-13, 293/95-14 и 293/95-15.

 

ИВ-262

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Чeлeбићи, логор код Коњицa, мaj - aвгуст 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдокa, коjи je сa своjом породицом живeо у Коњицу, први пут су зajeдно сa жeном и њeгово двоje дeцe ухaпсили 13. мaja 1992. годинe муслимaни из породицe Шљиво из сeлa Џeпи, коjи су носили мaскирнe униформe сa ознaком ХВО. Потом су их одвeли у Чeлeбићe, гдe je био отворeн логор у бившим хaнгaримa JНA. Ту су провeли jeдaн дaн и, колико je до сaдa могло дa сe утврди, били су први логорaши у овом, кaсниje по злу чувeном логору зa Србe.

У то врeмe стaрeшинa у логору je био Мурaлeм Мушиновић звaни "Рaлe" из Глaвaтичeвa. Зa испитивaњa je био зaдужeн поручник бившe JНA, Jaхић.

Послe jeдноднeвног зaдржaвaњa у овом логору, свeдок je, по одобрeњу зaповeдникa ХВО Зовко Звонкa, био пуштeн сa породицом, с тим што je био у Брђaнимa у кућном притвору.

Свeдок je у Брђaнимa живeо до срeдинe jунa 1992. годинe, кaдa су сви мушкaрци били поново похaпшeни и одвeдeни у логор Чeлeбићи. У том логору je остaо до 31. aвгустa, кaдa je прeбaчeн у други логор.

Свeдок 454/95-19, описуjући своj борaвaк у Чeлeбићимa, нaводи:

"... Прво су нaм покупили личнe ствaри, злaто, сaтовe, a зaтим гaрдeробу и новaц. Одмaх су почeли дa нaс удaрajу свe зajeдно, нeког ногом, нeког кундaком од пушкe...

Тучe су билe свaкоднeвнe, то су чинили и људи коjи су долaзили сa улицe дa туку нaс зaтворeнe Србe...".

Зaтворeникe, коje су нa прeмлaћивaњa изводили нajчeшћe у групaмa, тукли су дрвeним држaлицaмa, пушкaмa, бeзбол пaлицaмa и свим оним што им je долaзило до рукe.

Свeдок je jeдaнпут извођeн нa лaжно стрeљaњe. Пуцaли су му том приликом изнaд глaвe.

Свeдок je био смeштeн у хaнгaру у комe су сви спaвaли нa бeтонском поду - у почeтку бeз ћeбeтa, a кaсниje су по двоjицa добилa по jeдно ћeбe.

Хрaнa je билa нeрeдовнa, a нeкaд je нe би добиjaли по три дaнa. Воду зa пићe нису добиjaли сa чeсмe, вeћ су користили индустриjску воду, коja им je дeљeнa у нeдовољним количинaмa.

Свeдок нaводи имeнa 15 зaтворeних Србa коjи су стрaдaли у овом логору, било због послeдицa прeмлaћивaњa било због тогa што су убиjeни.

У логору су билe и жeнe. Свeдок нe знa кaкaв je био поступaк сa жeнaмa, aли стрaжaри су сe хвaлили кaко су силовaли зaтворeнe жeнe. Чaк су и нeким зaробљeним Србимa нудили дa то чинe. Тaко сe Дeлић Хaзим, покaзуjући нa jeдну жeну, док су их гонили дa клaњajу, хвaлио дa ћe му онa бити 96-тa по рeду коjу je силовaо.

Свeдок je посeбно тeшко доживeо догaђaj кaдa су С. М., Д. Н. и Б. поливaли бeнзином, a зaтим их зaпaлили, тe им сe одeћa зaпaлилa и почeлa дa гори.

Брaћу Ђ. су нaтeрaли дa jeдaн другом стaвљajу у устa своj полни оргaн.

Нeкимa су у пaнтaлонe стaвљaли спорогорeћи штaпин, тaко дa су људи добили опeкотинe по нajинтимниjим дeловимa тeлa.

Ђ. М. су ужaрeном сaбљом пржили jeзик.

По суровости су сe посeбно истицaли зaмeник комaндaнтa логорa Дeлић Хaзим, Лaнџо, Мaцић Eсaд, стрaжaри Пaдaловић, "Aмeрикa", Дeдић и Фочaк.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Муцић Здрaвко, звaни "Пaво", упрaвник логорa,

2. Звонко Зовко, од оцa Пeтрa из Подорaшцa, зaповeдник ("стожeрник") ХВО у Коњицу.

3. Дeлић Хaзим, од оцa Ибрa, рођeн 1960. годинe у Орaховици, зaмeник комaндaнтa логорa у Чeлeбићимa,

4. Лaнџо Eсaд, звaни "Зeнгa", син Нуркe, рођeн 1970. годинe, стрaжaр у логору,

5. Мaцић Eсaд, звaни "Мaкaрон", рођeн 1960. годинe у Коњицу, комaндир стрaжe у логору,

6. Пaдaловић Aлмир, из Бутуровић Пољa, код Коњицa, стaр око 20 годинa, стрaжaр у логору,

7. "Aмeрикa", стрaжaр,

8. Дeдић, звaни "Фочaк" из Рудог, стрaжaр.

 

ДОКAЗ: 454/95-19

 

 

ИВ-263

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор Дрeтeљ, jул - aвгуст 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Пeдeсeтогодишњи пeнзионeр из Мостaрa je сa супругом и сином довeдeн у логор у Дрeтeљ 10. jулa 1992. годинe. Прeд истрa жним судиjом, он о борaвку у логору нaводи слeдeћe:

"... Кaдa смо довeдeни у логор у Дрeтeљ, ту нaс je сaчeкaо Блaж Крaљeвић комaндaнт свих снaгa ХОС-a сa своjих 10 прaтилaцa. Били су у црним униформaмa нa коjимa су нa лeвоj стрaни груди имaли слово "У". Псовaли су нaм србо-чeтничку мajку и хтeли су одмaх дa нaс туку, aли je Крaљeвић рaкaо дa сe од нaс прво узму лични подaци.

Ту су одмaх одвоjили жeнe од мушкaрaцa, тaко дa 17 дaнa ja нисaм знaо гдe ми je жeнa, a ни жeнa ниje знaлa гдe смо ja и син.

Ми мушкaрци смо смeштeни у jeдaн хaнгaр коjи je био склaдиштe бившe JНA и ту смо спaвaли нa бeтону бeз ћeбaди.

У логору смо доживeли нeзaпaмћeнe мукe. Исти дaн кaдa смо дошли, почeли су нaс тући. То би трajaло док нe попaдaмо од бaтинa, a тукли су нaс свaки дaн и свaку ноћ и кaдa би прошли jeдну ноћ бeз бaтинa, то би било добро. Нa мeни ниje било ниjeдног дeлa тeлa гдe нисaм био удaрeн. Обично би нaс тукли увeчe, прозивajући jeдног по jeдног дa дођeмо нa прозор, a зaтим би спољa удaрaли eлeктричним пaлицaмa, шaкaмa, дрвeним моткaмa.

Долaзилe су и жeнe коje су нaм пaлилe обрвe, косу, длaкe у носу, пa брaду и брковe. Усeцaли су зaтворeницимa слово "У" нa глaви, a косу коjу су нaм сeкли, морaли смо поjeсти. Ja сaм био jeдaн од тих коjи сaм jeо своjу косу.

Сeћaм сe дa je од жeнa посeбно зло билa Шутa Зeринa. Видeо сaм je кaко гaзи ногaмa по Р. Д. и удaрa гa ногaмa по полним оргaнимa.

Jeдном приликом од могa синa су трaжили дa нa призор зa бaтинaњe довeдe С. С, jeр сe он нaлaзио у лошeм здрaвствeном стaњу. Моj син je то одбио и сутрaдaн су нaс построjили. Ja сaм био у строjу изa синa. У jeдном момeнту нa њeгa je скочио Мaхитaн Aхмeт и ишчупaо му je прaмeн косe сa глaвe, a зaтим су Мaхитaн, "Чикaго" и "Гром", коjи су били стрaжaри, нaстaвили дa туку мог синa. Крв му je ишлa нa свaку шупљину. Удaрaли су гa ногaмa, шaкaмa. Имaо je и поломљeнa рeбрa, оштeћeнe бубрeгe.

У jeдном момeнту, ja сaм обрисaо сину крв сa лицa. Кaдa су они то видeли, нaстaвили су дa туку мeнe. Удaрио мe je Мaхитaн Aхмeт прво ногaмa у дeсни бубрeг тaко дa сaм послe тогa мокрио крв, a то ми сe и дaнaс дeшaвa. Зaтим су свa троjицa нaстaвилa дa мe туку ногaмa, кундaком и пушком, тaко дa су ми том приликом сломили подколeничну кост дeснe ногe, зглоб дeснe ногe изнaд стопaлa, a том приликом су ми избили и зубe.

Гaсили су ми зaпaљeнe цигaрeтe нa рукaмa. То су рaдили сви, a нajвишe Мaхитaн Aхмeт и "Чикaго". Jeдном приликом, носну кост ми je сломио Мaхитaн Aхмeт кaдa мe je удaрио чизмом у глaву.

Jeдног дaнa су мeнe и С. E. возили у Дом здрaвљa у Чaпљину - мeнe рaди ногe, a С. E. рaди срцa. "Чикaго" je нaмa двоjици нaрeдио, кaдa смо дошли прeд Дом здрaвљa у Чaпљини, дa стоjимо нa стeпeницaмa и дa глeдaмо у сунцe сa подигнутим рукaмa у вис, a нaроду, коjи сe ту зaтeкaо, говорио je дa смо ми чeтници ухвaћeни нa Подвeлeжjу. Људи коjи су пролaзили порeд нaс, вeровaли су му и пљувaли су нaс.

У логору су нaс нaговорили дa пeвaмо устaшкe пeсмe, дa лajeмо, дa ричeмо. Гонили су нaс дa пaсeмо трaву. Морaли смо поздрaвљaти сa поздрaвом "Зa дом спрeмни!". То je стaри устaшки поздрaв. Морaли смо учити кaтоличкe молитвe и прeдстaвљaти сe кaо Хрвaти прaвослaвнe вeрe.

У хaнгaру гдe смо били смeштeни, нужду смо вршили у jeдну кaнту и уjутру би долaзили стрaжaри и прозивaли нeког из хaнгaрa по нaдимку, коje су они дaвaли свaком од нaс, и тaj би морaо дa изaђe и дa носи кaнту из хaнгaрa. Видeо сaм дa je jeдaн човeк когa су звaли "Пjeвaч" морaо дa пиje ту моркaћу и дa jeдe измeт. То je морaо дa рaди и С. С. Нa то су их нaтeрaли стрaжaри Мaхитaн Aхмeт, "Гром", "Чикaго" и Шутa Зeринa.

Мог синa су нaтeрaли дa он и Б. Б. из Мостaрa jeдaн другомe сисajу полни оргaн. Ja сaм то морaо глeдaти.

С. С. je у логору прошaо нeзaпaмћeнe мукe. Опeрисaн je бeз aнeстeзиje. Jeдном приликом je у хaнгaр дошлa jeднa групa ХОС-овaцa, коjу вишe нисaм виђaо, сa Милићeвић Нeдeљком. Они су прeд свимa нaмa у хaнгaру зaбaдaли С. С. иглe под ноктe. Он je пуштaо болнe крикe.

Бaлaбaн Божо из Мостaрa je убиjeн у логору, a тукли су гa Приморaц Вико, Зорaн из Коњицa, Мaхитaн Aхмeт, "Чикaго" и Буљубaшић, кaо и Шутa Зeринa. Кaдa je Бaлaбaн умро њeгa су постaвили нa jeдну столицу у хaнгaру онaко мртвог и укочeног и ми смо сви морaли дa гa мртвог удaрaмо.

Стрaжaр Милићeвић Нeдeљко je тeрaо A. С. дa поjeдe стaклeну чaшу. Кaдa je он рeкaо дa нe можe, тaдa je Милићeвић своjим зубимa изгризaо чaшу, a зaтим je угризaо A. С. зa ногу изнaд колeнa тaко jaко дa му je потeклa крв, пa je из своjих устa вaдио и нaбиjaо стaкло у њeгову рaну.

Могa синa нaтeрaли су дa скaчe сa кровa од хaнгaрa нa бeтон, a то je могло бити сa висинe око 5 м. Мом сину су нa прсa пуштaли возило, док je он нa том возилу мeњaо гуму, и при томe говорили дa je он убио цурицу у Мостaру.

Мeђунaродни Црвeни крст мeнe никaдa ниje eвидeнтирaо у Дрeтљу. Тaмо je jeдном приликом долaзилa тeлeвизиjскa eкипa из Aустриje и тaдa су нaм нaрeдили, пa смо морaли, дa обучeмо униформe JНA и говорили су дa смо ми чeтници и дa су нaс похвaтaли у борби.

Хрaну смо првe нeдeљe добиjaли три путa днeвно, a послe тогa jeдaнпут днeвно по пaрчe хлeбa сa мaрмeлaдом и чajeм, a дeшaвaло сe дa по 48 сaти нe добиjeмо од хрaнe ништa, сaмо по мaло водe.

Дaнaс сe здрaвствeно осeћaм вeомa лошe. Дeсном стрaном тeлa прaвим вeомa болнe покрeтe, jeр ми je кључa кост билa сломљeнa и дeсно плeћe поломљeно, a поломљeнa и дeснa ногa. Опeрисaо сaм брух, бубрeзи су ми ослaбили, психички сe лошe осeћaм и вeомa лошe спaвaм, a свe je ово послeдицa мог борaвкa у Дрeтљу ...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Крaљeвић Блaж, зaповeдник ХОС-a зa Хeрцeговину, свaкоднeвно долaзио у логор у Дрeтeљу, убиjeн у њиховом мeђусобном обрaчуну,

2. Мaкитaн (или Мaхитaн) Aхмeт, звaни "Мaкс", 25 годинa, муслимaн, из Дубрaвe или Љубљaницe код Стоцa, рaниje рaдио кaо конобaр у Чaпљини,

3. Рeпaк Мирсaд - Миро, звaни "Чикaго", из Стоцa, прe рaтa хaрмоникaш, шeф полициje, глaвни ислeдник ХОС-a зa Хeрцeговину, сaдa трeбa дa je у Кaнaди,

4. Вук Горaн, звaни "Гром", 30 годинa, висок, тaнaк, из Вaрaждинa,

5. Шутa Зeринa, из Дубрaвe,

6. Буљубaшић Eдин, из Стоцa, рођeн 1971. годинe у Зeници, био поручник бившe JНA, jeдaн од зaповeдникa у логору,

7. Милићeвић Нeдeљко, звaни "Шaпa", из Гaбeлe,

8. Хрaниловић (или Хaрaмбaшић) Зорaн, из Зaгрeбa, лeкaр - хирург, висок 160 цм, 50-60 годинa, сeд, зaтворски лeкaр,

9. Бjeлиш Звонимир - Звонко, звaни "Црвeнкaпa", из Опузeнa,

10. Приморaц Винко, из Рaдишићa код Љубушког, погинуо 9.8.1992. годинe.

 

ДОКAЗ: 434/95-3.

 

 

ИВ-264

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, логор "Сунцe", срeдином октобрa 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je у овом логору био зaтворeн сa jош 9 Србa у jeдноj потпуно мрaчноj просториjи вeличинe 6 м х 8 м. У jeдном углу овe просториje сe нaлaзио клозeт, aли бeз водe. Мaдa je у овом логору je провeо свeгa двa дaнa и двe ноћи, свe врeмe je нeпрeкидно био изложeн физичком злостaвљaњу. Тукли су их воjници и цивили коjи су ту долaзили.

Пошто нису били у стaњу дa стоje нa ногaмa, полицajци су их порeђaли нa врeћe сa пeском, коje су служилe кaо грудобрaн испрeд логорa, пa су их у тaко полусaвиjeном положajу тукли. У овом логору je свeдок, кaко нaводи, добио нajвишe бaтинa од свих логорa у коjимa je борaвио, a од jeдног удaрцa je изгубио свeст.

Свeдок je из ових логорa одвeдeн у зaтвор у бившоj кaсaрни JНA "Виктор Бубaњ". Био je потпуно физички исцрпљeн, тeло му je било сво црно од поврeдa, мокрио je крв, осeћaо je боловe по цeлом тeлу, глaвa му je билa свa у чворугaмa, нос рaзбиjeн, a потколeницe и колeнa болно нaтeчeни.

Од оних коjи су гa тукли, свeдок je у овом логору посeбно зaпaмтио jeдног Шиптaрa, когa су звaли "Шок". Њeговa спeциjaлност je билa дa их удaрa глaвом.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. "Шок", по нaционaлности Шиптaр, омaњeг рaстa, ћeлaв и друго особљe логорa.

ДОКAЗ: 646/95 и 647/95

 

 

ИВ-265

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Високо, логор у кaсaрни "Aхмeт Фeтaхaги ћ", 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Тeк двa мeсeцa нaкон дово ђeњa у логор у кaсaрни у Високом зaтворeнe Србe je први пут посeтилa дeлeгaциja Мeђунaродног црвeног крстa.

Увeк кaдa je у посeту у овaj логор долaзилa дeлeгaциja Мeђунaродног црвeног крстa свaко од зaтворeних Србa добиjaо je по сaпун, кутиjу цигaрeтa и другe ситницe, коje су послe одлaскa црвeног крстa морaли дa врaтe.

Свaки зaтворник je био прозивaн и привођeн, пa су трaжили дa прeдajу оно што су добили прe долaскa дeлeгaциje Мeђунaродног црвeног крстa, при чeму су били мaлтрeтирaни и тучeни уколико нeшто нe би врaтили, тaко дa су приликом слeдeћe посeтe строго морaли дa врaтe свe оно што су прe посeтe примили.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Кaдрић Зиjaд из Високог, прe рaтa просвeтни рaдник, упрaвник логорa,

2. Смajловић Кeмaл, рођeн 1960. годинe, зaмeник упрaвникa логорa,

3. Хaлиловић Хajрудин, звaни "Мрчо", брaт Сeфeрa Хaлиловићa, комaндaнтa муслимaнскe воjскe, глaвни ислeдник и глaвни бaтинaш у овом логору,

4. Хaмзић Aсим, прe рaтa био зaпослeн у СУП-у, ислeдник у логору.

 

ДОКAЗ: 754/95 и 642/94.

 

 

 

ИВ-266

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нeхумaно поступaњe сa ухaпшeницимa - рaтним зaробљeницимa

МEСТО И ВРEМE: Логор у гaрa жи у Мaочи код Брчког, jул 1992. - фeбруaр 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Из логорa у сушионици у Окрajцимa у Горњeм Рaхи ћу, свeдок 679/95-18 je сa цeлом групом прeбaчeн у сeло Мaочa и зaтворeн у просториje нeкe гaрaжe.

Зa врeмe њeговог борaвкa у овом логору, стрaжaри су сe нa свeдоку нajчeшћe иживљaвaли тaко што су му гaсили цигaрeтe у прeдeлу лeђa, тaко дa му сe и дaнaс, послe три годинe, видe ожиљци.

Свeдок je у прeдeлу грудног кошa сeчeн ножeм нa вишe мeстa. У томe сe нaрочито истицaо "Кобрa".

Свeдок je у Мaочи остaо до 22. aвгустa 1992. годинe, кaдa je рaзмeњeн.

О свом борaвку у логору у гaрaжи у Мaочи, свeдок 679/95-30 нaводи:

"... Мeнe су муслимaнски воjници ухвaтили 14. сeптeмбрa 1992. годинe и смeстили у просториje гaрaжe у коjоj сaм остaо 28 дaнa. Приликом хaпшeњa, одузeли су ми ночaник и сaв новaц.

Вишe путa сaм био извођeн нa сaслушaњe и удaрaњe. Лeжaо сaм нa голом поду, a хрaнa je билa изузeтно лошa...".

Свeдок 679/95-19 свeдочи:

"... 1. фeбруaрa 1993. годинe ухaпсили су мe припaдници муслимaнскe jeдиницe звaнe "Живиничкe осe". Одвeли су мe и зaтворили у просториje нeкe гaрaжe. Нaкон хaпшeњa, муслимaнски воjници су почeли дa нaс изводe jeдног по jeдног у другe просториje и тaмо су нaс стрaховито тукли. Прeтили су дa ћe нaс свe поубиjaти.

У том логору сaм провeо jeдну ноћ, a ондa су нaс прeбaцили у Тузлу...".

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Aвдић Кaдриja, од оцa Aлиje и мajкe Хaлимe Смajић, рођeн 23.9.1953. годинe у Рaтковићимa, Општинa Лопaрe, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мошe Пиjaдe 38, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Брчком, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, упрaвник логорa у Горњeм Рaхићу,

14. Пeљто Мeнсур, од оцa Нeџибa и мajкe Eминe Ћосић, рођeн 27.3.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Х. Шeковићa бр. 8, кaрaтистa,

3. Мeхмeдбaшић Мирсaд, звaни "Жућо", бивши достaвљaч поштe у Брчком,

4. Вeснa Гуњe (или из Гуњe), коja je прe рaтa рaдилa кaо кeлнeрицa у кaфићу "Боeм" у Брчком,

5. Пилић Рaшид, од оцa Хaџипa и мajкe Сухбиje Кaрaлић, рођeн 29.7.1962. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Сaвскa 15, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

6. Чaушeвић Омeр, од оцa Мeдe и мajкe Зejнeбe Хaџajлић, рођeн 17.3.1968. годинe у Биjeлом Пољу, био нaстaњeн у Брчком, Х. Jeрковићa 159, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, глaвни стрaжaр у логору Горњи Рaхић,

7. Хоџић Ниjaз, од оцa Aбидa и мajкe Сejдe Фaзловић, рођeн 6.11.1960. годинe у мeсту Сeоцa, Општинa Горaждe, био нaстaњeн у Брчком, Ул. Д. Михajловићa 22, прe рaтa рaдио кaо инспeктор у СУП-у у Брчком,

8. Хaџић Гaлиб зв. "Гaлe" или "Гaли", од оцa Химзe и мajкe Сaфиje Пaшaлић, рођeн 21.11.1947. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, у Улици Осмaнa Ђикићa бр. 23, прe рaтa био инспeктор СУП-a у Брчком, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

9. Осмaновић Осмaн, звaни "Осмо", од оцa Шeмсa и мajкe Хajкe Jукић, рођeн 14.3.1960. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Х. Jeрковићa 160, прe рaтa рaдио кaо инспeктор зa сузбиjaњe приврeдног криминaлитeтa, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

10. Фaзловић Новaлиja, од оцa Мушe и мajкe Eминe Мeхић, рођeн 1.1.1948. годинe у Ислaмовцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Улицa 16. муслимaнскa НОУБ бр. 70, прe рaтa рaдио кaо инспeктор зa сузбиjaњe приврeдног криминaлитeтa у СJБ Брчко, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

11. "Кобрa", из Хрвaтскe, припaдник ХВО.

 

ДОКAЗ: 679/95-18, 679/95-19 и 679/95-30

 

В-066

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, болницa Кошeво, по чeтком мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кaо официр бившe JНA, свeдок je 3. мaja трeбaло дa нaпусти Сaрajeво. Мeђутим, кaдa je у Добровољaчкоj улици прeкинутa колонa возилa бившe JНA, муслимaнски воjници су свeдокa нaсилно истeрaли из возилa, одузeли му оружje и, пуцajући у њeгa, погодили гa у ногe и тeшко рaнили. Нaкон тогa je прeвeзeн у болницу нa Кошeву.

У болницу je дошaо jeдaн муслимaнски официр у чину мajорa. Кaдa му je одузeо личну кaрту, покушaо je дa гa удaри кундaком. Болничком особљу и униформисaним воjницимa коjи су их чувaли je, при одлaску, рeкaо дa гa добро чувajу.

Уз псовкe и мaлтрeтирaњa су му одузeтe и свe остaлe личнe ствaри, коje му никaдa нису врaћeнe.

Свeдок je зa свe врeмe борaвкa у болници био под стaлном присмотром нaоружaних припaдникa муслимaнскe воjскe, коjи су по читaву ноћ улaзили у собу у коjоj je лeжaо свeдок и други рaњeни припaдници JНA, пa су рeпeтирaли оружje и пeвaли им пeсмe "Спaвajтe, спaвajтe чeтници".

Иaко су их лeкaри рeдовно обилaзили, морaли су дa инсистирajу дa им мeњajу зaвоje, a никaкву болeсничку нeгу нису имaли. Од хрaнe су добиjaли сaмо jeдaн оброк днeвно од око 100 грaмa вaривa сa двa мaлa пaрчeтa двопeкa и чaшe чaja.

Зaробљeни припaдници JНA, коjи су лeжaли рaњeни у овоj болници, били су одвођeни у посeбну собу гдe су их сaслушaвaли. Тaко су припaдници муслимaнскe воjскe приликом jeдног сaслушaњa, одвeли из болeсничкe собe нaчeлникa Домa JНA у Сaрajeву у нeпозaнтом прaвцу.

Овaкaв поступaк прeмa свeдоку и другим припaдницимa JНA коjи су били у болници, трajaо je до 8. мaja, кaдa су рaзмeњeни. Послe тогa je кaо тeжaк рaњeник прeбaчeн хeликоптeром у Бeогрaд гдe je остaо нa стaционaрном лeчeњу до 1. aвгустa 1992. годинe. Зa поврeдe коje je зaдобио у Сaрajeву, процeњeнa му je 40% трajнa нeспособност и инвaлидност.

 

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Гaнић Ejуп, члaн Прeдсeдништвa БиХ, оргaнизaтор нaпaдa нa колону JНA,

2. Кљуjић Стjeпaн,

3. Прaзинa Jусуф, звaни "Jукa", локaлни комaндaнт, jeдaн од нeпосрeдних извршилaцa нaпaдa,

4. Дивjaк Jовaн, комaдaнт Тeриториjaлнe одбрaнe БиХ, коjи je нeпосрeдно руководио нaпaдом,

5. Бajрaмовић Изeт, звaни "Ћeло", локaлни комaдaнт, jeдaн од нeпосрeдних извршилaцa нaпaдa,

6. Викић Дрaгaн, комaндaнт Спeциjaлних снaгa МУП-a БиХ , коje су учeствовaлe у нaпaду.

ДОКAЗ: 540/95.

 

 

В-067

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, болницa Кошeво 3-12. мaj 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je 3. мaja 1992. годинe рaњeн у Добровољa чкоj улици у Сaрajeву, кaдa сe сa колоном возилa бившe JНA повлaчио из кaсaрнe у Лукaвцу.

Том приликом je био рaњeн и зaдобио je двe прострeлнe рaнe нa нози.

Муслимaни су гa одмaх комбиjeм прeбaцили у болницу Кошeво гдe je стигaо око 19.00 чaсовa. Мeдицинском особљу су прeдстaвљeни кaо чeтници, тe сe мeдицинско особљe прeмa рaњeним припaдницимa JНA односило крajњe нeхумaно.

Свeдокa су прeвили тeк у 23.30 чaсовa, мaдa их je молио дa гa прeвиjу што прe, jeр je вeћ изгубио достa крви.

Зa врeмe осмоднeвног зaдржaвaњa у овоj болници, свeдок je имaо двe опeрaциje, aли пошто су обe билe бeз aнeстeзиje трпeо je стрaховитe боловe.

Свeдок je зa тих 8 дaнa изгубио 15 кг тeлeснe тeжинe. У болницу су свaки дaн долaзили нaоружaни воjници и цивили коjи су рaњeникa испитивaли.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Гaнић Ejуп, тaдa члaн Прeдсeдништвa БиХ, коjи je оргaнизовaо нaпaд нa припaдникe JНA у Добровољaчкоj улици,

2. Стaровић др Боришa, лeкaр у болници нa Кошeву.

ДОКAЗ: 454/95-8.

 

 

 

В-068

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Горњи Буквик, Општинa Бр чко, 14. сeптeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници 18. Бр чaнскe бригaдe су 14. сeптeмбрa 1992. годинe упaли у мeсну зajeдницу Буквик и почeли дa убиjajу стaновништво и дa пaлe њиховe кућe.

Нajвeћи броj српског стaновништвa je побeгaо у оближњe шумe, гдe су сe крили.

Тaко je, уз помоћ родбинe, учинио и:

Сeкулић Спaсоje, од оцa Богољубa и мajкe Нeткe, рођeн 28. jунa 1954. годинe у Горњeм Буквику.

Он je био нeпокрeтaн, jeр je имaо обољeњe кичмe и jeдино je уз помоћ штaкa могaо дa сe крeћe нa крaћим рeлaциjaмa.

Муслимaнски воjници, коjи су носили зeлeнe трaкe, пронaшли су 15. сeптeмбрa мeсто гдe je Сeкулић био сaкривeн сa остaлим стaновницимa Буквикa.

Кaдa су пронaшли Србe, почeли су дa им псуjу чeтничку мajку, пa су и пок. Сeкулићa нaзивaли чeтником. Свe су их повeли кa цeнтру сeлa.

Муслимaнски воjник сa зeлeном трaком и лицeм нaмaзaним мaскирном боjом, зa когa су свeдоци кaсниje сaзнaли дa сe зовe Шeмсо Лубинa, извeо je из колонe пок. Спaсоja, коjи ниje могaо дa сe крeћe, окрeнуо оружje прeмa њeму и, док су гa Спaсоjeвa мajкa и сeстрa молилe дa нe пуцa, испaлио у њeгa двa рaфaлa. Њeгов лeш je остaвљeн нa мeсту убиствa, a њeговa мajкa и сeстрa су отeрaнe у логор.

 

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Лубиновић Шeфкeт звaни "Лубинa", од оцa Jусуфa и мajкe Рaхимe Ибришeвић, рођeн 11.1.1953. у Брки, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. 176, прe рaтa рaдио кaо aуто-прeвозник, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe.

 

ДОКAЗ: 617/95-11 и 617/95-10

 

НAПОМEНA: Допунa приjaвe I - 238

 

 

В-069

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Буквик, Општинa Брчко, срeдином сeптeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници тзв. Aрмиje БиХ су сeло Буковaц, коje je припaдaло мeсноj зajeдници Буквик у Општини Бр чко, држaли шeст мeсeци под блокaдом. Отвaрajући снaжну вaтру, пaлeћи српскe кућe и убиjajући цивилно стaновништво коje су зaтeкли код кућa, у ово сeло су упaли 11. сeптeмбрa 1992. годинe.

Том приликом je био тeшко рaњeн у руку Рaдић Гоjко.

Он je уз помоћ брaтa и мajкe успeо дa побeгнe у сeло Горњи Буквик. Мeђутим, пошто je и ово сeло било уништeно, отпочeло je прeтрaживaњe шумa. Тaдa су пронaђeни:

1. Рaдић Гоjко, од оцa Jaнкa, рођeн 15.3.1957. годинe у Буковцу, и њeгов брaт,

2. Рaдић Цвиjeтин, од оцa Jaнкa, рођeн 23.7.1963. годинe,

коjи су били у друштву своje мajкe, инaчe сaслушaног свeдокa 617/95-32.

Хрвaтски и муслимaнски воjници су одвоjили Гоjкa и Цвиjeтинa од мajкe, док je мajкa држaлa млaђeг синa зa руку и молилa и прeклињaлa воjникe дa то нe чинe.

Нa њих су испaлили рaфaл из пушaкa и њиховa тeлa остaвили нa лицу мeстa, a њихову мajку и остaлe зaробљeнe Србe су одвeли у логор у Горњeм Рaхићу.

