Разбуђување: Двонедељни рат у Словенији 1991 - www.zlocininadsrbima.com


Емисија на препоруку


Разбуђување: Двонедељни рат у Словенији 1991



У 45. емисији Разбуђивање гостовао је Винко Пандуревић генерал у пензији, некадашњи официр ЈНА који је учествовао у оружаним сукобима на бившем југославенском простору деведесетих година 20. столећа.

Винко Пандуревић је Србин који је рођен 1959. године у општини Соколац на Романији (СР Босна и Херцеговина). После завршене гимназије уписује 1978. године Војну академију, где након четири године завршава престижну армијску школу, а касније бива поризведен у потпоручника Југославенске Народне Армије. Прво место службовања му је било у главном граду СР Словеније - Љубљани. 

Осамдесетих година када је ступио на дужност међу словеначким становиштвом се осећала велика доза нетрпељивости према свему што има префикс "југославенски" и свим дошљацима из осталих република тадашње Југославије.

Још од Другог светског рата постојао је договор Едварда Кардеља и Ј. Б. Тита да словеначки регрути служе само у својој матичној републици редовни војни рок. Такође су издејствовали да имају ШРО код себе, што је био изузетак, када је у Билећи био велики војни комплекс и наставни центар, вероватно и најбољи тог доба на тлу југо-источне Европе.

РАТНИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА 1991-2000
Словенија

Медвеђек - Холмец - Шкофије - Јанез Јанша - Игор Бачвар - Доб при Мирни - Копар

Дол при Храстнику - Берислав Попов - Словеначки рат - Винко Пандуревић - Прогон Срба

Хрватска
и Крајина

Бљесак - Олуја - Вуковар - Карловац - Славонска Пожега - Осијек - Сисак - Задар - Книн

Борово Село - Плитвице - Госпић - Корански мост - Караџићево - Масленица - Церна

Медачки џеп - Миљановац - Оркан - Откос - Паулин Двор - Зец - Радосављевић - Лора

Марино Село - Пакрачка Пољана - Керестинец - Бранимир Главаш - Томислав Мерчеп -

Фрањо Туђман - Анте Готовина - Благо Задро - Јанко Бобетко - Добросав Парага - Кијани

Иван Кораде - Иван Векић - Мирко Норац - Јесење Кише - Ђуро Бродарац - Миљенко Ф.

Босна и
Херцеговина

Босански Брод - Брадина - Сарајево - Сребреница - Бреза - Високо - Кукавице - Бравнице

Божана Делић - Страхиња Живак - Мирјана Драгичевић - Поникве - Горажде - Ејуп Ганић

Добровољачка - Тузла - Алија Изетбеговић - Харис Силајџић - Јусуф Празина - Јама Казани

Анђелка Братић - Олга Драшко - Силос - Виктор Бубањ - Цацо - Озрен - Сакиб Махмуљин

Рамиз Делалић - Башчаршија - Слобо Стојановић - Смолућа - Љубо Млађеновић - Фоча

Насер Орић - Глођанско Брдо - Бугојно - Купрес - Сердари - Сефер Халиловић - Чардак

Хрватско Вијеће Одбране -

Косово и
Метохија

Агим Чеку - Агим Рамадани - Хашим Тачи - Рамуш Харадинај - Кадри Весељи - Клечка

Рустем Мустафа - Радоњићко језеро - Старо Грацко - Кафић Панда - Шутаковић - Агуши

Косовска Митровица - Адем Јашари - Сулејман Селими - Ликовац - Жута Кућа - Лапушник

Кукеш - Белаћевац - Дик Марти - Костићи - Рачак - Отац Харитон - Иван Булатовић -

 

Винко Пандуревић је поред својих редовних дужности у ЈНА обављао и дужност председника омладине у 14. Љубљанском корпусу. Стицајем околоности присуствовао је чувеном XIV конгресу Савеза Комуниста Југославије у београдском Сава Центру 22. јануара 1990. године када је дошло до жестоких вербалних чарки између делегата СР Србије и СР Словеније. Неколико месеци касније како тврди Пандуревић, Милан Кучан и Слободан Милошевић су се договорили о томе да ЈНА мирно напусти СР Словенију и да се повуче у остале републике СФРЈ... Међутим, Словенцима то није било у потпуности по вољи, јер су желели хероизам и епопеју своје независности.

Тако је дошло до формирања паравојнх формација у којима су учествовали највиши представници власти: Милан Кучан (председник), Алојзије Петерле (премијер), Јанез Јанша (министар одбране), Игор Бачвар (министар унутр. послова)... итд. Циљ је био да се направи етничко чишћење Срба и ЈНА са територије СР Словеније уз краткотрајни рат.

У Народној скуштини СР Словеније 25. јуна 1991. године дошло је до проглашења независности од СФРЈ, а дан касније је југославенска Влада из Београда послала припаднике Савезне полиције и Управе царина да уклоне нова обележја на граничним прелазима и државним институцијама у најзападнијој републици. Наредних дана словеначке полицијске јединице као и Територијална одбрана су блокирали касарне ЈНА и насеља где су живеле официрске породице. И гранични прелази су такође били под блокадом, као и аутопут. Уследиле су прво чарке, а онда и ватрени окршаји, где су се (под)официри ЈНА нашли у чуду, пошто нису имали видљивог непријатеља, нити су знали шта им је циљ.

Из касарни су већ словеначки, хрватски и албански карови масовно дезертирали. Поред тога Словенци, дојучерашње Винкове колеге су прелазили на страну словеначких паравојних формација и одавали положаје и сл. Такође ни команда Пете војне области са седиштем у Загребу није знала како да им свима помогне. Како Винко наводи направила се јако неугодна ситуација за официре који су већ обучене војнике из мартовске класе 1991. године послали у друге касарне, а тек придошла јунска класа није била довољно обучена, чак ни заклетву није положила... У борбеном смислу они су били неупотребљиви. Имали су у касарни технику: тенкове, БОВ, хаубице, али од нових војника нико није знао да рукује са тим артиљеријским оруђем.

Касарна "Борис Кидрич" је данима била под блокадом, али није имала мртвих и рањених као остале касарне.

Зна се да је 28. јуна 1991. године почињен ратни злочин код карауле Холмец, од чега је јануара 1999. године направљена и читава афера када је новинар Бојан Буђа у "Новицама" објавио слике и текст о томе. Међутим, словеначке власти су то врло брзо заташкале, а Буђа је стављен на стуб срама.

Након потписивања Брионског споразума 7. јула 1991. године између Владе СР Словеније и Владе СФРЈ уследило је тромесечно повлачење јединица ЈНА у остале делове земље.

И данас после 30 година од тих догађаја Винко Пандуревић тврди како је Југославија остала једна илузија међу Србима, јер у Словенији је добар пример како братство и јединство није никада заживело. Све што су могли имали су одвојено и гледали искључиво свој национални интерес. Један од таквих примера јесте и скијашка репрезентација Југославије.





ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!


Оцените нам овај чланак:





Tags:
SECESIJA SLOVENIJE
RAZBIJANJE JUGOSLAVIJE
RASPAD SFRJ
NELEGALNA NEZAVISNOST
VINKO PANDUREVIC
JUGOSLAVENSKA ARMIJA
IZDAJA VOJSKE
PARAVOJNE JEDINICE
TERITORIJALNA ODBRANA
SPECIJALNA POLICIJA
IGOR BACVAR
JANEZ JANSA
MILAN KUCAN
GRAD LJUBLJANA
ALOJZIJE PETERLE
GRANICNI PRELAZI
JUNI JULI 1991
DEVEDESETE GODINE





















Skip Navigation Links