Изложба историјских фотографија “Пребиловци”, аутора Предрага Лоза и Драгослава Илића, студената историје Филозофког факултета из Бања Луке, свечано је отворена на Трибини младих Културног центра Новог Сада, средином новембра 2014. године. На отварању ове изложбе, посетиоцима су се осим аутора, обратили и заменик председника Скупштине града Новог Сада, Мирослав Илић, председник удружења Јадовно 1941. из Бања Луке, др Душан Басташић и Миленко Јахура, председник Српског Националног Друштва "Пребиловци".
Након више од седамдесет година први пут је организована оваква изложба, број окупљених посетилаца рекао је више од хиљаде речи. Културни центар Новог Сада још једном је показао колико је важно сећати се свих жртава и тим сећањем одати поштовање за невино и мучно страдање неколико хиљада Срба.
Пребиловци су српско село у Јужној Херцеговини и налазе се на ободу реке Неретве у општини Чапљина. Мало је насеља у Босни и Херцеговини који имају тако бурну историју као што има ово насеље. У Другом светском рату од 1.000 становника, рат је преживело само 172 људи. У грађанском рату 1990-их година, становништво из Пребиловаца је протерано, а село опет запаљено. Заменик председника Скупштине града Новог Сада Мирослав Илић рекао је да наш народ треба да се сети свих жртава које су невино страдале и тако мученички изгубиле свој живот.
У Другом светском рату село Пребиловци је израсло у симбол страдања српског народа у усташкој Независној Држави Хрватској. Бацањем деце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманаца убијено је око 600 становника овог села. У истом месецу на више од 40 места убијено је још више од 200 људи из села. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице а 36 огњишта је угашено. Већина јама у којима су страдали херцеговачки Срби је1961. године забетонирано, по налогу југославенских комунистичких власти, а поред њих је Савез бораца НОР подигао споменике, у виду белих, гранитних стубова, са натписима на латиници, на којима су помињане убијене жртве фашиста или усташа у лето 1941. године, без помињања броја и националности жртава. Пребиловци су обновљени, али жртве су остале у јамама.
Од 1974. године, родбина српских жртава је почела организовано, на датуме страдања, у колонама аутомобила да посећује јаме. До 1990. године, свештеницима није дозвољавано да на тамо служе парастосе. Пред педесету годишњицу од страдања у Независној Држави Хрватској, српски народ је почео да скида бетонске оклопе, са три велика стратишта. Извађене су кости око 4.000 Срба, страдалих од Павелићевих кољача током 1941—1945. Поред костура и предмета жртава пронађени су тада докази мучења.