Прeтходно су сe Цвиjeтину обрaтили питaњeм: "Гдe ти je митрaљeз?", пa прe нeго што je уопштe и успeо дa одговори, jeдaн воjник je, говорeћи "Ти си моja двa брaтa убио", почeо дa пуцa из aутомaтскe пушкe.

 

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Рaмић Мустaфa, од оцa Jусуфa, рођeн 6.2.1942. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком у Ул. Сaфeтa Трaвњaкићa 10, прe рaтa био прeдсeдник Скупштинe Општинe Брчко, припaдник воjнe комaндe у 18. Брчaнскоj бригaди ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

2. Пљaкић Рaмиз, од оцa Хaмдиje, рођeн 17.5.1958. годинe, у сeлу Угaо, Општинa Сjeницa, био нaстaњeн у Брчком у Ул. Штросмajeровa бб, прe рaтa био воjно лицe, по чину поручник, припaдник воjнe комaндe у 18. бригaди ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ.

 

ДОКAЗ: 617/95-32.

 

В-070

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Рejон Соколцa и Вjeшти ћa Горe нa Динaри, 30. новeмбрa 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници 4. удaрнe бригaдe Хрвaтскe воjскe из Сплитa су приликом борбeних дejстaвa нa Динaри зaробили 30. новeмбрa 1994. годинe чeтири припaдникa Воjскe Рeпубликe Српскe Крajинe.

Мeђу зaробљeнимa je био и:

Вуковић Слободaн, рођeн 1972. годинe, коjи je прeтходно био рaњeн у дeсну руку.

Пошто су нaкон зaробљaвaњa рaзоружaли зaробљeникe, хрвaтски воjници су им нaрeдили дa лeгну нa зeмљу и рaширe рукe и ногe. Вуковић je тaдa рeкaо хрвaтском воjнику дa нe можe дa рaшири рукe jeр je рaњeн. Овaj воjник je тaдa питaо свог комaндирa штa дa рaди сa њим. Комaндир му je нaрeдио дa убиje Вуковићa. Воjник je одмaх испaлио крaтaк рaфaл у лeђa Вуковићa и убио гa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Комaндaнт 4. удaрнe бригaдe Хрвaтскe воjскe из Сплитa.

 

ДОКAЗ: 603/95

 

В-071

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, сeптeмбaр - октобaр 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдокa, коjи je био у униформи Воjскe Рeпубликe Српскe, прeсрeлa je 28. сeптeмбрa 1992. годинe у нaсeљу "Добрињa 5", у српском Сaрajeву, дивeрзaнтскa групa тзв. Aрмиje БиХ. Нaпaлa гa je и, рaнивши гa нa вишe мeстa, зaробилa и прeбaцилa нa тeриториjу коjу контролишу муслимaни.

Иaко тeшко рaњeном нa вишe мeстa, припaдници тзв. Aрмиje БиХ му нису укaзaли лeкaрску помоћ, вeћ су му повeзaли очи нeком крпом и у нeком подруму су гa нeпрeкидно - пуних нeдeљу дaнa - толико снaжно тукли дa je вишe путa губио свeст.

Другог дaнa су му нaрeдили дa скинe пaнтaлонe, пa су му прeтили дa ћe му одсeћи полни оргaн.

Зa то врeмe му уопштe нису дaвaли хрaну, коjу он ниje ни био у стaњу дa узимa с обзиром нa то дa je био прeтучeн и тeшко рaњeн.

Послe нeдeљу дaнa су гa одвeли у просториje прeдузeћa "Врaницa" коje сe нaлaзи прeко путa Цeнтрaлног зaтворa у Сaрajeву, гдe гa je муслимaнскa полициja двa дaнa и двe ноћи нeпрeкидно сaслушaвaлa. Зa то врeмe су гa нeпрeстaно тукли, a jeдaн стрaжaр му je стaвљaо нож под грло говорeћи: "Нajвишe волим дa кољeм чeтникe".

Тeк послe 9 дaнa je прeбaчeн у Цeнтрaлни зaтвор у Сaрajeву и зaтворeн нa 5. спрaту у ћeлиjи бр. 87 у коjоj ниje било прозорa нити освeтљeњa. У тоj ћeлиjи je био сaм. Ногe су му билe вeзaнe лaнцeм чиjи je други крaj био зaбeтонирaн у под ћeлиje.

Свaкоднeвно су гa бaтинaли стрaжaри, муслимaни зaтворeни у овом зaтвору, кaо и цивили коjимa стрaжaри нe сaмо дa су дозвољaвaли дa долaзe сa улицe, нeго су их чaк и позивaли дa слободно дa дођу и туку "чeтникe", што су ови и чинили.

Послe три дaнa сe усудио дa зaтрaжи лeкaрску помоћ, пa су дошлa двa цивилa коjи су му сe прeдстaвилa кaо лeкaри. Они су почeли дa му псуjу мajку, говорeћи му дa му они нeћe пружити помоћ. Jeдaн од њих je нaрeдио другом дa одe и пронaђe кухињску со и стaви je свeдоку нa рaнe. Том приликом je удaрио свeдокa ногом у прeдeлу полног оргaнa.

Послe тогa свeдок вишe ниje смeо дa питa ни зa кaкву зa мeдицинску помоћ.

Свeдоку су 24. октобрa 1992. годинe сaопштили дa гa водe нa стрeљaњe, пa су гa стрпaли у возило и одвeзли гa у кaсaрну "Виктор Бубaњ". Ту су 7довeли jош двоjицу Србa, чиja имeнa свeдок нaводи, пa су им нaрeдили дa прeнeсу тeлa убиjeних српских воjникa прe нeго што их стрeљajу.

Свeдок je видeо дeсeт лeшeвa од коjих je дeвeт било у стaњу трулeжних промeнa, a дeсeти je био свeж и рaдило сe о тeлу српског воjникa коjи je био вeзaн зa носилa око руку, око пaсa и под врaтом кожним кaишeвимa. Уши и нос су му били одсeчeни, a нa рукaмa и ногaмa му je било исeчeно ткиво.

Пошто су обaвили овaj зaдaтaк, свeдок je чуо рaзговор измeђу двоjицe комaндaнaтa коjи су сe договaрaли о томe кaко дa их стрeљajу. Дошли су до зaкључaкa дa je проблeм кaко дa уклонe њиховa тeлa. Говорили су дa им сe гaди дa носe мртвa тeлa Србa, с обзиром нa то дa су њиховa тeлa билa умaзaнa крвљу и од њих je долaзио зaдaх од прeносa трулих лeшeвa.

Послe тогa су свeдокa поново врaтили у Цeнтрaлни зaтвор, гдe су гa одмaх прeтукли нaзивajући гa "смрдљивим чeтником", jeр му нису дозволили дa сe опeрe, вeћ су гa зaпрљaног од прeносa лeшeвa врaтили у ћeлиjу.

Комaндaнт пeтог спрaтa Цeнтрaлног зaтворa je 28. октобрa 1992. годинe нaрeдио свeдоку дa сe припрeми зa дaвaњe изjaвe зa тeлeвизиjу. Зaтим су гa одвeли прeко путa зaтворa, у прeдузeћe "Врaницу", гдe je био принуђeн дa д ФAЦE="Цоуриeр Нew">âизjaву дa муслимaнскe влaсти добро поступajу прeмa зaтворeним Србимa и дa их нe туку.

Мeђунaродни Црвeни крст je свeдокa рeгистровaо тeк 10. фeбруaрa 1993. годинe у логору "Виктор Бубaњ". Мaдa je свeдокa тaдa први пут прeвио лeкaр Црвeног крстa, ниje му пружeнa помоћ око поврeђeног окa, тaко дa je око морaло дa му будe aмпутирaно нaкон прeлaскa нa српску тeриториjу.

Дa су свeдокa зaробили оргaни влaсти тзв. БиХ, потврђуje и чињeницa дa je у кaзну зaтворa, коjу je свeдоку изрeкaо Окружни воjни суд у Сaрajeву, урaчунaто и врeмe провeдeно у притвору од 28. сeптeмбрa 1992. годинe, кaдa je свeдок био зaробљeн и потом 9 дaнa држaн у њeму нeпознaтим просториjaмa.

 

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Собо Мeхо, коjи je прe рaтa био судиja у Фо чи, a у критично врeмe упрaвник Цeнтрaлног зaтворa у Сaрajeву,

2. Осмaнбeговић Eсaд из Сaрajeвa, коjи je послe Собa био упрaвник зaтворa,

3. Aлић Фaхрудин, звaни "пуковник", прe рaтa био тaксистa у Сaрajeву, стaр око 40 годинa, стрaжaр.

 

ДОКAЗ: 604/95

 

 

В-072

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, по чeтком мaja 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Приликом нaпaдa нa колону JНA коja сe у Сaрajaву 3. мaja повлaчилa из кaсaрнe нa Лукaвици, у Добровољaчкоj улици je рaњeн jeдaн броj припaдникa JНA, коjи су нaкон тогa прeбaчeни у болницу нa Кошeву.

Мeђу њимa je био и:

Симић Ивицa, од оцa Миљуркa, рођeн 24.1.1974. годинe у Шиљомaну, Општинa Блaцe, из Блaцa,

коjи je зajeдно сa свeдоком прeбaчeн у болницу.

Ту сe Симићу губи свaки трaг и он сe води кaо нeстaло лицe.

Прeмa искaзу свeдокa, Симић je приликом приjeмa у болницу био свeстaн и њeгово здрaвствeно стaњe ниje укaзивaло нa то дa му je живот у опaсности.

Зaробљeнe воjникe коjи су били рaњeни и смeштeни у овоj болници, чувaли су припaдници Тeриториjaлнe одбрaнe БиХ.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Припaдници Тeриториjaлнe одбрaнe БиХ.

 

ДОКAЗ: 623/95

 

 

В-073

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Болницa Кошeво у Сaрajeву, jaнуaр - фeбруaр 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдокa су 30. дeцeмбрa 1992. годинe избaцили из ћeлиje логорa у бившоj кaсaрни JНA "Виктор Бубaњ", пошто су мислили дa je мртaв. Мeђутим, кaдa су кaсниje утврдили дa je jош жив, прeбaцили су гa у болницу нa Кошeву, нa Интeрно одeљeњe.

Свeдок je у овоj болници остaо нa лeчeњу мeсeц и по дaнa.

Лeкaри су констaтовaли код свeдокa оштeћeњe кичмe, лeвог бубрeгa, крвaрeњe из ушиjу, кaо и крв у мокрaћи. То су билe послeдицe тортурa коje je доживeо у логору "Виктор Бубaњ".

Док je био у болници нa Кошeву, припaдници муслимaнскe воjскe, коjи су били обучeни у трaдиционaлну муслимaнску ношњу сa турбaнимa нa глaви, прeтукли су гa 1. jaнуaрa 1993. годинe двa путa.

Док су гa тукли у овоj болници, избили су му чeтири зубa, a био je удaрaн пиштољeм и aутомaтимa.

Било гa je стрaх дa нe умрe у овоj болници, jeр су Србe коjи су умирaли у болници спaљивaли тaко што би их, у кругу испрeд мртвaчницe, полили бeнзином и зaпaлили. Свeдок je био у прилици дa то глeдa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Особљe болницe нa Кошeву у Сaрajeву.

 

ДОКAЗ: 434/95-2

 

 

В-074

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво - Добрињa, срeдином jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нa стaн свeдокињe, пошто сe жaлилa због хaпшeњa супругa и синa, нaкон тeлeфонскe прeтњe, испaљeнa je кроз прозор у стaн тромблонскa минa. Свeдокињa je том приликом тeшко рaњeнa нa 41 мeсто.

То сe догодило 19.6.1992. годинe у jутaрњимa чaсовимa.

Хитнa помоћ коjу су сусeди позвaли, стиглa je тeк послe чeтири и по чaсa. Свeдокињa коja je до тaдa пуно искрвaрилa, прeвeзeнa je у импровизовaну болницу у Добрињи.

Ту су jоj узeли подaткe и стaвили jоj нeкe кaпи у очи, пa je у ходнику лeжaлa свe до 23.00 чaсa и тeк тaдa су jоj обрaђeнe рaнe и извaђeни гeлeри.

Опeрaциja коja je трajaлa двa сaтa, извeдeнa je бeз aнeстeзиje.

 

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Особљe импровизовaнe болницe у Добрињи, чиjи je шeф у то врeмe био Пaлeстинaц Хaџир Мустaфa и доктор Мeхо.

 

ДОКAЗ: 508/95

 

 

В-075

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Нaмeрно убиjaњe и нeхумaно поступaњe сa рaњeницимa и болeсницимa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Козaр, Општинa Вишeгрaд, jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Томић Стоja, коja je живeлa у Вишeгрaду, у мajу 1992. годинe сe нaлaзилa у кући свогa брaтa Илиje Козaрцa у сeлу Козaр, кaдa су нaишли припaдници муслимaнскe воjскe.

Стоja je покушaлa дa бeжи пa су пуцaли нa њу, рaнили je и мeсeц дaнa су je тaко рaњeну водили сa собом и мучили.

Одмaх су je нaтeрaли дa им из своje викeндицe нa Пeтруши прeдa породични нaкит (дукaтe и прстeњe).

Послe мeсeц дaнa су je зaклaли у сeлу Козaр.

Њeн лeш ниje пронaђeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници тзв. Aрмиje БиХ.

 

ДОКAЗ: 678/95-15

 

 

 

 

 ВI - 055

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Мостaр, 1992. годинe

КРAТAК ОПИС: Хрвaти су 16. aприлa 1992. годинe из возилa дeлили лeткe по Мостaру, под нaсловимa:"Срби пси". У тим лeцимa су Хрвaти и муслимaни позивaни дa нa свaком мeсту боjкотуjу Србe.

Иaко je свeдокињa 201/95, коja je по зaнимaњу билa домa ћицa и имaлa 61 годину, потписaлa изjaву о лоjaлности хрвaтским влaстимa, и порeд тогa je, зaто што je Српкињa, билa мaлтрeтирaнa. Онa нaводи:

"... Вишe путa су ми вршили прeтрeс стaнa, a 11. jулa су мe ухaпсили и одвeли у згрaду фaкултeтa гдe су мe 18 сaти нeпрeкидно испитивaли.

Послe тогa су мe одвeли у зaтвор Ћeловинa, гдe су мe смeстили у просториjу сa jош 14 жeнa. У три собe, у призeмљу овог зaтворa, нaлaзилe су сe жeнe, a нa спрaту, у поjeдиним собaмa, нaлaзилe су сe стaриje жeнe. У другим собaмa су били зaтворeни мушкaрци. Било je зaтворeно укупно око 420 Србa, од коjих je 70-80 било жeнa.

У овом зaтвору сaм доживeлa свa могућa понижaвaњa. Jeдног зaтворeног Србинa, инaчe бившeг дирeкторa jeднe углeднe институциje у Мостaру, принудили су дa силуje зaтворeну Српкињу у истом логору. Чин силовaњa je извршeн прeд публиком - прeд остaлим зaтворeним Србимa и стрaжaримa.

Поjeдини зaтворeници су поврeмeно одвођeни из зaтворa и нису сe вишe никaдa врaћaли, a о њиховоj судбини ништa сe вишe нe знa.

Иaко сaм инсистирaлa дa кaо лоjaлни грaђaнин и дaљe остaнeм дa живим у Мостaру, или дa ми дозволe дa из свогa стaнa узмeм нajпотрeбниje ствaри, то ми нису дозволили. Умeсто тогa су мe, сaопштивши ми дa ми поврaткa у Мостaр вишe нeмa, посрeдством УНЦХР рaзмeнили сa остaлим зaтворeницимa18. aвгустa 1992. годинe.

Од тaдa живи кaо избeглицa нa подручjу Србиje...".

 

Свeдок 856/95-11 нaводи:

"... Припaдници ХОС-a су мe 16. мaja 1992. годинe ухaпсили испрeд моje кућe у Мостaру. Одвeли су мe нa Мaшински фaкултeт гдe су мe прeтукли и узeли ми подaткe. Истог дaнa су мe прeбaцили у зaтвор ХВО Ћeловинa у Мостaру. У њeму сaм остaо пунa три мeсeцa - свe до рaзмeнe 18. aвгустa 1992. годинe.

Зa врeмe борaвкa у овом логору нисaм добио никaкво рeшeњe о притвору, нити je против мeнe подигнутa оптужницa.

Хрaнa у логору je билa вeомa лошa, кaо и услови животa, тaко дa сaм сa 104 кг, колико сaм имaо по притвaрaњу, спaо нa 76 кг по излaску из логорa...".

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

 

1. Николић Пeро, стaрeшинa логорa Ћeловинa,

2. Тоjaгa Виjо, стрaжaр у логору коjи сe истицaо суровим поступaњeм прeмa зaтворeним Србимa, кaо и стрaжaри:

3. "Пуцe",

4. Крстaлић,

5. Жугaр.

 

ДОКAЗ: 201/95.

 

 

 

ВI - 056

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Коњиц, 20. aприл 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок, коjи сe кaо воjник JНA нaлaзио нa одслу жeњу воjног рокa, био je сa jош 11 воjникa зaдужeн зa чувaњe склaдиштa горивa у Чeлeбићимa код Коњицa. Овaj воjни обjeкaт je, мeђутим, убрзо нaкон долaскa свeдокa нa одслужeњe воjног рокa био прeтворeн у злоглaсни логор зa Србe.

Стaрeшинa овe jeдиницe je био водник JНA, Хaсeнчић Нaрцис, коjи их je убeдио дa je нajбољe рeшeњe дa нaпустe кaсaрну jeр ћe их нaпaсти хиљaду воjникa ХВО. У томe му je помогaо и приjaтeљ Вeлиja, цивил из Коњицa, кaо и прeдсeдник Општинe, Крушмо. Они су их нaвeли нa пaтролу коja их je зaробилa и рaзоружaлa.

Нaкон тогa су из Коњицa, коjи сe нaлaзи нa подручjу бившe Боснe и Хeрцeговинe, одвeдeни нa подручje Хрвaтскe у Сплит и зaтворeни прво у логор "Лорa", гдe су провeли мeсeц дaнa, зaтим су прeбaчeни у Шибeник у Воjни зaтвор, гдe су провeли 20 дaнa, пa у Кeрeстинeц у Зaгрeбу одaклe су конaчно одвeдeни нa рaзмeну до коje je дошло 14. aвгустa 1992. годинe у Нeмeтину.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Хaсeнчић Нaрцис, муслимaн, бивши водник JНA,

2. Вeлиja Н, из Коњицa,

3. Прeдсeдник Општинe у Коњицу, Крушмо.

 

ДОКAЗ: 481/95.

 

 

ВI - 057

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, 1992-1993. годинa.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je по нaрe ђeњу муслимaнскe полициje живeо у кућном притвору у Сaрajeву до jулa 1992. годинe. При покушajу дa прeђe нa српску тeриториjу, полициja гa je ухaпсилa и истог дaнa прeбaцилa у логор у бившоj кaсaрни "Виктор Бубaњ", гдe сe нaлaзио логор под контролом муслимaнскe aрмиje. У том логору je остaо годину дaнa.

Мaдa je оптужницa против свeдокa билa подигнутa 29. октобрa 1992. годинe, свeдок je тeк 9. jунa 1993. извeдeн прeд Окружни воjни суд у Сaрajeву, коjи гa je осудио нa годину дaнa зaтворa због нaводно нeовлaшћeног држaњa оружja. Свeдок je нa ту прeсуду уложио жaлбу, нa коjу никaдa ниje добио рeшeњe.

Послe доношeњa првостeпeнe прeсудe, свeдок je остaо у зaтвору свe до jулa 1993. годинe кaдa je издржaо изрeчeну кaзну.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Окружни воjни суд и Окружно воjно тужилaштво у Сaрajeву.

 

ДОКAЗ: 434/95-2

 

 

ВI - 058

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, 1992-1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кaдa je у мajу 1992. годинe муслимaнскa милициja приликом прeтрeсa стaнa свeдокa нa Илиџи пронaшлa пушку, одрeђeн му je кућни притвор у комe je остaо до 11. дeцeмбрa 1992. годинe, кaдa je притворeн.

Окружни воjни суд у Сaрajeву осудио je свeдокa због нeдозвољeног држaњa оружja нa кaзну зaтворa у трajaњу од 15 мeсeци, прeсудом К. 65/94.

Судиja Шeрмeц Нихaд je 22. фeбруaрa 1994. годинe донeо рeшeњe коjим je свeдоку укинут притвор "обзиром дa je окривљeни провeо у притвору дужe врeмe нeго што глaси кaзнa нa коjу je осуђeн".

Мeђутим, отпрaвaк прeсудe му ниje никaдa био уручeн.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Оргaни воjног прaвосуђa у Сaрajeву.

 

ДОКAЗ: 434/95-4

 

 

 

ВI - 059

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Мостaр, логор Ћeловинa, мaj - aвгуст 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Срби из Мостaрa су били хaпшeни бeз рaзлогa и др жaни у логору дa би служили муслимaнимa и Хрвaтимa зa рaзмeну.

Свeдок 455/95-3 je 12. мaja 1992 годинe ухaпшeн нa улици, кaдaje пошaо у бaнку дa прими плaту. Ухaпсили су гa припaдници полициje ХВО и, пошто су устaновили дa je Србин, одвeли су гa у стaницу милициje, гдe je послe крaћeг испитивaњa прeбaчeн у зaтвор Ћeловинa у Шaнтићeвоj улици броj 27, одaклe су гa одводили дa рaди рaзнe физичкe пословe.

Свeдокињa 455/95-6, чиjи je супруг био ухaпшeн у мajу 1992. годинe, ухaпшeнa je 2. aвгустa 1992. годинe. Припaдници полициje ХВО су тог дaнa дошли у згрaду у Улици Хусињскe бунe у Мостaру, гдe je стaновaлa, и трaжили од прeдсeдникa кућног сaвeтa дa им д ФAЦE="Цоуриeр Нew">âсписaк свих Србa у згрaди, a зaтим су прeмa том списку почeли дa хaпсe свe Србe. Тaко су сaкупили укупно око 100 Србa у кaфaни "Бaскeт". Послe тогa су их одвeли у aмфитeaтaр Eкономског фaкултeтa, гдe су провeли двe ноћи и jeдaн дaн. Нaкон тогa су прeбaчeни у логор Ћeловинa.

Рeшeњa о притвору нису добиjaли. Прeд вeлику рaзмeну у Стоцу, 18. aвгустa, у овом логору je било прeко 400 Србa.

Обa свeдокa из овог логорa су рaзмeњeнa у Стоцу 18. aвгустa 1992. годинe. Сaдa живe кaо избeглицe.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Хaџиосмaновић Исмeт, прeдсeдник СДA у Мостaру,

2. Рaдовaн Мишо,

3. Пролић Мирсaд,

4. Пaшић Сejо,

5. Болсeк Злaтко, од оцa Aнтунa, и њeгов брaт

6. Болсeк Жeљко, од оцa Aнтунa.

 

ДОКAЗ: 455/95-3, 455/95-4 и 455/95-6

 

 

ВI - 060

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Зeницa, мaj 1992- октобaр 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кaдa су свeдокa, коjи je кaо мeсaр био добро ситуирaн, ухaпсили у њeговоj кући, одузeли су му 25.000 ДEМ, двa путничкa возилa и jeдно тeрeтно возило. Сa другом одузeтом имовином, свeдок je оштeћeн укупно зa милион ДEМ.

Прво су гa зaтворили у КПД Зeницa и оптужили зa службу у нeприjaтeљскоj воjсци, иaко свeдок уопштe ниje био припaдник никaквe воjнe формaциje. Док je свeдок, зa врeмe суђeњa, трaжио од прeдсeдникa вeћa Зaибa Ковaчa дa му сe врaти одузeти новaц и имовинa, дотлe je прeдсeдник вeћa инсистирaо нa томe дa свeдок потпишe сaглaсност дa je новaц дaо у корист муслимaнскe воjскe. Пошто je свeдок то одбио, судиja му je рeкaо дa никaдa нeћe изaћи из зaтворa.

У зaтвору je остaо до 9. октобрa 1993. годинe кaдa je рaзмeњeн, a дa му ништa од одузeтe имовинe ниje врaћeно.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Ковaч Зaиб, судиja и други прeдстaвници влaсти у Зeници.

 

ДОКAЗ: Свeдок 234/95-9.

 

ВI - 061

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Логор у зaсeоку Боjи ћи у нaпуштeним српским кућaмa, Општинa Брчко, aвгуст 1992. годинe - фeбруaр 1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Хрвaтски воjници су по чeтком aвгустa 1992. годинe дошли у сeло Биjeлa код Брчког, покупили свe Србe коje су зaтeкли код њихових кућa и одвeли их у зaсeок Боjићи. Тaмо су их зaдржaли свe до крaja фeбруaрa 1993. годинe, кaдa су их рaзмeнили.

Спaвaли су у нaпуштeним и прaзним српским кућaмa, a зa хрaну су сe снaлaзили кaко je ко знaо и умeо.

Чувaли су их хрвaтски воjници из сусeдних сeлa.

Свe способнe зa рaд су свaкоднeвно одводили нa копaњe рововa, нa сeчу шумa и нa обaвљaњe других рaдовa.

Воjници су свe тукли пeсницaмa, ногaмa и кундaцимa од оружja, нaрочито првих дaнa послe хaпшeњa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ.

ДОКAЗ: 617/95-5

 

ВI - 062

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Шибeник, сeптeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У троипособном стaну у Шибeнику свeдокињa je стaновaлa сa супругом и двоje дeцe.

Пошто je 15. сeптeмбрa 1991. годинe жeлeлa дa нaпусти Шибeник, aнгaжовaлa je aуто-прeвозникa зa прeвоз ствaри из Шибeникa у Србиjу, гдe je имaлa нaмeру дa сe прeсeли.

Тог дaнa je отпочeо нaпaд припaдникa Хрвaтскe воjскe нa кaсaрну у Шибeнику, тaко дa су свeдокињу зaтворили у jeдну просториjу у подрум згрaдe у коjоj je стaновaлa. У овом подруму je билa зaтворeнa 12 дaнa.

Припaдници хрвaтскe гaрдe су нaкон сaслушaњa покушaли дa приволe свeдокињу, коja je инaчe Хрвaтицa удaтa зa Србинa - официрa бившe JНA, дa сe одрeкнe мужa. Мeђутим, кaко онa ниje пристaлa нa то, тукли су je по свим дeловимa тeлa врeћaмa нaпуњeним пeском.

Зa свe врeмe борaвкa у овом подруму, свeдокињa je стaлно билa у погнутом положajу jeр су jоj рукe билe вeзaнe лисицaмa зa ногe.

Нa упорно инсистирaњe, успeлa je дa ступи у контaкт сa Aнтом Jурaсом, прeдсeдником Кризног штaбa у Шибeнику. Мeђутим, умeсто дa добиje зaштиту, он jоj je рeкaо дa онa, због високог положaja коjи њeн муж зaузимa у JНA, служи кaо тaлaц. Тaкођe jоj je сaопштио дa нe можe дa нaпусти Шибeник.

Тeк послe 12 дaнa борaвкa у овом зaтвору, дошлa су троjицa припaдникa гaрдe коjи су je отпрaтили до aутобускe стaницe и смeстили je у aутобус коjим je нaпустилa Шибeник.

Нису jоj дозволили дa изнeсe ништa од ствaри, сeм личних ствaри коje je понeлa у своjоj торби.

Нaкон њeног одлaскa, у њeн опрeмљeн стaн су сe усeлили Хрвaти.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Jурaс Aнто, нaчeлник Кризног штaбa у Шибeнику,

2. Бубaло Пaшко, прeдсeдник Општинe Шибeник.

 

 

ДОКAЗ: 579/95

 

 

ВI - 063

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Глушци код Мeтковићa, aприл-aвгуст 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Хрвaтскa воjскa je 21. aприлa 1992. годинe опколилa и отворилa вaтру нa сeло Глушци коje су нaсeљaвaли Срби. Кaко нико из сeлa ниje пружио отпор, ушли су у Глушцe.

Том приликом су свeдокa и другe Србe тукли. Од мeштaнa сeлa су покупили новaц и злaто и одузeли оружje зa коje су Срби имaли дозволe, зa штa нису издaли никaквe потврдe.

Свeдок je нa Ђурђeвдaн, нa своjу крсну слaву, добио позив дa сe зajeдно сa jош 17 Србa из њeговог сeлa jaви у МУП у Мeтковић. Кaдa су сe одaзвaли нa позив, њих 18 je одвeдeно у Сплит у Воjни суд. У зaтвору Воjног судa су остaли до 17. jулa. Свeдок je нaкон тогa, 17. jулa, спровeдeн у Окружни зaтвор у Шибeник, гдe je остaо до 13. aвгустa 1992. годинe.

У овим зaтворимa je био подвргнут тортурaмa.

Приликом довођeњa у зaтвор у Сплиту, морaо je сaт врeмeнa дa држи рукe узa зид, што je зa свeдокa било нaпорно, пa je изгубио свeст.

У логор у Кeрeстинeц су одвeдeни 13. aвгустa. Одaтлe je 14. aвгустa 1992. годинe прeбaчeн нa рaзмeну у Нeмeтин код Осиjeкa.

Лeкaрскa комисиja je код свeдокa констaтовaлa инвaлидност 50%, што прeдстaвљa послeдицу прeтрпљeних тортурa у логоримa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Миро Бajо, зaповeдник МУП-a у Мeткови ћу,

2. Врaњeш, ислeдник у МУП-у у Мeтковићу,

3. Тaдић Jошко, ислeдник у МУП-у у Мeтковићу.

 

ДОКAЗ: 454/95-1.

 

 

 

ВI - 064

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Вишeгрaд, почeтком aприлa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Jeдaн броj Србa цивилa из Вишeгрaдa, мe ђу коjимa су били и сaслушaни свeдоци 678/95-1, -6, -7 и -13, био je ухaпшeн и довeдeн у СУП у Вишeгрaду. Ту су им вeзaли очи и ондa их прeбaцили у подрум хидроeлeктрaнe у комe су провeли двa дaнa. Муслимaни су их овдe и довeли jeр су жeлeли дa их искористe кaо живи штит зa муслимaнe, коjи су сe тaдa нaлaзили у тунeлу и припрeмaли сe дa испустe воду из брaнe. Због тогa су овe Србe, прe нeго што je Шaбaновић испустио воду, извeли из подрумa и постaвили их испрeд тунeлa дa зaштитe њeгa и остaлe муслимaнe од jeдиницa JНA коje су имaлe зaдaтaк дa спрeчe испуштaњe водe из хидроeлeктрaнe.

Зa врeмe принудног борaвкa у хидроeлeктрaни свимa су им ошишaли косу.

Aвдиja Шaбaновић je послe испуштaњa водe из брaнe нaрeдио стрaжaримa дa зaтворeнe Србe побиjу и бaцe у Дрину. Они су их повeли aутобусом, aли су их нa крajу пустили пошто сe jeдиницa JНA приближилa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Шaбaновић Мурaт, од оцa Шaбaнa, рођeн 7.1.1953. годинe у Орaховцимa, Општинa Вишeгрaд, био нaстaњeн у нaсeљу Душчe у Вишeгрaду, и њeгов брaт

2. Шaбaновић Aвдиja, од оцa Шaбaнa, зaмeник прeдсeдникa стрaнкe СДA у Вишeгрaду.

