Документарни филм "Лет у злочин" је прича о агресији и бомбардовању Српске Републике  у Босни и Херцеговини који су извршили авиони НАТО пакта у 1994-1995.

Овај документарац почиње са приказом бомбардовања сарајевске пијаце "Маркале" 28. аугуста 1995. где је страдало десетине цивила, а за које су оптужени босански Срби, односно Војска Републике Српске. С тим да ово никада није доказано, чак ни пред Хашким Трибуналом. НАТО пакту је управо то био повод да 30. аугуста 1995. покрене злочиначку акцију "Намерна Сила".

Главни разлог покретања агресије НАТО пакта на Републику Српску јесте њено војно ослабљивање, пошто је у том моменту ВРС контролисала скоро 70% територије бивше Босне и Херцеговине, а муслиманиске и хрватске снаге нису могле саме да се боре против српске војске у БиХ.

Авиони НАТО пакта су на положаје ВРС, кретали из своје базе Авиано, на сјеверу Италије, а читавом акцијом командовали су амерички генерал Лејтон Смит и француски генерал Бернар Жардије.

У овој злочиначкој акцији избацили 1.026 бомби, чија је ук. тежина била 10.000 тона, од којих је већина имала осиромашени уранијум, што су признали сами налогодавци ове злочиначке акције. Последњи дио филма је посвећен посљедицама осиромашеног уранијума.

Убијено је преко 150 српских цивила, а 273 их је рањено.

Врло брзо након ове агресије на РС, муслимани и Хрвати су покренули низ војних акција на подручију Босанске Крајине и на планини Озрен, те су дошли до добрих стратешких позиција.

Један дио филма је посвјећен бомбардовању положаја ВРС у околини Горажда, априла и августа 1994. године.

Америчка администрација, коју је тада предводио Ричард Холбрук, је захтевала у августу 1995. године од највишег руководства Републике Српске да повуче тешко наоружање 20 км од линије разграничења у Сарајеву, што би довело до напада на 150.000 сарајевских Срба. Како то ВРС није пристала, тражио се хитно нови изговор за бомардовање.... тако да је одабрана пијаца "Маркале" у Сарајеву.

НАТО пакт је користио најсаверменије наоружање, којим се желело уништити систем телекомуникације у ВРС, али и застрашити српски народ у БиХ. У филму је такође наведен податак да структура земаља које су извршиле агресију изгледа овако:

Ипак, Војска Републике Српске је 1994-1995 оборила неколико НАТО авиона, а они су признали само за један.

Први на удару у овој злочиначкој акцији нашли су се: Сарајево (Илиџа, Хаџићи, Вогошћа...), Соколац, Рогатица, Горажде, Чајниче, Мајевица, Фоча... Први дан је имао 5 жестоких напада.

Наведено је такође и два краткотрајна примирија у септембру 1995. када су у Београду амерички административци водили преговоре са генералом ВРС Ратком Младићем, који нису уродили плодом, па је бомбардовање настављено.

Овај документарац прати и бомбародовање ратне болнице "Жица" у Блажују, када је у првом удару страдало 10 болесника. Гађани су и мостови, фабрике, трафо станице и цркве...

Филм је изашао 2013. године под покровитељством Савеза Логораша Републике Српске. Сценарио су урадили: Далибор Јосиповић и Милан Кнежевић.