ХРВАТСКО ПРОЉЕЋЕ 1971
МАСПОК или Хрватско прољеће је био масовни шовинистички и сецесионистички покрет 1971. године у СР Хрватској.
Овај покрет је захтјевао искључење употребе србског језика и писма у авнојевској Хрватској и декларисао је СР Хрватску као националну државу Хрвата...а Хрватску као наставак и насљедницу средњовековне хрватске краљевине.
Уживао је подршку великог дијела хрватске јавности, па чак и комуниста, политичког врха Социјалистичке Републике Хрватске и усташке емиграције на Западу.
МАСПОК је почетком 1972. ипак угушен, али је двије године касније донио промјену Устава СФРЈ, што је 1990-1991 омогућило разбијање Југославије и крваве ратове деведесетих година са несагледивим посљедицама на тлу исте.
ЦИЉЕВИ И ДЈЕЛОВАЊЕ
Почетна питања са којима је МАСПОК почео свој напад на федерални систем Југославије су били:
- расподела националног дохотка оствареног туризмом у Хрватској те суме новца коју Хрватска издваја у фонд неразвијених република и покрајина у СФРЈ.
- питање сужбеног "хрватског језика".
МАСПОК је захтjевао признање хрватског језика као званичног језика у СР Хрватској и његову употребу у школама, медијима и државном апарату што је значило изгон србског језика из Хрватске.
Даље, МАСПОК је инсистирао на специфичној природи и култури Хрвата које их чине различитим од осталих јужнославенских етничких група.
Овај покрет, пошто је уживао подршку свих слојева друштва у СР Хрватској, такође је обелодањено новембра 1971. захтев за:
- хрватску банку, са посебном монетом
- хрватску армију, где ће хрватски регрути служити само у Хрватској.
- посебно место у Уједињеним нацијама.
- увођење хрватској језика и писма.
Ово је заправо показивало жељу за независности, тј. распад Југославије.
Матица хрватска и Хрватски тједник су ишли тако далеко да су чак објавили јавно нацрт Устава нове хрватске државе.
Подршка од свих Хрвата
Матица хрватска је у време кулминације МАСПОК-а престала да ради на заједничком речнику српско-хрватског језика и одбацила Новосадски договор.
Новосадски правопис српско-хрватског језика је замењен хрватским правописом који су написали Стјепан Бабић, Божидар Финка и Милан Могуш, а штампала Матица хрватска исте 1971. године.
Подршку Маспоку је пружио и Загребачки универзитет чији су студенти били најгласнији у тој подршци.
РАЗВОЈ
По неким ауторима, Маспок је био усташка побуна под покровитељством Савке Дабчевић - Кучар, главне личности тог тренутка у СР Хрватској и Мике Трипала.
Кучар и Трипало били у вези са усташким вођством и свесно по њиховим директивама радили на разарању државе. На шовинистичке испаде и активност Матице хрватске, Савке Дабчевић-Кучар и Мике Трипала је тада указивао водећи комуниста Хрватске - Милош Жанко.
Жанко је јануара 1970. на десетом пленуму хрватских комуниста оптужио Кучареву, Трипала и Пиркера да су се уротили, заједно са Матицом хрватском, против социјализма и да раде на дестабилизацији јужнославенске државе и народа. Уз Бакарићеву помоћ и Брозово одобрење, Милош Жанко је искључен из Савеза Комуниста Хрватске.
Мика Трипало говори пред масом
У СР Хрватској против Маспока су се јавно изјаснили чланови загребачког Praxis-а (Руди Супек и Милан Кангрга, као најистакнутији чланови ове групе).
У скоро свим мјестима СР Хрватске, па чак и неким дјеловима СР Босне и Херцеговине, гдје су Хрватим имали већину организовани су културно-умјетничка дешавања или демонстрације, што се често претварало у дивљање и усташки денрек.
ГУШЕЊЕ
Јосип Броз Тито, предсједник Предсједништва СФРЈ, је наредио гушење МАСПОК-а и хапшење "прољећара".
Водећи хрватски комунисти Савка Дабчевић-Кучар и Мико Трипало су били смењени са својих државних и партијских положаја, а многи активисти и вође МАСПОК-а ухапшени и позатварани.
Срдачан сусрет Савке и Мике са Титом
Међу ухапшеним и затвореним Маспоковцима су били Фрањо Туђман (каснији хрватски предсједник) и Бруно Бушић (публицист и Туђманов ђак).
Приликом смењивања присталица МАСПОК-а организоване су велике демонстрације у Загребу, када су савезна војска и полиција растеривале демонстранте и хапсили их.
ПОСЉЕДИЦЕ
За узврат Тито је направио преседан и учинио велики уступак хрватском шовинизму. Дозволио је промену назива језика у Хрватској да буде хрватски језик и априла 1974. је донет нови Устав СФРЈ који омогућио касније крајем 1980-их сецесију југославенских република... дато је републикама право вета на измјене Устава.
Тај Устав из 1974. је изазвао велико незадовољство српског народа у целој СФРЈ. Између осталог, аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија добиле су највећа могућа овлаштења, односно атрибуте државности.
Tags:
|
|
|
SOCIJALISTICKA JUGOSLAVIJA
|
|
|
|
|
| | |
Посећено је:
6,316 пута
Број гласова:
39