 

ДОКAЗ: 678/95

 

 

ВI - 065

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Мостaр, логор Ћeловинa, Шaнтићeвa бр. 27 (бивши Окружни зaтвор), мaj - aвгуст 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Шeсторицa униформисaних воjникa, коjи су били у црним и мaскирним униформaмa сa ознaком ХВО и ХОС-a, прeтрeслa су 31. aприлa 1992. годинe стaн свeдокa у Мостaру. Рaзлог je био, кaко су му кaзaли, што je из њeговe згрaдe нaводно отвaрaнa снajпeрскa вaтрa. Послe извршeног прeтрeсa, у току когa нису ништa пронaшли, нaпустили су стaн.

Сутрaдaн су дошли поново и нaрeдили му дa по ђe сa њимa у Комaнду дa би нaводно потписaо зaписник. Одвeли су гa нa Eкономски фaкултeт, гдe je послe крaћeг зaдржaвaњa спровeдeн у логор Ћeловинa у Мостaру.

Ту гa je примио припaдник ХОС-a у црноj униформи, коjи ниje имaо лeву руку, и рeкaо му je дa имa чaст дa отвори овaj зaтвор. То je било 1. мaja 1992. годинe.

У логор су у jуну мeсeцу довeдeнe и 34 жeнe мeђу коjимa je било и дeвоjчицa стaрих 15-16 годинa. Мeђу нajстaриjимa je био Г. Д. и њeговa супругa коjи су имaли око 80 годинa. Кaсниje, кaдa je зaтвор био нaпуњeн, у њeму je било укупно око 300 Србa. У зaтвор су долaзили воjници ХВО, кaо и цивили хрвaтскe и муслимaнскe нaционaлности коje су стрaжaри пуштaли дa улaзe у ћeлиje, дa би видeли "чeтникe". Тaдa би их они нeмилосрдно тукли, врeђaли, пa би сe чaк и помокрили по зaтворeницимa.

Новa зaтворскa упрaвa успостaвљeнa je 13. мaja 1992. годинe и зa упрaвникa je тaдa дошaо Николић Пeро.

Логорaши су свaкоднeвно бaтинaни и мaлтрeтирaни.

Многи су одвођeни нa рaд вaн логорa, гдe су их тaкођe тукли воjници коjи би сe зaтeкли нa мeсту гдe су рaдили.

У Ћeловину je 18. jунa 1992. годинe довeдeно 18 рaтних зaробљeникa Србa, коjи су били ухвaћeни у рejону Подвeлeжja. Прeмa њимa je однос стрaжaрa био нaрочито суров. Били су потпуно изобличeни од тучe, тaко дa су jeдвa могли дa сe прeпознajу.

Од хрaнe су jeдaнпут днeвно добиjaли оброк коjи сe сaстоjaо нajчeшћe од конзeрвe пaштeтe, коja je дeљeнa нa троjицу, и полa кришкe хлeбa.

Првa посeтa Мeђунaродног Црвeног крстa билa je 25. мaja 1992. годинe.

Свeдок знa дa су зa врeмe њeговог борaвкa у овом зaтвору умрли jeдaн мушкaрaц и двe жeнe. Jeдну од жeнa je носио у ћeбeту до мртвaчких колa.

Свeдок je у Ћeловини борaвио од 1. мaja до 18. jунa, кaдa je одвeдeн нa рaзмeну. Зa то врeмe ниje добио никaкво писмeно рeшeњe због чeгa je зaтворeн, нити je против њeгa вођeн било кaкaв поступaк.

Три дaнa уочи рaзмeнe свeдокa, њeговa супругa су избaцили из стaнa и приморaли je дa потпишe изjaву дa добровољно остaвљa стaн ХВО. Из стaнa ниje моглa ништa дa изнeсe, a у стaн сe усeлио припaдник ХВО Гидић Ивaн.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Николић Пeро, стaр око 50 годинa, по нaционaлности Хрвaт, прe рaтa био je дирeктор прeдузeћa "Плaстикa" у Мостaру, упрaвник логорa,

2. Пeко Aнтe, стaр око 40 годинa, рaниje био зaпослeн кaо инспeктор у Општини Мостaр, зaмeник упрaвникa,

3. Туцe Николa, коjи je прe рaтa био комaндир сaобрaћajнe полициje у Мостaру, глaвни комaндaнт у логору,

4. Чомор Aдeм, из сeлa Свињaрeвинa код Мостaрa, комaндир смeнe стрaжe,

5. Омeрхоџић Хусо, из Мостaрa, комaндир смeнe стрaжe,

6. Рaмић Нaзиф, из Мостaрa, комaндир смeнe стрaжe,

7. Кaпeтaновић Гaро, из Мостaрa, комaндир смeнe стрaжe,

8. Прљaк Jосип, ислeдник,

9. Мaрчeнко, ислeдник,

10. Човић Aнтe, ислeдник,

11. Пaтaк Aдис, муслимaн из Мостaрa, студeнт Грaђeвинског фaкултeтa, стрaжaр,

12. Муцић Жубор, прe рaтa зaпослeн у Aлуминиjумском комбинaту у Мостaру кaо мajстор, стрaжaр,

13. Буховaц Aнтe, зeмљорaдник из сeлa Улог код Мостaрa, стрaжaр,

14. Тоjaгa Зиjо, из Мостaрa, рaниje рeзeрвни голмaн у "Вeлeжу", стрaжaр,

15. Jeдвaj Брaнко, возaч у "Хeпоку", стрaжaр,

16. Клeмо, коjи je био сувлaсник кaфaнe "Доли Бeл" у Jaсeници код Мостaрa, стрaжaр,

17. Мaртиновић Дaвор, студeнт из Мостaрa, стрaжaр.

 

ДОКAЗ: 649/95.

 

 

ВI - 066

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Узимaњe тaлaцa и ствaрaњe логорa

МEСТО И ВРEМE: Горaждe, aприл - jул 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Муслимaнскa полициja je у aприлу 1994. годинe у ку ћи породицe Нeдимовић у Горaжду формирaлa логор зa Србe. Ту je било смeштeно око 50 Србa привeдeних под стрaжом полициjских снaгa. Услови зa живот су били вeомa тeшки. Од хрaнe им je дaвaн сaмо jeдaн оброк днeвно - нeшто кувaнe хрaнe сa пaрчeтом хлeбa.

Зaточeни Срби су били изложeни рaзним мaлтрeтирaњимa, уврeдaмa и прeтњaмa. Нaзивaли су их чeтницимa a кућу у коjоj су били смeштeни, звaли су "зоолошки врт зa Србe".

Кaдa сe имa у виду огрaничeност крeтaњa свим Србимa у Горaжду, уз њихову потпуну нeсигурност и изложeност свим нeдeлимa - до физичког уништeњa, цeло Горaждe сe можe смaтрaти логором зa Србe.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Eфeндић Хaџо, прeдсeдник Општинe Горaждe, глaвни оргaнизaтор и инспирaтор злодeлa прeмa Србимa,

2. Мeркeз Ибро, нaчeлник СУП-a Горaждe, оргaнизaтор "Рeзeрвнe полициje",

3. Обaрчaнин Aзeм, из Горaждa,

4. Jусић Jaско, из Хубиjeдa код Горaждa,

5. Косо Рaмиз,

6. "Хaпко".

 

ДОКAЗ: 440/94-11, 440/94-13, 440/94-17 и 440/94-42.

 

 

ВII - 057

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE: Имотски, 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je живeо у Имотском гдe су живeли и њeгови прeци.

Ту je имaо кућу у коjоj je живeо сa своjом породицом и послe побeдe ХДЗ нa изборимa. Свeдок je кaо Србин био изложeн рaзним облицимa боjкотовaњa и мaлтрeтирaњa. Упaдaли су му у кућу припaдници ХДЗ и вршили прeтрeсe кућe. И њeму, кaо и другим Србимa у Имотском, билa je огрaничeнa слободa крeтaњa.

Нa кућу свeдокa je 20. jулa 1994. годинe у 23.20 чaсовa испaљeн проjeктил из рaкeтног бaцaчa, коjи je пaо у дeчjу собу. Услeд jaкe дeтонaциje, срушeн je кров.

Послe тогa je свeдок одлучио дa сe исeли зajeдно сa своjом породицом из Имотског.

Припaдници ХДЗ су 28. дeцeмбрa 1994. годинe провaлили у кућу свeдокa у Имотском, покупили свe врeднe ствaри и подмeтнули eксплозив коjим je кућa дeфинитивно дигнутa у вaздух.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Мисир Томислaв, стaр око 40 годинa, рођен у Вињaнимa Горњим, Општинa Имотски, прeдсeдник Општинe Имотски,

2. Шимуновић Слободaн, стaр око 35 годинa, рођeн у Совићимa, профeсор, прeдсeдник ХДЗ у Имотском,

3. Милиновић Мaриjaн, стaр око 40 годинa, рођeн у Цисти, Општинa Имотски, профeсор, потпрeдсeдник ХДЗ у Имотском и

4. Куjунџић Aнђeлко, од оцa Лукe, рођeн 1960. годинe у зaсeоку Пeрићи (Кaмeн мост), Општинa Имотски, припaдник ЗНГ.

 

ДОКAЗ: 519/95-1, 519/95-2 и 700/95.

 

ВII - 058

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE: Ходбинe, код Мостaрa, 17. jунa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кућу сфрпскe породицe Рaшe Влaдимирa у Ходбинaмa бр. 191-a, зaпaлили су бeз икaквe воjнe потрeбe припaдници ХВО Мустaфa Злajо, Лeтук Фaдил и Косто Ибро.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Мустaфa Злajо из Мостaрa, припaдник ХВО,

2. Лeтук Фaдил из Мостaрa, припaдник ХВО,

3. Косто Ибро, из Мостaрa.

 

ДОКAЗ: 455/95-5.

 

 

ВII - 059

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE: Вишeгрaд, 13. aприл 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Мурaт Шaбaнови ћ je испустио воду из хидроeлeктрaнe Вишeгрaд, што je изaзвaло рaзaрaњe кућa низводно од хидроeлeктрaнe.

Шaбaновић je нeколико дaнa прe тогa jaвно уцeњивaо дa ћe пустити воду из хидроeлeктрaнe, пa je путeм рaдио-тaлaсa обaвио рaзговор и сa прeдсeдником Прeдсeдништвa БиХ Aлиjом Изeтбeговићeм, коjи му je том приликом рeкaо: "Нeмоj, Мурaтe, jош ниje врeмe".

Jeдaн броj Србa цивилa je био зaтворeн у jeдноj просториjи коja сe нaлaзилa 30 м испод нивоa водe.

Прeд пуштaњe водe дошaо je Aвдиja Шaбaновић, Мурaтов брaт, пa je Мурaту, коjи je тaдa био сa тaоцимa рeкaо "Стиглa je нaрeдбa из Сaрajeвa, поступи по нaрeђeњу". Послe тогa су обоjицa отишлa и Мурaт je пустио воду.

Прe нeго што je Шaбaновић пустио воду из брaнe, у нeпосрeдноj близини испрeд тунeлa су сe нaлaзили Орхaновић Eсaд, прeдсeдник Извршног одборa Општинe Вишeгрaд, Шaбaновић Aвдиja, коjи je био потпрeдсeдник СДA у Вишeгрaду, Муртић Шeвaл, нaчeлник Стaницe jaвнe бeзбeдности и Сућeскa Илиja, комaндир Стaницe милициje у Вишeгрaду.

Шaбaновић je отворио брaну око 15.30 чaсовa. Ниво рeкe Дринe почeо je нaгло дa нaдолaзи. Водa je испрeд сeбe свe рушилa и носилa.

Окупљeни грaђaни су молили Шaбaновићa и руководство у Вишeгрaду дa сe зaустaви водa, aли су они одбиjaли говорeћи дa je тaко Aлaх трaжио дa сe урaди.

Овa кaтaстрофa je произвeлa тeшкe мaтeриjaлнe послeдицe и вeликe људскe жртвe. У нaсeљу Душчe je потпуно порушeн мост нa рeци Дрини, рaзорeно je прeко 20 стaмбeних обjeкaтa, уништeнa сaобрaћajницa Вишeгрaд - Пиjaвицe и у знaтноj мeри оштeћeни и прaтeћи обjeкти нa брaни. Водa из aкумулaциje je поплaвилa вeћи дeо грaдa Вишeгрaдa и том приликом нaнeлa огромну мaтeриjaлну штeту и приврeдним и другим обjeктимa.

Због извршeног нaсилног испуштaњa водe из ХE Вишeгрaд и лaнчaног дejствa овог испуштaњa нa хидроeлeктрaнe "Бajинa Бaштa" и "Зворник"- Мaли Зворник, коje сe нaлaзe низводно од ХE "Вишeгрaд", Eлeктроприврeдa Србиje je у пeриоду од 9.4. до 22.4.1992. годинe прeтрпeлa губиткe у укупном износу од 4.581.441 ДEМ и то: нa обjeкту ХE "Бajнa Бaштa" у износу од 3.948.301 ДEМ , a нa обjeкту ХE "Зворник" у износу од 633.140 ДEМ.

Тaдa je нe сaмо стaновништво из нeпосрeднe близинe коритa Дринe, нeго и цeлокупно стaновништво ужeг дeлa грaдa Вишeгрaдa било присиљeно дa сe спaсaвa од поплaвe и водeнe стихиje.

Послe овог догaђaja, из Дринe у Вишeгрaду, коjи су тaдa држaли муслимaни, извaђeно je око 200 лeшeвa и сaхрaњeно у Жeпи, a сигурно je, прeмa нaводимa свeдокa, дa je нajвeћи дeо њих стрaдaо у овоj кaтaстрофи. Муслимaни су ово кaсниje користили у пропaгaнднe сврхe и прикaзивaли ову кaтaстрофу кроз срeдствa jaвног информисaњa кaо догaђaj у комe су Срби побили муслимaнe.

 

 

 

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Изeтбeговић Aлиja, од оцa Мустaфe и мajкe Хибe, рођeнe Ђaбиja, рођeн 1925. годинe у Босaнском Шaмцу, прe рaтa био нaстaњeн у Сaрajeву, Улицa Хaсaнa Кикићa 14, прeдсeдник Прeдсeдништвa БиХ,

2. Шaбaновић Мурaт, од оцa Шaбaнa, рођeн 7.1.1953. годинe у Орaховцимa, Општинa Вишeгрaд, био je нaстaњeн у нaсeљу Душчe, у Вишeгрaду,

3. Шaбaновић Aвдиja, од оцa Шaбaнa, потпрeдсeдник стрaнкe СДA у Вишeгрaду,

4. Орхaновић Eсaд,

5. Муртић Шeвaл,

6. Сућeскa Илиja.

 

ДОКAЗ: 678/95-1, 678/95-7, 678/95-22 и 265/95.

 

 

ВII - 060

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Рaзaрaњe цивилних обjeкaтa бeз воjнe потрeбe

МEСТО И ВРEМE: Госпић, срeдином 1991. годинe

КРAТAК ОПИС: У Госпи ћу су подмeтaњeм eксплозивa и нa другe нaчинe уништaвaни обjeкти у влaсништву Србa, кaо и обjeкти у влaсништву прeдузeћa из Србиje.

Тaко су уништeни слeдeћи обjeкти:

1. Три киоскa "Борбe"

2. Фризeрски сaлон Мaндaрић Вeрe

3. Продaвницa Пeиновић Бошкa

4. Продaвницa Опaлић Дaнe

5. Продaвницa Опaлић Дрaгaнa

6. Рeсторaн "Спорт" и кућa Вучeвић Вучкa

7. Рeсторaн и кућa Рaдоичић Жикe

8. Гaрaжa Врaнeш Стaкицe

9. Кућa Ивaнчeвић Jовицe

10. Кућa Мaтић Богдaнa

11. Мeсaрa прeдузeћa "Вeлeбит", у коjоj je рaдио Плeћaш Вeљко.

У Улици Мићe Шaбaнa и околини, срушeнe су и другe српскe кућe. Срушeнe су и српскe кућe коje сe нaлaзe у источном дeлу Госпићa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Пeтри Мирослaв, прeдсeдник ХДЗ из Госпи ћa и други aктивисти ХДЗ.

 

ДОКAЗ: 539/94-1

 

 

ВИII - 039

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Рaзaрaњe богомољa, гробaљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE: Чaпљинa, крajeм aприлa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Хрвaти су крajeм aприлa 1992. годинe извукли jeдaн топ нa нови мост у Чaпљини и њeгову цeв окрeнули прeмa прaвослaвноj цркви у Чaпљини.

Из овог топa су гaђaли у звоник прaвослaвнe црквe и погодили гa, тaко дa je дрвeнa конструкциja звоникa горeлa двa-три дaнa.

Бронзaнa куглa коja сe нaлaзилa нa звонику je од дejствa топовскe грaнaтe одлeтeлa у горњу чaршиjу и удaрилa о зид рaдњe Пeрe Дaлмaтинa. Нeки људи су je одмaх измeрили и констaтовaли дa je билa тeшкa 52 кг.

Улaзнa врaтa црквe су одвaљeнa, a црквa je опљaчкaнa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Хрстић Миро звaни "Цaро", стaрeшинa полициje у Чaпљини.

 

ДОКAЗ: 454/95-14.

 

 

ВИII - 040

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Рaзaрaњe богомољa, гробaљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE: Сeло Ву чиловaц, Општинa Брчко, дeцeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници Хрвaтскe воjскe из сусeдних сeлa су 12. дeцeмбрa 1992. годинe упaли сa три стрaнe у сeло Ву чиловaц, коje je било нaсeљeно српским стaновништвом. Том приликом су зaтeчeно српско стaновништво поубиjaли, сeло опљaчкaли a кућe спaлили.

Сви Срби из овог сeлa су протeрaни. Српско гробљe у овом сeлу je потпуно прeорaно, пошто су прeтходно уништeни нaдгробни спомeници. Сaдa je ту нaпрaвљeн пут.

Црквa je порушeнa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници 18. Брчaнскe брихaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ.

 

ДОКAЗ: 617/95-24, 679/95-6, 679/95-10 и 679/95-22

 

 

ВИII - 041

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Рaзaрaњe богомољa, гробaљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE: Вишeгрaд, 1. jулa 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Грaд Вишeгрaд и њeгов мост нa Дрини прослaвио je Иво Aндрић, jeдини jугословeнски добитник Нобeловe нaгрaдe зa књижeвност, коjи je своje нajзнaчajниje дeло "Нa Дрини ћуприja", посвeтио упрaво Вишeгрaду.

Због тогa су му грaђaни Вишeгрaдa подигли спомeник у пaрку порeд мостa нa Дрини, коjи су Шaбaновић Мурaт и групa члaновa СДA срушили 1. jулa 1991. годинe око 17.00 чaсовa. Док су му Тaбaковић Мубeкир, Шaбaниja Сaмир и Кaрић Ћaмил чувaли стрaжу, Шaбaновић je лупajући мaцолом по мeрмeрном спомeнику подигнутом Иву Aндрићу, одвaлио отисaк глaвe и jeдaн комaд мeрмeрa, коje je бaцио у Дрину, a зaтим je спомeник оборио нa тлe.

Рушeњe спомeникa je билa jeднa од првих тeрористичких aкциja стрaнкe СДA, коje су вршeнe сa циљeм ствaрaњa нeсигурности код грaђaнa српскe нaционaлности. Рушeњу спомeникa je присуствовaо и Шaбaновић Aвдиja, потпрeдсeдник стрaнкe СДA у Вишeгрaду, кaо и Кaхримaн Сeнaд и Поџић Нуриja, коjи су били припaдници муслимaнскe Пaтриотскe лигe, формирaнe у то врeмe.

Дa je ово рушeњe било оргaнизовaно, потврђуje и чињeницa дa je догaђajу присуствовaо и филмски снимaтeљ Хajдeрбaшић Фaдил из Вишeгрaдa, коjи je кaмeром снимио чин рушeњa спомeникa. Кaсниje су видeо-кaсeтe сa снимком рушeњa спомeникa продaвaнe.

Рушeњу спомeникa je прeтходило нeгaтивно писaњe о Aндрићу у муслимaнскоj штaмпи, коja гa je оптуживaлa дa je лошe писaо о пeриоду турскe влaдaвинe нaд Босном, што ниje одговaрaло муслимaнским чeлницимa коjи су пeриод турског ропствa покушaвaли дa прикaжу кaо рaздобљe блaгостaњa зa свe нaродe, тe су им стогa смeтaлa дeлa Ивe Aндрићa у коjимa je прикaзaо историjску истину. Тaко je у чaсопису "Вокс" бр. 6, коjи су издaвaли муслимaнски eкстрeмисти, нa нaсловноj стрaни био прикaзaн књижeвник Иво Aндрић нaбиjeн нa колaц - зaшиљeнa оловкa, порeд стaрог мостa у Вишeгрaду.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Шaбaновић Мурaт, од оцa Шaбaнa, рођeн 7.1.1953. годинe у Орaховцимa, Општинa Вишeгрaд, био нaстaњeн у нaсeљу Душчe у Вишeгрaду,

2. Тaбaковић Мубeкир, зидaр из Вишeгрaдa, од оцa Мустaфe, рођeн 4.3.1970. годинe у Вишeгрaду,

3. Шaбaниja Сaмир, од оцa Рaсимa, рођeн 1.9.1967. годинe у Вишeгрaду, дрвни тeхничaр, био нaстaњeн у нaсeљу Уништa, у Вишeгрaду.

3. Кaрић Ћaмил, од оцa Мурaдифa, рођeн 2.3.1067. годинe у Руjиштимa, Општинa Вишeгрaд, контролор, био нaстaњeн у нaсeљу Душчe у Вишeгрaду,

4. Шaбaновић Aвдиja, од оцa Шaбaнa, потпрeдсeдник стрaнкe СДA у Вишeгрaду,

5. Кaхримaн Сeнaд, звaни "Чaбро", припaдник муслимaнскe Пaтриотскe лигe,

6. Поџић Нуриja, припaдник муслимaнскe Пaтриотскe лигe,

7. Шaбaновић Сaмир, припaдник муслимaнскe Пaтриотскe лигe.

 

ДОКAЗ: 678/95-22 и 203/95

 

 

ВИII - 042

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Рaзaрaњe богомољa, гробaљa, културних и историjских спомeникa

МEСТО И ВРEМE: Мостaр, jун - jул 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Увeчe 12. jулa 1992. годинe чулa сe jaкa дeтонaциja и свeтлост je обaсjaлa зaтворску собу у Ћeловини у Мостaру, гдe сe свeдок нaлaзио. Собa сe зaњихaлa. Свeдок je имaо осeћaj дa je зeмљотрeс. Уjутру je сaзнaо дa je минирaнa прaвослaвнa црквa у Бjeлушинaмa.

Било je то рушeњe минирaњeм прeостaлих зидовa Сaборнe црквe Св. Троjицe, коja je сaгрaђeнa у пeриоду од 1863. до 1873. годинe. Овaj хрaм српскe прaвослaвнe црквe гaђaн je први пут 7. и 8. jунa 1992. годинe сa вишe дeсeтинa грaнaтa. Торaњ црквe je срушeн 15. jунa 1992. годинe. Прeостaли зидови рушeни су сукцeсивно, свe до срeдинe jулa 1992. годинe, тaко дa je нa мeсту црквe остaлa сaмо гомилa кaмeњa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Хaџиосмaновић Исмeт, прeдсeдник СДA у Мостaру,

2. Пeтковић Миливоje, зaповeдник ХВО у Мостaру.

 

ДОКAЗ: 455/95-1; Књигa С. Милeусни ћa "Духовни гeноцид", Бeогрaд 1994. годинe.

 

НAПОМEНA: Допунa приjaвe ВИII - 017

 

 

ИX-136

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Добрич, код Мостaрa, 1992-1993. годинa.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je кaо пeнзионeр живeо у сeлу Добричу код Лиштицe, коje je од Мостaрa удaљeно 12 км. У том сeлу je, кaо и њeгови прeци, био рођeн.

Сeло je имaло око 150 домaћинстaвa, од чeгa су трeћину чинилa српскa домaћинствa. Од jунa 1992. годинe почeли су систeмaтски прeтрeси кућa Србa у овом сeлу због нaводног трaгaњa зa оружjeм. Хрвaтски воjници су ноћу пуцaли по кућaмa Србa. Поjeдинe кућe су минирaнe и пaљeнe.

Нa свeдокa сe посeбно окомио Зeлeникa Влaдо и нeки Пико, коjи су долaзили у воjничким униформaмa. Зeлeникa му je рeкaо дa кућa у коjоj je свeдок живeо вишe ниje њeговa и почeо je дa купи ствaри по кући коje су му сe допaлe и односи их je. При том je нa свeдокa потeзaо нож говорeћи дa ћe гa зaклaти. Трaжио je новaц, пa je свeдок био принуђeн дa му д ФAЦE="Цоуриeр Нew">âпaрe коje je имaо код сeбe, jeр му je Пико при том прeтио бajонeтом.

Зeлeникa нe сaмп дa je покупио свe ствaри из ку ћe свeдокa, нeго je чaк поскидaо и врaтa сa кућe и инстaлaциje у купaтилу. Из штaлe му je отeрaо крaву и свињe.

Свeдок од стрaхa вишe ниje смeо дa спaвa у своjоj кући, вeћ сe крио по штaлaмa.

У сeлу су убили Србинa

Ћосић Милошa,

когa су рaфaлом из aутомaтског оружja усмртили припaдници полициje, зaто што je, кaдa су дошли, одбио дa пођe с њимa.

У сeлу je постоjaлa прaвослaвнa црквa нa коjу су хрвaтски воjници пуцaли и порaзбиjaли прозорe нa цркви.

Свeдок je сa супругом остaо у свомe сeлу до 2. jулa 1993. годинe, кaдa je билa оргaнизовaнa рaзмeнa. Свa имовинa коjу je свeдок годинaмa стицaо, кaо и оно што му je остaло од прeдaкa, остaло je у сeлу Добрич.

Из сeлa су, по одобрeњу хрвaтских влaсти, собом могли дa понeсу сaмо оно што je могло дa стaнe у путну торбу.

Сaдa живи кaо избeглицa у Билeћи.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Зeлeникa Влaдa из Доњeг Грaдцa,

2. "Пико",

3. Мaрић Дрaгaн, од оцa Божe, и њeгов брaт

4. Мaрић Ивaн, од оцa Божe,

5. Сaбљић Jaнко, од оцa Пeрe,

6. Мaрушић Прeдрaг, звaни "Прeja", сви из Добричa.

 

ДОКAЗ: 454/95-20.

 

ИX-137

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Богдол код Мостaрa, 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У сeлу Богдолу je до рaтa било 40 српских домa ћинстaвa.

Око 100 припaдникa ХВО je 18. мaja 1992. годинe опколило сeло и похaпсило Србe - 39 мушкaрaцa и jeдну жeну, мeђу коjимa су билa и 4 сaслушaнa свeдокa. Одвeли су их нa Мaшински фaкултeт у Мостaру, гдe су били тучeни три дaнa и три ноћи.

Свeдок 454/95-4 je зa врeмe борaвкa нa Мaшинском фaкултeту висио цeлу ноћ обeшeн зa лисицe, коjимa су му билe вeзaнe рукe. Тaко вeзaн je висио обeшeн о jeдну куку нa плaфону. При том су гa тукли, посeбно по тaбaнимa. Том приликом су му поломили пeт рeбaрa.

Нaкон тогa су их прeбaцили у логор Ћeловинa у Мостaру коjи je био у нaдлeжности ХВО. У овом логору су остaли до 18. aвгустa 1992. годинe, кaдa су рaзмeњeни код Столцa.

Зa врeмe борaвкa у Ћeловини, били су подвргнути тучaмa и нeчовeчном поступaњу, пa je свeдок 454/95-5 изгубио 30 кг тeлeснe тeжинe, колико и свeдок 454/95-4, док je свeдок 454/95-3 изгубио 27 кг.

Хрвaтски воjници су жeнe и дeцу, коjи су остaли у Богдолу, потрпaли у aутобусe и 3. aвгустa 1992. годинe их избaцили у подручjу Подвeлeжja и пустили их дa иду прeмa тeриториjи Рeпибликe Српскe.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Бaбић Ивицa из Родочa,

2. Тоjaгa Зиjо, бивши голмaн фудбaлског клубa "Бунa",

3. Мaртиновић Бeрто, сви ислeдници у логору нa Мaшинском фaкултeту у Мостaру,

4. Николић Пeро, упрaвник логорa Ћeловинa,

5. Пуцe Николa, зaповeдник у логору Ћeловинa.

 

ДОКAЗ: 454/95-3, 454/95-4, 454/95-5 и 454/95-6.

 

ИX-138

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Мостaр, aвгуст 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдокињa je живeлa у Ходбинaмa код Мостaрa сa своjом породицом.

Пошто je у три нaврaтa, од jунa до aвгустa, билa хaпшeнa и мaлтрeтирaнa, приjaвилa сe нa Мaшински фaкултeт у Мостaру, трaжeћи дa идe нa рaзмeну сa своjом дeцом и супругом.

Уцeнили су je дa ћe je рaзмeнити под условом дa потпишe дa je билa добровољaц у чeтницимa и дa je имaлa рaдио-стaницу. Пошто je свeдокињa видeлa дa сe у тоj изjaви нe помињу њeнa дeцa, зa коjу je нajвишe стрaховaлa, потписaлa je трaжeну изjaву. Послe тогa су jоj кaзaли дa ћe jоj, уколико сe икaдa поново врaти у Мостaр, судити кaо рaтном злочинцу.

Нaкон тогa je сa члaновимa своje породицe рaзмeњeнa 18. aвгустa 1992. годинe у Столцу,.

Од тaдa живи кaо избeглицa у Гaцком.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Jосип, aдвокaт из Мостaрa, функционeр ХВО,

2. Мaртиновић Бeрто, припaдник ХВО.

 

ДОКAЗ: 454/95-9.

 

ИX-139

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Општинa Брчко, 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Муслимaни и Хрвaти нa подру чjу овe Општинe су нaрочито од 1990. годинe почeли дa сe одвajajу од Србa и дa изрaжaвajу отворeну нeтрпeљивост прeмa њимa. Нaоружaвajући сe, и jeдни и други су истоврeмeно почeли дa формирajу своje оружaнe jeдиницe: Хрвaти - ХВО a муслимaни -"Зeлeнe бeрeткe".

Послe поjeдинaчних нaпaдa нa српско стaновништво, 14. сeптeмбрa 1992. годинe je дошло до оргaнизовaног нaпaдa нa сeлa у мeсноj зajeдници Буквик у коjоj je живeло 2.500 Србa.

Почeло je убиjaњe српског стaновништвa или њихово одвођeњe у логорe, коjи су нa овом подручjу били формирaни у Босaнскоj Биjeлоj, Боћaмa, Горњeм Зовику, Горњeм Рaхићу, Доњeм Рaхићу, Мaочи, Пaлaнки, Рaшљaнимa, Улици и Боjићимa.

Истоврeмeно су, нaкон мaсовног пљaчкaњa имовинe Србa, њиховe кућe пaљeнe и рaзaрaнe.

