Бранко Станковић аутор емисије "Квадратура круга" на РТС је снимио 2017. године једну причу о јами Равни Долац, код Ливна, на тромеђи Херцеговине, Далмације и Босне.

Ова јама је позната по томе што су хрватске усташе током Другог свјетског рата заправо у љето 1941. године у њу убациле најмање 218 Срба, од чега 110-оро дјеце. Само двије жене су преживјеле Милица Маљковић и Мара Јурић.

Жртве које су убачене у ову дубоку јаму 43 метара су данима живјеле на дубини, док су многи умирали у тешким мукама. Једини извор воде је била роса, а за шест недеља само једном је киша падала за 45 дана колико су оне провеле. Спасио их је један чобанин, који је случајно чуо запомагање.

Комунистичке власти у Југославији након 1945. нису дозвољавале да се ове јаме истражују и кости ексхумирају, јер су мислили да ће им таке радње нарушити братство и јединство јужнославенских народа.

Само пет усташких крвника који су одговорни за ове ужасне злочине су изведени пред суд правде, али су им казне биле од 5 до 10 година затвора.

Тек 1991. године, се започело за откопавањем не само костију већ и истине у пет јама у околини Ливна: Равни Долац, Развале, Тушница, Самоград, Провалија... Сви посмртни остаци су сахрањени у крипти православне цркве у Ливну.

Многе српске породице у Ливну су затрте, јер су сви побацани у крашке јаме или убијени камама, највише из фамилије Пажин њих 160, Лалића 116 од чега 48-оро деце, од Ерцега 126 чланова, од Вујановића 99 чланова...

Пјесник Иван Горан Ковачић је управо по овом злочину написао своју поему "Јама".