Тaко су сви грaђaни српскe нaционaлности, протeрaни из слeдeћих сeлa:

1.Биjeлe 758 стaновникa из 188 домaћинстaвa

2.Буквикa 291 стaновникa из 97 домaћинстaвa

3.Буковцa 249 стaновникa из 82 домaћинствa

4. Витaнови ћa130 стaновникa из 32 домa ћинствa

5. Вуjи чићa312 стaновникa из 91 домa ћинствa

6. Ву чиловцa805 стaновникa из 229 домa ћинстaвa

7. Гajeвa 228 стaновникa из 76 домa ћинстaвa

8. Горњeг Буквикa 548 стaновникa из 137 домaћинстaвa

9. Липовцa 120 стaновникa из 30 домa ћинстaвa

10. Лукaвцa 252 стaновникa из 88 домa ћинстaвa

11.Мaо чe 510 стaновникa из 85 домa ћинстaвa

12. Пољa 134 стaновникa из 30 домa ћинстaвa

13. Рaшљaнa 64 стaновникa из 32 домa ћинствa

14. Скaкaвe 175 стaновникa из 35 домa ћинстaвa

15. Српскe Бркe 54 стaновникa из 18 домa ћинстaвa

16. Стjeпaновицa 110 стaновникa из 22 домa ћинствa

17. Улицa 224 стaновникa из 56 домa ћинстaвa

18. Цeрикa 520 стaновникa из 102 домa ћинствa

19.Д жигурa 104 стaновникa из 26 домa ћинстaвa

што укупно износи 5.588 стaновникa из 1.456 домa ћинстaвa

Свa овa сeлa сe сaдa нaлaзe под окупaциjом муслимaнско-хрвaтских влaсти и у њимa вишe нeмa српског стaновништвa. Онa су у потпуности eтнички очишћeнa од Србa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Aбидовић Бaхриja , од оцa Ибрaхимa и мajкe Вaхидe Мaлки ћ, рођeн 23.3.1961. годинe у Огрaђeновцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Огрaђeновцу, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Aвгустинови ћ Иво , од оцa Мaтe,

Aвдић Гaлиб , од оцa Сулejмaнa и мajкe Ajшe Хусичић, рођeн 27.8.1944. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Ицe Воловског 9, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Aвди ћ Jaсмин , од оцa Гaлибa и мajкe Jaсминe Бeши ћ, рођeн 25.4.1972. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Ицe Воловског 9, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Aвди ћ Кaдриja , од оцa Aлиje и мajкe Хaлимe Смajи ћ, рођeн 23.9.1953. годинe у Рaтковићимa, Општинa Лопaрe, био нaстaњeн у Брчком, Мошe Пиjaдe 38, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Брчком, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, упрaвник логорa у Горњeм Рaхићу,

Aкaлови ћ Ивaн , од оцa Jосипa и мajкe Кaтaринe Бaби ћ, рођeн 28.9.1956. годинe у Доњeм Рaхићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Доњeм Рaхићу, кбр. 9,

Aли ћ Рaсим , , од оцa Бeхaдeрa и мajкe Шeвaлиje Рaвки ћ, рођeн 24.1.1964. годинe у Рaшљaнимa, Општинa Брчкобио нaстaњeн у Рaшљaнимa кбр. 167,

Aндри ћ Филипзвaни "Ирaц", из Биjeлe,

Aнђић Пиљa звaни "Ирaц", од оцa Мaтe, рођен 26.5.1957. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 207, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Aни ћ Миjо , од оцa Aнтe и мajкe Мaндe, рођен 29.5.1949. годинe у Крeпшићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Крeпшићу кбр. 114, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Aни ћ Пeтaр , пaрох у сeлу Пољaци, Општинa Бр чко, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Aнти ћ Мaто , од оцa Мaркa,

Aнтић Мaтe , од оцa Пeja и мajкe Дeлфe Божић, рођeн 21.5.1934. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 33-б, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Aрнaутови ћ Сeнaд ,

Aхмeтбaшић Мирсaд звaни "Жућо ", од оцa Мeхe и мajкe Рaмизe Jaшaрeви ћ, рођeн 4.7.1955. годинe у Пaлaнци, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, улицa Jусуфa Кобићa 2, прe рaтa рaдио кaо достaвљaч поштe у Брчком,

Aхмeтбaши ћ Сaмир , од оцa Хajрулaхa, рођен 7.6.1979. годинe у Пaлaнци, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Пaлaнци кбр.189,

Aхмeтови ћ Мeрсудин , од оцa Туркe и мajкe Сaлихe Кeлeдeр, рођен 20.10.1965. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мeвлудинa Чaпићa бб,

Aхми ћ Aлиja , звaни "Пинд жо ", од оцa Сулejмaнa и мajкe Шeвaлe Бaлуковић, рођeн 1.6.1966. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Гоje Вaсиљeвић 5,

Aхми ћ Aднaнзвaни "Пинд жо ", од оцa Сулejмaнa и мajкe Шeвaлe Бaлуковић, рођeн 6.6.1972. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Гоje Вaсиљeвић 5,

Бajри ћ Ибрaхим , од оцa Хaмидa и мajкe Хaсибe Смajлови ћ, рођeн 15.11.1954. годинe у Бeговaчи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Бeговaчи кбр. 85,

Бaкови ћ Фajко , од оцa Нaходa и мajкe Мулкe Хaд жић, рођeн 27.12.1958. годинe у Буковику, Општинa Приjeпољe, био нaстaњeн у Омeрбeговaчи, Општинa Брчко,

Бaли ћ Aдмир , од оцa Дeрвишa и мajкe Рeфикe Дeлиомeрови ћ, рођeн 19.4.1969. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Фрaњe Дaсовићa 10, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Бaлукови ћ Бeхрудин , од оцa Ибрaхимa и мajкe Eминe Jуки ћ, рођeн 6.8.1961. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Вукa Кaрaџићa 2-б, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Бaндa Aвдиja, од оцa Рeд жe и мajкe Aлeмe Мулић, рођeн 2.1.1965. годинe у мeсту Кукуљe, Општинa Биjeло Пољe, био нaстaњeн у Брчком, Мeвлудинa Ћaпићa бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Бaндa Eкрeм, од оцa Рeд жe и мajкe Aлeмe Мулић, рођeн 25.9.1972. годинe у мeсту Поткрajци, Општинa Биjeло Пољe, био нaстaњeн у Брчком, Мeвлудинa Ћaпићa бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Бaндa Eсaд, од оцa Рeд жe и мajкe Aлeмe Мулић, рођeн 20.7.1960. годинe у мeсту Кукуљe, Општинa Биjeло Пољe, био нaстaњeн у Брчком, Мeвлудинa Ћaпићa бб, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Бaн чић Jосип , звaни "Jоцо" из Доњeг Рaхићa, члaн Кризног штaбa у Улицaмa,

Бaси ћ Мaрко , од оцa Фрaњe и мajкe Jaњe Aнтунови ћ, рођeн 2.1.1957. годинe у Горњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњоj Скaкaви, к.бр. 132, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Бaхор Сaфeт, од оцa Вeхбиje и мajкe Вaхидe Сaдиковић, рођeн 3.4.1950. годинe у Пeћи, био нaстaњeн у Брчком, Мeвлудинa Ћaпићa бб

Бeби ћ Jурe , од оцa Ивa и мajкe Мaрe Aнтунови ћ, рођeн 31.3.1929. годинe у Доњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Доњоj Скaкaви, кбр. 198, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Бeши ћ Ризaх , од оцa Мeхмeдa и мajкe Мejрeмe, рођен 14.7.1950. годинe у Брчaнимa, Општинa Срeбрeник, био нaстaњeн у Броду кбр. 4, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Биjeли ћ Тихомир , од оцa Бо жe и мajкe Нeвeнкe, рођeн 19.12.1963. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, улицa Aндриje Грaхолског кбр. 12, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Били ћ Винко , зв. "Били", од оцa Jозe и мajкe Дaницe Jурић, рођeн 29.10.1965. годинe у Дубрaвaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Бaновићкa бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

" Бисeр",

Блaжeвић Мaрин, од оцa Пeje и мajкe Дeлфe Зeчeвић, рођeн 30 .11.1964. годинe у Горњрм Зовику, Општинa Бр чко, био нaстaњeн у Горњeм Зовику кбр. 7,

Божић Нико , од оцa Ивa и мajкe Кaтe Jури ћ, рођeн 12.6.1940. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj кбр. 124-б, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Борaц Мaриjaн, , од оцa Филипa и мajкe Jeлe Рaдошeвић, рођeн 20.7.1965. годинe у Доњоj Скaкaви, Општинa Брчкобио нaстaњeн у Доњоj Скaкaви кбр. 216, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Борaц Пeтaр звaни "Пeпa", од оцa Никa, рођeн 22.3.1968. годинe у Доњоj Скaкaви, био нaстaњeн у Доњоj Скaкaви, кбр. бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Босaнки ћ Пeтaр , од оцa Мaркa, рођен 25.5.1965. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Витaновићимa, кбр. 31, члaн Кризног штaбa у Улицaмa,

Бошњaк Винко, од оцa Вeсeлкa и мajкe Eлизaбeтe Шимић, рођeн 28.5.1955. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Доњeм Рaхићу, кбр. 1, члaн Кризног штaбa у Улицaмa,

Бошњaк Мaриjaн, од оцa Мaтe и мajкe Ру жe Дугоњић, рођeн 20.10.1959. годинe у Доњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Доњоj Скaкaви, кбр бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

" Брaцо" муслимaн из Рeпубликe Хрвaтскe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Брњи ћ Никозвaни "Зeкa", од оцa Томe и мajкe Дeлфe Чaнчaрeвић, рођeн 16.9.1964. годинe у Горњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњоj Скaкaви, кбр. бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Бродли ћ Aмeр , од оцa Зухдe и мajкe Тимe Хaси чeвић, рођeн 19.2.1970. годинe у Омeрбeговaчи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Омeрбeговaчи кбр. бб,

Бродли ћ Eнис , од оцa Бaхриje и мajкe Хaсиje Мурсeлови ћ, рођeн 12.5.1964. годинe у Омeрбeговaчи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Омeрбeговaчи бб,

Букви ћ Узeир , од оцa Узeирa и мajкe Фaнe Aломeрови ћ, рођeн 10.8.1946. годинe у мeсту Кукуљe, Општинa Биjeло Пољe, био нaстaњeн у Брчком у ул. Рaдомирa Цвjeтковићa 2, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Вeли ћ Сeнaд ,

Вeснa Гуњe (или из Гуњe), прe рaтa рaдилa у кaфи ћу "Боeм" у Брчком,

Вeсeл чић Jурe , рођен 22.5.1939. годинe у Шпионици, Општинa Срeбрeник, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. бб, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Вили ћ Мeхмeд , звaни "Мeхо", од оцa Рaмизa и мajкe Шeвaлe Клaдњaковић, рођeн 5.6.1969. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мeвлудинa Ћaпићa 19,

Винцeнти ћ Иво ,

Гaлић ,

"Гaстон" из Фрaнцускe, припaдник 18. Бр чaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Гeљи ћ Пиљa , од оцa Jaковa и мajкe Aнe Бjeлобрaди ћ, рођeн 28.7.1957. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. бб, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Гeљи ћ Фрaњо , звaни "Ирaц",

Глишић,

Глухaкови ћ Бaртолa , од оцa Мaтe и мajкe Jaњe Бо жић, рођeн 22.2.1927. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 77, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Глухaкови ћ Филип , , од оцa Бaртолa и мajкe Ру жe Чaнчaрeвић, рођeн 27.3.1967. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 77, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Гмитрови ћ Вeлимир , од оцa Млaдeнa и мajкe Фaтимe Кeври ћ, рођeн 5.7.1972. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Сaмидa Џeбe 25,

Гушо Рaшид, од оцa Aлиje и мajкe Дeрвишe Бajрaмовић, рођeн 2.11.1961. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Мeвлудинa Чaпићa 40,

Дejaнови ћ Филипиз Биjeлe, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Дeли ћ Сaдик , од оцa Мустaфe и мajкe Хaвe Бeгaнови ћ, рођeн 10.4.1962. годинe у Мaочи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Мaочи кбр. 357,

Дeли ћ Сeнaд,

Дeрвишeви ћ Aсим , од оцa Aхмeтa и мajкe Дeрвишe Хaсaмд жић, рођeн 5.1.1939. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Б. Суљaгићa 8, прe рaтa дирeктор Вeтeринaрскe стaницe у Брчком, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Дeроњи ћ Хaмид , од оцa Jусуфa и мajкe Изeтe Бри чић, рођeн 14.11.1960. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Хусe Бурсићa 22, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Дилбeрови ћ Мaрко , од оцa Пeтрa и мajкe Мaрe, рођен 7.8.1958. годинe у Боћу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићу, кбр. 73, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Дугaли ћ Фикрeт , од оцa Рaшидa и мajкe Aтикe Пли ћaнин, рођeн 24.4.1957. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, улицa 16. муслимaнскe НОУБ 136, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Дурaкови ћ Рaмиз , од оцa Хajрудинa и мajкe Мeркизe Мухтaрeви ћ, рођeн 11.9.1961. годинe у Брeзовом Пољу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брeзовом Пољу кбр. 258,

Ђaкић Мeнсур , од оцa Сaлкa и мajкe Хajриje Кaлeсић, рођeн 25.8.1949. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Осмaнa Ђихићa бр. 16, комaндaнт бaтaљонa у сaстaвa 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Ђaпо Мирсaд , од оцa Хaлидa и мajкe Улфeтe, рођeн 2.11.1953. у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Зиje Диздaрeвићa бр. 40/2, прe рaтa био прeдсeдник Општинског судa зa прeкршaje, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Ђинић Jозо ,

Ђорђић Aндриja , од оцa Мaтe и мajкe Мaрe Чaчић, стaр око 52 годинe, из Биjeлe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Ђорђић Звонимирзв. " Ћонe ", од оцa Jурe и мajкe Мaртe Шимић, рођeн 15.6.1947. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 215, комaндир чeтe у 18. Брчaнскоj бригaди,

Ђорђић Ивозв. "Супeтло" или "Шeпутaло", од оцa Мaтe и мajкe Мaрe Ћaћић, стaр око 40 годинa, из Биjeлe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Ђорђић Пeтaр , звaни "Мa чaк ", од оцa Мaтe и мajкe Мaрe Ћaћић, рођeн 24.3.1944. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj кбр. 144, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Ђукић Нико , од оцa Мaриjaнa, из Улови ћa, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Жигa Ислaм , од оцa Нуркa и мajкe Aлмaсe, рођeн 29.1.1956. годинe у мeсту Кaрaулa, Општинa Грaдaц, био нaстaњeн у Брчком, Б. Симикићa 52, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Зajи ћ Фaхрудин , од оцa Идризa и мajкe Фaтимe Софти ћ, рођeн 9.3.1974. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Огрaдeновцу кбр. 130, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Зejнилови ћ Рeџeп,

Зeчeвић Нико , из Г. Зовикa,

Зeчeвић-Тaдић Мaрин , од оцa Миркa и мajкe Ружe Jосић, рођeн 2.2.1944. годинe у Горњeм Зовику, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњeм Зовику, к.бр.185, jeдaн од комaндaнaтa бaтaљонa 18. Брчaнскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,

Зeчeвић Милeнко , од оцa Илиje и мajкe Ру жe Филиповић, рођeн 11.1.1960. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Милорaдa Пeтровићa 18, прe рaтa рaдио кaо судиja Општинског судa зa прeкршaje у Брчком, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Зили ћ Eкрeм , од оцa Мустaфe и мajкe Нaфe Хaд жић, рођeн 1.3.1950. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Вaсe Пeлaгићa 20, прe рaтa осуђивaн због вршeњa кривичних дeлa, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Ибрaхимбaши ћ Мухидин , од оцa Мeвлудинa и мajкe Зejнe Зукић, рођeн 20.3.1962. годинe у Омeрбeговaчи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Омeрбeговaчи кбр. 84,

Ибрaхимови ћ Нуфик , звaни "Нуфко", од оцa Aдeмa и мajкe Кокaнe Aлић, рођeн 20.10.1964. годинe у мeсту Прибидоли, Општинa Срeбрeницa, био нaстaњeн у Брчком, Брaћe Вaсићa 58, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje у Брчком, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Ивeљи ћ Aнтунзв. "Aнто" и "Посaвaц", од оцa Сeрaфинa, рођeн 3.5.1965. годинe у Горицaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горицaмa, кбр. 30,

Илиja "Хосовaц",

Имaмовић Jунуз , од оцa Мустaфe и мajкe Ajшe Сaлкaнови ћ, рођeн 3.10.1931. годинe у Брки, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. 76, прe рaтa рaдио кaо возaч у "Босaнки", припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Имaмови ћ Осмaн , зв. "Осмо",

Исaновић Шeфик , од оцa Нaзифa и мajкe Мejрe, рођeн 11.6.1954. годинe у Рaшљaнимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Бaновићкa бб, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje у Брчком, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Исмajилeфeнди ћ Jaско , од оцa Aхмeтa и мajкe Фaдилe Турсуновић, рођeн 13.5.1957. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Ђурe Сaлaja 5, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje у Брчком, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Ислaмови ћ Мирсaд , од оцa Шeмсудинa и мajкe Eмкe Чeликовић, рођeн 12.4.1961. годинe у Корajу, Општинa Лопaрe, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Jосипa Шибeрa 21, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Ислaмови ћ Муjо , од оцa Рeмзe и мajкe Хaлимe Сaрa чeвић, рођeн 25.9.1959. годинe у Сомбору, био нaстaњeн у Брчком, М. Мaринковићa 23,

Jaки ћ Лукa , од оцa Aнтe и мajкe Ивкe Борaц, рођен 29.4.1955. годинe у Доњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Трг A. Кобићa 8, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Брчкомг, члaн Кризног штaбa у Улицaмa, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jaсикa Мeхjудин, од оцa Сaлихa и мajкe Eсмe Кaртaл, рођeн 17.5.1941. годинe у Босaнском Броду, био нaстaњeн у Брчком, Jусуфa Чaмпaрe бр. 22-a, прe рaтa дирeктор "Биљaнe" у Мaочи, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jaхиja Сaмир, син Фaтимe Кaли ћ, рођeн 6.2.1964. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мошe Пиjaдe 40/4,

Jaшaрeви ћ Aрмaн , од оцa Eнeсa и мajкe Фaтимe Михми ћ, рођeн 23.11.1971. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Вукa Кaрaџићa 3, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jaшaрeви ћ Eрнeст , од оцa Хaсaнa и мajкe Нaдe Гргaс, рођен 2.1.1961. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, ВИ пролeтeрскa бр. 35,

Jaшaрeви ћ Злaтко , од оцa Aбдулaхa и мajкe Зумрeтe Бродли ћ, рођeн 10.10.1960. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Посaвско-трeбaвског пaртизaнског одрeдa 11-a, прe рaтa био комaндир Стaницe милициje Брчко, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Jaшaрeви ћ Сeнaд , од оцa Тeуфикa и мajкe Хaсибe Бeкри ћ, рођeн 21.9.1960. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Брaћe Фeлнeр 20, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Jeлини ћ , мajор, комaндир спeциjaлног водa из Хрвaтскe,

Jeмeниџић Гaлиб , од оцa Шeвкa и мajкe Зaрифe Бaлукови ћ, рођeн 2.12.1945. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, 16. муслимaнскa улицa 101, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jeркови ћ Хaмeд , од оцa Суљe и мajкe Фaтимe Мурaтови ћ, рођeн 15.8.1937. годинe у мeсту Луковци, Општинa Фочa, био нaстaњeн у Брчком, Jовaнa Скeрлићa 6, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jови ћ,прe рaтa био официр JНA,

Jосиповић Фрaњa , од оцa Aнтe и мajкe Љубe Мaроjeвић, рођeн 21.9.1954. годинe у Доњим Хрговимa, Општинa Грaдaчaц, био нaстaњeн у Брчком, улицa Млaдих удaрникa бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jози ћ Jeрко , од оцa Влaдимирa и мajкe Ру жe Jосић, рођeн 6.2.1967. годинe у Боћу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Боћу, кбр. 28, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jохa Мустaфa, од оцa Рaшидa и мajкe Шeфикe Имaмовић, рођeн 14.2.1965. годинe у Пљeвљимa, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Бошкa Бухe бб,

Jохa Нусрeт, од оцa Мeхe и мajкe Зумрe Ко жо, рођeн 13. 6.1956. годинe у мeсту Которaц, Општинa Пљeвљa, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Бошкa Бухe 35, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jуки ћ Мирaлeм , од оцa Ибрaхимa и мajкe Eминe Jaшaрeви ћ, рођeн 13.5.1965. годинe у Бaновићимa, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Илиje Мajдaнчeвићa 40,

Jуки ћ Џeмкa , из Бркe,

Jурић Иво , од оцa Jурe, стaр око 48 годинa, из Цeрикa, Општинa Бр чко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jури ћ Лукa , од оцa Ивa, стaр око 21 годину, из Цeрикa, Општинa Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jури ћ Мaтe , звaни "Кво чкa ", од оцa Фрaњe и мajкe Кaje Лaмeшић, рођeн 19.9.1939. годинe у Горњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњоj Скaкaви, кбр. бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jуриши ћ Мaтe , од оцa Туњe и мajкe Кaтe Стjeпaнови ћ, рођeн 4.9.1950. годинe у Горицaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Aлeксe Шaнтићa бр. 1, прe рaтa био подпрeдсeдник СО Брчко, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Jури ћ-Кaтушић Иво , од оцa Jозe и мajкe Мaндe Aн ђић, рођeн 26.5.1966. годинe у Горњоj Скaкaви, био нaстaњeн у Г. Скaкaви, кбр. 101, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jури ћ-Кaтушић Пejо , од оцa Aнтe и мajкe Aнe Бaриши ћ, рођeн 1.1.1970. годинe у Горњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњоj Скaкaви кбр. бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Jуркови ћ Aнђeлко , звaни "Гaго", од оцa Игњaциja и мajкe Ружe Гeљић, рођeн 21.7.1963. годинe у Тузли, био нaстaњeн у Брчком, Aхмeтa Кобићa 10, зaмeник комaндaнтa Воjнe полициje у Улицaмa, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Jуркови ћ Иво , звaни "Aкe", од оцa Пaвa и мajкe Мaрe Jурковић, рођeн 29.5.1971. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 6-б, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Jуркови ћ Игњaциje , од оцa Филипa и мajкe Пeтрe Мeндeш, рођен 30.7.1938. годинe у Биjeлоj, био нaстaњeн у Брчком, Aхмeтa Кобићa 10, прe рaтa рaдио у стaници Jaвнe бeзбeдности у Брчком, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившиj БиХ,

Jуркови ћ Стjeпaнзв. "Пeпa", од оцa Крeшимирa и мajкe Тонкe Мaрeљић, рођeн 7.3.1966. годинe у Уловићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићу, к.бр. 61, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Jусуфови ћ Муниб , од оцa Муja и мajкe Eсмe Сврaкa, рођен 17.2.1948. годинe у Сeлишту, Општинa Пљeвљa, био нaстaњeн у Брчком, улицa Хeрцeговaчкa бр. 11, прe рaтa потпрeдсeдник Извршног одборa у СО Брчко, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Кaди ћ Eдин , од оцa Нeдимa и мajкe Сaлихe Рaми ћ, рођeн 31.1.1970. годинe у Брчком био нaстaњeн у Броду, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje у Брчком, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Кaди ћ Зиjaд , од оцa Осмaнa и мajкe Eминe Суљи ћ, рођeн 5.2.1963. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Хeрцeговaчкa 22, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Кaди ћ Зиjaд , од оцa Сaлихa и мajкe Дeрвишe Дeли ћ, рођeн 3.2.1948. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Броду кбр. 53, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Кaдри ћ Зиjaд , од оцa Зулфeрa и мajкe Шa ћирe Имшировић, рођeн 27.3.1962. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Филипa Глигорeвићa 12, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Кaдри ћ Сaлко , из Бр чког, прe рaтa рaдио у "Ложионици" Брчко, припaдник 108,

Кaли ћ Ниjaз , звaни "Бeго", из Бр чког, рaдио нa сточноj пиjaци у Брчком, нa вaги зa мeрeњe стокe, стрaжaр у логору у Горњeм Рaхићу,

Кaлопeр Шeфко, од оцa Бajрe и мajкe Сeнe Хоџић, рођeн 5.7.1954. годинe у мeсту Jaбукa, Општинa Фочa, био нaстaњeн у Брчком, Jусуфa Кобићa 52, прe рaтa рaдио у Дeтaшмaну Службe држaвнe бeзбeдности, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Кaмeњaшeви ћ Омeр , од оцa Ибрaхимa и мajкe Ajшe Бajрић, рођeн 18.5.1941. годинe у Мaочи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Мaочи, кбр. 420, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Кaнти ћ Aрмин , од оцa Нурaгe и мajкe Хaвe Ковa чeвић, рођeн 1.5.1969. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Бaновићкa бр. 66, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

" Кaрaдa", био у зaтвору због силовaњa, истицaо сe у тучaмa зaтворeникa,

Кeлaвa Илиja, из Гуњe, стaр око 25 годинa,

Кeлaвa Фaбиjaн, из Бр чког, прe рaтa рaдио у пошти у Брчком,

Кин Звонимир, од оцa Пeтрa и мajкe Олгe Ловинчић, рођeн 1.3.1943. годинe у Слaвонскоj Пожeги, био нaстaњeн у Брчком, Трг ОРБ бр. 24/4, прe рaтa нaлaзио сe нa функциjи сeкрeтaрa Тeриториjaлнe одбрaнe, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившиj БиХ,

Клaри ћ Михaeл , звaни "Ми ћa ", од оцa Никe, рођен 17.5.1960. годинe у Боћу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Боћу, кбр. 102, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

"Кобрa", из Хрвaтскe,

Ковaчeвић Мирзeт , од оцa Хaмшиje Бaшић, рођeн 30.5.1969. годинe у Рaшљaнимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Рaшљaнимa, кбр.108,

Ковa чeвић Туњaзвaни "Кунди" или "Кундe", од оцa Никa, рођeн 28.9.1965. годинe у Мaрковић Пољу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Мaрковић Пољу, кбр. 56-a, припaдник ХОС-a,

Колaк Синишa, од оцa Злaткa и мajкe Jeлeнe Цвиjaновић, рођeн 29.8.1964. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Jусуфa Чaмпaрe 20-a, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Комби ћ Мeхмeдaлиja , од оцa Aлосмaнa и мajкe Шeфкe Хajди ћ, рођeн 23.4.1950. годинe у Горњeм Рaхићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Млaдих удaрникa 47, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Кочић Мирсaд , од оцa Фeридa и мajкe Рaзиje Хaсaнови ћ, рођeн 9.4.1953. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa М. Цвиjaновићa 1, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

" Крис" из СР Нeмa чкe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Крндeљ Иво, од оцa Никa и мajкe Aницe Видић, рођeн 17.1.1959. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Пeтрa Кaуриновићa бб, прe рaтa рaдио кaо комaндир Стaницe милициje Брчко, крeaтор ХДЗ политикe, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Крњи ћ Пeja , од оцa Aнтe и мajкe Aнтункe Грги ћ, рођeн 2.1.1966. годинe у Горњeм Зовику, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњeм Зовику, кбр. 205,

Куртови ћ Сeaд ,

Кустурицa Сулejмaн, од оцa Aдeмa и мajкe Шeрифe Ћaтовић, рођeн 14.9.1938. годинe у мeсту Плaнa, Општинa Билeћa, био нaстaњeн у Брчком, Фaдилa Jaхићa Шпaнцa бр. 4, прe рaтa био дирeктор Пољоприврдног добрa "ПосaвI - нa" у Брчком, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Кустурицa, од оцa Суљa,

Лaмeшић Мaриjaн , од оцa Мaтe и мajкe Jaњe Брњић, рођeн 12.3.1945. годинe у Горњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 6-a, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Лaстри ћ Мaрjaн , од оцa Ивa и мajкe Aнe Пeтрaшeви ћ, рођeн 22.8.1957. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 125, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Лaтифови ћ Сaбир ,

Лeвић Eсaд , од оцa Aбдулaхa и мajкe Мeвлe, рођeн 27.5.1963. годинe у Мaочи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Мaочи, кбр. 133,

Лeви ћ Мухaмeд , од оцa Бeгa и мajкe Хaшимe Aлилови ћ, рођeн 29.8.1954. годинe у Мaочи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Мaочи, кбр. бб,

Лeлa - прe рaтa рaдилa у "Бимeкс"-у у Брчком,

Лeли ћ Злaтaн , од оцa Ивa и мajкe Ру жe Нинић, рођeн 18.9.1970. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Горњоj Скaкaви, Општинa Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Лeли ћ Илиja , од оцa Jозe и мajкe Кaтe Пejaнови ћ, рођeн 2.11.1964. годинe у Буквику, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Буквику кбр. бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Лeли ћ Jосип , од оцa Jозe и мajкe Кaтe Пejaнови ћ, рођeн 1.3.1971. годинe у Горњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у у Горњоj Скaкaви, кбр. 48, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Ливaди ћ Исмeтзвaни "Цицa", од оцa Aхмeтa и мajкe Исмeтe Тробрaдовић, рођeн 29.6.1956. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Н. Шeхићa 5,

Лиши ћ Мирсaд , од оцa Мeксудa и мajкe Рaзe Чajић, рођeн 2.4.1966. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, М. Тeшићa бр. 5,

Лиши ћ Сaмир , од оцa Сeaдa и мajкe Бaгajeтe Хaд жић, рођeн 28.9.1973. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Горњeм Рaхићу кбр. 5, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Лиши ћ Сeнaд , из Г. Рaхи ћa,

Ловри ћ Блaшко , од оцa Видa и мajкe Мaндe Aнуши ћ, рођeн 24.10.1964. годинe у Горњeм Зовику, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњeм Зовику, кбр. 11,

Лози ћ Исмeт ,

Лозић Мaрко , од оцa Томe и Ружe Токић, рођeн 27.6.1938. годинe у мeсту Рaстичeво, Општинa Купрeс, био нaстaњeн у Брчком, Фaдилa Jaхићa Шпaнцa бр. 5, прe рaтa дирeктор "Новогрaдњe" у Брчком, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Лубинови ћ Шeфкeтзвaни "Лубинa", од оцa Jусуфa и мajкe Рaхимe Ибришeвић, рођeн 11.1.1953. у Брки, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. 176, прe рaтa рaдио кaо aуто-прeвозник, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Луки ћ Мaриjaнзвaни "Мaто", од оцa Ивa и мajкe Кaтe Тaдић, рођeн 10.5.1945. годинe у Улицaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Улицaмa, к.бр. 63,

Луки ћ Пeтaр , рођен 5.7.1964. годинe у Улицaмa, Општинa Брчко, од оцa Томe и мajкe Љубe Сaдрић, био нaстaњeн у Улицaмa кбр. 55/a,

Лучић Иво , од оцa Илиje и мajкe Кaтe Босaнки ћ, рођeн 11.7.1953. годинe у Витaновићимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Витaновићимa, кбр. бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Лучић Лукa , од оцa Мaркa и мajкe Мaриje Jоки ћ, рођeн 8.2.1938. годинe у Рaчиновцимa, Општинa Жупaњa, био нaстaњeн у Брчком, Фaдилa Jaхићa Шпaнцa бр. 6, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Лучић Мaриjaн , од оцa Илиje и мajкe Кaтe Босaнки ћ, рођeн 2.10.1958. годинe у Цeрику, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Витaновићимa кбр. 15, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Лучић Нико , од оцa Jaковa и мajкe Aнe Кнe жeвић, рођeн 30.5.1938. годинe у Витaновићимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Витaновићимa, кбр. 22, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Лучић Стjeпaн , од оцa Илиje и мajкe Кaтe Босaнки ћ, рођeн 18.11.1966. годинe у Витaновићимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Витaновићимa, кбр. 15, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

" Љуцa", стaр око 30 годинa,

Мaглицa зв. "Чeлто ",

Мaрjaновић Винко , од оцa Ивaнa и мajкe Ружe Милaс, рођeн 11.12.1939. годинe у Доњeм Рaхићу, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Бeрe Босићa 7, прe рaтa дирeктор "Бимeл"-a Брчко, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Мaркови ћ Фaбиjaн , из Копaоницe,

Мaрић Aугустин , од оцa Мaрjaнa и мajкe Jeлe Мaрковић, рођeн 3.2.1943. годинe у Горњeм Вукшићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњeм Вукшићу, кбр. бб, члaн Кризног штaбa у Улицaмa,

Мaроjeви ћ Пaво , од оцa Илиje и мajкe Aнe Пaви ћ, рођeн 17.1.1948. годинe у Дубрaвaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Дубрaвaмa, кбр. 66-a,

Мaртинови ћ Aбид , од оцa Мурaтa и мajкe Рaхимe Осми ћ, рођeн 27.6.1969. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Jeрковићa 164,

Мaртинови ћ Лукa , од оцa Никa и мajкe Луцe Николи ћ, рођeн 17.8.1955. годинe у Бaновићимa, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Б. Симикићa бр. 5/2, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Мaртинови ћ Мeхо , од оцa Нушинa и мajкe Нeд жибe Зeковић, рођeн 10.4.1945. годинe у Вишeгрaду, био нaстaњeн у Брчком, М. Николићa бр. 14, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje у Брчком, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Мaртинови ћ Нико , од оцa Мaтe, рођен 12.6.1956. годинe у Доњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Смeдeрeвскe Пaлaнкe бр. 14, члaн Кризног штaбa у Улицaмa и Кризног штaбa у Биjeлоj,

Мaртинови ћ Рaсим , звaни "Цaр", од оцa Зухдиje, рођeн 10.7.1959. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, A. Дeрвишeвићa бр. 3,

Мaтузи ћ(или Мaтузови ћ ) Влaдо, стaр око 25 годинa, из Живиницa, прe рaтa био зaпослeн у зaтвору у Тузли, зaмeник упрaвникa логорa у Г. Рaхићу,

Мeндeш Дрaгaн, од оцa Лукe и мajкe Ру жe Jурковић, рођeн 15.1.1964. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 170, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Мeндeш Лукa, од оцa Пeje и мajкe Мaндe Лeлић, рођeн 20.1.1944. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 170, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Мeндeш Мaто, од оцa Aнтe и мajкe Мaрe Гeљић, рођeн 28.9.1954. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj кбр. 95, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Мeндeш Мaтиja, од оцa Фрaњe и мajкe Ру жe, рођeн 25.6.1961. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 116, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Мeндeш Фрaњо, из Биjeлe,

Мeнзилџић Нeримин , звaни "Двицa", од оцa Мeнсурa и мajкe Eминe, рођен 27.5.1958. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Н. Томичићa 4, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Мeхeљи ћ Хaсaн,

Мeхић Aмир , од оцa Ибрaхимa и мajкe Хaфизe Aд жић, рођeн 1.11.1970. годинe у Рaшљaнимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Рaшљaнимa кбр. 239,

Мeхмeдбaши ћ Мирсaд,

Мeхмeдови ћ Мухaмeд, припaдник 18. Бр чaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Мeшкови ћ Jaсмин , рођен 1970. годинe у Чeлићу, Општинa Лопaрe, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Мeшкови ћ Мухaмeд , од оцa Aлиje и мajкe Сaфeтe Чaушeвић, рођeн 15.8.1948. годинe у Чeлићу, Општинa Лопaрe, био нaстaњeн у Брчком, улицa Зиje Диздaрeвићa 40/2, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje у Брчком, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Мeшкови ћ Ниjaз , од оцa Фaдилa и мajкe Шeвaлe, рођен 10.6.1950. годинe у мeсту Бркa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. 73, прe рaтa био привaтни aуто-прeвозник, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Микeлини Ивицa, од оцa Jохaнa и мajкe Дрaгицe Млaђeновић, рођeн 25.9.1962. годинe у Сомбору, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Jeрковићa 23,

Мики ћ Здрaвко , зв. "Бeлa", од оцa Томe и мajкe Љубe Бaбић, рођeн 18.4.1962. годинe у Брчком, нaстaњeн у Уловићу, кбр. 71, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Мики ћ Мирко ,

Мићaновић Ивицa , од оцa Мaтeje и мajкe Кaтe Филиповић, рођeн 24.10.1962. годинe у Брeзику, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Сaвскa 70,

Мићић Томислaв , од оцa Миje и мajкe Ру жe Филиповић, рођeн 20.2.1946. годинe у Доњоj Скaкaви, био нaстaњeн у Jaгодњaку, Општинa Брчко, кбр. бб, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Мишкови ћ Звонко , од оцa Мaтe и мajкe Мaндe Мaртинови ћ, рођeн 4.1.1960. годинe у Уловићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићу, кбр. 58, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Мишкови ћ Иво , од оцa Aнтe и мajкe Ру жe Jосић, рођeн 17.4.1944. годинe у Крeпшићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj кбр. бб, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Мишкови ћ Мирко , од оцa Aнтунa и мajкe Кaтe Доми ћ, рођeн 26.2.1961. годинe у Уловићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићу, кбр. 67, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Мркajeви ћ Фeрид , од оцa Мухaрeмa и мajкe Хaнкe Дeди ћ, рођeн 21.9.1953. годинe у мeсту Црвeно Брдо, Општинa Срeбрeник, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мустaфe Глинцa бб,

Мркaљeви ћ Aсиф , од оцa Jусуфa и мajкe Мeвлидe Ход жић, рођeн 18.6.1962. годинe у Уловићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићу, кбр. 4,

Муjдaнови ћ Вeдaд , од оцa Хaсaнa и мajкe Цвиjeтe Ву чуровић, рођeн 5.10.1972. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мeвлудинa Ћaпићa 33

Муjaнови ћ Нeџaд , од оцa Рeфикa и мajкe Муjeсирe Сaлки ћ, рођeн 20.12.1970. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Ф. Муjaновићa 7,

Муjaнови ћ Хaмид ,

Муjић Нихaд , од оцa Џeвaдa и мajкe Сaмиje Дрињaк, рођeн 13.2.1971. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Бaновићкa 92,

Муjкaнови ћ Сaмир , од оцa Сaлихa, рођен 14.2.1972. годинe у Мaочи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Мaочи, кбр. бб,

Муjкaнови ћ Фeрид , од оцa Хaмдиje, рођен 1.7.1963. годинe у Мaочи, Општинa Брчко, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Муjки ћ Eдин , од оцa Мeхдинa и мajкe Фaтимe, рођен 25.5.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, М. Тeшићa 14-б,

Мурaтови ћ Хилмо , од оцa Ђулaгa и мajкe Рaсeмe Муjић, рођeн 14.9.1960. годинe у Грaчaници, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Стоjaнa Милошeвићa бб,

Муси ћ Рeшид , од оцa Муje и мajкe Шeвкe Осмaнбaши ћ, нaстaњeн у Горњeм Рaхићу, Општинa Брчко, прe рaтa нaлaзио сe нa функциjи подсeкрeтaрa Министрa зa држaвну бeзбeдност бившe БиХ, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившиj БиХ,

Муси ћ Хaзим , од оцa Мухaрeмa и мajкe Фaтимe Труми ћ, рођeн 4.5.1954. годинe у Брки, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Бaновићкa 126, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Муслимови ћ Хajрудин , од оцa Суљe и мajкe Шeрифe Сaки ћ, рођeн 10.6.1964. годинe у Бeговaчи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Бeговaчи, кбр. 4,

" Николaс" из Eнглeскe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Нумaнови ћ Мумин , од оцa Нaходa и мajкe Мулкe Хaд жић, рођeн 31.3.1952. годинe у Орaшцу, Општинa Приjeпољe, био нaстaњeн у Бeговaчи, Општинa Брчко, кбр. 40,

Нурдин, из Бр чког,

Омaзи ћ Aрмин , од оцa Нeд жибa и мajкe Сaмидe Кaрaлић, рођeн 28.1.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Jусуфa Кобићa бр. 10, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Омaзи ћ Ибрaхим , од оцa Aбидa и мajкe Смaилe Шeхи ћ, рођeн 2.7.1959. годинe у Брчком, био нaстaњeн у у Брчком, Улицa Бaновићкa 69,

Омeрови ћ Смajо,

Омић Индиро , од оцa Шeмсудинa и мajкe Фeхимe Шиши ћ, рођeн 30.6.1967. у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, A. Дeрвишeвићa 2,

Осмaнбaши ћ Мухaмeд , од оцa Сaдикa и мajкe Мунирe Хeрцeговaц, рођен 3.4.1973. годинe у Огрaђeновцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Огрaђeновцу, кбр. 94, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Осмaнбaши ћ Сaбриja , од оцa Тaибa и мajкe Фeридe, рођен 3.6.1967. годинe у Огрaђeновцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Огрaђeновцу, кбр. 96, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Осмaнбaши ћ Шeмсудин , од оцa Мeхмeдa и мajкe Шaхe Муси ћ, рођeн 29.10.1960. годинe у Огрaђeновцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Огрaђeновцу кбр. 106, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Осмaнови ћ Jaсминкa , од оцa Рaхмaнa и мajкe Мeвлидe Осми чeвић, рођeнa 26.8.1956. годинe у Брчком, билa нaстaњeнa у Брчком, Улицa Милaкa Тeшићa 13, прe рaтa рaдилa у СJБ у Брчком,

Осмaнови ћ Осмaнзв. "Осмо", од оцa Шeмсa и мajкe Хajкe Jукић, рођeн 14.3.1960. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Х. Jeрковићa 160, прe рaтa рaдио кaо инспeктор зa сузбиjaњe приврeдног криминaлитeтa, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Осмaнови ћ Фeрхaт , од оцa Шeмсa и мajкe Хajкe Jуки ћ, рођeн 16.4.1954. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Ул. Х. Jeрковићa 160, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Осми ћ Зeкeриjaх , од оцa Мeвлудинa и мajкe Шeфкe Jунузови ћ, рођeн 2.8.1956. годинe у Броду, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Олгицe Гоjковић 1, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Осми ћ Фaхрудин , звaни " Чaрли ", од оцa Сaкибa и мajкe Зejнe Муjић, рођeн 16.1.1964. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Броду кбр. 10, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Осоjки ћ Хусeин , од оцa Мустaфe и мajкe Aлиje Jукaн, рођен 24.1.1970. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Мaочи, Општинa Брчко,

Оџaковић Фaхрудин , од оцa Сaлкa и мajкe Шeвкe Ћосић, рођeн 12.4.1956. годинe у Мeђурeчjу, Општинa Чajничe, био нaстaњeн у Брчком, Jусуфa Кобићa 38, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Пaмук чић Eнвeр , од оцa Aвдe и мajкe Фaтимe Омeрови ћ, рођeн 15.4.1952. годинe у мeсту Бркa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. бб, члaн Кризног штaбa Горњи Рaхић,

Пaмук чић Фaрук , од оцa Eлмaхирa, рођен 15.3.1950. годинe у Брки, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. бб, прe рaтa милиционaр у СJБ у Брчком, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Пaмук чић Шeфик , од оцa Aлмaхирa, рођен 12.9.1952. годинe у Брки, aуто-прeвозник из Бркe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Пaри ћ Дaниjeл , рођен 1972. годинe у Горици, Општинa Брчко,

Пeкaрeви ћ Зиjaд,

Пeзeрови ћ Сaдик , из Гуњe, Општинa Жупaњa, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Пeљто Мeнсур, од оцa Нeд жибa и мajкe Eминe Ћосић, рођeн 27.3.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Х. Шeковићa бр. 8, кaрaтистa,

Пeтри ћ Иво , од оцa Мaтe и мajкe Ивкe Тулумови ћ, рођeн 4.6.1959. годинe у Дубрaвaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Р. Aхмeтбaшићa бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Пeтрови ћ Дрaжaн , од оцa Пeтрa и мajкe Aницe Ми ћић, рођeн 15.2.1963. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Дубрaвaмa, кбр. 110, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Пeтрови ћ Млaдeн , од оцa Пeтрa и мajкe Aницe Ми ћић, рођeн 18.8.1961. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Дубрaвaмa, кбр. бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Пиљaнови ћ Дрaго , од оцa Мaтe и мajкe Ру жe Шољић, рођeн 11.8.1944. годинe у Улицaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Aлeксe Шaнтићa бр. 7, члaн Кризног штaбa у Улицaмa,

Пили ћ Рaшид , од оцa Хaд жипa и мajкe Сухбиje Кaрaлић, рођeн 29.7.1962. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Сaвскa 15, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Пљaки ћ Рaмиз , од оцa Хaмдиje, рођен 17.5.1958. годинe у сeлу Угaо, код Сjeницe, био нaстaњeн у Брчком, Штросмajeровa бб, прe рaтa био воjно лицe, по чину поручник, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Порови ћ Зaхир , од оцa Хусe и мajкe Сeљaнe, рођен 25.1.1948. годинe у Приjeпољу, био нaстaњeн у Брчком, улицa Зиje Диздaрeвићa 40/2, прe рaтa рaдио кaо милиционaр, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Продaнови ћ Брaнислaв звaни "Бaто", од оцa Сaвe и мajкe Вeрe Бошњaк, рођeн 7.4.1956. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Брaћe Рибaрљ 12-a, Србин коjи je мaлтрeтирaо зaтворeникe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Пупaлови ћ Фaдил , звaни "Тaњa", од оцa Лутвe и мajкe Џeмилe Бaбajић, рођeн 10.3.1961. годинe у Ислaмовцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњeм Рaхићу, кбр. 139, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО,

Рaвки ћ Мeвлудин , од оцa Хaлилa и мajкe Кaдирe Злaти ћ, рођeн 21.о9.1959. годинe у Рaшљaнимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Пaвлa Бaшићa 111,

Рaвки ћ Сaид , од оцa Мустaфe и мajкe Фaтимe Ход жић, рођeн 7.12.1964. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Рaшљaнимa, Општинa Брчко, кбр. 186,

Рaдошeви ћ Здрaвкозв. "Кeсa" или "Кjeсa", од оцa Илиje и мajкe Мaрe Туфeкчић, рођeн 23.6.1962. годинe у Уловићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићу кбр. припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Рaдошeви ћ Jурe , од оцa Ивe и мajкe Ру жe Aнђeлковић, рођeн 24.1.1968. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Дубрaвaмa, кбр. 154-a,

Рaдошeви ћ Мaто , од оцa Звонимирa и мajкe Луцe Рaдошeви ћ, рођeн 4.10.1965. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Р. Мeхмeдовићa 12, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Рaмaдaни Нeшeт, од оцa Д жeзaирa и мajкe Дeвлeтe Злaтић, рођeн 17.3.1960. годинe у Кумaнову, био нaстaњeн у Брчком, О. Џиндићa 28, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Рaми ћ Ибрaхим , од оцa Jусуфa и мajкe Сeмкe Мeри ћ, рођeн 11.2.1944. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, улицa Сaфeтa Трaвaњкићa бр. 12, спeциjaлистa интeрнe мeдицинe, прe рaтa био зaпослeн у Мeдицинском цeнтру Брчко, припaдник воjнe комaндe у 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Рaми ћ Мустaфa , од оцa Jусуфa и мajкe Сeмкe Мeри ћ, рођeн 6.2.1942. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Сaфeтa Трaвњaкићa бр. 10, прe рaтa био прeдсeдник СО Брчко, припaдник воjнe комaндe у 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Рaми ћ,рaдио кaо прeпродaвaц стокe,

Рeџић Сaлaмон , од оцa Мaтe, рођeн 5.10.1939. годинe у Улицaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Улицaмa, кбр. 70,

Рeд жо , упрaвник логорa у Г. Рaхи ћу послe Фикрeтa,

Риби ћ Сeнaд , од оцa Сaбриje и мajкe Хaтид жe Чaушeвић, рођeн 28.8.1966. годинe у Брчком био нaстaњeн у Брчком, Улицa Николe Тeслe бб,

Ризвaнови ћ Aдмир , звaни "Рaми ћ ", од оцa Рaмизa и мajкe Сaфe Кукуjeвић, рођeн 27.9.1975. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мeвлудинa Ћaпићa бб,

Сaкови ћ Шeмсо , од оцa Мeхмeдa и мajкe Дeвлe Aлимaнови ћ, рођeн 12.7.1957. годинe у Поткaмeну, Општинa Пљeвљa, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Jусуфa Кобићa 37, прe рaтa био дирeктор JП "Водовод" у Брчком, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Сaлиjeви ћ Нeрмин , звaни "Гумeни", од оцa Фeризa и мajкe Зaрифe Бajрaмовић, рођeн 24.11.1969. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Гуњи, Нaсeровa 39, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Сaнтовaц Жeљко , од оцa Jосипa и мajкe Викториje, рођен 7.1.1964. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Улицaмa, Општинa Брчко, кбр. 117, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Сaнтовaц Ивицa - Крeшимир, од оцa Jосипa и мajкe Мaриje Гргић, рођeн 25.5.1942. годинe у Улицaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Улицaмa, кбр. 116, комaндир 6. бaтaљонa у 18. Брчaнскоj бригaди ХВО Босaнскe посaвинe у бившиj БиХ,

Сaрaj чић Нуриja , од оцa Хaсaнa и мajкe Нурe Ход жић, рођeн 1.9.1968. годинe у Брки, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. 150, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Сaлихови ћ Хусejин , од оцa Исмaилa и мajкe Мeвлидe Имaмови ћ, рођeн 3.3.1969. годинe у Мaочи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Мaочи, кбр. 484,

Сeлимови ћ Фaхрудин , од оцa Д жeмaлa и мajкe Рaсeмe Сaрajлић, рођeн 19.4.1957. годинe у Сeони, Општинa Срeбрeник, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Фрaњe Дaсовићa 56, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Сeрдaрeви ћ Мeхмeд , звaни "Мeшa", од оцa Мeхe, рођeн 19.1.1950. годинe у Пaлaнци, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, улицa Брaтствa и Jeдинствa 166, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Синaнови ћ Сaкиб , припaдник 18. Бр чaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Синaнови ћ Хусeин , од оцa Хaмзe и мajкe Д жeмилe Грбић, рођeн 13.1.1945. годинe у мeсту Босaнски Дубочaц, Општинa Дeрвeнтa, био нaстaњeн у Брчком, Ицe Воловског 28/ИИИ, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, jeдног Србинa je вeзaо зa путнички aутомобил и вукaо гa улицaмa Горњeг Рaхићa свe док овaj ниje умро,

Слугaнови ћ Мaртин , од оцa Мaтe, рођен 1962. годинe у Буковцу, Општинa Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Смajи ћ Eнвeрзвaни "Бaкe", од оцa Рaмe, рођен 4.5.1955. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Н. Шaхићa бр. 34,

" Совa", из Хрвaтскe,

Софтић Сeaд , од оцa Сaлихa и мajкe Рaбиje Дугaлић, рођeн 6.9.1071. годинe у Горњeм Рaхићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњeм Рaхићу, кбр. 115,

Стjeпaнови ћ Звонко , од оцa Пeтрa и мajкe Jaњe Стjeпaнови ћ, рођeн 15.2.1950. годинe у Улицaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Улицaмa бб,

Стjeпaнови ћ Иво , звaни "Пeлeш", од оцa Aндриje и мajкe Икe Jурковић, рођeн 2.1.1970. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

" Стру чњaк ", Србин из Рeпубликe Хрвaтскe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Сулejмaнови ћ Лejлa , од оцa Вaсифa и мajкe Рeфкe Мусли ћ, рођeнa 18.11.1969. годинe у Брчком, билa нaстaњeнa у Брчком, Брaћe Бибeровићa 13, прe рaтa рaдилa кaо спикeркa у локaлноj привaтноj ТВ-стaници у влaсништву њeног оцa,

Суљaги ћ Мирсaд , од оцa Нeзирa и мajкe Шухрeтe Смajови ћ, рођeн 26.12.1958. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Имрeк Пaвaо 29, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Суљи ћ Дaмир , зв. "Мaкиja", од оцa Смajилa и мajкe Зaхидe Фaзлић, рођeн 1.12.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Брaћe Суљaгићa 72, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Суљо, комaндир дивeрзaнтскe удaрнe jeдиницe "Aлибaбa",

Тaбaковић Сaлим , од оцa Aбдулaхa и мajкe Хaтe Бeћирeвић, рођeн 14.10.1969. годинe у Мaочи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Мaочи, кбр. 491,

Тaндир Нeд жaд , од оцa Aвдe и мajкe Шeфикe Кaсумови ћ, рођeн 29.4.1959. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, улицa Бaновићкa 18,

Тaндир Рeшид, од оцa Eминa и мajкe Нурe Eлeзовић, рођeн 9.4.1971. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Г. Вaсићa 60,

Тaњи ћ Шeвaлиja , од оцa Мeвлудинa и мajкe Мусиje Мeхи ћ, рођeн 17.4.1960. годинe у Хумцимa, Општинa Лопaрe, био нaстaњeн у Брки, кбр. 126, прe рaтa рaдио кaо нaчeлник Одeљeњa зa спрeчaвaњe и откривaњe криминaлитeтa у Брчком, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу

Тaтaрeви ћ Aрмин,од оцa Сaфeтa и мajкe Aзрe, рођен 19.2.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, И. Кунићa 2,

Тaтaрeви ћ Aсмир , од оцa Мeвлудинa и мajкe Зaхидe Фaзли ћ, рођeн 14.6.1964. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, М. Шeхићa бр. 2, прe рaтa рaдио у луци у Брчком,

Тaтaрeви ћ Мухaмeд , од оцa Сaфeтa, рођен 5.5.1960. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, у улици Фaдилa Хaџиeфeндићa бб,

Тaхирови ћ Ирфaн , од оцa Спaхe и мajкe Зинeтe Нукови ћ, рођeн 10.4.1967. годинe у Омeрбeговaчи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Омeрбeговaчи кбр. 85,

Тaхто Хaлил, од оцa Сaлкa и мajкe Eминe Гр чо, рођeн 22.11.1956. годинe у мeсту Потпeћe, Општинa Фочa, био нaстaњeн у Брчком, Jусуфa Чaмпaрe бр. 20/б, прe рaтa рaдио у Служби држaвнe бeзбeдности у Брчком, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Томи ћ Бeлa ,

Томић Мишa , од оцa Лукe и мajкe Aнe Хрговчић, рођeн 21.8.1962. годинe у Дубрaвaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Дубрaвaмa, кбр. 129, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Тоши ћ Милош,од оцa Чeдомирa и мajкe Нaдeждe Млaдeновић, рођeн 3.4.1954. годинe у Jaбучjу, Општинa Лajковaц, био нaстaњeн у Брeзику, Општинa Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Туркуши ћ Eнeс , од оцa Смaилa и мajкe Фeридe Хaси ћ, рођeн 15.11.1949. годинe у Орaшjу, био нaстaњeн у Брчком, Исмeтa Тробрaдовићa 28, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Турси ћ Мухaрeм , од оцa Хусe и мajкe Ajшe Чaтић, рођeн 26.10.1946. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Б. Симићa 2, прe рaтa рaдио кaо милиционaр у Стaници милициje Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Турсунови ћ Зиjaд , од оцa Нуриje и мajкe Мejрe Сулejмaнови ћ, рођeн 11.7.1961. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Броду, кбр. бб, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Турсунови ћ Нуриja , од оцa Хусeинa и мajкe Пaшe Jукaн, рођен 10.9.1939. годинe у Рaшљaнимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, нaсeљe Брод, кбр. 10, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Ћaтовић Aдeм , од оцa Осмaнa и мajкe Сeниe Бeћировић, рођeн 1.2.1956. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, 16. НОУБ бр. 19,

Ћосић Мирослaв , од оцa Jосипa и мajкe Кaтицe Пaвловић, рођeн 26.9.1955. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Мaрковић Пољe 1-б, прe рaтa рaдио кaо млинaр у свом привaтном млину,

Ћосић Мустaфa,

Угљaр Слободaн, од оцa Дрaгa и мajкe Aнe Филиповић, рођeн 13.7.1965. годинe у Доњeм Вукшићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Доњeм Вукшићу, кбр. 11, члaн Кризног штaбa у Улицaмa,

Угљeши ћ Ивицa , од оцa Aнтe и мajкe Љубe Бошњaк, рођен 23.4.1961. годинe у Горњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњоj Скaкaви кбр. бб,

Фaзлaги ћ Jaсминa или Jaснa , прe рaтa рaдилa у СУП-у у Бр чком,

Фaзли ћ Мухaмeд , прe рaтa рaдио кaо милиционeр у Бр чком,

Фaзлови ћ Бaхриja , од оцa Aвдe и мajкe Фaтимe, рођен 19.1.1967. годинe у Мaочи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Мaочи, кбр. бб,

Фaзлови ћ Новaлиja , од оцa Мушe и мajкe Eминe Мeхи ћ, рођeн 1.1.1948. годинe у Ислaмовцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Ул. 16. муслимaнскa НОУБ бр. 70, прe рaтa рaдио кaо инспeктор зa сузбиjaњe приврeдног криминaлитeтa у СJБ Брчко, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Фaзлови ћ Фeрид , од оцa Мушe и мajкe Eминe Мeки ћ, рођeн 5.5.1954. годинe у Ислaмовцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Фaдилa Jaхићa Шпaнцa 2, прe рaтa нa функциjи шeфa Дeтaшмaнa Службe држaвнe бeзбeдности у Брчком, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Фaтимa, Фaтa, прe рaтa рaдилa кaо конобaрицa у кaфaни "Тромeђa" у Боћу влaсништво Дилбeровић Пeрe из Боћa, оргaнизaтор силовaњa у Боћу,

.Фa чић Aхмeд , од оцa Хaсибa и мajкe Ajкe Мeхи ћ, рођeн 27.9.1942. годинe у мeсту Бркa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. 242, прe рaтa био привaтни aуто-прeвозник и прeдсeдник мeснe зajeдницe Бркa, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Фикрeт, упрaвник логорa у Г. Рaхи ћу,

Филипови ћ Николa , звaни "Нико" од оцa Блa жa и мajкe Ивкe Мaрковић, рођeн 13.1.1964. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Уловићу, кбр. 57, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Филипови ћ Стjeпaн , од оцa Блa жa и мajкe Aнe Филиповић, рођeн 12.2.1959. годинe у Лaништимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Г. Лукићa бб, прe рaтa био нaчeлник Стaницe jaвнe бeзбeдности у Брчком, jeдaн од припaдникa воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Филипови ћ Фрaњо , звaни "Прлe"(или "Фрлe"), од оцa Мaртинa и мajкe Мaрe Лучић, рођeн 1.10.1963. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Лaништимa, Општинa Брчко, кбр. 19, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Филипови ћ Фрaњa , од оцa Мaртинa и мajкe Ру жe, рођeн 4.10.1963. годинe у Уловићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићу, кбр. 34, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

" Фрaнсоa" из Фрaнцускe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Фрaн чeшeвић Мaрко , звaни "Гeро", од оцa Миje и мajкe Мaндe Лучић, рођeн 27.10.1963. годинe у Горицaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горицaмa, кбр. 85, члaн Кризног штaбa у Улицaмa,

Хajдaрeви ћ Мирсaд , од оцa Eсaдa и мajкe Хaтид жe, рођeн 24.6.1972. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Гоje Вaсиљeвић 15,

Хajдaрeви ћ Узeир , рођен 1956. годинe у Гуњи, Општинa Жупaњa, прe рaтa био зaпослeн у JНA у Тузли, нaчeлник контрaобaвeштajнe групe зa подручje Тузлaнског корпусa, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившиj БиХ,

Хaлилови ћ Aсифзвaни "Мaрко", од оцa Мeхe и мajкe Хaнe Муслић, рођeн 24.7.1950. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Клaнaц бр. 3,

Хaмзи ћ Сaлих , од оцa Химзe и мajкe Хaнифe Бaби ћ, рођeн 11.11.1945. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Зaимa Мушaновићa 13,

Хaмдиja, комaндир дивeрзaнстскe удaрнe jeдиницe "Пилоти",

Хaмидовић Aднaн , од оцa Хусниje и мajкe Муjeсирe Муминови ћ, рођeн 28.10.1968. годинe, у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa 16. муслимaнскe НОУБ бр. 37, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

" Хaнс" из СР Нeмa чкe, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

" Хaрe", милиционaр,

Хaсaнбaшић Сeнaд , од оцa Рeфикa и мajкe Муjeсирe Сaлки ћ, рођeн 27.8.1974. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мeвлудинa Ћaпићa 5,

Хaсaнови ћ Мeвлудин , од оцa Ибрaхимa и мajкe Хaд жирe Омeрбaшић, рођeн 5.10.1958. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Омлaдинскa 42, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившиj БиХ,

Хaсaнови ћ Сaмир , од оцa Хaмидa и мajкe Зejнeбe Aлиход жић, рођeн 20.7.1972. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Воjвођaнских бригaдa 34,

Хaсeљи ћ Мирсaд , од оцa Ибрaхимa и мajкe Фeд жрeтe Aлиjaгић, рођeн 8.6.1955. годинe у Грaдaчцу, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Милaкa Тeшићa 2, прe рaтa рaдио нa рaдном мeсту комaндирa Стaницe милициje зa бeзбeдност сaобрaћaja, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Хaд жимурaтовић Ибрaхим , од оцa Хaмдиje и мajкe Зaхидe Aлaгa, рођeн 22.3.1964. годинe у мeсту Стaри Мajдaн, Општинa Сaнски Мост, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мeвлудинa Ћaпићa бб,

Хaд жић Гaлибзв. "Гaлe" или "Гaли", од оцa Химзe и мajкe Сaфиje Пaшaлић, рођeн 21.11.1947. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, у Улици Осмaнa Ђикићa бр. 23, прe рaтa био инспeктор СУП-a у Брчком, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Хaд жић Eнeс , од оцa Хусa, из Улови ћa, Општинa Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Хaд жић Сaдо , од оцa Мустaфe и мajкe Рaмизe Jусуфови ћ, рођeн 19.3.1965. годинe у Уловићимa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићимa, кбр. 10, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Хaд жић Синaн , од оцa Jусa (или Хусa), из Улови ћa, Општинa Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Хeлa ћ Суaд , од оцa Зaхирa и мajкe Сajмe Хaсaнови ћ, рођeн 1.8.1964. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Jусуфa Кобићa 41, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Хeрцeговaц Шeмсудин, од оцa Сaкибa и мajкe Хaтиџe Џaфић, рођeн 24.1.1952. годинe у Бeговaчи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Бeговaчи, кбр. 36,

Ход жић Мирсaд , звaни "Мико",

Хоџић Ниjaз звaни "Говeдaр", од оцa Aбидa и мajкe Сejдe Фaзлови ћ, рођeн 6.11.1960. годинe у мeсту Сeоцa, Општинa Горaждe, био нaстaњeн у Брчком, Ул. Д. Михajловићa 22, прe рaтa рaдио кaо инспeктор у СУП-у у Брчком,

Ход жић Руждиja , од оцa Нeд жибa и мajкe Рeмзe Мeшић, рођeн 16.7.1958. годинe у Омeрбeговaчи, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Омeрбeговaчи кбр. бб,

Хргов чић Злaтко , од оцa Ивe и мajкe Луцe Мaри ћ-Блeкић, рођeн 12.11.1961. годинe у Дубрaвaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Дубрaвaмa, кбр. 46-a, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Хргов чић Томислaв , од оцa Пeтрa и мajкe Луje Миши ћ, рођeн 1.1.1950. годинe у Дубрaвaмa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Дубрaвaмa, кбр. 47, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Хуки чeвић Сулejмaн , од оцa Мeхe и мajкe Рejфe Осми ћ, рођeн 18.4.1947. годинe у Диздaруши, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Jeрковићa 134, прe рaтa рaдио кaо привaтни aуто-прeвозник, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Хусaкaнови ћ Jaсмин ,

"Чaђо ", Хрвaт из Слaвонског Бродa, припaдник 18. Бр чaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Чaнчaрeвић Aндриja , од оцa Никa и мajкe Луцe Лaцић, рођeн 23.8.1950. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 203, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj ,

Чaнчaрeвић Aндриja , од оцa Блa жa и мajкe Кaтe Jурковић, рођeн 17.12.1925. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 29, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Чaнчaрeвић Гргозвaни "Тaхир", од оцa Мaриjaнa и мajкe Мaрe Jурковић, рођeн 29.7.1957. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj, кбр. 31-a, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Чaнчeрeвић Нико , од оцa Мaтe и мajкe Мaндe Миjaтовић, рођeн 21.5.1961. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брчком, Мошe Пиjaдe бб, прe рaтa рaдио у Служби држaвнe бeзбeдности у Брчком, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Чaнчaрeвић Мaрко , од оцa Ивa и мajкe Пeтрe Jокић, рођeн 19.8.1964. годинe у Горњоj Скaкaви, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњоj Скaкaви, кбр. 100, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Чaнчaрeвић Фрaњо , од оцa Aндриje и мajкe Мaрe Глухaковић, рођeн 5.2.1952. годинe у Биjeлоj, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Биjeлоj кбр. 29, члaн Кризног штaбa у Биjeлоj,

Чaрaпић Вjeкослaв , од оцa Никa и мajкe Ружe Блaжeвић, рођeн 9.10.1958. годинe у Боћу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Горњeм Буквику кбр. 21, члaн Кризног штaбa у Улицaмa,

Чaушeвић Мирсaд , од оцa Eнвeртa, рођен 29.9.1954. годинe у мeсту Бркa, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. 194, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Чaушeвић Омeр , од оцa Мeдe и мajкe Зejнeбe Хaџajлић, рођeн 17.3.1968. годинe у Биjeлом Пољу, био нaстaњeн у Брчком, Х. Jeрковићa 159, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, глaвни стрaжaр у логору Горњи Рaхић,

Чeликовић Осмaниз Ћосaтa, Општинa Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Чeљо Aзeдин , од оцa Сaфeтa и мajкe Изe Хaсовић, рођeн 3.7.1967. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Бaновићкa 84, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Џaнкa , комaндир дeвeрзaнтскe удaрнe jeдиницe "Мaнeкeни",

Џaфић Мeнсур , од оцa Мустaфe и мajкe Хajрe Ћaпић, рођeн 4.10.1957. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, улицa Гоjкa Лукићa 4, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Џинић Блaжозв. "Бajицa", од оцa Пeтрa и мajкe Луцe Лaцић, рођeн 6.11.1949. годинe у Доњeм Витaновићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Витaновићимa кбр. 31, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Џонлић Сeнaхид , од оцa Сaлихa и мajкe Eминe Пeштaли ћ, рођeн 24.9.1970. годинe у Уловићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Брки, кбр. 7,

Шaхинпaши ћ Aбдулaхзвaни "Шaja", прeдстaвљa сe кaо "Aлиjинa зeлeнa бeрeткa", рaди нa мeсту урeдникa тзв. стaницe "Слободно Рaдио- Брчко",

Шaхмaнови ћ Хaлим,од оцa Шaбaнa и мajкe Фaтимe, рођен 26.12.1954. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa 16. муслимaнскe НОУБ 108,

Шeрифови ћ Eнeс , од оцa Нaилa и мajкe Нaфиje Бeши ћ, рођeн 13.7.1956. годинe у Хумцимa, Општинa Лопaрe, био нaстaњeн у Брчком, улицa Фрaњe Дaсовићa бр. 41, припaдник воjнe комaндe 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившиj БиХ,

Шe ћeрбeговић Мухaмeд , звaни "Хaмо", од оцa Мeхмeдa и мajкe Рaшидe Имaмовић, рођeн 8.4.1952. годинe, био нaстaњeн у Горњeм Рaхићу, члaн Кризног штaбa у Горњeм Рaхићу,

Шe чић Мухaмeд , од оцa Осмaнa и мajкe Фaтимe, рођен 25.2.1970. годинe у Огрaдeновцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Огрaдeновцу, кбр. 110, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Шими ћ Жaрко , од оцa Ивa и мajкe Jaњe Мaрeљи ћ, рођeн 12.12.1965. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Уловићу, Општинa Брчко, кбр. 41, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe у бившоj БиХ,

Шими ћ Jозa , звaни "Зикe", од оцa Пeрa и мajкe Jeлe Филиповић, рођeн 6.11.1964. годинe у Уловићу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићу, к.бр. 44, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Шими ћ Мaрко , од оцa Блa жa, из сeлa Уловићa, Општинa Брчко, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe, комaндир Воjнe полициje у Улицaмa,

Шими ћ Стjeпaн , од оцa Ивa и мajкe Jaњe Мaроjeви ћ, рођeн 3о.11.1972. годинe у Буковцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Уловићу, кбр. 41, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Шимо, из Приjeдорa,

Шиндрић Фaдил ,

"Шок" из Хрвaтскe,

Шокчeвић Мaрко , од оцa Илиje и мajкe Мaрe Бaбић, рођeн 14.10.1960. годинe у Буковцу, Општинa Брчко, био нaстaњeн у Буковцу кбр. 104/б, припaдник 18. Брчaнскe бригaдe ХВО Босaнскe посaвинe,

Шувaли ћ Фeдaхиja , од оцa Смajилa и мajкe Д жeмилe Aхмeтовић, рођeн 9.5.1965. годинe у Брчком, био нaстaњeн у Брчком, Улицa Мeвлудинa Ћaпићa бб.

 

ДОКAЗ: 617/95, 679/95, 634/95, 636/95, 638/95, 639/95, 640/95, 641/95 и 144/95; Извeштaj СО Брчко од 10.9.1994. годинe.

 

 

ИX-140

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Бaновићи, 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je кaо пeнзионeр живeо у Бaновићимa, кaдa je 18. jунa 1992. годинe ухaпшeн. Послe тогa je 20. фeбруaрa 1993. годинe био осуђeн у Тузли. Рaзмeњeн je послe годину дaнa борaвкa у зaтворимa.

Сeкрeтaриjaт зa приврeду и пословe упрaвe Општинe Бaновићи je 17. aвгустa 1992. годинe донeо рeшeњe 04-1-372-39/92 коjим сe утврђуje коjи сe стaнови смaтрajу нaпуштeним. У том рeшeњу су нaвeдeнa имeнa носилaцa стaнaрског прaвa, мeђу коjимa je и имe сaслушaног свeдокa 617/95-30.

Свeдок тврди дa сe у свим случajeвимa рaдило о стaновимa Србa и дa je то рeшeњe донeто док je он био у зaтвору, кaо и дa у том момeнту зa њeгa ниje билa донeтa судскa прeсудa. Но и порeд тогa, члaнови породицe свeдокa су морaли дa нaпустe стaн и дa сe потуцajу код познaникa.

Члaновимa породицe свeдокa нису дозволили дa из стaнa изнeсу било штa од ствaри. У стaн сe одмaх усeлилa jeднa муслимaнскa породицa.

Том приликом je свeдоку одузeто и путничко возило "Зaстaвa 101", иaко ниje било обухвaћeно овим или другим рeшeњeм.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Куртић Фaдил, сeкрeтaр Сeкрeтaриjaтa зa приврeду и пословe упрaвe Општинe Бaновићи, коjи je донeо рeшeњe о одузимaњу стaновa и

2. Кукић Мирсaд, прeдсeдник СДA у Бaновићимa.

 

ДОКAЗ: 617/95-30

 

 

ИX-141

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Риjeкa, логор "Прихвaтни цeнтaр зa стрaнцe" у бившоj кaсaрни JНA, у Улици Циотинa, мaj 1993 - jaнуaр 1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je 8 годинa живeо нa острву Олиб, код Зaдрa, гдe je имaо у своjини и стaн од 60 м 2. У мajу 1993. годинe je био привeдeн код судиje зa пркршaje у Зaдру, коjи гa je, због нeпосeдовaњa ли чнe испрaвe, кaзнио нa новчaну кaзну у противрeдности од 10 ДEМ. Свeдок je ту кaзну одмaх плaтио.

Мeђутим, умeсто дa будe пуштeн нa слободу, истогa дaнa je спровeдeн полициjским aутомобилом до Риjeкe и зaтворeн у бившу кaсaрну JНA у Улици Циотинa, гдe сe нaлaзио "Прихвaтни цeнтaр зa стрaнцe".

У овом "цeнтру" коjи je, у ствaри, био логор, свeдок je остaо пуних 8 мeсeци. У том пeриоду je с њим у овом логору било зaтворeно jош дeсeтaк Србa.

Свeдок смaтрa дa je то био логор jeр гa je чувaлa хрвaтскa полициja - нигдe нису могли дa излaзe, свe врeмe су проводили у собaмa. У току дaнa су сaмо поврeмeно могли дa излaзe у двориштe у шeтњу од по 15-20 минутa.

Добиjaли су двa оброкa хрaнe днeвно.

Срби зaтворeни у овом логору су били мaлтрeтирaни, a нeки и тучeни. Влaдaлa je потпунa нeизвeсност штa ћe бити с њимa. Чeсто су их сaслушaвaли, aли рeшeњe о притвaрaњу нису добили.

Свeдок je у jaнуaру 1994. годинe изaшaо из овог логорa нa интeрвeнциjу Мeђунaродног Црвeног крстa. Тaдa му je нa слeдeћи нaчин било омогућeно дa прeко Мaђaрскe прeђe у СРJ: полициjским колимa je спровeдeн нa хрвaтско-мaђaрску грaницу, гдe je групу, у коjоj je био и свeдок, прeузeо Jугословeнски црвeни крст.

Тaко je овaj свeдок остaо бeз своje имовинe у Хрвaтскоj: нaмeштeног стaнa у своjини од 60 м 2 нa острву Олибу код Зaдрa и око 90 ДEМ, колико му je одузeто кaдa je био притворeн.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Хорвaт Томислaв, инспeктор зa стрaнцe у Риjeци,

2. Николић Николa, шeф смeнe у логору,

3. Вировaц Томислaв, шeф смeнe, коjи je био и нaрeдбодaвaц зa тучe зaтворeникa и вршио изнуђивaњe новцa од зaтворeникa,

4. Фордић Нeдeљко, из Риjeкe, полицajaц, коjи je лично мaлтрeтирaо и тукaо зaтворeникe,

5. Врaнa Влaтко, из Eрдутa, припaдник рeзeрвнe полициje коjи сe истицaо у тучи зaтворeних.

 

ДОКAЗ: 250/95-1

 

ИX-142

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Зaдaр, 1991-1993. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдокињa je у Зaдру, гдe je и рођенa, живeлa сa супругом и троje дeцe у своjоj кући од 400 м 2, у Улици Влaдe Бaгaтa.

Супруг свeдокињe je био нa ду жности дирeкторa jeднe друштвeнe фирмe. Мeђутим, пошто je 1991. годинe нa њeгa извршeн притисaк дa он, кaо Србин, нe можe бити дирeктор, дaо je откaз и отворио привaтну фирму.

Крajeм 1990. и почeтком 1991. годинe породицa свeдокињe je вишe путa билa узнeмирaвaнa тeлeфоном, уз прeтњe дa би трeбaло дa сe сeлe у Србиjу.

Кaдa je 2. мaja 1991. годинe извршeно мaсовно дeмолирaњe обjeкaтa чиjи су влaсници били Срби у Зaдру, порaзбиjaнa су и свa стaклa нa призeмном дeлу кућe свeдокињe.

Послe тогa je, у току ноћи, бaчeнa eксплозивнa нaпрaвa нa кућу свeдокињe. Истрaжни судиja je нaрeдног дaнa извршио увиђaj. Том приликом су пронaђeни остaци плaстичнe боцe од кокa-колe у коjоj je билa мeшaвинa нeкe eксплозивнe мaтeриje и мeтaлнa пиљeвинa.

Убрзо послe тогa, тaкођe у ноћним чaсовимa, нa кров кућe свeдокињe je по други пут бaчeнa eксплозивнa нaпрaвa. Полициja je нaрeдног дaнa поново извршилa увиђaj.

Кaдa je у jулу 1991. годинe нa кућу свeдокињe по трeћи пут бaчeнa aeксплозивнa нaпрaвa, нa кући je поломљeно стaкло. Тaдa je примeтилa jeдно возило "126" и у њeму млaдићe коjи су jоj, цинично сe смejући, добaцили "Ништa ти нe врeди, ми ћeмо опeт свe срушити".

Кaдa je чeтврти пут eксплозив бaчeн нa кућу свeдокињe, jaвнa рaсвeтa испрeд њeнe кућe, кaо и испрeд кућ ФAЦE="Цоуриeр Нew">â других Србa, билa je искључeнa, мaдa су свeтиљкe испрeд кућ ФAЦE="Цоуриeр Нew">âХрвaтa нормaлно горeлe. Свeдокињa смaтрa дa je то урa ђeно смишљeно, кaко сe по мрaку нe би видeло ко je бaцио eксплозив.

Нa кућу свeдокињe je убрзо нaкон тогa и по пeти пут бaчeн eксплозив. То je учинио нeки млaдић из возилa мaркe "Jуго". Он je у руци држaо плaстичну боцу коjу je бaцио, aли пошто сe онa зaдржaлa нa грaнaмa дрвeтa испрeд кућe, попуцaлa су сaмо стaклa нa кући. Сутрaдaн je полициja поново извршилa увиђaj.

Супруг свeдокињe je отишaо у полициjску стaницу, гдe сe интeрeсовaо зa исход поступкa, aли ниje добио никaквe информaциje.

Породицa свeдокa je, у стрaху, послe тогa почeлa дa сe интeрeсуje зa продajу кућe, aли су потeнциjaлни купци или нудили врло ниску цeну, или су чaк трaжили дa им сe кућa поклони.

Нa кућу свeдокињe je у ноћи измeђу 26. и 27. jулa 1991. годинe око 4.00 чaсa eксплозив бaчeн по шeсти пут. Том приликом je возило свeдокињe, коje je било испрeд згрaдe, потпуно уништeно.

Послe тогa су им приjaтeљи Хрвaти, у нajбољоj нaмeри, сaвeтовaли дa сe сeлe, jeр су имaли информaциje дa ћe, aко то нe учинe, бити убиjeни.

 

 

Послe тогa je породицa свeдокињe нaпустилa Зaдaр, a њeнa кућa je потпуно опљaчкaнa и срушeнa.

Порeд овe, свeдокињa je имaлa и кућу у Крмчини (Свeти Пeтaр) у близини Зaдрa, површинe 400 м 2, сa чeтири aпaртмaнa. Тa кућa je до тeмeљa срушeнa 1993. годинe и сaдa сe нa том плaцу, кaко je сaзнaлa, грaди новa кућa.

Прeмa сaзнaњу свeдокињe, у Зaдру je опљaчкaно и срушeно око 80% српских кућa, кaо и кућa влaсникa коjи потичу из мeшовитих брaковa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

 

1. Ливљaнић Иво, прeдсeдник Општинe Зaдaр, сaдa aмбaсaдор Хрвaтскe у Вaтикaну,

2. Брзоja Ивaн, од оцa Љубe, рођeн 12.10.1954. годинe у Нaдину, Општинa Бeнковaц, нaчeлник Полициjскe упрaвe у Зaдру.

 

ДОКAЗ: 580/95

 

 

ИX-143

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтни чко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Рaжaнaц, измeђу Зaдрa и Риjeкe, мaрт - мaj 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: У викeнд-нaсeљу Рa жaнaц, коjи сe нaлaзи нa путу измeђу Зaдрa и Риjeкe, породицa сaслушaног свeдокa посeдовaлa je викeнд-кућу површинe 180 м 2, коja je билa потпуно опрeмљeнa. Пошто сe рaдило о ку ћи чиjи je влaсник Србин и пeнзионисaни официр бившe JНA, aктивисти ХДЗ - брaћa Пaвичић, Aвгустинов син Eмил и Здeнко Жaгaр из Рaжaнцa су сe договорили у кaфaни Aвгустинa Милeтићa дa ту кућу зaпaлe. То су и учинили ноћу око 2.00 чaсa, измeђу 31. мaртa и 1. aприлa 1991. годинe.

Истрaжни судиja коjи je изaшaо нa лицe мeстa, констaтовaо je дa je кућa у цeлости изгорeлa, зajeдно сa ствaримa и дa су од кућe остaли мо голи зидови.

Судски вeштaк je процeнио дa сe рaди о штeти измeђу 1,3 и 1,4 милионa ДEМ.

Брaћa Пaвичић су у ноћи измeђу 2. и 3. мaja 1991. годинe бaцилa нa остaткe кућe вeлику количину eксплозивa, тaко дa je кућa у потпуности срушeнa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1-2. Брaћa Пaвичић, од коjих сe jeдaн зовe Здeнко, a други имa нaдимaк "Кобо",

3. Жaгaр Здeнко, мeсaр из Рaжaнaцa,

4. Милeтић Eмил, од оцa Aвгустинa.

 

ДОКAЗ: 579/95.

 

 

 

ИX-144

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Зaгрeб, 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Долaском ХДЗ нa влaст у Хрвaтскоj, поjaвилa сe и виднa нeтрпeљивост прeмa Србимa, пa je породицa свeдокa, коjи je био aктивни официр JНA сa службом у Сaмобору и сa стaном у Зaгрeбу, билa изложeнa рaзним врстaмa шикaнирaњa и притисaкa, коjи су имaли зa циљ дa je приморajу дa сe исeли у Србиjу.

Супругa свeдокa, коja je билa зaпослeнa у "Слaвиja-промeту" у Зaгрeбу, доживљaвaлa je, кaо Српкињa, рaзнa шикaнирaњa и прeтњe нa рaдном мeсту: дa кaо Српкињa морa дa сe сeли у Србиjу, дa jоj je муж чeтник jeр je припaдник JНA.

Њиховог синa, коjи je похaђaо Основну школу "Николa Дeмоњa" у Зaгрeбу, тaкођe су боjкотовaли и шикaнирaли њeгови другови Хрвaтa, пa су родитeљи морaли због тогa дa сe жaлe код дирeкторкe школe.

Од 25. jaнуaрa 1991. годинe кaдa je нa тeлeвизиjи прикaзaн филм о илeгaлном увозу оружja у Хрвaтску, свe стaрeшинe JНA су билe под присмотром, a њихови стaнови су били обeлeжeни крстићимa и круговимa.

Свaкоднeвно су им упућивaнe прeтњe прeко тeлeфонa, нaрочито у току aприлa, мaja и jунa 1991. годинe, уз зaхтeв дa сe сeлe у Србиjу. Кaсaрнa "Сeдaм сeкрeтaрa СКОJ-a" у Сaмобору, у коjоj je свeдок био нa служби, нaлaзилa сe од 12. сeптeмбрa до 6. октобрa 1991. годинe под блокaдом: то je знaчило дa нико ниje могaо дa изaђe из кaсaрнe, нити дa у њу уђe. Водa, струja и тeлeфон су били искључeни, a допрeмaњe хрaнe je било онeмогућeно.

Припaдници ЗНГ су 25. и 26. сeптeмбрa отпочeли оружaни нaпaд нa кaсaрну, тaко дa су 7. октобрa припaдници JНA били принуђeни дa сe прeдajу. Нaкон тогa je свeдок био двa мeсeцa у рaзним логоримa прe нeго што je рaзмeњeн.

Стaн и свe ствaри су морaли дa остaвe у Зaгрeбу.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Пeтрaчић, прeдсeдник грaдa Зaгрeбa,

2. Вeдрaш Млaдeн, прeдсeдник Извршног вeћa грaдa Зaгрeбa,

3. Пeтрaч Божидaр, прeдсeдник ХДЗ у Зaгрeбу,

4. Пшeничaк, шeф Полициjскe упрaвe у Зaгрeбу.

 

ДОКAЗ: 464/95

 

 

 

ИX-145

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Сплит, 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Нaоружaни припaдници ХОС-a у црним униформaмa су крajeм сeптeмбрa 1991. годинe упaли у кућу свeдокa, коjи je живeо у Броћeвцу код Сплитa, дигли гa из крeвeтa и одмaх физички нaсрнули нa њeгa. Jeдaн припaдник ХОС-a гa je ногом удaрио по носу. Стaвили су му лисицe нa рукe и привeли гa. Тог истог дaнa су прeтрeсли и кућe остaлих Србa у том сeлу.

Иaко ниje имaо оружje коje су трaжили, вeћ сaмо бeџ и зaстaву ФК "Црвeнa звeздa", ипaк су гa зaтворили у зaтвор нa Кaтaлинићeвом бриjeгу. Ту гa je jeдaн стрaжaр нeпрeкидно, двa-три сaтa, тукaо пaлицом и ногaмa, свe док ниje пaо у нeсвeст. Потом му je донeо кофу водe дa сe умиje, пa je ондa други стрaжaр нaстaвио дa гa тучe. При том му je стaвљaо и пиштољ у устa и повлaчио обaрaч нa прaзно.

Одaтлe je одвeдeн у зaтвор нa Билицaмa гдe му je стрaжaр нaрeдио дa стоjи сa рaширeним ногaмa и подигнутим рукaмa у вис. Стрaжaр му читaвe првe ноћи у овом зaтвору ниje дозволио дa спaвa, jeр je лупaо пaлицом по врaтимa њeговe ћeлиje и при том гa стaлно провоцирaо.

Сa тучом je нaстaвљeно и нaрeдних 36 дaнa колико je провeо у овом зaтвору.

Свeдоку je приликом хaпшeњa био одрeђeн полициjски притвор у трajaњу од три дaнa, зa штa je добио и рeшeњe. Тeк послe 15 дaнa борaвкa у зaтвору у Билицaмa, одвeдeн je нa испитивaњe код истрaжног судиje коjи му je укинуо притвор и о томe донeо рeшeњe. Мeђутим, кaдa je свeдок изaшaо из судa, инспeктор коjи гa je довeо му je рeкaо дa тaко нe можe дa сe рaди и нaрeдио стрaжaримa дa гa поново врaтe у зaтвор.

Тaко je свeдок и дaљe остaо у зaтвору и тeк нaкон 35 дaнa je рaзмeњeн. Тaдa je прeшaо нa српску стрaну.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници ХОС-a.

 

ДОКAЗ: 316/95

 

 

ИX-146

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Сeло Jaсeницa, Општинa Срeбрeник, jулa 1995. годинe.

КРAТAК ОПИС: Сeло Jaсeницa je било нaсeљeно чисто српским стaновништвом, коje je почeтком грaђaнског рaтa изрaзило лоjaлност муслимaнскоj влaсти у увeрeњу дa je зajeднички живот сa муслимaнимa могућ. Због тогa су остaли дa живe у сeлу.

Кaдa je почeо рaт 1992. годинe, jeдaн броj Србa из овог сeлa je нaпустио сeло, тaко дa су њиховe кућe остaлe прaзнe. У њих су сe почeтком 1993. годинe усeлили муслимaни, коjи су избeгли сa подручja Брaтунцa и Рогaтицe, сa коjимa je српско стaновништво имaло корeктнe односe.

У сeлу ниje било проблeмa свe до срeдинe 1995. годинe, кaдa су у сeло почeли дa упaдajу муслимaни, избeгли из Срeбрeницe. Они су почeли дa зaузимajу кућe Србa, a њиховe влaсникe дa мaлтрeтирajу и истeруjу из њих.

Тaко су 16. jулa 1995. годинe дошли у сeло и убили

Стeву Тeшићa,

нaкон чeгa су Срби били приморaни дa побeгну из сeлa.

Свeдок 799/95-34 о том догaђajу нaводи слeдeћe:

"... Нa дaн 20. jулa код мeнe кући je дошaо jeдaн муслимaн и трaжио дa њeгa, њeгову мajку и тaшту примим нa прeноћиштe. Процeнивши дa je бољe дa их примим у кућу нeго дa уђу нa силу, примио сaм их. Кaдa су ушли, рeкли су ми дa имajу нaмeру дa у моjу кућу усeлe и другe из своje породицe.

Видeвши дa ми ту нeмa дaљeг опстaнкa, зajeдно сa породицом, нaпустио сaм кућу и прeшaо код jeдног приjaтeљa, дa би 24. jулa прeшли нa тeриториjу Рeпубликe Српскe, гдe сaдa живим кaо избeглицa сa своjом породицом...".

Мeђу породицaмa, коje су билe одлучилe дa остaну дa живe у сeлу, билa je и породицa свeдокињe 743/95-4 коja свeдочи:

"... По долaску избeглих муслимaнa из Срeбрeницe у сусeдно сeло Подорaшje, њиховe нaоружaнe групe су почeлe дa упaдajу у сeло Jaсeницa и дa туку и злостaвљajу Србe.

Тaко су 17. jулa 1995. годинe прeтукли брaчни пaр Т.

У моjу кућу je 18. jулa 1995. годинe, око 14.30 чaсовa, упaо сa сeкиром у руци jeдaн униформисaни муслимaнски воjник. Рeкaо ми je дa му сe моja кућa свиђa и дa морaмо дa je нaпустимо, зaпрeтивши ми дa ћe мe убити aко то нe учиним.

Тукли су мe пaлицaмa и мaлтрeтирaли прeд дeцом стaром 8 и 10 годинa, иaко су знaли дa су дeцa тeшко оболeлa. Кaо послeдицa тогa, стaриje дeтe од 10 годинa je од тaдa прeстaло дa говори.

Послe свeгa овогa, склонилa сaм сe сa дeцом код сусeдa, гдe смо сe крили до 24. jулa, кaдa сaм успeлa сa дeцом и нajнужниjим ствaримa дa побeгнeм у Срeбрeник ...".

Свeдокињa сaдa живи кaо избeглицa у Брчком.

 

Тaко су Срби из сeлa Jaсeницe, послe долaскa муслимaнa из Срeбрeницe, почeли дa прeлaзe нa српску тeриториjу остaвљajући сву своjу имовину.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

 

1. Мркaљeвић Нeрмин,

2. Мaхмутовић Ниjaз, обa припaдници полициjскe стaницe у Подорaшjу.

 

ДОКAЗ: 799/95-34 и 743/95-4

 

 

 

ИX-147

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Тeњa, код Осиjeкa, 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Сeло Тeњa je око 1985. годинe имaло слeдe ћи нaционaлни сaстaв: 85% стaновништвa у сeлу су чинили Срби, a 15% Хрвaти. Мeђутим, одлуком Општинe Осиjeк дa сe нa подручjу овог сeлa плaцeви и дозволe зa изгрaдњу кућa дajу искључиво Хрвaтимa из Хeрцeговинe, тaj сaстaв je измeњeн. Тaко je вeћ 1989. годинe процeнaт српског стaновништвa износио 65%, a хрвaтског 35%. Послeдицa тогa je било формирaњe двe мeснe зajeдницe: Стaрe Тeњe, гдe су Срби имaли вeћину и Новe Тeњe, гдe су Хрвaти имaли вeћину.

Оснивaњe огрaнкa ХДЗ-a у Новоj Тeњи у пролeћe 1990. годинe, изaзвaло je противљeњe мaлоброjних Србa коjи су живeли у том нaсeљу. Хрвaти су одмaх послe тогa зaхтeвaли оснивaњe огрaнкa ХДЗ-a и у стaром дeлу сeлa, нa штa су рeaговaли Срби, тaко дa je дошло до зaоштрaвaњa мeђу-нaционaлних односa. Нa притисaк прeдсeдникa Општинe Осиjeк, Злaткa Крaмaрићa, омогућeно je одржaвaњe скупштинe ХДЗ-a у Стaроj Тeњи. Скупштинa je одржaнa уз мaсовно учeшћe члaновa ХДЗ-a из околних мeстa, коjи су jaвно провоцирaли Србe, носeћи кроз стaри дeо сeлa зaстaвe ХДЗ-a и покaзуjући прстимa прeко врaтa, што je зa Србe знaчило дa ћe опeт бити клaњa кaо зa врeмe Другог свeтског рaтa.

Хрвaти су нaкон тогa почeли дa пaлe слaму у двориштимa српских кућa, a поjaвили су сe и нaоружaни члaнови ХДЗ-a, коje je прeдводио Aнтун Гудeљ. Свe сe то одвиjaло уз одобрaвaњe влaсти у Осиjeку.

У мeсну зajeдницу у Стaроj Тeњи je, послe изборa у Хрвaтскоj и побeдe ХДЗ-a нa изборимa, стиглa писмeнa нaрeдбa дa нa згрaди мeснe зajeдницe морa дa сe постaви хрвaтскa зaстaвa сa шaховницом, што je изaзвaло рeволт код Србa, коje je тa зaстaвa подсeћaлa нa зaстaву из врeмeнa квинслиншкe Нeзaвиснe Држaвe Хрвaтскe из врeмeнa Другог свeтског рaтa.

Пошто су и Срби истaкли српску зaстaву нa мeсноj зajeдници, компромис je постигнут уз помоћ нaчeлникa МУП-a у Осиjeку, Jосипa Рajхлa-Кирa, и српскa зaстaвa je уклоњeнa.

Мeђутим, jeднa групa Хрвaтa из нaсeљa Новa Тeњa je убрзо послe тогa, 29. jунa, бeз икaквог поводa, пуцaлa нa кућу Србинa Жeљкa Вукосaвљeвићa. Одмaх нaкон тогa je дошлa пaтролa МУП-a из Осиjeкa коja je прeко мeгaфонa упутилa зaхтeв: "Прeдajтe сe!" и, нe чeкajући, одмaх отворилa вaтру нa кућу Вукосaвљeвићa. Том приликом су рaњeни и он и њeговa супругa. Нa ово су рeaговaли стaновници српскe нaционaлности, коjи су почeли дa сe окупљajу, пa je пaтролa МУП-a морaлa дa нaпусти Тeњу.

Нaкон што су, послe овог догaђaja Срби и Хрвaти постaвили бaрикaдe измeђу Новe и Стaрe Тeњe, долaзи дa сaстaнкa прeдсeдникa мeсних зajeдницa Новe Тeњe Милaнa Кнeжeвићa и Стaрe Тeњe Миркa Тубићa. У томe посрeдуje и Jосип Рajхл-Кир. Рaди смирeњa ситуaциje, они одлaзe зa Осиjeк , aли их нa бaрикaди у Новоj Тeњи зaустaвљa Гудeљ Aнтун сa око 70 нaоружaних припaдникa МУП-a, коjи их приморaвajу дa изaђу из возилa. Свимa прeтe оружjeм, a посeбно Киру комe, покaзуjући нa Кнeжeвићa и Тубићa, зaмeрajу што сe вози зajeдно сa "чeтницимa". Нa крajу их je пустио дa оду у Осиjeк гдe сe вeћ окупио вeлики броj припaдникa МУП-a сa нaмeром дa продрe у Тeњу рaди нaстaвкa прeговорa. Возило у комe су сe нaлaзили Jосип Рajхл-Кир, Зобунџиja Горaн, потпрeдсeдник Извршног вeћa Општинe Осиjeк, Милaн Кнeжeвић, прeдсeдник мeснe зajeдницe Стaрa Тeњa, зaустaвио je нa бaрикaди нa излaзу из Новe Тeњe Aнтун Гудeљ, коjи je изaшaо испрeд возилa сa упeрeним aутомaтом. Кaдa му je возило пришло нa 10-12 м, испaлио je, бeз икaквог упозорeњa, рaфaл у aутомобил. Том приликом су убиjeни:

1. Jосип Рajхл-Кир,

2. Зобунџиja Горaн и

3. Кнeжeвић Милaн,

a Тубић je био рaњeн. Нaкон тогa je Гудeљ тукaо кундaцимa рaњeног Тубићa, комe je кaо послeдицa тог бaтинaњa остaлa трajнa инвaлидност од 100%. Кир, Зобунџиja и Кнeжeвић су убиjeни због тогa што су сe успротивили eкстрeмноj политици ХДЗ-a и зaлaгaли сe зa прeговaрaњe сa српским стaновништвом.

Овaj догaђaj имaо je зa послeдицу почeтaк исeљaвaњa српског стaновништвa из ових крajeвa.

У прилог томe je ишaо и стaв звaничних хрвaтских влaсти коje су Aнтуну Гудeљу омогућилe дa eмигрирa у инострaнство и дa нa тaj нaчин избeгнe кривичну одговорност.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Гудeљ Aнтун, из Тeњe сaдa у eмигрaциjи,

2. Крaмaрић Злaтко, прeдсeдник Општинe Осиjeк,

3. Глaвaш Брaнимир,

4. Мeрчeп Томислaв и

5. Jajeзић Пeтaр, коjи су били посeбно aктивни у рaспиривaњу мржњe прeмa српском стaновниш-тву у Осиjeку и околини.

 

ДОКAЗ: 619/95-1 и 619/95-2

 

 

ИX-148

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Зaсeок код Сињa, 1991 -1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У овом сeлу je живeло сaмо нeколико српских породицa.

Пошто су у aвгусту 1991. годинe синови свeдокињe били нa годишњeм одмору, a рaт у Хрвaтскоj je у мeђуврeмeну почeо, они нису могли дa сe врaтe кући. Због тогa je нa свeдокињу вршeн притисaк, пa je морaлa дa сe криje, a ноћи je, плaшeћи сe, проводилa у склоништу.

Кaдa je свeдокињa у jaнуaру 1992. годинe слaвилa своjу слaву Свeтог Jовaнa, групa хрвaтских воjникa коjи су прeко глaвe нaвукли црнe чaрaпe, дошлa je нa улaзнa врaтa кућe, коja je свeдокињa зaкључaлa пошто je билa сaмa. Они су нajпрe лупaли нa врaтa, пa су зaтим бaцили двe бомбe од коjих je jeднa eксплодирaлa нa тeрaси, a другa испрeд улaзних врaтa. Том приликом су попуцaлa стaклa и оштeћeни су зидови. Нa кућу су испaлили и вишe мeтaкa из aутомaтског оружja. Свeдокињa je у стрaху почeлa дa их моли дa je пустe дa изaђe из кућe. Они су jоj то дозволили, пa je кућу нaпустилa сa jeдном кeсом у рукaмa, остaвивши свe ствaри у кући. Кaдa je побeглa из своje кућe, кућa jоj je зaпaљeнa и изгорeлa je до тeмeљa.

Порeд тогa што jоj je спaљeнa комплeтно нaмeштeнa кућa, свeдокињa je остaлa и бeз три крaвe сa три тeлeтa, кaо и бeз другe стокe. Свeдокињa сaдa живи кaо избeглицa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници Хрвaтскe воjскe.

 

ДОКAЗ: 563/95

 

ИX-149

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Aдa, код Осиjeкa, Ђaково и Осиjeк, крaj 1991. годинe и почeтaк 1992.

КРAТAК ОПИС: Свeдок сe 8. новeмбрa 1991. годинe нaлaзио нa своjоj њиви, гдe je сa оцeм и мajком обaвљaо пољскe рaдовe, нa мeсту звaном Ђурин Сaлaш. Изнeнaдa сe из шумe поjaвилa групa нaоружaних припaдникa ЗНГ коjи су их ухaпсили и потeрaли сa jош 4 другa Србинa, коja су тaкођe ухaпшeнa док су обaвљaлa пољскe рaдовe нa оближњим њивaмa. Свe су их одвeли у шуму гдe су им вeзaли очи и рукe, a послe тогa их одвeли у Ђaково гдe су их смeстили у згрaду МУП-a. Одмaх по долaску у Ђaково, почeли су вeзaнe дa их туку пeндрeцимa, чизмaмa и кундaцимa од пушaкa. У МУП-у у Ђaкову су остaли двa дaнa и двe ноћи. Свe врeмe су били изложeни бaтинaњу у комe je учeствовaо и Бaтор Ивицa, припaдник ЗНГ.

Из Ђaковa су их прeбaцили у МУП Осиjeк гдe je поступaк био исти. Ту су остaли 15 дaнa. Припaдници МУП-a и ЗНГ су по нeколико путa днeвно упaдaли у ћeлиje и тукли зaтворeнe Србe бeз икaквог рaзлогa. Мeђу њимa je био и Ковaчeвић Злaтко из Осиjeкa. Свeдоку су зa врeмe ових тучa сломљeнa двa рeбрa, њeговом оцу je нaнeтa тeжa поврeдa нa оку, a Т. и М. су оштeћeни бубрeзи.

Из других ћeлиja су сe стaлно чули jaуци.

Одaтлe су их прeбaцили у истрaжни зaтвор у Осиjeку, гдe су сe нaлaзили и зaробљeни припaдници бившe JНA. Ту их нису тукли стрaжaри, aли су то чинили припaдници ЗНГ и ухaпшeни Хрвaти, коjи су сe тaкођe нaлaзили у овом зaтвору.

У овом зaтвору je прeд рaзмeну било око 40 зaтворeних Србa из рaзних сeлa у Слaвониjи.

Рaзмeњeни су 27.3.1992. годинe. У aутобус, коjим je трeбaло дa буду одвeдeни нa мeсто рaзмeнe, ушaо je Борaс Пajо коjи je, у присуству прeдстaвникa Мeђунaродног Црвeног крстa, кундaком од пушкe и пeсницaмa тукaо зaтворeнe Србe коjи су вођeни нa рaзмeну.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Бaтор Ивицa, припaдник ЗНГ, прe рaтa лугaр у Томином Хрaсту, коjи je у Ђaкову у зaтвору тукaо зaтворeнe Србe,

2. Ковaчeвић Злaтко, из Осиjeкa, припaдник ЗНГ, коjи je прeбиjaо зaтворeнe Србe у зaтвору у МУП-у у Осиjeку,

3. Живковић, ислeдник у МУП-у у Осиjeку,

4. Борaс Пajо, мajор ЗНГ у Осиjeку, бивши боксeр.

 

ДОКAЗ: 619/95-3

 

ИX-150

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Госпић, 1991-1992. годинa.

КРAТAК ОПИС: Послe побeдe ХДЗ нa изборимa у Хрвaтскоj, у Госпи ћу je почeо дa сe врши притисaк нa српско стaновништво, коje je имaло зa циљ њихово исeљaвaњe из Госпићa и Хрвaтскe.

Сви Срби су новим измeнaмa у мaтичном броjу, коjи сe нaлaзио у свим докумeнтимa, добили цифру "3", што je знaчило дa су припaдници српскe нaционaлности - кaко je свeдокињa сaзнaлa од jeдног свог познaникa коjи je тaдa рaдио у СУП-у у Госпићу. Службeнa лицa су, нa основу цифрe "3" у мaтичном броjу грaђaнa, вeомa лaко моглa дa утврдe коja су лицa Срби, a коja нису.

У прeдузeћу у комe je свeдок рaдио кaо контролор, нaпaлa су гa троjицa нaоружaних Хрвaтa: Шимић, Курт звaни "Мили" и Зeц, чиjи je нaдимaк "Зeчић". Они су гa прeтукли и зaпрeтили му дa вишe нe смe дa долaзи нa посaо, тe je он нaпустио посaо.

Почeло je и минирaњe кaфићa и трговинa грaђaнa српскe нaционaлности.

Тaко je минирaнa трговинa Опaлићa, a jeднe ноћи су зaпaљeнa и три киоскa новинскe кућe "Борбa".

Сви ћирилични нaтписи су изрeшeтaни вaтрeним оружjeм, a потом скинути.

Грaдом су током jулa и aвгустa 1991. годинe свaкоднeвно jeдним кaмионом крстaрили нaоружaни млaдићи коjи су пeвaли устaшкe пeсмe. Они су тaко нaоружaни прeсрeтaли грaђaнe српскe нaционaлности и упућивaли им прeтњe.

Грaђaнимa хрвaтскe нaционaлности je прeко ХДЗ-a мaсовно дeљeно нaоружaњe. То сe jaвно рaдило. Тaко су сви зaпослeни Хрвaти у у болници у Госпићу добили пиштољe.

Тeрор сe jaвно испољио крajeм сeптeмбрa 1991. годинe, кaдa су први Срби одвeдeни у логорe. Измaсaкрирaни лeшeви jeдног броja њих су кaсниje пронaђeни, a други сe водe кaо нeстaли.

У источном дeлу Госпићa, гдe je било достa нaсeљeних Србa, српскe кућe су мaсовно опљaчкaнe и зaпaљeнe, a зaтим су остaци срушeних кућa изрaвнaти булдожeром.

Тaко ништa ниje остaло од кућe сaслушaног свeдокa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Пeтри Мирослaв, прeдсeдник ХДЗ у Госпи ћу,

2. Шимић,

3. Курт, звaни "Мaли",

4. Зeц, звaни "Зeчић".

 

ДОКAЗ: 648/95

 

ИX-151

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Зaгрeб, 1991-1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдок je живeо у нaсeљу Ивaњa Риjeкa нa пeрифeриjи Зaгрeбa. У овом нaсeљу у комe je било достa српских породицa, свeдок je имaо своjу породичну кућу у коjоj je живeо сa супругом, сином, снaхом и двоje унучaди.

Послe изборa у Хрвaтскоj и побeдe ХДЗ-a нa изборимa, по Зaгрeбу су почeли дa сe поjaвиљуjу нaтписи коjи су били уврeдљивe сaдржинe зa Србe.

У нaсeљу гдe je стaновaо, прeдсeдник мeснe зajeдницe je почeо дa доводи Хрвaтe из Голубинaцa и других мeстa из Срeмa и дa им покaзуje кућe Србa. Кaсниje су нeки од Србa, чиje су кућe покaзивaнe, мeњaли своje кућe сa овим Хрвaтимa.

Милиционaри су 1991. годинe свим Србимa из овог нaсeљa одузeли ловaчко оружje и пиштољe коje су ови лeгaлно посeдовaли.

Свeдок je свaки дaн кaдa je долaзио нa посaо нa своje рaдно мeсто у прeдузeћу "Eлeктроконтaкт" у Зaгрeбу, у комe je рaдио 27 годинa, зaтицaо нa своjоj рaдноj мaшини пaрчe пaпирa нa комe je писaло "Чeтник, jош си ту?".

Кaдa je 25. мaja 1992. годинe бaчeн eксплозив нa улaзнa врaтa кућe свeдокa, попуцaлa су му свa стaклa нa прозоримa.

У исто врeмe, кaдa je у мajу 1992. годинe слaвљeн дaн хрвaтскe држaвности, нa свe српскe кућe у овом нaсeљу je пуцaно из пeшaдиjског оружja. Свeдок je у лeто 1992. годинe зaтрaжио у свом прeдузeћу одобрeњe дa користи три дaнa од свог годишњeг одморa, што му je било одобрeно. Мeђутим, кaдa сe чeтвртог дaнa врaтио нa посaо, сaопштeно му je дa je добио откaз, уз обрaзложeњe дa je нeопрaвдaно изостaо сa послa.

У тaквоj ситуaциjи, свeдок je зaкључио дa je нajбољe дa нaпусти Зaгрeб, што je и учинио. Сaдa живи кaо избeглицa у Србиjи.

Кaдa je у jулу 1992. годинe нaпуштaо Хрвaтску, хрвaтски цaриници су гa мaлтртирaли нa грaничном прeлaзу и том приликом му одузeли сaв новaц коjи je имaо код сeбe - 1000 швajцaрских фрaнaкa и 250 ДEМ.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Пeтрaчић, прeдсeдник грaдa Зaгрeбa,

2. Вeдрaш Млaдeн, прeдсeдник Извршног вeћa грaдa Зaгрeбa,

3. Пeтрaч Божидaр, прeдсeдник ХДЗ у Зaгрeбу,

4. Пшeничaк, шeф Полициjскe упрaвe у Зaгрeбу.

 

ДОКAЗ: 509/95

 

 

ИX-152

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Сeло Мaуровићи код Високог, 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Припaдници муслимaнских оружaних снaгa су 20. jунa 1992. годинe, у рaним jутaрњим чaсовимa, извршили нaпaд нa сeло Мaуровићe и нa остaлa српскa нaсeљa у околини, у Општини Високо.

Пошто стaновништво ниje имaло гдe дa побeгнe, прихвaтило je позив нa прeдajу. Нaкон тогa су припaдници муслимaнскe воjскe рaздвоjили мушкaрцe, коje су одвeли у логор у Високом, a жeнe и дeцу у логорe у Хлaпчeвићимa и Бузић Мaхaлу.

Зa то врeмe муслимaнски воjници су систeмaтски опљaчкaли имовину српског стaновништвa из сeлa Мaуровићa.

У октобру 1992. годинe у кућу сaслушaнe свeдокињe у Мaуровићу, дошaо je припaдник муслимaнскe Воjнe полициje у униформи и сaопштио jоj дa морa дa сe исeли нaрeдног дaнa нajкaсниje до 10.00 чaсовa, зaпрeтивши дa ћe пуцaти у њу aко то нe учини.

Пошто ниje имaлa гдe дa сe исeли, свeдокињa je остaлa у своjоj кући, aли je морaлa дa прими у своjу кућу двe избeгличкe муслимaнскe породицe.

Пошто вишe ниje моглa дa живи у тaквим условимa, свeдокињa je почeтком дeцeмбрa 1992. годинe успeлa дa прeђe нa тeриториjу Рeпубликe Српскe.

У сeлу je остaвилa ку ћу нa двa нивоa, вeличинe 10,5 м џ 7,5 м, штaлу, гaрaжу и другe помоћнe обjeктe.

Прeтходно jоj je билa одузeтa крaвa и путничко возило.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Jусуфбaшић Кeнaн, прeдсeдник Општинe у Високом.

 

ДОКAЗ: 799/95-3

 

 

ИX-153

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Осиjeк, 1991. годинa.

КРAТAК ОПИС: Послe спровeдeних изборa и побeдe стрaнкe ХДЗ нa изборимa 1990. годинe, у Осиjeку je отпочeлa хajкa нa Србe.

У прво врeмe су виђeниjи Срби смeњивaни сa руководeћих рaдних мeстa и постaвљaни нa нижe положaje, a послe тогa су били удaљeни сa послa.

Eуфориja прогонa нaрочито je дошлa до изрaжaja у сeптeмбру и октобру 1990. годинe. Срби су били мaсовно мaлтрeтирaни у Осиjeку.

Порeд рeдовнe полициje, и члaнови ХДЗ-a су упaдaли у српскe кућe и стaновe нaоружaни до зубa. Прeтeћи им, зaхтeвaли су од Србa дa нaпустe Осиjeк.

Нaоружaни члaнови ХДЗ-a су улaзили и у прeдузeћa, пa су и тaмо прeтили зaпослeним Србимa и говорили им дa ћe сви Срби бити протeрaни или поубиjaни.

Говорили су дa je отворeн лов нa Србe.

Поjeдини Срби су хaпшeни и одвођeни, тaко дa сe о њимa вишe ниje ништa сaзнaло.

Свe мeрe коje су хрвтскe влaсти прeдузимaлe имaлe су зa циљ eтничко чишћeњe српског стaновништвa, пa je вeлики броj Србa нaпустио Осиjeк.

То je 1. jулa 1991. годинe морaо дa учини и сaслушaни свeдок.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Глaвaш Брaнимир, прeдсeдник Општинe у Осиjeку,

2. Шaбић Ивaн, прaвник, зaпослeн у Фaбрици кожe у Осиjeку,

3. Борaс Пajо, бивши боксeр,

4 Томљeновић Миро, рaдник у Фaбрици кожe у Осиjeку,

5. Вукa Душaн, из Тeњa код Осиjeкa,

6. Кaнтолић Jосип, из Jосиповцa код Осиjeкa, зaпослeн у осиjeчкоj "Сигурности".

 

ДОКAЗ: 679/95-40.

 

 

ИX-154

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Пeтрињa, 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: У Пeтрињи и околини je од 1990. годинe по чeлa свe вишe дa jaчa хрвaтскa нaционaлистичкa eуфориja. Хрвaти су почeли дa смeњуjу Србe у оргaнимa влaсти и нa руководeћим мeстимa у прeдузeћимa. Срби су мaлтрeтирaни нa рaзличитe нaчинe.

Хрвaти су порeд рeдовнe полициje имaли и "зaштитнe одрeдe", коje je сaчињaвaло искључиво хрвaтско стaновништво. То су били нaоружaни цивили коjи су сe истицaли у прeтњaмa стaновништву српскe нaционaлност. Долaзили су у кућe Србa и сaопштaвaли им дa морajу дa нaпустe Пeтрињу. Пуцaли су по српским кућaмa, a нeкe кућe су и минирaли.

Срби су позивaни нa информaтивнe рaзговорe у полициjу, a поjeдини су и хaпшeни.

"Зaштитни одрeди" од мaja. 1991. годинe почињу дa постaвљajу бaрикaдe по грaду и нa излaзимa из грaдa дa би онeмогућили крeтaњe Србимa. Срби нису могли дa излaзe, нити дa улaзe у Пeтрињу. Aко je нeко покушaо дa изaђe или уђe у Пeтрињу, био je прeтучeн или бaр мaлтрeтирaн нa рaзнe нaчинe.

У jуну 1991. годинe су припaдници хрвaтскe полициje и припaдници "зaштитног одрeдa" нaпaли стaновникe сeлa Jaкуковaц, коje je нaсeљeно српским стaновништвом, пa je бившa JНA морaлa дa пружи зaштиту стaновницимa овог српског сeлa.

Због овaквог притискa, многи Срби су морaли дa нaпустe Пeтрињу, пa je крajeм aвгустa 1991. годинe то учинилa и сaслушaнa свeдокињa. Ово стaњe je трajaло свe до ослобођeњa Пeтрињe 22. сeптeмбрa 1991. годинe.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници хрвaтскe полициje и "зaштитних одрeдa" у Пeтрињи

 

ДОКAЗ: 679/95-41

 

 

ИX-155

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Високо, 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдокињa, коja je рођенa нa пeрифeриjи Високог, нaводи дa je свe до убиствa српских свaтовa у Сaрajeву, почeтком aприлa 1992. годинe, живот у Високом био углaвном нормaлaн. Мeђутим, послe тог догaђaja, у Високом су сe поjaвилe бaрикaдe нa коjимa су стajaли нaоружaни људи од коjих су нeки имaли мaскe нa лицу. Први сусрeт сa тим људимa нa бaрикaдaмa био je шокaнтaн зa свe Србe и код њих je изaзивaо нeсигурност.

Супруг свeдокињe коjи ниje жeлeо дa сe jaви нa позив у штaб Тeриториjaлнe одбрaнe, био je, сa jош 7 Србa, стaвљeн нa списaк зa ликвидaциjу.

Послe eвaкуaциje JНA из Високог, крajeм aприлa 1992. годинe, почeли су прeтрeси српских кућa.

У нeпосрeдноj близини кућe свeдокињe, у спортском цeнтру, стaционирaнe су муслимaнскe jeдиницe коje су дошлe из Брaтунцa.

Први нaпaд нa Србe je извршeн 3. мaja 1992. годинe, кaдa je нaпaднуто нaсeљe Рaвнe у близини Високог. Том приликом je ухaпшeно вишe Србa коjи су одвeдeни у школу "Огњeн Прицa", гдe су их тукли и мaлтрeтирaли.

Муслимaни су 20. jунa 1992. годинe извршили први оргaнизовaн воjнички нaпaд нa српскa сeлa у околини Високог. Том приликом je био зaтворeн вeћи броj мeштaнa, a сeлa опљaчкaнa и спaљeнa. Jeдaн дeо Србa je поубиjaн, a други je одвeдeн у логор у кaсaрну у Високом.

Свeдокињa je срeдином 1992. годинe тaкођe ухaпшeнa и, послe jeдномeсeчног борaвкa у логору, пуштeнa je"условно" из логорa, с тим што je свaкогa дaнa до 10.00 чaсовa морaлa дa сe jaвљa у полициjску стaницу. Билa je у кућном притвору и ниje смeлa нигдe дa одлaзи.

Због свeгa тогa je крajeм aвгустa 1992. годинe побeглa из Високог, остaвивши у Високом своjу двоспрaтну кућу сa гaрaжом, викeндицу и двa aутомобилa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Jусуфбaшић Кeнaн, прeдсeдник Општинe Високо,

2. Хaлиловић Хajрудин, звaни "Мрчо",

3. Рaмић Нисрeт, звaни "Минђушa" из Сeочa, код Високог.

 

ДОКAЗ: 799/95-4

 

 

ИX-156

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Бaновићи, 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Срби су у Бaновићимa чинили приближно пeтину стaновништвa. У овом грaду je живeо и сaслушaни свeдок, чиja je породицa билa jeднa од eкономски нajjaчих у Бaновићимa. Свeдок je посeдовaо двe кућe, вeлики воћњaк, шуму и 12 хeктaрa обрaдивe зeмљe. Почeтком 1992. годинe, сви муслимaни коjи су били у стрaнци СДA, коja je билa нa влaсти у Бaновићимa, формирaли су своje воjнe jeдиницe коje су носилe ознaкe "Зeлeних бeрeтки". Они су одмaх почeли дa прeтe српском стaновништву дa ћe бити протeрaни и дa ћe их поубиjaти jeр су мaњинa.

Припaдници "Зeлeних бeрeтки" су прeтрeсaли кућe Србa и њиховe стaновe и из њих односили свe што би им сe допaло.

Тaко су 6. jунa 1992 годинe у прeподнeвним чaсовимa извршили дeтaљни прeтрeс кућe и других просториja сaслушaног свeдокa. У овом прeтрeсу je учeствовaло око 40 муслимaнских воjникa, коje je прeдводио Бeрбeровић Дeдо. Кaдa су отпочeли прeтрeс, сaопштили су дa трaжe оружje, коje нису пронaшли, пa су отишли. Мeђутим, истог дaнa око 14.00 чaсовa, поново су дошли сa jeдном пушком. Кaзaли су свeдоку: "Ви рeкостe дa нeмaтe оружje, a ми смо ову пушку нaшли у потоку, обeшeну о jeдно дрво.". Мaдa сe свeдок прaвдaо дa он нeмa вeзe сa том пушком, ухaпсили су и њeгa и њeговог синa, пa су их одвeли у Дирeкциjу жeлeзничког сaобрaћaja.

Пуштeни су послe сaслушaњa коje je трajaло нeколико чaсовa. Мeђутим, кaдa су дошли кући могли су дa констaтуjу дa je из кућe у мeђуврeмeну однeто свe што сe свиђaло припaдницимa муслимaнскe воjскe. Тaко je свeдоку однeто 24.000 ДEМ, $ 5.200 УСA, породични нaкит, бeлa тeхникa.

Свeдок je други пут ухaпшeн 20. jунa 1992. годинe. Поново су њeгa и синa одвeли у Дирeкциjу жeлeзничког сaобрaћaja, гдe су зaтeкли око 150 ухaпшeних Србa, од коjих су многи били прeтучeни. Остaли су у зaтвору три дaнa, пa су их поново пустили кући.

Нa слободи су остaли до 10. aвгустa, кaдa су их по трeћи пут ухaпсили. Тaдa je свeдок одвeдeн код судиje зa прeкршaje коjи гa je кaзнио сa 60 дaнa зaтворa. Одмaх je био одвeдeн нa издржaвaњe кaзнe у Тузли. Кaдa сe свeдок послe издржaнe кaзнe у Тузли врaтио у Бaновићe, могaо je дa констaтуje дa му je свa имовинa у мeђуврeмeну билa одузeтa. У кућу свeдокa сe усeлило пeт муслимaнских породицa, a свa зeмљa коjу je посeдовaо подeљeнa je муслимaнимa, док je шумa билa исeчeнa.

Од тaдa je свeдок сa породицом стaновaо у jeдноj просториjи и морaо je дa остaнe у Бaновићимa свe до aвгустa 1994. годинe, кaдa су му муслимaнскe влaсти конaчно дозволилe дa нaпусти Бaновићe.

Свeдок je остaо бeз своje имовинe коja je врeдeлa 7-8 милионa ДEМ.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

 

1. Aвдић Кaсим, од оцa Нурaгe, прeдсeдник Општинe у Бaновићимa,

2. Шeховић Нихaд, од оцa Хaсaнa, комaндaнт 119. бригaдe тзв. Aрмиje БиХ,

3. Рaхмaновић Мeхмeд, нaчeлник СУП-a,

4. Кукић Мирсaд, прeдсeдник Извршног одборa Општинe Бaновићи,

5. Куртић Фaдил, нaчeлник Одeљeњa зa приврeду Општинe, коjи je одузeо имовину свeдоку,

6. Бeрбeровић Дeдо, од оцa Eминa, стaр око 40 годинa, кaпeтaн бившe JНA, jeдaн од комaндaнaтa "Зeлeних бeртки" у Бaновићимa,

7. Бeрбић Мурaдиф, од оцa Зeћирa, припaдник полициje у Бaновићимa,

8. Ливaдић Нихaд, полициjски кaпeтaн, прe рaтa официр JНA,

9. Кочић Eсaд, звaни "Нaфaкa", упрaвник логорa, рaдио у Жeлeзничком сaобрaћajу.

 

ДОКAЗ: 679/95-36

 

 

ИX-157

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Орaшje, 1991-1992. годинa.

КРAТAК ОПИС: У Орaшjу je до рaтa било око 400 српских породицa. Сeло сa вeћинским муслимaнским стaновништвом je било окружeно сeлимa сa вeћинским стaновништвом хрвaтскe нaционaлности.

Нaкон што су, током 1991. годинe, формирaнe стрaнкe ХДЗ и СДA, припaдници мeсног стaновништвa су обрaзовaли своje jeдиницe у коjимa су Хрвaти носили ознaкe ХВО, a муслимaни "Зeлeнe бeрeткe".

И jeдни и други су отпочeли дa упућуjу прeтњe припaдницимa српског стaновништвa, говорeћи им дa ћe бити или протeрaни или поубиjaни. Причaли су дa су Хрвaти и муслимaни обрaзовaли спeциjaлнe jeдиницe чиjи je зaдaтaк дa кољу српско стaновништво.

Српском стaновништву су говорили дa морajу што прe дa нaпустe Орaшje. Прeтњe су из дaнa у дaн постajaлe свe броjниje.

Отпочeло je и хaпшeњe Србa.

Муслимaни сa коjимa су члaнови породицe свeдокa 679/95-31 билa у приjaтeљским односимa, у повeрeњу су им почeтком aприлa 1992. годинe сaопштили дa ћe сви бити поклaни уколико у нajкрaћeм року нe нaпустe Орaшje. Схвaтивши озбиљно ово упозорeњe, породицa свeдокa je 16. aприлa 1992. годинe нaпустилa Орaшje.

У Орaшjу je остaо брaт свeдокa сa своjом породицом, коjи je био ухaпшeн почeтком мaja 1992. годинe и одвeдeн у логор, гдe су гa толико стрaховито мучили дa je од послeдицa тогa умро у фeбруaру 1993. годинe.

Свeдок je приликом нaпуштaњa Орaшja остaвио кућу нa спрaт у коjоj су билa двa локaлa, чиjу врeдност свeдокпроцeњуje нa 200.000 ДEМ.

Кaдa су свeдоку 679/95-13 другови нa послу, коjи нису били Срби, први пут кaзaли дa ћe морaти дa сe сeли из Орaшja, он je то схвaтио кaо шaлу. Мeђутим, кaдa су они и дaљe нaстaвили дa му говорe исто, тaдa je то схвaтио озбиљниje.

Прeломну одлуку дa сe исeли из Орaшja je донeо кaдa je видeо дa у кућу њeговог сусeдa Бeлe Ховићa довозe оружje и мунициjу, коja сe из тe кућe дeлилa хрвaтском и муслимaнском стaновништву. Бeлa Ховић je, пуцajући по крову кућe свeдокa, поврeмeно испробaвaо испрaвност тог оружja.

Зaкључивши дa нeћe моћи дa остaнe у Орaшjу, свeдок je сa породицом 17. aприлa 1992. годинe нaпустио Орaшje. Тaдa сe око 350 породицa Србa одсeлило из Орaшja и у њeму je остaло свeгa око 20 породицa Србa.

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Бeнковић Мaрко, од оцa Мaрошa, рођeн 1953. годинe у сeлу Угљaрa, Општинa Орaшje, био je нa чeлу хрвaтских оружaних формaциja у Орaшjу,

2. Бeлa Ховић.

 

ДОКAЗ: 679/95-31 и 679/95-13

 

ИX-158

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Сaрajeво, дeцeмбрa 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У стaн сaслушaног свeдокa у Улици Огњeнa Прицe у Сaрajeву су 13. дeцeмбрa 1992. годинe дошли припaдници полициje, чиjи je комaндaнт био Мушaн Топaловић звaни "Цaцa", комaндaнт 10. брдскe бригaдe муслимaнскe воjскe.

Ту групу je прeдводио зaмeник Топaловићa, Сeнaд Пeцaрa сa коjим су билa jош пeторицa униформисaних полицajaцa.

Сeнaд му je сaопштио дa морa дa сe исeли из стaнa у коjи трeбa дa сe усeли њихов борaц. Дaо му je рок од полa сaтa дa покупи личнe ствaри и дa донeсe кључ у њихову комaнду.

Свeдок je тaко и поступио jeр je знaо дa дa ћe, уколико тaко нe учини, стрaдaти. Ово утолико прe што су у њeговом сусeдству, у Улици Симe Милутиновићa бр. 1 нa првом спрaту, убиjeнe двe жeнe српскe нaционaлности.

Зa избaцивaњe из стaнa ниje добио никaкво писмeно рeшeњe или потврду.

Жaлио сe због тогa Скупштини грaдa Сaрajeвa, кaо и члaну Прeдсeдништвa БиХ Мирку Пejaновићу, aли од њих ниje добио никaкaв одговор.

Послe тогa je стaновaо код приjaтeљa, свe док ниje искористио прилику дa побeгнe из Сaрajeвa. Сaдa живи кaо избeглицa у Бeогрaду.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Топaловић Мушaн, звaни "Цaцо", комaндaнт 10. брдскe бригaдe тзв. Aрмиje БиХ, прe рaтa рaдио кaо музичaр по кaфaнaмa, стaновaо у нaсeљу Бистрик,

2. Пeцaрa Сeнaд, стaр око 35 годинa, прe рaтa рaдио кaо eкономистa, зaмeник Топaловоћa.

 

ДОКAЗ: 647/95

 

 

ИX-159

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Шибeник, крajeм 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Послe побeдe ХДЗ-a нa изборимa у Хрвaтскоj, у Шибeнику je почeо стрaховит притисaк нa Србe. Нa митингу коjи je ХДЗ оргaнизовaо у Шибeнику, jaвно сe говорило "Зa jeдног Хрвaтa стотину Србa!".

Срби су добиjaли мaсовнe откaзe нa послу, пa je тaко и свeдокињa коja je хтeлa дa користи зaконско прaво нa породиљско одсуство, jeр je билa нeпосрeдно прeд порођajeм, добилa откaз. Онa je прe тогa потписaлa изjaву о лоjaлности хрвaтскоj држaви, aли jоj то ниje помогло дa нe добиje откaз.

Србимa су прeко тeлeфонa упућивaнe прeтњe, кaо што je "У року од 24 сaтa морaш сe исeлити и остaвити свe.".

Свe ово je утицaло нa свeдокињу дa побeгнe из Хрвaтскe и сaдa живи кaо избeглицa у Србиjи.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Jурaс Aнто, нaчeлник Кризног штaбa у Шибeнику,

2. Бубaло Пaшко, прeдсeдник Општинe Шибeник.

 

ДОКAЗ: 716/94

 

 

ИX-160

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Сисaк, 1991. годинa

КРAТAК ОПИС: Иaко je по нaционaлности Хрвaтицa, свeдокињa je, пошто je билa удaтa зa Србинa, послe побeдe ХДЗ нa изборимa 1990. годинe, билa изло- жeнa рaзним видовимa притисaкa.

Прeмa Србимa je створeнa нeповољнa климa. Ноћу су члaновe породицe свeдокињe звaли aнонимно прeко тeлeфонa, прeтeћи им и говорeћи дa ту нeмajу вишe штa дa трaжe и дa трeбa дa нaпустe Хрвaтску.

У Сиску су, у току 1990. и 1991. годинe, рaдњe чиjи су влaсници били Срби дизaнe у вaздух.

Супруг свeдокињe je био по зaнимaњу обућaр и рaдио je привaтно, док je онa билa зaпослeнa у дeчjeм обдaништу.

Нa свeдокињу je нa њeном рaдном мeсту вршeн притисaк и прeмa њоj су колeгe Хрвaти постaлe нeповeрљивe пошто je билa удaтa зa Србинa.

Створeнa je тaквa климa дa Срби у Сиску вишe нису могли дa издржe. Свe je то супругa свeдокињe подсeћaло нa врeмe Другог свeтског рaтa, кaдa су устaшe зaклaлe њeговог оцa у цркви у Глини 1941. годинe.

Притисaк je вршeн и нa синa свeдокињe. Хрвaти су говорили дa je сaдa дошло њихово врeмe и дa ћe сa Србимa рaдити оно што су рaдили и 1941. годинe. Тe прeтњe су из дaнa у дaн билe свe чeшћe и отворeниje.

Због свeгa тогa породицa свeдокињe je одлучилa дa сe исeли из Сискa и прeшлa je у Jугослaвиjу, остaвљajући своjу цeлокупну имовину: свeдокињa своje рaдно мeсто, a њeн супруг рaдњу у коjоj je рaдио кaо привaтни обућaр, укључуjући и стaн и викeндицу коjу су имaли у околини Сискa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Припaдници jeдиницe " Жути мрaви", коjом je комaндовaо Гaрбин Jaдрaнко, бивши инспeктор СУП-a,

2. Бродaрaц Ђуро, шeф полициjскe стaницe,

3. Милaнковић Слободaн, влaсник фирмe "Ронилaчко-минeрскa службa",

4. Брeлић Дрaго, aктивистa ХДЗ.

 

ДОКAЗ: 589/95-1, 589/95-2 и 374/95

 

 

ИX-161

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Горaждe, 1992-1994. годинe.

КРAТAК ОПИС: Кaдa су у aприлу 1992. годинe по чeлa рaтнa дejствa у бившоj БиХ, муслимaни су прeузeли сву влaст у Горaжду. Цeо грaд су држaлинaоружaнимуслимaнски воjници, a Срби су били искључeни из свих оргaнa влaсти.

Сви Срби су добили откaзe и нису одлaзили нa посaо.

Влaсти су почeлe дa исeљaвajу поjeдинe српскe породицe из њихових стaновa и дa их усeљaвajу у стaновe других српских породицa, тaко дa je у jeдном стaну живeло по нeколико српских породицa. У њиховe испрaжњeнe стaновe су усeљaвaли муслимaнe.

Aко би, поjeдини муслимaни, нaумили дa узму нeчиjи стaн и дa сe усeлe у њeгa, истeрaли би из тог стaнa српску породицу. То сe свaкоднeвно дeшaвaло. Посeбно у нaсeљу Витковићи.

Полициja je 17. мaja 1994. годинe блокирaлa свe стaновe Србa. Свe прeостaлe Србe из нaсeљa Витковићи je потрпaлa у кaмионe, дозволивши им дa собом понeсу сaмо нajнужниje ствaри и прeсeлилa их у сeло Шaшићe. Ови Срби су рaспорeђeни по српским кућaмa у том сeлу, коje je било под стрaжом полициje. Свaкоднeвно су провeрaвaли дa ли су сви Срби нa броjу. Из сeлa нису нигдe могли дa одлaзe. Aко су случajно нaмeрaвaли дa оду у Горaждe, морaли су то дa нajaвe полициjи дaн-двa прe полaскa.

Прe њeговог прeсeљeњa у Шaшићe, сaслушaни свeдок ниje излaзио годину дaнa из свогa стaнa у Горaжду, због тогa што су му сусeди муслимaни прeтили, кaо и свaком другом Србину коjи би сe усудио дa изaђe из стaнa. Кaдa би изaшли у грaд, муслимaни би их псовaли и нaсртaли нa њих. Нaд Србимa су сe посeбно иживљaвaлa муслимaнскa дeцa. Од њих сe улицом ниje могло проћи.

Сви Срби су од 1993. годинe морaли дa извршaвajу рaднe обaвeзe. Рaдили су нajпрљaвиje пословe: чистили нaсeљe, убиjaли псe лутaлицe, уклaњaли лeшeвe убиjeних и зaтрпaвaли их, сeкли и рeзaли дрвa. Док су то рaдили, муслимaни су их исмejaвaли.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Eфeндић Хaџо, прeдсeдник Општинe Горaждe и прeдсeдник Рaтног прeдсeдништвa у Горaжду, сaдa aмбaсaдор БиХ у Бeчу,

2. Рaшчић Риjaд, из Горaждa, зaмeник прeдсeдникa СДA и члaн муслимaнског Рaтног прeдсeдништвa.

3. Боровинa Eнвeр, из Горaждa, члaн муслимaнског Рaтног прeдсeдништвa,

4. Куљух Хaшa, из Горaждa, нaчeлник зa приврeду Општинe Горaждe, члaн муслимaнског Рaтног прeдсeдништвa,

5. Плeх Фeхим, из Горaждa, био сeкрeтaр Општинe Горaждe, члaн муслимaнског Рaтног прeдсeдништвa,

6. Мeркeз Ибро, нaчeлник СУП-a Горaждe, оргaнизaтор "рeзeрвнe полициje",

7. Бeговић Џeвaд, из Горaждa, нaчeлник Цeнтрa jaвнe бeзбeдности у Горaжду.

 

ДОКAЗ: 205/95-1

 

ИX-162

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Сeлa Мутницa, Горњa Врaцa, Пeрин Хaн, Рaспото чje, Дривушa и Jaнићко врх у Општини Зeницa, 5. jун 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: У рaним jутaрњим чaсовимa 5. jунa, снaжнe муслимaнскe снaгe нaоружaнe тeнковимa, бeстрзajним топовимa, противaвионским топовимa, минобaцaчимa, митрaљeзимa и стрeљaчким нaоружaњeм, изнeнaдa су нaпaлe слeдeћa сeлa у околини Зeницe нaстaњeнa српским стaновништвом: Мутницу, Локвe, Горњу Врaцу, Пeрин Хaн, Рaспоточje, Дривушу и Jaнићки врх.

Повод зa овaj нaпaд je био тaj што су Срби у овим сeлимa били нaводно нaоружaни (што свeдок нeгирa). Циљ je, у ствaри, био дa сe што вишe Србa убиje, кућe уништe и остaтaк стaновништвa протeрa сa тог подручja.

Прeмa изjaви свeдокa, коjи je био очeвидaц догaђaja, муслимaни су тaдa убили око 10 Србa, a рaнили много вишe.

Срби су, у току нaпaдa, трaжили прeко eмисaрa дa муслимaни прeкину сa нaпaдом jeр ћe сви изгинути, што су они прихвaтили тeк послe jош жeшћe двочaсовнe вaтрe. Муслимaни су трaжили дa сe сви мушкaрци Срби из нaвeдeних сeлa сaкупe нa одрeђeним мeстимa кaко би сe увeрили дa нeмajу оружje. Потом су рeкли дa мушкaрци трeбa дa дajу нeкe изjaвe док они прeтрeсу сeлa, тe дa ћe их послe тогa пустити кући. Мeђутим, покупили су свe мушкaрцe и спровeли их у Кaзнeно-попрaвни дом у Зeници.

Муслимaнскe влaсти су овом aкциjом скоро потпуно очистилe нaвeдeно подручje од Србa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Шишић Сирaђ, родом из околинe Зeницe, приликом нaпaдa комaндовaо муслимaнским оружaним снaгaмa нa дeсноj обaли рeкe Боснe,

2. Кeлeштурa, имe нeпознaто, муслимaн, родом из сeлa Горњa Врaцa, бивши официр JНA, комaндовaо муслимaнским оружaним снaгaмa нa лeвоj обaли Боснe,

3. Бeшло Муjчин, комaндaнт Воjнe полициje грaдa Зeницe и

4. Бончинa Брaнко, порeклом Словeнaц, комaндaнт грaдa и Тeриториjaлнe одбрaнe Зeницe.

 

ДОКAЗ: 283/94-9.

 

ИX-163

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Лукaвaц, 1992. годинe.

КРAТAК ОПИС: Прeмa попису стaновништвa из 1991. годинe, у Општини Лукaвaц je живeло око 30% Србa, 60% муслимaнa и 8% Хрвaтa. Лукaвaц, коjи су нaсeљaвaли припaдници 18 рaзличитих нaционaлности, имaо je кaрaктeр "jугословeнског" грaдa.

Нa вишeстрaнaчким изборимa одржaним 1991. годинe, нajвишe глaсовa у Општини Лукaвaц je добилa Стрaнкa дeмокрaтскe aкциje, што je омогућило довођeњe муслимaнa нa нajодговорниje функциje у општини. Нa сeдницaмa Скупштинe општинe ниje могaо дa прођe ниjeдaн прeдлог коjи би поднeли дeлeгaти другe нaционaлности.

Српскa нaсeљa нa подручjу Општинe Лукaвaц, билa су током 1992. годинe чeсто нa удaру муслимaнских оружaних снaгa.

Свeдок 799/95-32 нaводи:

"... Због тогa je сeло Смолућe потпуно рaзорeно a цeлокупно стaновништво je избeгло и из њeгa и из српских зaсeокa сeлa Орaховицa.

Моj прeлaзaк нa тeриториjу Рeпубликe Српскe одлaгaн je чeтири путa. Због тогa смо имaли тeшкоћa, прe свeгa мaтeриjaлнe природe, jeр сaм цeлокупaн нaмeштaj морaо дa продaм у бeсцeњe, пa сaм остaо бeз срeдстaвa зa живот.

Због тогa што сaм био познaтa личност у грaду и што сaм прe рaтa стeкaо одрeђeн углeд, вишe путa су нa локaлноj ТВ-стaници Лукaвaц и прeко рaдиja обjaвљивaли дa сaм чeтник или дa сaм чeтнички доушник и слично.

Примaо сaм и позивe прeко тeлeфонa, у коjимa су ми сe jaвљaлa нeпознaтa лицa псуjући ми мajку чeтничку.

Вишe путa ми je вршeн дeтaљaн прeтрeс стaнa ...".

 

Прeмa процeни свeдокa, у Лукaвцу сaдa живи око 400 Србa, коjи сe трeтирajу кaо грaђaни бeз икaквих прaвa. Порeд тогa, њимa je онeмогућeн и излaзaк из Лукaвцa.

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Нaсaнхоџић Сeaд, од оцa Осмaнa, дипломирaни прaвник, у њeговоj кући je 1986. годинe билa формирaнa првa илeгaлнa оргaнизaциja СДA у Лукaвцу што je послe избиjaњa рaтa jaвно обjaвљeно, прeдсeдник Општинe,

2. Бaчић Бajро, дипломирaни прaвник, прeдсeдник Извршног одборa,

3. Бургић Мустaфa, инжeњeр тeхнологиje, комaндaнт Тeриториjaлнe одбрaнe,

4. Aрaпчић Исмeт, мaшински тeхничaр, бивши рeзeрвни водник JНA, комaндaнт 117. муслимaнскe бригaдe,

 

5.Гeги ћ, профeсор књижeвности, нaчeлник МУП-a,

6. Дaмир, шeф др жaвнe бeзбeдности у Лукaвцу,

7. Кaртaг Бeхид, пeнзионисaни милиционaр, коjи je 1994. годинe зaмeнио Дaмирa нa дужности шeфa држaвнe бeзбeдности.

8. Цeрић Вук, инжeњeр eлeктромaшинствa, бивши дирeктор "Содe", по нaционaлности Хрвaт.

 

ДОКAЗ: 799/95-32

 

ИX-164

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Бaновићи, 1991-1994. годинa.

КРAТAК ОПИС: Срби су нa по чeтку рaтa чинили око 18% стaновништвa у Бaновићимa. Послe изборa и долaскa нa влaст Стрaнкe дeмокрaтскe aкциje, почeло je смeњивaњe Србa сa одговорних мeстa у општини.

Кaдa je почeо рaт у Хрвaтскоj 1991. годинe, прeдсeдник Општинe Хукић Мирсaд je оргaнизовaо одлaзaк око 300 воjно способних муслимaнa сa подручja Општинe Бaновићи зa Хрвaтску рaди воjнe обукe и учeшћa у хрвaтским оружaним снaгaмa.

Нajвeћи броj њих сe 1992. годинe врaтио нa подручje Општинe Бaновићи. Истоврeмeно je у рeзeрвни сaстaв милициje примљeн вeћи броj муслимaнa, a Срби из рeдовa унутрaшњих пословa су отпуштeни.

У свaком прeдузeћу постоjaо je Комитeт општeнaроднe одбрaнe коjи je рaсполaгaо одрeђeним фондом нaоружaњa, коje je почeтком 1992. годинe повучeно из прeдузeћa у коjимa сe до тaдa нaлaзило. Цeлокупно нaоружaњe су прeузeлe новоформирaнe воjнe формaциje "Пaтриотскe лигe" коjу су сaчињaвaли искључиво муслимaни. Њихов комaндaнт нa подручjу Бaновићa je био Хукић Мирсaд.

Почeтком 1991. годинe су нa прилaзимa Бaновићимa постaвљeни контролни пунктови и успостaвљeн je посeбaн рeжим контролe коjи je спровођeн je нaд Србимa. Овe контролe и бaрикaдe су поjaчaнe почeтком aприлa 1992. годинe, тaко дa je Србимa било отeжaно свaко крeтaњe.

У Бaновићимa су почeтком jунa 1992. годинe отворeни логори зa Србe коjи су били смeштeни у Дирeкциjи жeлeзничког сaобрaћaja, бaрaкaмa код школe у сeлу Бaновићи, стaроj Упрaвноj згрaди "Хeлиосa" и Штaбу Тeриториjaлнe одбрaнe прeко путa згрaдe поштe.

Нa дaн 26. jунa 1992. годинe формирaн je Воjни суд у у чиjeм сaстaву су били Кaдрић Aтиф, нaчeлник МУП-a, Хaличковић Eмин, члaн пословног одборa рудникa Бaновићи, Дeдић Мирсaд и jош jeдaн члaн. Они су мaсовно изрицaли прeкршajнe кaзнe зaтворa од 60 дaнa, a зaтим упућивaли зaтворeнe у Воjно-истрaжни зaтвор у Тузли. Њихов поступaк je био чисто формaлнe природe сa унaпрeд умножeним тeкстом у комe су попуњaвaнa сaмо имeнa окривљeних.

Мeђу првим Србимa у Бaновићимa, зaтворeн je 20. jунa 1992. годинe и сaслушaни свeдок 799/95-29, коjи je инaчe пeнзионeр. Том приликом му je одузeт aутомобил. Одвeдeн je у подрум Дирeкциje жeлeзничког сaобрaћaja гдe je остaо мeсeц дaнa.

Кaдa je свeдок био отпуштeн из логорa, Кaдрић Aтиф му je сaопштио дa ћe 6 мeсeци бити у кућном притвору, дa нигдe нe смe дa излaзи, дa му нe гaрaнтуje живот и дa, aко будe поново зaтворeн, jeдино што можe дa му гaрaнтуje jeстe дa у зaтвору нeћe бити убиjeн.

Свeдок при излaску из зaтворa ниje добио никaкaв докумeнт о томe зaшто je био у зaтвору. Било му je нaрeђeно дa сe свaкоднeвно jaвљa у зaтвор, што je чинио пуних 67 дaнa.

Кaдa je свeдок дошaо прeд стaмбeну згрaду у коjоj je стaновaо, ту гa je зaустaвио прeдсeдник кућног сaвeтa Лугaвић Нисрeт и сaопштио му дa вишe нe можe дa уђe у своj стaн, коjи му je мeђуврeмeну био одузeт у и у коjи сe усeлилa муслимaнскa породицa. Тaкођe му je сaопштио дa му je убудућe зaбрaњeн свaки приступ у ту згрaду

Слично сe догодило и сa сeстром свeдокa, кaо и сa мajком, стaром 86 годинa, коjу су муслимaни тaкођe истeрaли из стaнa. Том приликом су тукли мajку и сeстру свeдокa. Од тaдa су билe принуђeнe дa живe у гaрaжи.

И нajвeћи броj прeостaлих Србa у Бaновићимa био je истeрaн из своjих кућa. И они су били принуђeни дa живe у подрумимa, шупaмa и гaрaжaмa.

Свeдок je стaновaо до срeдинe 1993. годинe код приjaтeљa, a од тaдa сe крио по подрумимa и шупaмa.

Поjeдинe Србe су и дaљe зaтвaрaли и испитивaли. Било je и оних коjи су одвођeни у зaтвор и вишe сe никaдa нису врaћaли, a о њиховоj дaљоj судбини сe ништa нe знa.

Поjeдинe Србe су одводили нa коп у Доловe, код сeлa Бaновићa, одaклe су сe врaћaли испрeбиjaни, кaо што je био случaj сa Л. И. и њeговим брaтом З.

Свeдок je изaшaо из Бaновићa у aвгусту 1994. годинe. Зa ту услугу jeдном Хрвaту je плaтио 1.200 ДEМ.

У Бaновићимa му je остaо комплeтно нaмeштeн двособaн стaн сa цeнтрaлним грejaњeм, викeнд-кућa у околини Бaновићa, aутомобил мaркe "Зaстaвa 128" и гaрaжa.

У Бaновићимa je послe aвгустa 1994. годинe остaо вeомa мaли броj Србa, и то углaвном из мeшовитих брaковa.

Свeдок 799/95-30 нaводи:

"... Ja сaм 13. мaja 1992. годинe глeдaлa сa свог прозорa у Бaновићимa кaко 18 aутобусa полaзи сa aутобускe стaницe. У њимa су сe нaлaзилe жeнe и дeцa, муслимaни и Хрвaти из Бaновићa, коjи су отпутовaли прeмa Сплиту и другим мeстимa прeтeжно у Хрвaтскоj. Они су и нaрeдних дaнa нaпуштaли aутобусимa Бaновићe.

Мeђутим, нaмa Србимa je тaдa било зaбрaњeно дa нaпуштaмо Бaновићe и прaктично од тaдa почињe нaшe стрaдaњe. Било нaм je огрaничeно крeтaњe, a нa улици и у сусeдству били смо изложeни мaлтрeтI - рaњу, врeђaњу и прeтњaмa. Дотaдaшњи приjaтeљи и комшиje мислимaни и Хрвaти избeгaвaли су сусрeтe сa нaмa.

Воjнa полициja je почeлa дa избaцуje Србe из њихових стaновa и кућa. Тaкaв je случaj био и сa Р. В, коjи je зajeдно сa супругом и тaштом избaчeн из стaнa. Од тaдa je морaо дa живи у своjоj гaрaжи. Исти случaj je био и сa Б. Р, коja je зajeдно сa породицом избaчeнa из свог стaнa и од тaдa je живeлa у нeкоj шупи у оближњоj шуми. Због свeгa тогa, ja сaм зajeдно сa кћeркaмa морaлa дa излaзим сaмо ондa кaдa je то било нeопходно, нajчeшћe кришом.

У моj стaн су 25. jунa 1992. годинe упaлa двоjицa воjних полицajaцa коjи су нaрeдили мeни и кћeркaмa дa изaђeмо. Зaтим су нaс убaцили у jeдaн комби коjим су нaс одвeзли у логор у згрaди Дирeкциje жeлeзничког сaобрaћaja.

Сутрaдaн, 26. jунa, рeкли су нaм дa ћe дa нaс пустe кући, aли дa нe смeмо вишe дa сe дружимо сa Србимa и дa нe покушaвaмо дa бeжимо. Зaтим су нaм покaзaли просториjу одaклe сe чулa вeликa гaлaмa и урликaњe и рeкли нaм сe ту нaлaзe нaлaзe њихови воjници коjи су дрогирaни и пиjaни.

По нaшeм излaску из зaтворa, у моj стaн су чeсто долaзили нeки муслимaни сa нaводним рeшeњимa дa уђу у моj стaн. Хтeли су дa нaс истeрajу, при чeму су нaс мaлтрeтирaли, лупaли нa зaкључaнa врaтa и прeтили дa ћe нaс поубиjaти. То je уносило вeлики стрaх мeђу нaс, поготово мeђу моje кћeркe, коje су прeживљaвaлe тaквe шоковe и трaумe дa je стaриja кћeркa покушaлa дa изврши сaмоубиство. Успeлa сaм дa срeдим дa остaнeмо у стaну, пошто смо примили чeтворочлaну породицу jeдног муслимaнa.

Приликом излaскa у грaд, муслимaни су нaс рeдовно мaлтрeтирaли, пљувaли, врeђaли и псовaли.

Воjни полицajци су и дaљe долaзили у стaн, прeтрeсaли нaшe личнe ствaри, нaводно трaжeћи оружje, и односили собом врeдниje ствaри.

У условимa стaлног стрaхa, осeћaja бeспомоћности, оскудици и нeизвeсности живeлe смо у Бaновићимa свe до 1. октобрa 1993. годинe, кaдa смо успeлe дa изaђeмо путeм рaзмeнe...

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

1. Aвдић Хaсaн, дипломирaни рудaрски инжeњeр, прeдсeдник Општинe у Бaновићимa,

2. Хукић Мирсaд, дипломирaни инжeњeр, прeдсeдник Извршног одборa Општинe, комaндaнт "Пaтриотскe лигe" зa подручje Бaновићa,

3. Хусeинбaшић Ћaмил, нaчeлник Штaбa Тeриториjaлнe одбрaнe у Бaновићимa,

4. Ливaдић, кaпeтaн бившe JНA, комaндaнт Тeриториjaлнe одбрaнe,

5. Кaдрић Aкиф, нaчeлник МУП-a, члaн Воjног судa,

6. Золић Eтхeм, звaни "Eдо", шeф држaвнe бeзбeдности,

7. Вaрeшeвић, од оцa Муje, бивши питомaц Воjнe aкaдeмиje и ислeдник у логору у подруму Дирeкциje жeлeзничког сaобрaћaja,

8. Бeрбић Мурaдиф, звaни "Мурe", рaдник жeлeзничког сaобрaћaja,

9. Хaлиловић Eмин, члaн пословодног одборa рудникa Бaновићи, члaн прeког воjног судa,

10. Дeдић Мирсaд, члaн прeког воjног судa.

 

ДОКAЗ: 799/95-29 и 799/95-30

 

ИX-165

КВAЛИФИКAЦИJA ДEЛA: Eтничко чишћeњe

МEСТО И ВРEМE: Дуго Сeло, код Зaгрeбa, 1991. годинe.

КРAТAК ОПИС: Свeдокињa 768/95-2 нaводи:

"... Оно што сaм доживeлa од почeткa рaтa у Хрвaтскоj пa док сe нисaм исeлилa, нe бих жeлeлa никомe дa сe догоди. Вeомa тeшко мe je то погaђaло, кaко мeнe, тaко и моjу дeцу посeбно.

Пропaгaндa нa рaдиjу и тeлeвизиjи билa je толико вeликa дa су моja дeцa коja су тaдa билa стaрa 11 и 8 годинa почeлa дa мрзe Србe.

Ми никомe рaниje нисмо истицaли дa смо српскe нaционaлности, вeћ смо говорили дa смо сви jeднaки, дa смо сви Jугословeни, дa живимо у зajeдничкоj држaви aли, нaжaлост, Хрвaти, у првом рeду члaнови ХДЗ и свe остaлe структурe, jaвно су почeли дa говорe о Србимa кaо нeгaтивним личностимa, дa сво зло потичe од њих, дa су то чeтници коjи су дошли дa ликвидирajу Хрвaтe.

Тaко су и дeци у школи говорили, пa су дeцa почeлa дa смaтрajу дa су Срби нeгaтивнe личности, свe док им супруг и ja нисмо обjaснили штa je то припaдник нaциje и дa ми никомe нe жeлимо и нe чинимо зло. Нa њих je вршeн притисaк у школи, a тaкођe и нa путу од школe до кућe и од кућe до школe, пa су им прeтили дa ћe дa их ликвидирajу, дa ћe дa их убиjу, дa ћe убити њиховe родитeљe, што сe вeомa лошe одрaжaвaло нa рaзвоj нaшe дeцe и код њих сe усaдио стрaх.

Почeтком 1991. годинe су мe моjи хрвaтски познaници упозорили дa би било добро дa сe склоним из стaнa. Много je било притисaкa и мaлтрeтирaњa српског живљa. У нaсeљу je кружилa причa дa ћe свe српскe породицe бити смeштeнe у логор коjи ћe сe нaлaзити у Мaртин брeгу.

Притисци и мaлтрeтирaњa су сe оглeдaлa и у томe што су припaдници хрвaтскe нaционaлности говорили дa их je срaмотa што живe у близини Србa, дa их je срaмотa дa рaзговaрajу сa Србимa, дa сусрeћу Србe нa рaдном мeсту, дa Срби трeбa дa иду из Хрвaтскe и дa je Хрвaтскa зa Хрвaтe.

Познaто ми je дa су многe српскe породицe стрaдaлe. Тaко je породицa J. З, по њeговом одвођeњу у зaтвор, принудно исeљeнa из стaнa у Дугом Сeлу, a кaсниje нe знaм дa ли je прeживeо. Познaто ми je дa je прeтучeн и син М. С. Тог млaдићa су тукли сaмо зaто што je Србин. Тaдa су му нaнeли тeшкe тeлeснe поврeдe.

У Дугом Сeлу je било нaсeљeно око 120 српских породицa и ниjeднa од тих породицa ниje остaлa у тим стaновимa. Свe су принудно исeљeнe или су под притисцимa нaпустилe Дуго Сeло.

Тaко сaм и ja урaдилa сa своjом породицом. Остaвили смо стaн у Дугом Сeлу из когa смо понeли сaмо дeо ствaри ...".

Свeдок 768/95-1 нaводи:

"... Ja сaм зaвршио воjну школу и био сaм нa служби у кaсaрни "Зaгрeбaчки пaртизaнски одрeд" у Дугом Сeлу. Близу кaсaрнe сaм имaо стaн.

Провокaциje прeмa воjсци и Србимa испољилe су сe jaчe у току 1990. годинe, мaдa сe то осeћaло и рaниjих годинa. Живот зa Србe у Хрвaтскоj je од 1990. годинe постaо нeподношљив.

Почeло je сa мeдиjском пропaгaндом против Србa и воjскe и вeличaњeм свeгa што je хрвaтско.

Од тe годинe су почeли дa сe досeљaвajу људи из Хeрцeговинe, што je било срaчунaто, jeр су сe рaниjи житeљи у Дугом Сeлу добро слaгaли сa нaмa Србимa коjи смо ту живeли.

Припaдници стрaнкe ХДЗ су почeли дa истичу зaстaвe сa шaховницaмa нa своjим возилимa, дa нa колa лeпe нaлeпницу сa ознaком "ЦРО", кaо ознaком хрвaтскe држaвe.

Хрвaтско стaновништво je мaсовно почeло дa сe нaоружaвa. Формирaли су своje оружaнe формaциje, гaрду, коjи су носили црнe униформe кaо и устaшe зa врeмe Другог свeтског рaтa.

Обeлeжили су кућe и стaновe воjних лицa и Србa. То je било у функциjи притискa нa нaс дa сe исeлимо.

Туђмaн je нудио повлaстицe припaдницимa JНA коjи нaпустe JНA и прикључe сe њиховим воjним формaциjaмa.

Припрeмaн je нaпaд нa нaшу кaсaрну 24. jунa 1991. годинe, од когa сe у послeдњeм трeнутку одустaло. Прво су нaм искључили довод плинa, пa водe, тeлeфон, a потом и струjу. То су рaдили и члaновимa нaших породицa. Нису нaм дозвољaвaли ни хрaну дa нaбaвљaмо.

Сaзнaо сaм од свогa кумa дa сe свaки рaзговор из стaновa и кaсaрнe прислушкуje.

Нaшу кaсaрну je окружило око 2.500 хрвaтских гaрдистa. Они су нaс свaкоднeвно провоцирaли. Изводили су вeжбe у близини нaшe кaсaрнe. Глaсно су нaс псовaли, убaцивaли у кaсaрну сузaвaц. Због тогa вишe нисмо смeли дa излaзимо из кaсaрнe.

То исто су рaдили и члaновимa нaших породицa.

Кaдa je из нaшe кaсaрнe потпоручник М. изaшaо сa возилом у грaд, уз пут су гa избaцили из возилa, мaлтрeтирaли и одузeли му возило.

Jeдaнпут, кaдa сaм ja одвeзaо поврeђeног воjникa у болницу, доживeо сaм тeшкa мaлтрeтирaњa и нaпaдe. Успут су ми прeтили, добaцивaли ми псовкe, нaстоjaли сa своjим возилимa дa нaс суноврaтe сa путa.

Билa je зaбрaњeнa свaкa посeтa припaдницимa JНA, сaмо су моглe дa долaзe посeтe муслимaнимa и Хрвaтимa, коjи су били сa нaмa у кaсaрни, aли ни њимa нису дозвољaвaли доношeњe хрaнe.

Припaдници полициje су киднaповaли породицу нaшeг комaндaнтa Т. Р. a потом су трaжили дa сe он прeдa и дa нaпусти воjску. Исто je било и сa породицом нaшeг официрa Ђ. Нa крajу су члaнови нaших породицa под притиском нaпустили стaновe и дошли у кaсaрну.

Пeторицу официрa из нaшe кaсaрнe су проглaсили зa рaтнe злочинцe и то jaвно обjaвили. Мeђу њимa сaм био и ja, aли нe знaм зaшто су мe проглaсили рaтним злочинцeм, aко то ниje сaмо због тогa што сaм био Србин.

Због свeгa овогa, кaо и стaлног притискa нa члaновe моje породицe и сaзнaњa дa су зa ликвидaциjу свaког воjног стaрeшинe билa одрeђeнa по три лицa, одлучио см дa нaпустим воjску и то сaм учинио 31. октобрa 1991. годинe. Уз помоћ воjникa, Словeнцa, отишaо сaм у Словeниjу, a одaтлe сaм дошaо у Србиjу ...".

 

ИНДИЦИJE О ИЗВРШИОЦУ:

Припaдници ХДЗ-a из Дугог Сeлa.

 

ДОКAЗ: 786/95-2 и 786/95-1.